Putopis u brojkama: * 2 motora (Yamaha TDM 900 i Suzuki V-STROM DL 650); * 2 kontinenta (Evropa, Azija); * 4 učesnika (Nikola i Julijana na TDM-u i Aleksandar i Ivana na STROM-u); * 4 različite zemlje (Srbija, Bugarska, Turska, Grčka); * 5,3 litra prosečna potrošnja goriva na putu; * 6 meseci pripreme i razrade puta (decembar 2017 – maj 2018); * 9 različitih prenoćišta (Plovdiv, Istanbul, Ankara, Goreme, Antalija, Kušadasi, Čanakale, Kavala, Sofija); * 22 godine zajedničkog prijateljstva; * 30-ak kilograma tereta po motoru; * ~ 230 litara benzina; * 300 turskih lira za neplanirani servis u Turskoj; * 420 kilometara prosečno voženo u danu; * ~ 4400 kilometara puta; * bezbroj uspomena, utisaka, fotografija i snimaka sa putovanja. Kefalonija, Grčka, septembar, 2017. Našoj četvorci, drugo zajedničko letovanje u nizu. Obilazimo ostrvo i komentarišemo kako tih 10-15 dana godišnjeg odmora moramo mnogo bolje da iskoristimo naredne godine. Moramo da se bolje odmorimo jer nismo više za celodnevne obilaske ostrva. Ivanina ideja je Turska i all inclusive hotel, i da uz to iskombinujemo i putovanje motorom. To zvuči kao prava stvar i kao i uvek kada smo nas četvoro u pitanju, pada jednoglasan dogovor, da sledeće godine u 15 dana iskombinujemo moto turu i letovanje. Odlučujemo se za hotel u Antaliji u Turskoj, a usput planiramo da obiđemo Istanbul, Kapadokiju i u povratku Pamukale, Efes i Troju. Sve između ćemo naknadno dogovoriti. E sad, motorima, kojim motorima...hm... Saša je prodao svoj maksi skuter, Apriliu Atlantic 500, pre par meseci i trenutno je bez motora, ali planira kupovinu Stroma 650, a ja sam još uvek sa mojim Atlanticom koji planiram da prodam posle letovanja, pri kraju sezone, i da kupim TDM 900. Pretposlednji dan odmora, Saša kapariše motor i odmah po povratku ide po Stroma. Odličan primerak, sve od opreme, kupljen nov u Srbiji, 2008.g. dva vlasnika pre njega, poznata istorija, ukratko, odlična kupovina!!! Čačak, decembar, 2017. Početak decembra, a mi već dogovorili skoro celu rutu, i rezervisali smeštaje za ceo put, kako bi maksimalno iskoristili pogodnosti „early booking-a“ i uštedeli neki dinar. Iako u tom trenutku ja niti imam novi motor, niti sam prodao stari, ali... Čačak, januar 2018. 13.01.2018. i ja kaparišem TDM-a, 2003.g. tek uvežen iz CH i prva registracija u Srbiji. U CH imao jednog vlasnika sve ove godine. U dosta pristojnom vizuelnom stanju za to godište ali je motor „go“. U narednom periodu, kreće opremanje TDM-a...servis, zadnja guma, vizir, crash barovi, prerada sedišta, nosači bočnih kofera, bočni koferi i nakon dosta uloženog vremena i novca na kraju Tedi izgleda ovako: U narednom periodu kreću detaljnije pripreme vezane za sam put. Planiranje rute, šta sve obići, koliko kilometara po danu prelaziti. Rešili smo da uradimo nalepnice i majice za put. Otprilike smo zamislili kako bi trebalo da izgleda ali ne znamo kako i da napravimo. Moj brat nam pomaže i odrađuje pripremu za štampu, i dobijamo konačno idejno rešenje i zvaničan logo naše ture koji će kroz celo putovanje privlačiti pažnju i pohvale mnogih. Detaljni servisi motora su urađeni na vreme, sve je isplanirano tako da smo spremni već 45 dana pre polaska. Ostaje nam samo da odbrojavamo dane do 01.06.2018.g., datuma našeg polaska na prvu ozbiljnu moto avanturu.

Prošla 2020. godina je mnogim ljudima promenila živote, a o planovima vezanim za odmore i putovanja da ne govorim... Poput mnogih kolega, i ja sam se cele sezone vrteo po Srbiji željno iščekujući bilo kakvu lepu vest, bilo kakav napredak u borbi protiv pošasti zvane Kovid19. Skoro cela sezona je protekla u znaku restrikcija i zatvorenih granica, tako da i nisam gajio neku preteranu nadu da ću bez komplikacija uspeti da napravim iole veću turu van granica zemlje. Međutim, tračak nade se pojavio kada je krajem avgusta u javnosti počela da kruži vest, kako bi Bugarska mogla da bude prva koja će ukinuti sve restrikcije i građanima Srbije pustiti slobodan prelaz preko granice. Prvog septembra 2020. se to i desilo. Bugarska? Naravno, zašto da ne... Iako sam u Bugarsku išao i ranije, iako sam neka od mesta reprizirao, ispostaviće se da je to bilo jedno prelepo i zanimljivo putovanje. U 14 dana i 2.800+ Km stalo je svega pomalo... od planina, jezera, mora, zanimljivih mesta, pa i nesvakidašnjih situacija, neizvesnosti... Bio sam i na mestima za koja (verovali ili ne) mnogi bugari, pa čak i kolege bajkeri, nisu imali pojma da postoje ili jedva da su nešto načuli. U nastavku ću pokušati da vam opišem i fotografijama dočaram mesta koja sam obišao. Nekoga ću sigurno podsetiti na neka pređašnja putovanja, a nekoga ću možda i zainteresovati da obiđe ovu zanimljivu zemlju. Nastaviće se...