Nakon jako lepe ture po Jadranu i Trebinju u junu, opisanoj ovde, crv je opet i brzo počeo da radi. Poznato a? Nema druge idemo opet, dobra ekipa se ne menja što kažu u sportu. Ali se menja destinacija, ovaj put ćemo malo na Istok, u dragu nam Rumuniju i na Karpate. Šta, gde, kako, a najbitnije koliko rešavamo u hodu? Ono što sam znao kada sam prvi put bio tamo, a posle i na Dolomitima, tu se mora biti fleksibilan sa polaskom, zbog vremena i visina. Da se bije toliki put da se vidi kiša i magla nema svrhe, barem za mene. To postaje malo i problem za organizaciju, jer odmor čuvamo uglavnom za porodice. Varijanta produženog vikenda traži barem jedan slobodan dan više, što većini nije problem, ali je problem nekima da se najavi dan ili dva ranije. Ništa da se ne bi natezali i stresirali ili vozili po 500+ km dnevno, kao prvi put kada sam išao, rešavamo da ne forsiramo i malo ugodimo sebi i da spakujemo sve to u vikend varijantu. To je mnogo lakše za sve, a i ako zakaže vreme, pomeramo za sledeći i to je dobitna kombinacija. Izbacujemo Transfagarašan, a ubacujemo Temišvar i zamak Korvin, poznat i kao Hunjadi, da bi kilometraža bila optimalna. Ekipa kao i na prošloj daljoj vožnji, kao i verovatno kod svih, počinje da se osipa, ali osnova je ista. Ništa šaljemo igrače sa klupe na zagrevanje pa ćemo videti ko će u igru. Opet drugar javlja da hoće njegov prijatelj i lepša polovina mu sa nama, ja ubacujem još jednog drugara i zatvaramo spisak putnika. Dosta je, ne volim ni kada je grupa baš prevelika. Opet 6 motora, ovog puta pojačani sa dve dame. To je to vreme je da se krene .