Ajmo dalje... Petak - 21.11.2014. najnovija predstava na velikoj sceni BDP-a i ovdasnja premijera - 3 klase i gospodja Nusic, moja ocena je celih 8.5/10... Subota - 22.11.2014. - Andjeli cuvari - moja ocena 7.5/10 Pa izvol'te u BDP!

ok, ugostih 2 para na elingu i harold i modu... Kako nema interesenata.. Sviraj to ponovo Sem ode kolezi Pekiju!

ok.. javio se koleza zagadjenje za elinga... Ukoliko ne bude jos nekog interesenta za sema.. ode pekiju... Cekamo jos malo!

ok.. Harold i Mod rezervisani za kolezu nemanjahh osta'se eling i sviraj... seme

Dabome.. zaboravih se Sezona pocela... Tikve se igraju, otkazuju... tesko je skupiti 35 ljudi odjedared na scenu... Elem, bice mi tesko ugostiti nekoga na tikvama,a kako su unapred prodate za po vise od mesec dana! Ako bih i doveo nekog ne mogu da budem siguran da ce biti mesta za sedenje, a glupo je da se vucarate po stepenistu.. tako je bar za sada! Sto se tice standardne ponude mogao bih da se aktiviram malo Pa da pocnemo... 2. novembar - Nedelja - HAROLD I MOD - moja ocena oko 8/10! 5. novembar - Sreda - Eling - moja ocena takodje 8/10 6. novembar - Cetvrtak - Sviaj to ponovo Sem - moja ocena 8.5/10 Predstave su od 20:00 na velikoj sceni BDP-a! Pa ko voli nek izvoli!!! Dobrodosli u BDP!

Racunamo malo pre 11h

Ako nam slobodno vreme i vremenske prilike budu dozvoljavale predlazem da obidjemo i spomen kompleks u Brankovinama.. takodje nedaleko odatle ka Valjevu... Sadrzaj kompleksa Brankovina

Usaglasismo da je Koceljeva blizu i da bi bilo lepo da duze dremnemo i da malko izjutra otopli te predlazem da ipak krenemo u 9 sa AK ako to ne predstavlja problem prijavljenima... DAKLE: 9AM polazak sa AK Spisak: 1. Arsa i Slavka 2. Румба 3. Никола 4. Melinda (tentativno)

eve malo da se hvalim... 21.02. bese 'vol'ko a 28.09. bese 'vol'ko Jes da je hondica malo stuckala po kisi al i dalje se drzi

Pa krenuh sve lepo sa vama... pri izlasku na magistralu poce da stuca i trokira... Imao sam vec taj problem po veelikoj kisi koji je izgleda ostao... Izgleda da su problem vlazni kablovi, svecica, bobina... Mogao sam da dodam gas do 45km/h.. sve preko je dovodilo do trokiranja i gasenja.. gusenja Lagano sam se vratio nazad i kuci Kad se do ujutru osusio isao je kao nov.. tako da.. Eb ga

Evo vako drugari... Kako sam se ja "zajeb'o u pokusaju" da dostignem Studenicu i ostao uskracen za odlicno druzenje i voznjicu predlazem da ako je neko zainteresovan - pridruzi mi se u voznjici do Koceljeve. Malena varosica na magistralnom putu Valjevo - Sabac. Tamo se 3. i 4.odrzava manifestacija festival zimnice... koceljeva Zanimljiv je ovaj drugi dan i pogotovu spremanje lovackog gulasa kao takmicarskog dela. Tamo ce ucestvovati i neka moja rodbina, pa ako je neko voljan moze mi se pridruziti u probavanju raznih zimnica i gulasa te praznjenju kotlica mog brata Koceljeva je na oko 80ak km od Beograda. U okolini je prelepo uredjeni manastir u selu Draginje: KAONA koji bi mogli usput obici Kaona Tako da.. ko voli nek izvoli... Moj predlog je da se u subotu 4. oktobra krene u 8:00 sa AK te bi se laganom voznjicom stiglo do oko 9:30 taman kad se sve izlozi i festa pocne... plan rute: Spisak: 1. Arsa i Slavka 2.

...

uh sto je ovo naporno citati Na zalost ubacivao sam prevelike slike, a ne umem da napravim prelaz na drugu stranu... Zamolio bih nekog od urednika da prekine stranu... ako je to moguce te da se novi post prikaze na strani 2 Hvala

da osvezimo temu... Cura i ja se krajem avgusta odvezosmo do Ohrida... 640km u cugu do tamo, oko 500 km po okolini... na cajgeru na povratku stajalo 1808km Honda u Biljaninom narucju Honda napada Samuilove bedeme Na ulazu u kompleks Sveti Naum Najlepsa priroda koju videh IKAD. Izvoriste Drima. pogled s Galicice na Ohridsko jezero Najduhovnije mesto koje smo posetili: Pećinska crkva Svetog Arhangela MIhaila u selu Radozda. Perfektno iskustvo. Ukratko... da ne preteram sa fotkama i ne predjem u putopis

01. BigRider (Големи јахач) 02. Румба 03. Alexa & Ivana 04. ZEMZEM 05. Satelis 06. bracabgd 07. Fanky 08. DaliborBP 09. PaPaja 10. Tony Clifton 11. Bobbra 12. Laki_90 13. Culle STM 14. Nikola 15. Gagi74 & Jeca 16. Arsa 17.

Citkam da se dosta ljudi pita moze li se sa 250 na more... ihaaa I na more i nazad da nastavim... Osvanjava 4. dan naseg putecastvija. Resavamo da oranimo, osmotrimo okolinu Kupara, prosetkamo, posetimo kuparsku plazu, ponovo damo sansu Dubrovniku zanemarujuci tablu... Iz kampa moramo da izadjemo do 14:00 sto nam ostavlja vremena za planirane aktivnosti. U 8:00 ustajemo naspavani. Prostor u kampu je dobro sredjen, orgadjen i nema nicega da remeti mir i udobnost gostiju! Nakon jutarnjeg sredjivanja dohvatam napunjene baterije i 'vatam par fotki u samom kampu: bese tu i londonski double decker: Krecemo na plazu solidno zapustenim putem... nabasavamo na ozbiljno granatiran hotel tj. na ono sto je ostalo od njega: dalje se putem nije moglo prici plazi pa se vracamo na drugi putic. Situacija slicna: Posledice rata su nezalecive! Niko se i ne trudi da ih sanira... naprosto su 3 gigantska hotela zaklonjena zapustenim rastinjem i zbunjem... Tuzna istina! Pogleda sa plaze na 2 od 3 hotela: Zumiran izgled "fasade" Zabezeknuti prizorima rusenja malko se kupamosmo sa nekolicinom lokalaca... Uopste se nismo prijatno osecali... skuter bese ustekan opet dupetom ka nekom zidicu... Zavrsavamo brckanje, pakovanje i krecemo za Dubrovnik po danu. Silazimo do zidina i pada opet vozikanje i trazenje dobre pozicije za parking! To izgledase 'vako: Ostavljamo skut i krecemo u dnevnu setnjicu. Grad je neverovatan! Kai i nocu izgleda fascinantno! Uski prolazi, stepenice, setalista... MA, vredi posetiti svakako... tabanamo dobrih 2-3 sata, fotkamo, par suvenira i lagano ka skutu. Povratak u kamp radi pakovanja! fotka sa magistrale Par fotki iz kampa: usamljeni satorcic pred rasklapanjem Voznja magistralom tece glatko i pravo je zadovoljstvo! Gomila motorista, masemo jedni drugima, obidje me poneko nekim velikim zverima ali.. hondica polako i sigurno pici ka svome cilju dolazak u CG Po prelasku granice osetih glad te resismo da je utolimo u prvoj kafani u HN na koju nabasamo... Bese to: nakon osrednje pice i gaziranog pica vozimo dalje do zaliva reseni da mozda prenocimo jednu noc gde nadjemo povoljan smestaj... medjutim stanodavci ne behu voljni da izdaju sobe na jedno vece... ili je cena bila 40 E za dvoje za noc.. meni to bilo van pameti te smo nastavili do Utjehe koja nam je bila finalni cilj za danas! Ne ulazim na trajekt sto voznju solidno produzava!!! nekoliko fotki iz voznje: i tako redom... voznjica, stajanje, fotkanje itd... Stigosmo i do cilja Utjeha ili uvala maslina:Busat kako je ko zove. pogled na magistralu Docekuje nas solidno zarasla kapija: E onda uzivanje moze da pocne: Raspakivanje, setkanje do plaze, kafenisanje, povratak i spremanje za pocinak Uzivanje uz pivo na terasi i nocni pogled na magistralu Dosta za ovaj dan

evo nakon duze pauze red je da se prica o nasem putecastviju nastavi! elem, de stadoh Iako smesteni u sobi hostelskog tipa smestaj je bio odlican pogotovu sto bese radni dan te smo bili jedini gosti Budimo se naspavani i orni za prevaljivanje novih kilometara! pakovanje stvari, cekanje dorucka, pozdravljanje sa vise nego srdacnim osoblem kampa!!! VEEELIKI pozdrav ovom prilikom za domacicu Aidu i dva skipera Nermina!!! A da.. domacini su bili tako fini da sam skut parkirao unutar objekta koji je bio zakljucan tokom noci.. kako kazu za svaki slucaj! Danasnja ruta je.. poseta Mostaru, usputni obilazak znamenja, Trebinje i finalno Dubrovnik! Vreme opet bese kiselkasto al i dalje suvo! Bozimo ka mostaru preko Jablanice sve uz Neretvu! Pregradjivanjem je Neretva mirna siroka i jako usporena... Priroda velicanstvena!!! Magistralni put ka Mostaru savrsen! Svaka pohvala za BiH putare! Vreme se pogorsava, vetar duva Neretvom kao besan... bese ozbiljnih cimanja na stranu pri izlascima i ulasku u tunele! Stajemo da navucemo kineska odela i zastitimo vrece od kise Krece lagano rominjanje.. pih Nismo mnogo iskisli... stizemo u Mostar, trazimo parking. Na samom ulazu u stari grad nalazim veliki prostor, placa se 2km na sat, stajem ispod nadstresnice! Opet skidanje stvari, trpanje u motor, i turisticki po Mostaru! Vec ga bese osurio jedan talas kisice! Vetar siba kao besan! A Mostar star i leeepp! Samo zvezda grada velike istorije NOVA, restarurirana da izgleda kao nekad! eh... prvi pogled na Most! Slikanje pogleda sa mosta, mnostvo turista, vetar koji razbija, pocinje kisica... pih borba mucenog kineskog kisobrana protiv mocnih bosanskih vetrova! Usput mnostvo jugo nostalgicarskih radnji Bezbroj radnjica za otimanje para turistima Pocinje da pada teska kisa! Turisti vataju bezaniju gde se ko snadje! Kisa ne prestaje da lije.. svi se razbezase Nakon cekinjanja pod zardinjerom kisia posustaje te tumaramo manje prometnim ulicicama starog grada! Besomucno slikam okolo Slike razrusenih zgrada i kuca su sveprisutne!!! Nikad se ne ponovilo !!! Nakon dva sata setnjice dodje vreme da se krece dalje i sa setom bacamo par pogleda na ranjeni most i lagano ka parkingu... Natrontavanje, placanje i lagano na jug magistralom. Vreme se namrstilo ko da ce.. nem pojma sta! Zestok pljusak nas hvata, srecom bezim na lokalnu pumpu! Smanjuje se pljusak i mi sta cemo.. nema druge nego hrabro!!! Auuuuu pa to je bila junacka odluka!!! Htedosmo na vrelo Bune al vreme nije dozvoljavalo.. samo po gasu! Skrenusmo na put ka Trebinju i tu krece potop!!! Majke mi ocekivali smo Noje-a da nas spasi! Vise sam plivao nego se vozio! Kisa probila na ledja. mokre cele noge, slavici kaplje kroz vizir, ne vidim prst pred okom! Bezim u autoperionicu!!! Cedim se lagano i malo se oporavljamo! Opet sta cemo gas!! Nakon Stolca krecu nenaseljeni predeli sa prelepim i velikim zaravnima! Tu sam od siline kise stao na sred livade, nemajuci gde da se sklonimo od muke otvorili kisobran i stali malo ispod Krv ti... Jakna i ispod suvo... medjutim pantalone.. haos! Slavicina oprema ok.. nije mnogo nakisla ali ja! Preturam po motoru i nalazim termoscud takeaway na koji sam zaboravio!! Spas!!! Ogrcem to oko onako mokrih nogu, malo briskam sediste i cepaj dalje... kakva divljina! Apsolutno nigde nikog!!! Kisa nemilostrdna! Prelazimo bezbroj proplanaka i kisa lagano utihnjuje! Ja se potpario ispod svega obucenog ocu dumrem Ostavljamo oblake iza sebe.. vadim kameru iz sedista i ponovo skljocam. Skidam takeaway, malo se luftiram i za svaki slucaj nevlacim kineze na nogavice... Nakon kraceg pis predaha i luftiranja jos 50ak km do Trebinja protice po relativno lepom vremenu i bez kise... usputno nailazimo na Mrkonjice.. velika tabla kraj puta kaze: Rodno mesto Vasilija Ostroskog... hmm Vredi malko skrenuti i razbiti monotoniju. cuveno drvo U porti crkvice je drvo pod kojim je po predanju rodjen Sv. Vasilije Ostroski! Nezanimljiv lik sedi u kucici kome narusavamo dremku i bezvoljno nam prozborava nekoliko reci... Virkamo unutra, fotkamo i nastavljamo, sad vec po ok vremenu, ka Trebinju. Konacno stizemo: tumaramo kroz grad i ljubaznoscu konobara parkiramo pod jednu od terasa hotela Leotar! Tad vec ozbiljno gladni, svlacimo mokru opremu, bacamo po motoru da se susi i turisticki krecemo u obilazak! Trazimo klopicu, setkamo, izbor pada na sta drugo u Bosni do cevapi al ne behu tako dobri kao kod Zelje u SA!!! U cevabdzinici samo Jelen i niksicko... pa kako drukcije Republika srpska je Ja jelen fresh za devojcice, a cura nik crni... Punih stomaka laganim hodom po gradu... sasvim pristojno.. bez rusevina, ocuvanih gradzevina, lepog centralnog parka... bas fin. u gradskom parku spomenik Jovanu Ducicu rodjenom Trebinjaninu! grandiozna pravoslavna crkva u koju na zalost ne udjoh jer bejah u kratkim pantalonama! Spomenik zrtvama ex yu rata! U turistickom centru nas upucuju na loklane znamenitosti. Mi se odlucujemo za najpoznatiju i gle malera.. nestaju baterije U pomoc pristize mocna kineska kamera moga alcatela da spase situaciju! daaa daaa... cigana i u Trebinju ima... Vracamo se po motor i lagano uz lokalno brdo pogled o'zgo na Trebinje i na vr' brda: "Hercegovacka Gracanica" Velelepno zdanje. Ne znam kako da ga opisem... evo wiki linka za kratki opis: Hercegovacka Gracanica U porti manastira nabasavam na drugara: te nam se u druzbi i cura pridruzuje: Kratimo pojanje sa magaretom, izljubismo se i put pod tockove: Do Dubrovnika je jos 30ak km te pozurismo u kamp pre smrkavanja. Konacno je na vidiku more: Cekinjanje na granici: i u sam suton pogled na Dubrovnik: Prijava u kamp, skidanje stvari i lagano uz Jadransku magistralu. Bili smo smesteni u kampu Kupari, 6km od Dubrovnika. Na ulasku u grad nevidjena guzva! More automobila, tumaram oko zidina, gledam gde cu motor da sabijem dupetom ka zidu... nekako se snalazim i sabijam se na oveci parking sa najmanje 200ak CRO tablica okolo... eh mukica beogradska Pada setnjica i odmah na prvoj kapiji veeeeeliko razocarenje!!! Opasno gubim volju za daljim hodanjem po sugavom gradu izrevoltiran tablom! Na Slavkin veliki trud reko aj da malko obijem noge.. Bezvoljno tumaram stradunom Greota.. tolko ocekivanje, a takvo razocarenje!!! Sto zbog umora, sto nezadovoljan dobrodoslicom posle kruga po ulici krecemo nazad u kamp... Solidno smoren doslo mi je da se odma vozim za CG.. koj sam moj i dolazio! No sve u svemu na stranu neprijatnost... grad je: UH! Posle Venecije ne moz bolji! Nazad u kamp, tusiranje, i spavanje. U kampu apsolutni mir i tisina! Lepo! Danas na kraju voznje na satu ukupno 710km... Do sledeceg kucanja poz!

Na POKLON givi MONOKEY ploca sa svim srafovima!!! Ostalo na skutu.. kofer odneli mangupi Mozda nekom treba, a da ne se dzaba ne vuce po ormanima!

...sklapamo oci lagano.. vrte se slike prethodnog dana,hvata nas dremez... kroz san pocinjem da provlacim lajanje kojekakvih lokalnih dzukela... i naravno budim se: 2AM, vrtim se, guram kojekakve stvari preko usiju, ma ne vredi. Budi se i cura nervozna, da sam imao pusku sve bi dzukele pobio... Pridizemo se, ustajemo i aj u setnju po kampu da vidimo sta se desava. U okolini ima barem 20ak kerova koji laju sa svih strana ali je nasa lokalna najglasnija... teram ga, vicem, gadjam kamencicima ali ne vredi Toalet i nazad u sator - nema nam pomoci. Mislim da je besomucno lajanje trajalo do oko 4 kada gubimo razum i sanjamo... Budimo se opet po satu oko 8:00. Vreme je napolju opet jako oblacno.. promioce po koja kap kise te zurim sa pakovanjem! Nabacavamo stvari na gomilu na brzaka. Odlucujemo se za kracu setnju po okolini kampa i jezera. Okolina prelepa - samo da nije bilo glupih dzukelica - sve bi bilo perfektno! Voda bistra i prozirna i do 8m dubine... jezero se formira od malih planinskih pritoka i apsolutno je cista i nezagadjena! Nakon krace setnje, sledi pozdravljanje sa komsijama, ponovno natrontavanje, pakovanje opreme i polazak. Pentranje na planinu i voznja ka Konjicu pa ka Dzajicima odakle je start rafta! usputni pogled na jezero sa neke vrske cuke pogled na Konjic mala prepirka sa putokazima, raspitivanje kod prolaznika, cudni pogledii, dolazak do odredista: Danasnja se voznja pristizanjem u Dzajice zavrsava i pocinje adrenalinska zurka zacinjena obilnim prezderavanjem Po parkiranju motora sledi raspitivanje gde, sta, kako, na ulazu nas docekuje i odusevljava vise nego dobra domacica kampa AIDA sa dva cokanja rakijice za dobrodoslicu!!! Aida Nakon smestaja u finu cetvorokrevetnu sobu, setkanja po okolini, pristizu i ostali gosti od kojih dvoje iz Australije sveprisutni pas cuvar Asko! Onda ooobilan dorucak: preuzimanjee opreme, pakovanje u kombi i polazak na raft! camci spremni za utovar A raft i spust Neretvom je poseban dozivljaj!!! Ko god ima prilike i mogucnosti trebalo bi da proba raft! Usputno poziranje na vidikovcu: Program je osmisljen da bude prikladan svim uzrastima. Bez mnogo prezahtevnih deonica, sa mirnijim delovima, sa onim punim veslanja... Za svakog po nesto i traje oko 4-5 sati recimo U jednom trenutku dok cekasmo drugi camac koji je bio tezi i malo sporiji odlucujem da proverim temperaturu Neretve ostali me prate Cekamo raft da pristigne i skok moze da se desi : A voda laaadnaaa.. kazu skiperi da je prosek temperature tokom cele godine oko 15 stepeni. UH Vracanje u camac i veslanje ka cilju. Program se zavrsava nesto pre 16:00 kada treba da je rucak. Skidanje opreme, tusiranje i kloopaaaa!!! Bese corbastog pasulja, teletine i krompira ispod saca, raznih bosanskih pita, salata... Nakon prejedanja cura iznosi tepsiju necega, ja u neverici neeee nema mesta Medjutim izvrsnim manevrisanjem zeludcem sve je leglo na svoje mesto Nakon savrsenog rucka ostatak ekipe odlazi a Slavica i ja ostajemo na prenocistu! Raspitujemo se kako da umlatimo vreme do veceri te nas upucuju na lokalni vodopad. Sto da ne - taman ce nam malo setnje prijati nakon ovolike klope Pogled na usamljenu hondicu na parkingu - sakrivenog dupeta za svaki slucaj... Pentranje i poziranje na obliznjem brdu Nakon promasivanja puta i veranja po samoubilackim liticama nalazimo pravi put i prelep omanji vodopad a sa nama i sve prisutni verni cuvar Asko! Sledi gomila fotografija i vracamo se nazad. Nastavljamo setnju lokalnim putem... a voda izvire i survava se u Neretvu sa svih strana. Ovakvi prizori su veoma cesti: Pogled na kanjon Neretve: Vracamo se na smestaj i opustamo se kako drugacije nego uz: Ubrzo se smrkava, opet se mora vecerati pada pohovana pastrmka i nakon toga dugo iscekivano spavanje... trebalo nam je bogme nakon dugog puta i lose prospavane prethodne noci! Kraj drugog dana. Danasnja kilometraza oko 30km Camcem oko 20km Laku noc!

Evo postovane kolege kako je putecastvije vise nego uspesno zavrseno doslo je i vreme da se ova tema malo popuni podacima, zapazanjima, fotkama i svime onim sto je bilo zanimljivo usput za obici, pogledati i doziveti... A bilo je bogme Ne znam ni sam odakle da pocnem, a da se ne ponovim jer je verovatno bivalo dosta pisanija ovakve sadrzine slicnih ruta al mora se nekako poceti zar ne Pocelo je naravno planiranjem, odredjivanjem termina godisnjeg odmora (ja sam vazda na godisnjem), te zivkanja kampova, trazenja smestaja, rezervacija istih... Primarna je ruta bila otici na rafting na Neretvi do Konjica i spustiti se do mora. Naravno pokusati usput videti sto vise uz sto manji napor i sto laksu voznju.. eh Naravno bilo je i dosta razmisljanja kako se i gde smestati, a proci sto povoljnije. Isplanirasmo da nekoliko usputnih noci kampujemo koje kuda nadjemo sto je dovelo do enormnog povecanja kolicine stvari koje smo morali vuci sve vreme sa sobom i robovati natovarenom motoru sve vreme... Traziti gde motor bezbedno parkirati, kako stvari poskidati i gde ih ostaviti na cuvanje itd... Ali nekako sve smislismo (cura i ja), te je zbog pritljaga bilo obavezno na hondu nabaciti dve bocne torbe, tank torbu, kofer od 42L, + prostor samog motora. Resih da umesto bocnih bisaga koristim dve vojne transportne vrece.. jedna je iz '79 god. a druga '77 godiste, sto uz godiste honde, curino i moje godiste cinjase jednu ozbiljnu ekipu za putovanje Uz obimno pakovanje i nervozu pred put docekasmo i jutro polaska... ponedeljak 23.06. Osvanuo jako suncan dan, a mi u punoj opremi... Ja sav u crnom, cura u laganijoj barem jakni... znoj samo cepa 'vako izgledase natovarena hondica: nas dvoje natrontanih: Krenusmo do agencije da platimo zdravstvena osiguranja za ne daj Boze, razmisljao sam i o amss osiguranju od kvara al sam batalio i uzdao se u pouzdanost honde te nakon formalnosti, autoputem krenusmo ka Sapcu! Klasicna voznja vec dobro poznatim putem, bez stajanja, zatim Sabac - Loznica i prelaz granice u Bosnu... Tu se na mostu stvorila nenadana guzva, a znoj vri cepa ispod crne opreme... Pogled sa mosta na Drinu: Kolona ispred: Nadao sam se cekinjanju od jedno pola sata... na suncu.. pogibija.. toliko je i trajalo. Granicar me odma napao za zeleni karton te sam ostavio pasose, i otisao do agencije... Situacija je sledeca: Za jedan dan zeleni karton je 20KM, za tri dana koji sam i ja uzeo je 40KM, za 7 dana je mislim bio 74KM sto je neisplativo... Nakon kratkog smaranja i formalnosti na granici opet natrontavanje i lagano uz Drinu krenusmo na Jug ka Zvorniku... Put perfektan.. kao staklo ali se vozi kroz naseljena mesta pa je bila laganica.. bez ikakve tenzije i zurbe. Putem se uz Drinu nabasava na prijatnu kafanicu na obali kojoj na zalost ne upamtih ime iz koje su cepali stari narodnjaci i pravi se prva pauza za kaficu: Na ulazu bese parkiran ganc nov versys, Bg table, tip i cura sve u alpinestar opremi... prozborismo po koju, oni iz Mostara nazad, zali se na kubikazu versysa, pita me kolko je skuter.. 650? Ja kazem 250... on koliko 500? ma reko 250.. a on auuu... "nego srce u junaka"... jebes kubike Odose, mi nastavismo natrontavanje i put pod tockove ka SA Od Zvornika nastavismo ka Konjevicima, Vlasenici te Sokolcu... Na pomolu bese prava provala oblaka te u Sokolcu pada oblacenje kineskih kisnih odela, kupovina dzakova za djubre veeelike litraze da ih navucem na transportne i nastavak puta... ti je izgledalo nekako ovako: Tu nas pljusak na kratko osurio, ustekasmo se malo na usputnu pumpu dok stihija ne prodje, odose oblaci nekud, popusti kisica i mi laganica gas ka SA... Put jaaako prijatan, voznja i vise nego zanimljiva, predeli takodje. Ne kaze se dzaba j.. zemlju koja Bosne nema Priroda perfektna! Usput prelazimo mostic na Miljacki koji se mora ovekoveciti: Dolazak u Sarajevo i prvi susret sa cuvenim gradom na Miljacki: Odma na ulazu nas docekuje saobracajna guzva, prilaz bascarsiji, na samom ulazu je i nekoliko parkinga sa leve strane, gledam gde cu motor te skrecem na jedan od njih tj. drugi sa leve strane nakon ulaza! Simpatican cikica me doceka, pitam kolko je? kaze 2KM po satu reko mozemo li stvari negde kaze ajmo... Pada skidanje svega i svacega sa sebe i motora, uljudjavanje i turisticki obilazak SA. Stvari kacimo u kucicu kod cike, aparat u sake i laganica A Sarajevo odise posebnim sarmom.. Prvi susret i dozivljaj su uvek za pamcenje! Tako je i nama bilo. Ulaz na Bascarsiju, gomila raznoraznog sveta, turista, zabradjenih zena, bradatih muskarcina, pojenja sa Dzamija.. ma Ko nije mora obavezno da oseti! Mirisi nargila, cevapa, kaldrme, zamor ljudi.. izuzetno!!! Bezbroj znamenitosti, zanimljivih mesta za videti, slatkisa probati, kojekuda virnuti... Od setnje se usput i ogladnite se negde glad mora i utoliti, a gde drugo nego kod: Zeljo prvi nije imao slobodnih mesta: te smo kod drugog Zelje navatali sto! A CEVAAPIIII!!! Ne moze bolje Po meni ocena puna desetka.. od tada mi Zeljovi cevapi postaju referenca za ukus!! Nakon klopice, laganica setnjica, kupovina magneta, kojekakvih suvenira, rahhhatluka.. uhh kako su doooobriiii!!! Dodje ubrzo i vreme za povratak u realnost i brecanje iz turisticke mastarije. Vracamo se ka parkingu, opet besomucno natrontavanje, placanje, fotkanje blazene hondice medj bosanskim drugarima: i laganog kretanja ka Konjicu i Borackom jezeru kao finalnom odredistu. Voznja nastavljamo opet vise nego dobrim putem! jedna slika iz voznje: kao sto se vidi u zaru borbe sa pakovanjem, nekim sam slucajem rukavice izvadio i ostavio kod kuce te sam sve vreme vozio goloruk sto je izazvalo solidno pregoravanje mojih nadlanica Brzo stizemo u Konjic te ne zadrzavajuci se trazim put ka Borackom jezeru nastavljamo... Konjic izuzetno zivahan mali gradic, vise nego simpatican! Nakon izlaska iz Konjica i kretanja ka borackom jezeru pocinje duugo pentranje na obliznju planincugu uz beskonacno mnogo serpentina! U jednom trenutku mi se to ucinilo predugo te se zabrinusmo da smo promasili neko skretanje, pada mala konsultacija sa mapama i nastavljamo dalje. Usput kroz Bosnu su jako cesti susreti sa kravama po putu! Ovo je bio jedan od naocitijih primera: I konacno stizemo na vidik jezera: i duugo se spustamo ka istom! Uspesan dolazak do kampa eko sela kraj jezera u sam suton, te sam pozurio da pre mraka postavim sator! Opet skidanje svega sa motora, rasturanje satora, postavka, trpanje stvari unutra, borba sa kojekavim gamadima.. i laganica toceno pivo u lokalnoj kafanici... Prijatna konverzacija sa gazdom, raznim likovima, strancima, prica o ratu, ex Yu... klasika. Dodje vreme za pocinak i prekid filma.. Na zalost gazda kaze da nema tople vode na tusevima te jeb ga ba.. Sta cemo, malo vlaznih maramica i ususkavanje u vrece Ukupno 410 km za prvi dan! Dosta za dan prvi. laka noc

Pre nekog vremena bio sam kolima do Stanisica... na granici sam kupio zeleni karton al se ne secam da li bese za dan ili za tri! Bio 20KM Zna li neko koliko traje... Ne bih kupovao pun zeleni kako mi reg. istice za mesec dana

Pozdrav drugari... Vec neko vreme je u planu tura do Sarajeva, rafting, Mostar, Dubrovnik, jadranska magistrala, crnogorsko primorje par dana i nazad Zlatibor i Beograd. Datumi su unapred odredjeni, smestaji rezervisani, neki placeni tako da to je to... Na veliku zalost moj put se pogadja sa moto skupom u Zablju tako da.. neke druge godine E sad, ovu temu otvorih radi saveta oko puta, boljih ili losijih deonica voznje, sta videti usput, situacija oko zelenog kartona itd... Ovde cu i naknadno postavljati slike i zabeleske sa puta kada to budem mogao... Ruta bi trebalo da izgleda ovako: Svaki predlog i savet je dobrodosao

Ajmo jos nekoliko ponuda pa da privodimo sezonu kraju lagano... 15.06.2-14 - nedelja od 20:00 - ELING - moja ocena 8/10 *** 16.06.2014 - ponedeljak - najnovija predstava BDP-a KAD SU CVETALE TIKVE!!! moje ocene jos nema pa cemo zajedno formirati misljenje *** 17.06.2014. takodje KAD SU CVETALE TIKVE Kako je predstava rasprodata mnogo unapred, onaj ko se prijavi da dodje: gledace predstavu iz loze ili ceka slobodno mesto u sali... 19. 06. 2014. - cetvrtak - moj sin samo malo sporije hoda - moja ocena 6/10 21.06.2014. - subota - HAROLD I MOD - moja ocena 8/10 22.06.2014. nedelja - Kelerabe su zdrave - moja ocena 5/10 Evo raznolike ponude za kraj sezone pa dobro mi dosli!

Ako je ko voljan umlatiti jedno vece na kvalitetnu predstavu... dana 28. maja. 2014. Sreda od 20:00 velika scena BDP-a - predstava Transilvanija - moja ocena 8/10 Toliko za maj! Dobro mi dosli!

ajte malo u teatar bando! lasti minute: veceras, utorak 13.05.2104. od 20:00 predstava - HAROLD I MOD moja ocena 8/10 16.05.2014. petak - predstava ELING - moja ocena 8/10 DObro mi dosli!