Izvozana ruta Odlazak na put motorom u oktobru zvuci kao ludost. Tako je i izgledalo 2 dana pred put i najavljenih 34mm (!) kise koja se preko noci pretvorila samo u oblacnost. Dogovor je bio da se nadjemo na Zmaju u 9h i da ne zaboravimo pasose i kisna odela. Za sve ostalo pobrinuo se @kokot. Okupilo nas se šestoro na četiri japanca i dva kineza koji su se odlično pokazali: SuperTenere 1200 Transalp 650 NC 750 VFR 800 CF 450 TRK 702 Inace vozim sam, pa sam se nadao da vidim koliko cu da se smorim u grupnoj voznji. Tu moras da pravis kompromise po pitanju brzine i sve u svemu slobode na putu. Ispostavice se da to ovde nije bio slucaj. Prvog dana, na putu do Sarajeva, koji nam je prva destinacija, bili smo disciplinovani kao da 40 godina vozimo zajedno. Jako je lepo videti ponasanje zmijice od 6 motora u formaciji kad se prestrojava iz trake u traku, iz 1-2 u jednu kolonu. Prva stanica nam je bunker Karadjordjevica iz '30-tih godina proslog veka. Nalazi se u Malom Zvorniku i zamena nam je za posetu bunkeru u Konjicu koji ovih dana nije otvoren zbog svih desavanja u Jablanici. Tura traje oko 40 minuta i sama lokacija je interesantnija od price. Iskreno, meni je vodic u nekoliko navrata ozbiljno parao usi. Mada nema originalnih artefakata, sama velicina kompleksa zavredjuje posetu. Odavde prelazimo u Bosnu u kojoj uskoro dolazi vreme za oblacenje kisne opreme. Odlucili smo da idemo preko Romanije, putem koji sam jako dugo zeleo da vozim. Uspon nudi lepe serpentine za voznju, dok priroda daje posebnu draz. Nazalost, kisa i par kamiona zvog kojih se stvorila guzva su uticali na uzivanje u voznji, pa smo se mozda i vise nego inace obradovali sledecom stanicom - restoranom "Pogled" koji danas nudi pogled na izmaglicu, sivilo i vec donekle povenule krosnje drveca. Nakon ozbiljnog rucka, vreme je nastaviti dalje. Kisa je stala, ali je 14'C i i dalje je vlazno, pa kisna odela necemo skinuti sve do Sarajeva. Stigavsi u smestaj, delimo se. Ja odlazim da se vidim s rodbinom i ne propustim sarajevske kolace, dok za to vreme ostatak ne propusta cevape. Nakon svega toga, sta drugo nego dan zavrsiti uz pivo i zatvoriti lokalnu pivnicu? Ovo ustvari uopste nije tesko, jer u Sarajevu skoro nista ne radi posle 11. Koliko nista? Toliko da nas je drugar iz lokalnog MK-a vozio 15 minuta po okolnim pumpama da uzmemo jos po pivo pre nego sto nas odvede na Trebevic da ga popijemo. Smrzli smo se kao misevi gore, ali bar smo imali drustvo u vidu jedne macke, lisice i dva psa koji su lisicu nazalost oterali. Stizemo u smestaj oko pola 2 i, naravno, gledamo da sto pre zaspimo, jer nas sutra ceka novi ceo dan voznje do Mostara.

Mislio sam da necu da pisem o ovoj letosnjoj voznjici, sve me nesto mrzi. Ali vozi mi se motor i trenutno sam zaludan na poslu, pa pogledah opet slike. Pa ajde da okacim mozda nekome bude zanimljivo Kao i za ostale voznjice ove godine, pocelo je sa pricom sa Bobijem, Darkom I Milosem : “Ajde negde da se vozimo, gde cemo, kad cemo…” Dogovorimo se opusteno, ajmo malo do Bosne,Crne gore, Hrvatske… Neki okvirni plan je dogovoren, u ponedeljak ujutru 24.7 krenemo ka Ostrogu i Trebinju Dare i Milos bi do Ostroga a Bobi i ja smo davno prerasli duhovnu fazu i usli u godine kad nam se ne spava u vrecama nego u krevetima, pa smo resili da za pocetak odemo u Trebinje i da se odamo prizemnim zadovoljstvima. Drugi dan je plan bio da se okupimo i spustimo malo do mora i kupamo bar jedan dan a posle toga da krenemo malo preko Dubrovnika i Mostara ka Sarajevu i tako dalje… Nekoliko dana pred polazak pade mi na pamet da su moji prijatelji Duska i Novak na Korculi celog leta i da me odavno zovu da svratim i kako bi bas bilo lepo da i to nekako uklopim. Posle malo razmisljanja i dogovora sa Duskom, resim da krenem u subotu, 2 dana pre ostalih, da odem do Korcule, malo vidim ostrvo, a onda se u ponedeljak vratim do Trebinja i nadjem sa ostalima. Oko svega toga sam se malo dvoumio ali je na kraju ispalo da mi je taj dan i tih oko 600km do Korcule bio najbolji ove godine u kojoj sam presao oko 8-9000 km .