Batali vespu i sareni slem nego kazi ti meni jel ker zadovoljan frizurom

HVALA ... od srca. Imao sam dobrog učitelja ovde na forumu i od njega sam "krao" male tajne pisanja putopisa. @Sveta 5.

Od tada ne da razmisljam o celoj slici nego razmisljam o zivotu, svom i tudjem. I zato mislim da ovakve teme ne treba zakljucavati već svako od nas treba, bez obzira na godine i iskustvo, da uci na tudjim greskama kako ne bi pravio svoje.

Znači identicna situacija, krenem da obilazim 2 slepera i jos se cudim sto gnjave na pravcu. Kad sam trebao da uskocim ispred prvog slepera ugledam TAMića koji predvodi kolonu i do tad je bio "nevidljiv". Tad sam prvi put pogedao smrt u oči, kickdown me spasao direktnog sudara sa busom koji je dolazio u susret.

Pre neki dan procita u auto časopisu da vozac koji preseca pesacki prelaz na ulici, NE na bajk stazi, NIJE u obavezi da propusti biciklistu i u slucaju kontakta na istom, biciklista je kriv za isti i snosi posledice. Znaci, ispred pesackog stati i sići sa bicikle a onda je ručno pregurati. Tad se ima prednost, kao pešak. Ovo nisam ni ja znao ... ja sam prvi ko furija bajsom izletao na pesacki. Priznajem gresku ...

Nejebica

Hoću neću al moram da pitam, jače od mene. A i učim iz ovih komentara pa da znam jel negde grešim u svojim procenama dok vozim. Da je kojim slucajem obrnuta situacija, bajk skretao a baka njega sustigla i udarila odpozadi da li bi sve bilo isto ... Opet da napomenem, uzasna tragedija koja moze svakome od nas da se dogodi.

Ovo te nisam najbolje razumeo, mada kapiram sta si hteo da kazes. Ja prvi skrecem dijagonalno .... na otvorenom i brzom putu. Imam drugara na ibarskoj, pravac malo pre ulaska u stepojevac iz pravca bg. Isprekidana linija, vozim 80 a iza mene kolona vozila. Sta treba da uradim, da zaustavim saobracaj u kojem je par šlepera iza mene i koji mi jašu na zadnjem braniku. Nekih 50ak metara pre skretanja levo dam levi migavac a onda po malo motam u levo, gazim isprekidanu belu a onda nekih 10ak cm i predjem u kontra smer da bi svi oni iza mene imali pregled igre i shvatili moju nameru. Naravno, pazim na vozila koja mi dolaze u susret .... Ali uvek, znači uvek se nadje neka pametnica koja me u tom i takvom usporavanju sa datim levim migavcem obilazi, prvo obidje kamion koji je iza mene a onda i mene uprkos tome sto sam moju radnju najavio vremenski dovoljno rano + moze da me vidi kako postepeno cm po cm motam ulevo... U svakom slucaju uzasna tragedija koja moze svakome od nas da se dogodi.

Čisto informativno, da imas predstavu o ceni ... Ja sam pre 10ak dana uzeo DUNAV osiguranje za 4 dana po ceni od 930 dinara.

Ovo sam i ja jednom uradio u madjarskoj, noge mi se odsekle + sam se ukenjao u gace kad sam shvatio sta sam uradio. Sva sreca raskrsnica bila prazna. Mene je izjebao bus koji je stajao pored mene i krenuo kad se upalio uslov za desno a ja od njega nisam ni video semafor nego krenuo videvsi da je on krenuo. Tek kad vide u retrovizoru da svi stoje i amblenduju dok mi sviraju ja skapirao sta bi. Ludilo ....

Kad vec ima tema da i ja pitam kakva je pijaca u jedrene/edirne TR ...

Koji deo nisi razumeo ... jel onaj gde se baje sa jeepovima sklanjaju sa ulice kad Srbo iz prve presalta u drugu

Samo nek si ti nama ostao ziv i zdrav pa makar i tako staromodan ...

Hahahhhh, ma to sam prvo rekao al su se samo nasmejali uz komentar da niko nije toliko zastranio da bi citao dozivljaje jedne kante zvane SRBO ... Onda sam povisio ulog i rekao da su mi sponzori ZASTAVA automobili i fabrika ulja OPTIMA .... Mislim da su poverovali i progutali udicu al za svaki slucaj odo biciklom na posao da bih bio uverljiviji pa da vidim jel ce biti povecanja ili ne

Hvala rodjaci, rado bi ja da napišem jos jedan putopis u narednih mesec dana al moram malo da se povucem u ilegalu jer me prozivaju na poslu da stalno kukam kako mi je mala plata i da sam zasluzio povecanje a za mesec dana odvozao dve velike ture. Hvala kolega, to su ti komentari zahvaljujuci kojima sam ja probio led jos davnih dana i nemam zent da se vozim bilo kojim delom Hrvatske ili neke druge drzave. Sto rece kolega, kakve zvuke saljete takvi zvuci vam se i vracaju

Hvala ti na odgovoru mada sam ja pitao kolegu Jagodinca za misljenje. Tvoje razmisljanje poznajem pa mi je i tvoje pitanje bilo jasno u kom kontekstu je bilo postavljeno. Kad si vec odgovorio da odgovorim i ja tebi zasto putujem sa Y ... Putujem iz istog onog razloga iz kog bi putovao i neki drugi 50godisnjak kad bi ga ti video da putuje sa Javom il MZ ovu moju turu koju sam ja odvozao sa Y.

Aj sad ja tebe da pitam, kao sto si ti mene pitao. Ne moras mi odgovoriti, ako neces. Kakva je to inspiracija voziti 1000+ kubika ako je krajnji domet avala, kosmaj ili rudnik ...

Pa da sve to ima onda bi putovanje bilo monotono ... sto rece nas kolega, "radi me" samo manuelac na volanu ...

Nek ponavlja, bolje će se videti i pročitati. Kakva ljutnja brate moj, takvi komentari su uvek dobrodošli. Pa ja sam prvi rekao da sam zahvaljujuci putopisima sa ovog foruma pobedio strahove prema takvim stvarima.

Kolega sve objasnio u jednoj rečenici ... To je ta čarobna formula koje se ja pridrzavam i koja mi sva vrata otvara ma gde bio ...

Ja sam predrasude o albaniji razbio citajuci putopise na forumu a isto sam tako razmisljao kao i ti. Bitno je da u glavi rasčistis sam sa sobom i to je to. Tako sam ja krenuo 1.put u albaniju pa posle opet jos par puta. Pisao sam da mi obili i razlupali Y u bg. Sad, tokom celog putovanja sam samo zakljucavao vrata a to kao i da nisam. Mrzelo me da stavljam lance i katance koje stavljam ovde kod nas. Čitaj putopise i pobedices strah u sebi, ovo ti govorim iz licnog iskustva.

Hvala @Due Nisam znao za ovaj podatak o virslama, puris mi nesto zvuci poznato kad sad vratim film ali nisam znao da je vezan za crvene kioske.

Nisam te razumeo u kom smislu me popreko pogledali. Ako mislis u *onom* odgovor je NE, nikada nisam imao takvih situacija. Sto se tice komentarisanja toga je bilo svugde al na racun Y. Prilazili gledali pitali da sednu u njega al nisam hteo o tome u putopisu. Po povratku iz italije stajem na slovenacku granicu, dajem pasos a zena pita jel sme da me slika. Naravno da sme. Kaze da pokaze muzu, njegov otac je vozio Z101 i voli zastavina vozila. Pricali 5 min sigurno nema nikog. Odmah pored HR kucica prilazim i dajem pasos i kazem izvinite sto ste cekali malo se raspricao sa vasom SLO koleginicom. Zena uz osmeh kaze nema veze, nema guzve. Ja na sve to kazem, uz osmeh posto smo slicna generacija, malo sirim bratstvo i jedinstvo jer sam tako vaspitan u duhu Titovih pionira Zena samo uzdahnu i reče eh, to su bila vremena. Dalje nije pricala a nije ni morala, njen sjaj u ocima na pomen proslih vremena mi je sve rekao. Neko ce reci da kenjam ali ... Nije problem u ljudima, problem je u onima koji od politike ne vide dalje od svog nosa. Takvih se bojim ali do sada nisam imao kontakt sa njima. Na srecu. Ako sam omasio odgovor slobodno pitaj konkretno, rado cu odgovoriti. I

Dodje vreme za rastanak, izljubismo se Jadranka i ja ... A onda krenusmo u noć, Srbo i ja ... Nigde nikog ... iako sam na ovoj voznji imao i dosta noćnih kilometara vozenih raznim predelima moram priznati da sam se svugde osećao prijatno i bezbrizno. A onda opet otočac i pravac ka plitvickim jezerima, pregazismo velebit kao da je kosmaj ... Napustamo HR na istom onom prelazu gde smo i usli u nju ... IZAČIĆ ... Samo je bilo ... dobra noć ... ... srećan put ... ... Odmah po prelasku granice vucem rucnu, osecam umor a primecujem i da gubim koncentraciju. A kako i ne bi, jos malo pa ce biti 24h kako sam budan ... A u tih proteklih 24h se vozilo kroz italiju, sloveniju, hrvatsku i sad uslo u bosnu .... Ako je za vajdu, dosta je .... ..... A onda ZZZZZZZZZZZZZZZZZ .... Budim se, osvanuo je četvrti dan .... Bacam pogled na sat a onda je bilo jbt, uspavao sam .... Prva pomisao je bila sutra sam u ovo vreme na poslu .... .... .... Nailazim na putokaz ... štrbački buk, martin brod i sve ostalo na 50ak kilometara od mene, na dohvat guma sto bi rekli. Dvoumim se ali vrlo kratko, čak se i pundravac u doopetu utihnuo a ni od adrenalina nema ni traga ni glasa. Na svakom putovanju je zadnji dan takav, ide se kući i nemam inspiraciju za ništa. U bihacu dorucak a onda tankiranje, opet do čepa ... ... Sedim i gledam svoj odraz u staklu, sedim i gledam u njega sa druge strane izloga ... Šta reći, našla rupa zakrpu .... Pokret, vreme je za finis iako ima jos dosta km do kuće .... ... Skrećem levo i hvatam pravac ka cazinu ... ... Ali nije mi fikret babo i njegova cazinska krajina razlog već ove krivine. ... ... ... ... .... Posle ovih krivina bacih aparat ispod sedista i to je to sto se tice fotkanja. A onda udjosmo u banjaluku i koridorom do naše granice gde sam čekao 3 ipo sata da udjem u lepu našu. Stizem oko ponoći, taman da se spremim za posao i novi radni dan. Za 4 dana se preslo nesto malo preko 2000 km, avantura uspela u svakom pogledu. Ni na jednoj granici nisam imao nikakvih problema i sto me je posebno iznenadilo niko mi nigde nije trazio da izlazim i otvaram gepek. Sto se tice troskova ... Gorivo, sa potrosnjom benzina 6/100, nekih 200e sigurno, cene sarenolike pa nisam pamtio .. Noćenje, Grado 65e jedna noć Parking u trstu 8,5e ... sve ukupno 15e Sta reći za kraj. Ništa. Ono najbitnije sam vam izložio pa mi jedino preostaje da vam se zahvalim na čitanju i poželim sto vise srećnih kilometara u sezoni ... Adio .... do nekog sledeceg putopisa ....

U puli bas bese toplo, napravio mali krug i ćao zdravo ... ... Rovinj se standardno nametnuo kao sledeća destinacija, vreme se polako mulja i menja pa kako nam bude ... Taj dan beše nedelja pa je parking gratis. A onda pesaka do rive ... Uvek me kopkalo kolika je cena za punjenje E vozila a onda ugleda ovaj znak. ... Šetam ... sve već vidjeno al ubijamo vreme. ... Počinju prve kapi kiše i traži se zaklon. Zaklona nema nigde al zato stolica i suncobrana ima na svakom ćosku. Pogledom ga tražim ... ... Sedam a onda počinje kap po kap da pada. Vrlo brzo se to pretvorilo u pljusak ... Brodići sa turistima hitaju ka obali ... ... Pljusak traje vise od pola sata, konobar zove da udjem unutra ali neću. Sedim na terasi, prija mi onaj miris kise pomesan sa ostalim morskim aromama. Tenda počinje da prokisnjava, da ulazim unutra mi nije gušt. Nema druge nego trk do zmaja. Ulice prazne, svako se zavukao gde je mogao. Trčim i preskačem barice ... ... Plan je bio do poreča a onda umag. Da od toga neće biti ništa skapiram vrlo brzo. Kiša pada sve jačim intenzitetom i nema nameru da stane. Sva moja putovanja su inspirisana putopisima sa foruma, setim se kolege sa foruma koji stalno govori da istra nije samo ono sto se vidi uz more. A do tog trenutka sam ja istru poznavao samo iz morske perspektive, nikad mi nije bila zanimljiva njena unutrasnjost niti sam znao nesto o njoj ali sam zato svaki njen obalski deo poznavao u pedalj. Poslusam savet kolege dok mi ono njegovo istra nije samo uz more dobuje u usima i dajem desni migavac. Pazin beše prvi na listi obilaska ... ... Kisa lije i nema nameru da stane ... ... Kisa lije ali mi ni u jednom trenutku nije smetala. Bas naprotiv, ovo je druga polovina treceg dana i vreme me je do sada izvrsno posluzilo. ... A onda se nizu motovun, buzet ... prisecam se jednog putopisa u kome je opisan najmanji grad na svetu, hum. Krećem u tom pravcu ali vrlo brzo odustajem, povremeno brisaci uprkos tome sto su u najbrzem modu ne postizu da brisu soferku. Sto bi rekli lije ko iz kabla a i sumrak ce brzo. Vozim i prelistavam putopise u glavi, prisecam se svih predloga i saveta pa vrlo brzo zadajem novi kurs UČKA .... Ma kakav tunel rodjaci, to je za devojčice ... ... Nema tu sta da se komentarise ... sve sto bih rekao stalo je u ovaj znak ... ... Tek kasnije skapiram da nisam okinuo ni jednu fotku, eto koliki mi je gust bilo motanje i pentranje tim predelima. Na vrhu stajem kod vidikovca. Meditiram gledajuci u daljinu mada mi nije to bio primarni cilj, Svo vreme tokom uspona ventilator hladnjaka vrti, temperatura non stop na dozvoljenom maximumu. Rashladjujem zmaja, jos jedan uspon je iza nas ali i mislim kakva li je tek jeba voziti ovuda na nekih +35 celzijusovih ... nearest diesel station from my location ... Krecem u spust a onda ugledam njega. Bem ti život, on pegla ovo svaki dan a ja se divim sebi .. ... Mrak sam sto nije, ukucavam ČAVLE u navigaciju i hitam tamo. Razmisljam dal cu stici pre mraka. Na semaforu crveno, ispred mene tabla motodrom grobnik pravo a rijeka desno. Sta sad ... rezerva se povremeno pali, pumpe nigde. Prisecam se putopisa u kom je kolega psovao istarski Y jer zamalo nije ostao bez goriva, sad ga razumem kako mu je bilo. Ja jos nisam u toj poziciji ali bih mogao da budem, da je dan pa i nekako ali noć kuca na vratima. Dajem desni migavac i hitam ka rijeci, bi mi krivo sto nisam uspeo da okinem neku sliku grobnika za vas al biće prilike neki sledeci put. Skretanjem desno na ovom semaforu se zavrsava moja putesestvija po istri, vozim ka svetlima rijeke i razmisljam kako me Jadranka i Plominka neće skoro videti. Sledeći dolazak u ove krajeve ce biti iskljucivo vezan za unutrasnjost istre, I bi kolega u pravu, lepota istre je u njenom kopnenom delu. Ja ga poslusao i uverio se u to. Hvala mu ... Bese 9 uvece kad stigoh u rijeku, mrak uveliko a kisa malo utihnula. Rominja. Pravac pumpa, do čepa majstore. Cenu i cifru za plačanje ne gledam. Takav sam dogovor imao sam sa sobom, nisam hteo da mi finansije kvare raspolozenje. Jedna stvar me je tog dana kopkala po glavi i nikako nisam mogao da je uklopim u planove. Kojim putem se vratiti kući ... Odavno mi je kolega dao smernice za staru karlovacku cestu, tzv luizijanu. Planirao sam je po danu ali se nije uklopila u raspored. Daj sta das. Na pumpi radi dečkić od nekih 20ak godina. Pitam koji pravac da hvatam i kako da se dogegam do nje a on me gleda belo i sleze ramenima. Kaze niti zna niti je ikada čuo za nju. Jbg, to su generacije koje odrastaju uz autoban i tempomat ... Zahvalim se i izadjem ... Ugledam taksistu, tankira se i on. Pridjem i pitam njega. Ljubazno mi odgovori da je svaki dan na njoj, kaze da je dosta propala i da obzirom na kišu i noć verovatno ima i magle na njoj. Savetuje me da mi to bas nije pametan izbor u tom i takvom trenutku. Prihvatam njegovu sugestiju. Predlaže mi da izadjem na autoban jer cu tako brze stici domu svome. Zahvaljujem se i njemu ... Sedam u zmaja i kažem SRBO, nije to za nas ... nama je cilj da do kuće stignemo sto sporije i sto duzim putem. A on kez od retrovizora do retrovizora. Milo mu ... Gasiramo u noć, Jadranka beše prazna i druzimo se sa njom do ponoci, ... U senju i na mom omiljenom parkingu i kruznom toku pravim pauzu za večeru. Sardinu i beli luk bacam na krov dok leba kidam rukam ... hedonizam, nema dalje ... Uzivam u onom morskom vazduhu, gledam ka moru a onda levo i desno u oba smera magistrale. Odlazem polazak jer znam da je to rastanak sa Jadrankom .... ... ... ... Nastavak posle doručka .... ... ... ...