Kako stvari trenutno stoje postoji velika verovatnoća da ću od početka sledeće godine u pečalbu. Tako da sam rešio da malo obiđem neke delove Srbije u kojima nisam bio. Posle Stare Planine došao je na red i Srpski Sibir. Ova vožnja mi je nekako uvek izmicala...te kiša..te obaveze...te ovo...te ono... Zamalo da je odložim i ovaj put. Plan je bio da krenem što ranije jer me je čekalo oko 600 km puta a opet, nije poenta da baš proletim. Inače volim jutro. Pogotovu vožnju u ranim jutarnjim časovima. Svežije je, nigde nikog. Milina. Probudih se oko 6 ujutru, gledam kroz prozor-oblaci. E jbga. Vrtim HMZS, YR.NO, ACCUWEATHER, FREEMETEO...i svi različito. Tu sad ide onaj deo o sexu i (ne) ulaženju. Išao bih ja ali ako može da ne pokisnem. Dok sam ja pred tom, takoreći hamletovskom dilemom, na ove već prisutne oblake se nadoveza i neki vetar! A u P.M. neću ni da idem...ne da mi se pa to ti je. A ne volim da silim. Nekako uvek mislim da ima razloga zašto se čoveku nekada neke stvari prosto ne daju. Klopnuo nešto na brzinu i odo do grada na kaficu. Sedam u baštu kafića naručim espreso i uživanje. Ali onda počeše da rade crvi. Šta ćeš da radiš celi dan? Kiša verovatno neće da padne. Ako sada ne odeš kada ćeš? Ko zna kakvo će vreme biti sledećeg vikenda. Itd...itd... Naravno, ispijam espreso na brzinu, plaćam i trk kući po opremu pa po motor u garažu. I gasss... Krenuo sam relativno kasno tako da nisam planirao zaustavljanje do N.Pazara. U principu tu sam se i zajebao jer nisam odoleo a da ne svratim do „Jonuza“. A svako ko je vozio po Pazaru subotom oko podneva zna kakva je to gužva. Blagi užas. Uglavnom ovaj deo puta je verujem većini dobro poznat. deonica Jagodina-Kragujevac-Kraljevo-N.Pazar Dolinom jorgovana(pauza za klopu u Pazaru) pa dalje do Ribarića je baš lep za vožnju. https://www.google.rs/maps/dir/%D0%88%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0/42.9718448,20.4545269/@43.4228504,20.6426678,9z/data=!4m14!4m13!1m10!1m1!1s0x4756c46f63f3b5ff:0x7d7de6c47baa8c0e!2m2!1d21.2572719!2d43.9777294!3m4!1m2!1d20.7803418!2d43.8200212!3s0x475702d1557363dd:0x1a7ac78b2e98f68b!1m0!3e0?hl=sr Tu sam se provozao malo obalom Ribarićkog jezera(Gazivode) i tu doživeo prvi šok. Jezero Gazivode posle ljudske intervencije: Odatle nastavljam dalje magistralom koja vodi do Rožaja. Ovde doživljavam drugi šok. Kamion sa prikolicom pretiče preko pune a ja izlazim iz krivine: Nego šta da se radi? Malo psovanja u kacigu, malo beganja u desno, malo više onoga što neki zovu "odlučno kočenje" i vozimo dalje. A predeli su zaista prelepi: Odatle se odvaja put za Tutin gde preporučujem jako opreznu vožnju jer je prepun neke pračine, rizle i radnika. Nažalost nemam slika pa ostaje da mi verujete na reč. U pitanju je ova deonica: https://www.google.rs/maps/dir/42.925857,20.364233/%D0%A2%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD/@42.9899289,20.3649197,12z/data=!4m9!4m8!1m0!1m5!1m1!1s0x135327f61a99caeb:0xadf5b829117a6c4f!2m2!1d20.3335616!2d42.9899872!3e0?hl=sr Tutin: E odatle počinje put za Pešter. U početku izgleda ovako: Tu sam pomislio „ala ćeš da se usrećiš“... Medjutim posle ove krivine počinje uživanje: Tačnije, posle ove linije: Put kao pista a predeli se smenjuju...sve lepši od lepših. Pošto kažu da slike govore više od reči neću vas daviti previše.