Pozdrav svim kolegama Otvaram temu radi vaših preporuka i saveta što se tiče rute Isto tako se nadam lepoj temi u vidu putopisa kada se vratim... Dodatak: ruta je ogromna, dovoljni su samo vaši saveti u vidu malih delova za koje znate da su dobri, pa ću da sklapam mozaik... Jer isplanirati celu rutu odjednom je dosta zahtevno. 10. Juna krećem, cilj je Cabo da Roca, najzapadnija tačka kontinenta. Imam 2 i po meseca. V Strom 650 2008., šator, i ja... Okvirni plan: Bg - Boka Kotorska. Jadranskom Magistralom do Istre. Ljubljana pa Zagreb (usputne obaveze) E ovde kreće... Idem za Ortisei (Dolomiti, blizu Bolzana, što je ujedno i najdalja tačka gde sam već bio) To mogu gore uz Dravu preko Klagenfurta, tu imam CHECK-IN u vidu free smeštaja, ili preko Slovenije sve, Kranjska-Triglav? Nije frka za taj CHECK-IN ako propuštam neke vrh puteve, krivine, znate već sve Svakako sam na šatoru. Iz Ortisei bih vozio Alpe-Stelvio, još neke pasove...? Spuštao bih se u nekom trenutku, jer sledeći CHECK IN mi je Andora. Da li da se spuštam na Liguriju, San Remo-Nica-Marsej-Monpelje-Andora? Ili da vozim skroz Alpe pa da ulazim odozgo iznad Torina, preko Avinjona u Andoru možda? Ovo mi je za sada najveća dilema. Sada do cilja: Andora-Lisabon Vozio bih Pirineje, ne znam da li da ulazim u koninentalnu Španiju, ili kao što sam mislio da idem severom uz okean Bilbao-Hihon-La Korunja-Vigo-Porto-Lisabon-Cabo da Roca dace Bog Sada polako u drugom pravcu: Lisabon-Francuska Sledeći CHECK-IN je selo St Robert, 1,5h južno od Limoža, Nova Akvitanija. Neka centralno-jugozapadna Francuska, kukala mi majka dan kad sam seo na motor Dotle možda kroz tu "kontinentalnu" što rekoh Španiju, tu nemam ideju, Madrid usput, mada bih pre da ne ulazim u gradove, po španskim selima iskreno...? Ono sa Andorom ispade šala, Francuska mi je najveći problem. Ogromna, i ravna. Sve pravci, autoputevi... Za samoubistvo. Dakle: St Robert, tj. ta nazovi centralno-jugozapadna Francuska - BRETANJA, NANT. Poslednji CHECK-IN. Da li da izbijam na Bordo, pa uz okean, kolko tolko, kolko mogu, evo sad gledam i tu sve sami pravci majko mila, ili da se probijam kroz kontinent? Za povratak... Nemam živaca, na avion Šalim se, ali verovatno će biti dosta autobahn-a, sa prekidima da ne prsnem, verovatno, ili neke trajekte da gledam? Sad mi pada na pamet... Hvala svima koji su radi da priskoče sa putevima koje su prešli, za koje su čuli, ili za koje misle da vredi (pr)overiti... Srdačno vaš, Džonika

Ukoliko ste ljubitelj gradova, spomenika, muzeja, dugačkih ravnica i turističke vožnje motora ovaj putopis vam verovatno neće biti interesantan. Nas trojica drugova ( Milun suzuki gsxr 1000, Mićo BMW R1250gs, i moja malenkost kawasaki z1000sx) smo vrlo kratko diskutovali o ovogodišnjoj destinaciji. Sva trojica od moto putovanja želimo beskrajne krivine, puteve se malo saobraćaja, oštru sportsku vožnju, dugačke dnevne vožnje sa malo pauza i što dalje od naseljenih mesta i ljudi i naravno sve to upakovati sa normalnim cenama smeštaja i sa dobrom jeftinom klopom. 2017. godine smo vozili Pirineje i oni pružaju sve to, gledajući google mape primetili smo da zapadno od Pirineja pa maltene sve do Portugalije se pruža planinski lanac sa prosečnom visinom od 1000m, ogromno prostranstvo koje je veoma slabo naseljeno. Odluka je doneta, krećemo sa istočne strane Pirineja i vozimo prema krajnjem zapadu Španije, tu pravimo okret i vraćamo se na polaznu tačku.Do destinacije odlučujemo da vozimo motore na prikolici da ne bi džabe uništavali motore na auto putu a i naravno zbog uštede guma. Mićo voli da sastavlja rute i to veoma dobro radi, pa je taj zadatak njemu prepušten. Rute je isplanirao do najmanjeg detalja, čak i za pauze je birao kafiće u prirodi sa lepom okolinom. Svako sipanje goriva je isplanirano, prevoji su birani da se voze uzbrdo gde god je moguće...Tura je u roku od 2 nedelje sastavljena, ukupno 4 000km krivina i to kakvih.... Drugari kreću iz Dizeldorfa, ja ih čekam 150km južnije na auto putu, utovaramo i moj motor na prikolicu, avantura može zvanično da počne. Na prvoj pauzi Mićo nas prijatno iznenadjuje, čovek vadi iz kese praseću plećku, kupus salatu, hleb, tanjire i pribor za jelo. Pečenje mi nikada nije bilo ukusnije. Nakon 13 sati vožnje stižemo na početnu tačku u brdima iznad Barselone taman uveče na večeru i pivo. Na hotelskom parkingu ostavljamo auto i prikolicu. Prvog dana odmah iz hotela kreću tehnički zahtevne krivine, mi još ne zagrejani lagano krećemo bez nekog preterivanja. Lepi predeli Pirineja se nižu jedan za drugim, s vermena na vreme stajemo da napravimo po neku sliku. Vožnja kako odmiče dan, postaje sve dinamičnija, sa guma koje smo montirali pred put su pred kraj dana skinute “ chicken strips”, Mićo je inače pred sam put zamenio njegov stari R1200gs za najnoviji model R1250gs, tako da je za njega još uvek privikavanje na novi motor. Predveče stižemo u hotel. Recepciju čuvaju dva Nemačka ovčara.. Inače naš običaj još sa predhodnih tura je, da kad stignemo u hotel, onako u opremi bez ikakvog raspakivanja ili presvlačenja krenemo sa pivom...

Planiram na prolece, voznju od 3 dana kroz Tosknu, od Bolonje ka Rimu. Da napomenem da me samo interesuju krivine, dobar asfalt i lepa priroda. Gradove bih zaobilazio u sirokom luku, takodje me ne interesuju istorijski spomenici, manastiri, rusevine itd...Znaci samo krivine i prangijanje.. Koje deonice ne bih smeo da propustim a da ispunjavaju ove kriterijume?