Izvozana ruta Odlazak na put motorom u oktobru zvuci kao ludost. Tako je i izgledalo 2 dana pred put i najavljenih 34mm (!) kise koja se preko noci pretvorila samo u oblacnost. Dogovor je bio da se nadjemo na Zmaju u 9h i da ne zaboravimo pasose i kisna odela. Za sve ostalo pobrinuo se @kokot. Okupilo nas se šestoro na četiri japanca i dva kineza koji su se odlično pokazali: SuperTenere 1200 Transalp 650 NC 750 VFR 800 CF 450 TRK 702 Inace vozim sam, pa sam se nadao da vidim koliko cu da se smorim u grupnoj voznji. Tu moras da pravis kompromise po pitanju brzine i sve u svemu slobode na putu. Ispostavice se da to ovde nije bio slucaj. Prvog dana, na putu do Sarajeva, koji nam je prva destinacija, bili smo disciplinovani kao da 40 godina vozimo zajedno. Jako je lepo videti ponasanje zmijice od 6 motora u formaciji kad se prestrojava iz trake u traku, iz 1-2 u jednu kolonu. Prva stanica nam je bunker Karadjordjevica iz '30-tih godina proslog veka. Nalazi se u Malom Zvorniku i zamena nam je za posetu bunkeru u Konjicu koji ovih dana nije otvoren zbog svih desavanja u Jablanici. Tura traje oko 40 minuta i sama lokacija je interesantnija od price. Iskreno, meni je vodic u nekoliko navrata ozbiljno parao usi. Mada nema originalnih artefakata, sama velicina kompleksa zavredjuje posetu. Odavde prelazimo u Bosnu u kojoj uskoro dolazi vreme za oblacenje kisne opreme. Odlucili smo da idemo preko Romanije, putem koji sam jako dugo zeleo da vozim. Uspon nudi lepe serpentine za voznju, dok priroda daje posebnu draz. Nazalost, kisa i par kamiona zvog kojih se stvorila guzva su uticali na uzivanje u voznji, pa smo se mozda i vise nego inace obradovali sledecom stanicom - restoranom "Pogled" koji danas nudi pogled na izmaglicu, sivilo i vec donekle povenule krosnje drveca. Nakon ozbiljnog rucka, vreme je nastaviti dalje. Kisa je stala, ali je 14'C i i dalje je vlazno, pa kisna odela necemo skinuti sve do Sarajeva. Stigavsi u smestaj, delimo se. Ja odlazim da se vidim s rodbinom i ne propustim sarajevske kolace, dok za to vreme ostatak ne propusta cevape. Nakon svega toga, sta drugo nego dan zavrsiti uz pivo i zatvoriti lokalnu pivnicu? Ovo ustvari uopste nije tesko, jer u Sarajevu skoro nista ne radi posle 11. Koliko nista? Toliko da nas je drugar iz lokalnog MK-a vozio 15 minuta po okolnim pumpama da uzmemo jos po pivo pre nego sto nas odvede na Trebevic da ga popijemo. Smrzli smo se kao misevi gore, ali bar smo imali drustvo u vidu jedne macke, lisice i dva psa koji su lisicu nazalost oterali. Stizemo u smestaj oko pola 2 i, naravno, gledamo da sto pre zaspimo, jer nas sutra ceka novi ceo dan voznje do Mostara.