Jump to content

Moto Zajednica

Pretraga zajednice

Prikazani rezultati za tagove 'putopis'.



Više opcija za pretragu

  • Pretraga po tagovima

    Kada ukucavate tagove, razdvajajte ih zarezima.
  • Pretraga po autoru

Tip Sadržaja


Forumi

  • Dobrodošli Na BJBikers Forum
    • Predstavljanje Članova
  • Putovanja, Izleti, Moto Skupovi
    • Putopisi
    • Predlozi za izlete i putovanja
    • Tour Around Serbia
    • BJB Vikend Vožnje
    • Moto Skupovi
  • Motocikli
    • Generalno
    • Enduro
    • Sport
    • Touring
    • Naked
    • Custom, Classic, Oldtimer, Chopper
    • MZ Svet
    • Kineska Imperija
    • Skuter Caffe
    • Maxi Scooter
    • Vozili smo
  • Moto Oprema
    • Odeća, obuća
    • Kacige
    • Prtljag
    • Kampovanje
    • GPS Kutak
    • Dodatna Oprema
  • Motociklisti
    • BJBikers Magazin
    • BJB Podcast
    • Akcije Motociklista
    • Motoristi Na Drumu
    • Crna Hronika
  • Moto Sport
    • Moto Trke
    • Vožnja Na Stazi
    • Moto Kladionica
  • Garaža
    • Motocikli
    • Sam Svoj Majstor
    • Iskustva Sa Prodavnicama
    • Iskustva Sa Servisima
  • Oglasi
    • Kupujem
    • Prodajem
    • Moto Prodavnice
    • Moto Berza
    • Oglasi za posao
    • Pomoć prijatelja
    • Razno
  • Opšte diskusije
    • Fotografija

Calendars

  • Akcije motociklista
  • Turističke vožnje
  • Vožnja na stazi
  • Skupovi, žurke, sajmovi
  • Moto Sport
  • Rođendani

Traži rezultate u okviru

Traži rezultate koji...


Datum postavljanja

  • Početak

    Kraj


Vreme poslednje promene

  • Početak

    Kraj


Filtriraj prema broju od...

Pridružio se

  • Početak

    Kraj


Grupa


AIM


MSN


Website URL


ICQ


Yahoo


Jabber


Skype


Lokacija


Interests


Motocikl

Pronađeno: 5 rezultata

  1. Pred početak ovog putopisa još jednom objašnjenje iz paralelne teme šta to uopšte znači "pofočkati se". E pa počnimo … Ideja je bila da na put krenemo u trojki. Sandi, njegov kolega s posla (nismo upoznati) i ja. Naravno, kao i prošle godine bio sam odlučan da 16. maja krećem, pa šta bilo. Iskreno, u nijednom momentu nisam posumnjao u Sandija, da bi mogao da stisne rep međ' noge. Sandi je lik, u kojeg sam siguran kao u pištolj. Čovek od reči. Putem putopisa upoznaćete nas bolje. Nekoliko dana pred polazak Sandi stiže sa vešću da se kolega s posla predomislio jer je mislio da je skok do Grčke ono tipa dva tri dana. Aha. Ništa. Idemo nas dvojica sami. Šta smo rekli, rekli smo. Kao što pomenuh jednom pre, ne vozimo motore sa foteljicama i setom kofera pa su tu potrebne malo drugačije pripreme. Napunio sam torbe nekim dekama i glupostima da bi na dvorištu testirao kako će stvar izgledati na motoru, kad se napakujem za put. Ništa pozitivno na prvi pogled. Moje pauk mreže i elastike nisu ni blizu sigurne za takav poduhvat pa sad ti traži backup. Koga prvo zvati nego iskusnog »starog lava« @nemo pitanjem da li slučajno u svom magazinu ima neke gurtne, vezice, … Drug Pavle nije bio kući (gde će biti nego na moru) pa mi je organizovao preturavanje po njegovoj garaži uz pomoć poštovane gospođe. Našao prave gurtne, kablove, điđemiđe i trk kući na ponovno testiranje. Zatežem torbu na motor kao neprijatelja. Nema mrdanja. Jeste da je u njoj ćebe ali to je to. Stvar pretestirana. Veče pred put uzimam torbu, izbacim ćebe i ubacujem »minimalno« potrebno za put. Pomažem si sa listom od lani. Nešto još dodatno eliminišem, nešto dodajem. Iskustvo je pripomoglo pametnijem pakovanju iako za sledeću avanturu imam još fore za napredak. Drugi deo oko priprema bile su gume. Sandi je sve to lepo rešio u pravo vreme a ja se nešto nećkao u principu imaju one još fore ali ko zna šta će biti posle »jadranke« i tamo usred Albanije. Ništa. Odlučim ja da preobujem Dukca ali me sada kao i uvek steže vreme. Na poslu i kući da rešim otvorene stvari zahteva svoje vreme, kojeg nemam za menjanje guma. Zamolim Sandijevog sina da sa Dukcem skoči do servisa, ja dogovorim cenu i tako je i bilo. Dukac na novo obuven a ja sada u glavi miran. Neprocenjivo. Deo priprema bilo je naravno i planiranje rute. Uz pomoć vas kolega ovde sa foruma i uz pomoć čitanja putopisa i nekih drugih kanala. Plan je bio do Grčke kompletno uz more dok smo si dozvolili opcije, da se deo puta vraćamo po unutrašnjosti. Jer je Sandi posle povratka planirao na svadbu u Bosnu, trebao mu je bar jedan free day posle puta, zato smo rutu zastavili kao dosta dinamičnu. Šta je bilo interesantno, da smo rutu samo jednom zajedno uz kafu pregledali i posle toga praktički nikakvih komplikovanih sastanka, detalja, …. Jedini dogovor je bio »četvrtak, 16.5. pred 8 kod mene na kafi«. I tako je i bilo.
  2. Da počnem dok je sve sveže,kad se oladi ko tastina dusa postane uspomena i preneti u slova liči na poeziju ulepšanu detaljima i opisom u nedogled. Putopisac,poput grckog Herodota,krenuo malo do Grčke,prvi put,i koliko je loše prošao kreće za 20 dana i drugi put,mada prva ljubav zaborava nema,druge su tu da izleče prvu. Nekoliko dana pre puta dobijam poziv od drugara,kaze muški putopis,destinacija Grčka,6 dana,jesi li za? Pristanem ja na to,ali vremena polaska nismo mogli da spojimo nikako,zato sto sam ja nekoliko dana pre uzeo odmor a i vec pocetkom juna cekaju me obaveze,tako da se poklapamo samo u 3 dana,i zato ovaj putopis i pisem jer sam na kraju seo na motor i krenuo sam do Grčke,dok su se oni odlučili kolima,njih trojica,prase od 25kg zive vage,15 kg spremljeno u friz,2 litra domace i 3 gajbe velikog valjevskog piva.Pošto sam imao tehničku podršku u drugom delu putovanja od glave,stomaka i dalje rešim da krenem motorom 3 dana ranije bistre glave i da malo u svojoj režiji obidjem Bugarsku i deo Grčke obale dok se ne sastavimo i završimo na Tasosu.Moje lutanje se ispostavilo kao pun pogodak jer ispade onako kako sam zamislio i vise od toga sa tim da sam se na kraju morao vratiti ranije jer ranije sam i dosao jelte. Dodje i taj 26ti ja uz jutarnji kofein jos nemam plan u glavi kuda,kojim putem da dodjem do Grčke,da li da idem na Bugarsku ili Albaniju,opcija Makedonija otpada jer mi nije ni palo na pamet da uzmem zelenu kartu.I rekoh ako neznam kuda cu znaju drugi,otvorim forum i listam i videh da je preko Bugarske i ski centra Banskog zanimljiv put.Odluka je pala samo jos da se upakujem i krecem.Dok se pakova ponesoh i previse stvari,idem prvo na planinu,posle na more,rekoh sebi trebace i tu mi se na dovilci zaglavi brava na koferu sa sve rancem unutra u dok sam ga otvarao ja pocepah oplatu.Sedim i gledam u pocepani bocni kofer,dal je dobar znak ili loš.Ma neka ide zivot,uzimam medicinsku traku,dosta jaku,i sa unutrasnje strane lepim kofer i konacno sastavljam sve i krecem pre podneva,nekako sve u zadnji minut,valjda tako to ide kad planiras usput jer tako bude zanimljivije,dok po planu krenem nikada nebude kako sam planirao,tako da vise planovi nisu opcija,pali,kreci,gas pa planiraj usput.
  3. Sta reci...koju posluku porati...kome? Bicu kratak... Dugo se odlagao ovaj put... Ideja je bila sa pocetka sezone ali jedanput se odlozila zbog kise, jedanput jer me zena nije pustila da idem... Jedino cega se sigurno secam je da je plan bio da idemo brat, kum i moja malenkost... a na kraju (tj. pocetku puta) zabrundalo je 7 masina sa 9 jahaca... Ekipa sledeca: @Satelis NC750xd @Bojanko NC750x @PaPaja Caponord @GAGI74 Tracer 700 + lepsa polovina @AlexaBGD Silver Wing 600 + lepsa polovina @bobi_krofna njonja (Kawasaki ZX6r) WlayCo i Jadranka (Yamaha FJR) Cetvrtak vece, pregledam Jadranku, ulje, pritisak u gumama, kupanje, punjenje rezervoara i trpanje svega i svacega u sva 3 kofera (i sto mi treba i sto ne treba)...ima se - moze se... idem sam al sam tezak za dvoje normalnih... Petak, rano jutro... ustao ko vampir, probudio sunce i petlove pa krenuo po kuma. Vreme sve govori… Krecemo da se nadjemo sa ostalima na Gazpromu u Zarkovu…iz nekog razloga idemo preko Kosutnjaka… sto li me vodi ovako rano tamo, nije mi jasno…nisam mu ja jedna od njegovih, lakih devojaka…al ajd, oprezno nastavljam za njim… Kafa, poslednje provere, pasosi, zeleni k(u)rtoni, sve je tu, krece se polako… Dan prvi: Beograd, Valjevo, Tara, Visegrad, Tjentiste, Trebinje (~420km) To polako je zaista bilo polako… ako se ne varam, magla nas je pratila Ibarskom sve do Lazarevca. Skrecemo ka Valjevu I polako primecujemo da sunce jos uvek postoji I da nam se javlja kroz oblake. Kako smo poceli da se penjemo po Debelom Brdu, sunca sve vise ali u dolini se videla magla I dalje… Tu smo negde stali I prvi put, samo na kratko da se neki (cije ime necu ni da spomenem Aleksa) olaksaju… kaze vidi da Hondica nece da vuce pa da je oslobodi kojih par stotina grama ja sikoristih priliku da odem malo ispred I “uhvatim” ih kamerom sa mog shajomija VID_20180803_081643.mp4 Put preko Tare divan, penjemo se, prolazimo pored Tarabica I spustamo se ka Mokroj Gori I granicnom prelazu. Nema guzve, put prelep pre granice a posle jos lepsi, ide se pravo za Visegrad. Prva pauza. Sendvice smo poneli, kao I pljosku sa rakijom a posle sedamo na kafu I malu pauzu… Sipamo gorivo po odlicnim komsijskim cenama I krecemo dalje preko Tjentista I Bilece ka Trebinju. Druga pauza je u Tjentistu, jedu se sendvici, pije se rakija a neki su se usudili cak I da se popenju do spomenika jer imaju kondicije I nisu lenji, debeli I pre svega umorni Nakon toga, uzbrdo I nizbrdo po uskim krivinama pravac put Trebinja. Na ulasku u grad, pocinje neki letnji pljusak. Trajao je 10 minuta a sve vreme sam se pitao odakle kisa pada jer ja kisni oblak nisam video nigde…vedro, lepo, sunce, a kisa pada… u totalnom sam bio zbunu… Smestamo se, oni sto hrcemo idemo u jednu sobu, oni sto ne hrcu u drugu a parovi okupiraju bracne lezajeve. Uvece, Nektar se pije, meso se jede, seta se po gradu, sve po PS-u. Dan drugi: Trebinje, Dubrovnik, Mostar, Trebinje (~290km) Jede se burek, pije se jogurt (nismo odusevljeni ni jednim ni drugim) I krecemo oko 7. Divan put do Dubrovnika sa granicnim prelazom gde nam je bilo jasno kakav dan nas ocekuje. Kilometarska kolona. Uredno je obilazimo I redjamo se polako (ne svi odjedanput) I prelazimo. Zao me onih ljudi u kolima… upoznah mladu mamu, beogradjanku u Audi-ju sa cerkicom tinejdzerkom dok sam cekao (da,da…)… kaze krenuli su 1h pre nas I jos cekaju… haos. Elem, mi prolazimo I stizemo brzo u grad. Neki iskusni medju nama nas odvode na parking u hladovini na samom ulazu u stari grad, besplatan I lep. Parkiramo masine I ostajemo 2 sata. Razgledamo, slikamo I resavamo da prezalimo po 4-5e za po pivo… ko zna kad cu opet da dodjem ovde da ga popijem… Nakon toga, krecemo za Mostar. Idemo magistralom, put fenomenalan, levo more, desno planine, asfalt ko staklo (ravan, ne klizav). Prelazimo kilometre I kilometre automobila, prelazimo 3 puta granicu I napredujemo ka Mostaru. Usput pravimo pauze jer je vrucina prevelika. Jadranka se usijala a ja nisam obukao moto pantalone vec tanke, vojnicke, I tu sam se zajebao samo tako… Butkice vrele, listovi vreli, morao sam bukvalno sa zadnjeg sedista da vozim… sva sreca da imam duge noge za igranje I duge ruke I dug…hvat, khm… Parkiramo, most, atrakcija… pije se kafa, prava turska pije se squishi, fenomenalan, pun leda, da mi je opet da ga popijem na ovu vrucinu, uh… Suveniri, kao I svuda, magneti, slikanje, isto oko 2 sata provodimo I krecemo nazad. Dan pre je drug @bobi_krofna ugovorio rucak u renomiranom ugostiteljskom objektu Zvijezda na putu ka Trebinju. Tu nas je ugostio drug Branko, pocastio sa kojom lozom pred rucak a kad je stigla teletina, umalo prste nismo pojeli. Uhvatis kosku sa dva prsta a meso samo spadne I ostane u ovalu… uh… popismo I koji Nektar a lokalci piju samo uvozno pivo, Zajcarsko 0.5. Zamalo da I zamenimo motore za poljoprviredne masine… Ja sam imao odlicnu ponudu da dam Jadranku za IMT 539 u odlicnom stanju I sa malo sati rad…dvoumio sam se Krecemo dalje punih stomaka I iz nekog razloga ja krecem prvi a uvek vozim na zacelju…prvo zbog sigurnosti, nema pritiska a I lako ih stignem kad treba… a sada kretoh prvi I upoznah sve blagodeti kad si vodja… Automobila skoro da nema, putevi sasvim dobri, puni brzih krivina, puni uspona I padova, u proseku se ide bas brzo ali sigurno… Bas sam uzivao… U trebinju nam nije bilo do vecere ali smo otisli na sladoled a zatim seli kod platana, pijuckali I gledali zgodne devojke kako se setkaju…a da su zgodne, zgodne su, retko koji grad ima takve lepote… brat mi je pricao, nisam mu verovao ali sada mi je jasno… Dan treci; Trebinje, Niksic, Zabljak, Zlatibor, Uzice, Cacak, Milanovac, Rudnik, Topola, Mladenovac, Beograd (~520km) U 8 izjutra krecemo nazad, bez dorucka. Vozimo ka Niksicu, penjemo se ka granicnom prelazu Klobuk ka Crnoj Gori. Put odlican. Granica prazna. Spustamo se ka Niksicu velikom brzinom ali stajemo da uslikamo koju fotkicu. Niksic – Zabljak je tek uzivancija. Jedino od opreme sto nemam su moto cizme I sad mi je zao sto sam sve patike upropastio zakacinjuci asfalt. Ali, vredelo je svih para. Ja nisam neki vozac ali krivine su ucinile svoje, zalamali smo na sve strane, odavno se nisam tako navozao… Zabljak, dorucak, kafa, pa nastavljamo dalje. Stajemo na kratko na mostu na Tari, to mora da se uslika pa pravac Zlatibora. Svracamo na rucak ali ne smem da se prejedm. Ipak danas najvise prelazimo a ako se najedem zaspacu na motoru…zato jedem komplet lepinju, popijem pivce I idemo dalje. Na Rudniku svracamo na popodnevnu kaficu I blagi odmor… odatle motor vec sam zna put kuci mada ne idem u zavicaj vec preko Topole I Mladenovca se vracamo za BG. Vec je kasno, neki odlucujemo da zadnje kilometra predjemo autoputem I doletimo u BG. Vec je I kasno, mrak pocinje da pada a meni se ne vozi bas nesto nocu… Oni koji su ipak otisli preko Avale kazu da nije ni bila guzva a ja sam bas mislio da je nedelja popodne takva, guzvava… Sve u svemu, 3 dana, ~1300km, 4 zemlje regiona posecene, odlicni putevi, dobro drustvo, svi motori se odlicno pokazali, bez kvarova I problema, svi vozaci ispunili ocekivanja… Bice I koji snimak kasnije kako cujem, a evo prilike I ostalima da se nadovezu, kazu koju rec I podsete me na nesto sto sam zaboravi da pomenem a trebao sam…
  4. Ćao drugovi, kolege motoristi i drugi dobri ljudi! Nije oglas nego ako/kad budete putovali kroz Sloveniju i ako/kad kome zatreba povoljan, a dobar smeštaj u prirodi, uz lepe puteve te predivan pejsaž, možete mi poslati privatnu poruku i naćemo se . Lokacija u okolini Ljubljane. Dobro nam došli u deželu Ćale
  5. Odmah da se izvinim jer se ne radi o moto putopisu, ali relacija je zaista sjajna i verovatno može da inspiriše na sjajnu turu motorom. Italija - kako i ne bi?! Elem, prijatelj ima brod/jedrilicu od cca 9 metara i rodila se ideja uz gajbu piva po principu "a zašto ne bi...". Vlasnik barke, stari morski vuk + nas trojica alava morska štenad = siguran recept za traženje đavola. Kad malo bolje razmislim tražimo ga cela veka, pa što ne bi malo i ovako. Prvomajski praznici protekli su u Tivtu, u fazi pripreme plovila, što je bio dosadniji deo čitave avanture, tako da izuzev naredne fotke nemam nameru da se mnogo osvrćem na taj period. Farbanje korita i porinuće: 24. juna (ranom zorom) polazak. Vetra ni u tragovima. Potpuna bonaca. Odmah je bilo jasno da tu od jedrenja neće biti ništa i da će nam tišinu aktivno narušavati mali brodski Volvo. Šteta. Imao sam prilike da jedrim na nekih 7 bofora i znam kakav je trip kad je jedrenjak nagnut pod uglom od 45 stepeni. U povratku smo imali nekih 3 bofora, pa su se kombinovali motor i jedra. Da ne dužim i pređem na ono što bi bajkerima moglo biti interesantno. Elem, Bari je fin i veliki lučki grad. Ima svoj istorijski centar i čuvenu baziliku Sv. Nikole u kojoj se i čuvaju mošti dotičnog sveca. Ipak, ne odskače ničim po italijanskim merilima, tako da smo, vođenim jendom starom reportažom gospodina Marinowskog, rešili da zađemo na kopno južne Italije, te obiđemo Arbelobello i Materu. Oba mesta su na cirka 60km udaljenosti od Barija. Renta Car, fljas 70€ + 300€ depozita i put pod točkove. Arbelobello: Italiju povezuju solidni putevi, pa i oni lokalni (uz pojedine izuzetke), uz koje se pružaju sjajni mediteranski pejzaži. Već na 30-ak kilometara od Barija primećuju se specifične Trullo građevine koje vas bacaju u detinjstvo i bude osećaj da ste došli u neko štrumpfovsko selo Arbelobello je oličenje te arhitekture i očuvanosti iste. Fotke od 1000 reči: Legenda kaže da ovaj stil suve gradnje proizilazi iz 2 razloga. Prvo, kuće su projektovane tako da se u slučaju zemljotresa otvaraju (ruše) na spolja, drugo, ove kuće su se brzo i lako rasturale i ponovo podizale što je bilo krucijalno bitno kad nagrnu poreznici iz Rima. Utisci odavde su fantastični i ovo mesto jednostavno mora da se vidi. Naravno ima sjajnih taverni i restorana da okrepe putnika namernika po krajnje povoljnim cenama. Nas četvorica smo pristojno ručali u možda najekskluzivnijem restoranu za svega 50-60€. Matera: Opet vijugavi putevi po vijugavom jugu Italije i potpuno menjamo ambijent. Pred nama je Matera nešto izvan granica Puglije (Pulje), tačnije u pokrajini Basilicata. Ukoliko neko smatra da je Vajler loše odradio Ben Hura iz 1959. godine, te da je rimejk iz 2016. još veće **anje, komotno ovu lokaciju može da iskoristi za simuliranje naseobina tih vremena i snimi bolji film. Fotke (bez reči): Inače, dobar deo ovih kuća je uredno naslonjen na stene i predstavlja logičan nastavak neke od mnogih pećina. Pojedine otvorene pećine su korišćene za život negde do završetka WWII, kada je italijanska vlada naredila iseljavanje stanovništa isključivo iz higijenskih razloga. Zaključak: Nakon ovih obilazaka usledio je povratak za Boku, mučili smo se uz neku pršut i vino, i uz društvo iznenađujuće puno delfina. Ono što je mene potpuno iznenadilo je autentičnost, sjaj starih vremena i stil koji vlada u celoj Italiji. Prvi put sam na tzv "siromašnom jugu" a zaključujem da on ni najmanje ne zaostaje za ostatkom Italije kada se u obzir uzme onaj "wow faktor". Po meni sjajno iskustvo, pa kom se namesti da može nek pali mašinu i pravac trajekt Bar-Bari, sigurno se neće pokajati.
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja