Не хватам се ја за грешке ради пацки, него да неко не промаши као ја неколико пута у различим приликама, што читајући само наслов или само део садржаја. У сваком случају честитке и за вољу и за организацију,најлакше је само доћи.

Како је у овом тренутку актуелна прослава дана примирја у Великом Рату, а мало смо се и дотакли клупице на Варовницама, решисмо да мало обиђемо ово подручје и покушамо да приближимо вама. Авај, као и сви остали који би требало да воде рачуна о овом сведочењу, ни ми нисмо били ништа бољи па смо само зачепркали по околишу. Иначе (текст преузет са интернета),Космајско – Варовничка битка се водила од 6. до 10. децембра 1914. г. као део Колубарске битке и битно је допринела најблиставијој победи у Првом светском рату. Све је почело наредбом Врховне команде да се напусти Београд и да се трупе одбране Београда повуку на Варовнице и ту организује одбрана десног крила и залеђа главних снага на западном фронту. Напуштање престонице навело је команданта Балканске војске Аустроугарске монархије, Оскара Поћорека да пробије овај фронт и нападне српске снаге с леђа. Зато је од држање војске на Варовницама зависио успех свих даљих операција. На Варовницама су непријатеља чекали слабо опремљени трећепозивци, од којих је већина имала преко 50 година. Међутим, благовремено су ископани ровови и утврђени артиљеријски положаји, па је надмоћнији непријатељ спремно дочекан. Непријатељ је у зору 8. децембра започео одлучујући, али како се показало узалудан напад. На Варовницама и шумама Космаја водиле су се крваве борбе, у којима су се истакли трећепозивци, а о жестини сукоба говори и назив једне варовничке падине – Касапско брдо. То касапско брдо би требало да буде овде где је све зарасло и више није могуће доћи до каменог обележја као ни до рововских саобраћајница које су до скоро биле видљиве и доступне.

Или ја добро не читам или сам остао у 2017-ој, или је по среди превид па треба да буде петак 07.12.2018. као у наслову.

... и да не заборавим важнију ствар, деца су сјајна и у ствари су они пазили и чували нас малко остарелије ...

Радиоаматери су некада били јако популарни, цењени и јаки. Младеновац је својевремено имао поприлично јак и технички опремљен клуб, не знам како је данас и колико је распрострањено и популарно, углавном су тада скоро сви били у систему ОНО и ДСЗ.

Па да нисам запретио да пробушим гуме не би било врха...

Ви нам стварно задајете праве домаће задатке.

На почетку је био само оригинални вагон, сада су га унаказили са оним стаклеником испред.

Јесте, на почетку или крају пешачке зоне (Змај Јовина), чувени трамвај"Трчика".

Смуђ, а и да се подсетимо, волимо ми то, рибу

Разумели смо шта си хтела да нам поручиш у "првом завршетку", а сада знамо и непосредни повод. Збиља заслужујеш сву пажњу и дивљење за своја истраживања и храброст, а ретки су они који то литерарно могу овако да нам приближе и дочарају.

Клупица је на врху брда "Варовнице" где се одиграла чувена битка за Београд у I СВЕТСКОМ РАТУ, позната по томе што су ту били укопани тзв. III-позивци са мотом НЕМА ОДСТУПАЊА- и нису одступили. И данас су видљиви трагови ровова. Поглед одавде сеже до Дунава;Авале,Космаја и Букуље, Рудника па чак и Копаоника по чистом хоризонту.

Чекало се на неке слике, али не стигоше и ја нестрпљив к'велим да поменем мушку вожњицу . Циљ је био Течино увозавање са приновом -ТДМ 850. Све је било добро док нас ветар није мало заљуљао а Теча се унезверио па смо једва стигли до чарде тестирајући и вожњу по насипу. Ја иначе ретко идем без балансера али је ово био један од изузетака, а и екипа је била безопасна (по оно што ти жена мисли).

# А мој драги Миле би коначно требао да промени назив мотора (није Фазер него БМВ), само не знам како ће се то одразити на НИК.