21. je godina Kraljici, sad može na pivo i u Amerikama… Sudbina joj je namenila da iz Švajcarije dođe na Balkan i na volšeban način, posle tri meseca pregovaranja i ’’pregovaranja’’, odustajanja, laganja i ’’otimanja’’ završi u mojoj garaži pre, pa evo, teče već sedma godina... Milan Đokić @Freemi je svedok, on je doter’o… Khmm, šta doter'o, doleteo s njom... Vratismo se iz KoRjeNJa, Crna Gora kao i uvek zahtevna, sve što je bilo na pola, sad je na kraju... Kraljica je trenutno na bolovanju, bolje da kažem na pauzi, dok iščekujemo zajedno da pristigne nešto poručenih delova, lanac i lančanici, ležajevi točkova, kormana, filter vazduha, nekih sitnica... U međuvremenu se timarimo, vidajući bore i ožiljke koje je napravila velika želja za vožnjom, nedostatak vremena, i njena neverovatna sposobnost da sve prećuti i stojički podnese sve što bih od nje tražio. A, tražio sam…

Drugari, moram da vam kažem - ako tražite avanturu, ova cesta je pravi izbor! Ludilo, šarenilo i zabava! Sa svakim pređenim kilometrom osećaćete se sve slobodnije i smelije, kao da vas nosi čarobni tepih kroz predivne pejzaže. Možda čak i počnete da pevate pesmu "Let it Go" iz filma Frozen, jer se osećate tako osnaženo i puni života! Ako vam je ikad priroda izgledala dosadna i monotonija, ova cesta će vas potpuno razuveriti. Nećete verovati koliko različitih pejzaža i krajolika možete videti u jednoj vožnji. Od stenovitih vrhova pa sve do zelenih dolina, ova cesta će vas voditi kroz prizore koje nikada pre niste videli. Ova cesta je toliko magična da bi čak i žirafa sa krilima izgledala obično pored nje! Kad se vozite njome, osećate se kao da ste upali u neki čarobni svet. Zovu je Durmitorski prsten jer je to više od samo ceste - to je putovanje u drugu dimenziju u kojoj ćete doživeti prizore koji će vam doslovno oboriti noge! Ova cesta ima moć da vas okrene u krug i vrati vas na početak putovanja - kao da imate čarobnu moć vraćanja u vreme! A kad se penjete uzbrdo, prizori su toliko neverovatni da ćete misliti da ste ušli u čarobni portal! Vožnja po njoj je kao da ste u Lunaparku, samo što nema strašnih klovnova. Ovaj put je pun čuda koja će vas naterati da se pitate "Je l' ovo stvarno?" i ako se ikad zapitate zašto bi neko išao na putovanje, ova cesta će vam dati odgovor. www.youtube.com/watch?v=iBoWB51dVGM

Konačno, dočekasmo i tu dugo iščekivanu turu. Planirana ruta: Čačak – Trebinje – Dubrovnik – Kotor – Plužine – Durmitor – Čačak. Trodnevna tura, nas 4-oro. Saša i Ivana (Aprilia Atlantic 500) i Julijana i ja (Aprilia Atlantic 500). Već smo putovali zajedno kolima, letovali, družimo se već dugo dugo, ma znamo se ceo život. Ne treba ni da pominjem koliko smo srećni i uzbuđeni. Mi, zato što prvi put idemo motorom u inostranstvo, sa nama dragim ljudima, a oni (Saša i Ivana) zato što konačno imaju nas za saputnike na motoru a ne kolima. Oni su već putovali pre par godina za Dubrovnik, i imaju lepog i višegodišnjeg iskustva na motoru, a mi sem 3000km po Srbiji u ovoj godini, nemamo nikakvog iskustva. Julijani i meni drago putovanje jer prvi put idemo na tu stranu, tačnije nikad nismo bili ni u Trebinju, ni u Dubrovniku, ni u Boki Kotorskoj, ni na Durmitoru. Sem povratka od Nove Varoši, i puta do Višegrada, za nas totalno nov i nepoznat put i novi i nepoznati predeli, a obožavamo da idemo novim putevima. Dan prvi, 23.06. Naravno buđenje i pre navijenog alarma. Dogovor je da skupljanje bude u pekari u 07.15. Doručak, kafa, dobro raspoloženje je tu i možemo krenuti. Polazak u 08.00. Granicu prelazimo odmah, bez gužve i zadržavanja. Prva pauza u Višegradu, pored mosta naravno. Boja Drine nerealno lepa, prijatna i zelena. Slike naravno ne mogu da opišu izgled i lepotu. Danas spavamo u Trebinju, što nam je samim tim i današnji cilj. Na putu od Foče, počinjemo da uživamo u prelepim predelima i planinama. Sasvim neočekivano ispred nas jedan vidikovac, proširenje sa suprotne strane i mali letnjikovac. Stajemo, pravimo kratku pauzu i uživamo u pogledu na daleki Maglić, ako se ne varam. Ako nekog interesuje, to se nalazi ovde: 43.378971,18.763424, https://goo.gl/maps/Uhe7dsbxk272 Nastavljamo kroz NP Sutjeska. Planiramo ručak u novootvorenom restoranu Komlen preko puta starog hotela Mladost u Tjentištu. Ivana ne podnosi insekte, tako da se uopšte nije oduševila jednim velikim, lepim zelenim skakavcem. Ona naručuje potaž od povrća koji je identične boje kao i skakavac, tako da nije izostala ni šala da je čorba od skakavca! S obzirom na veliku vrućinu, u pravom trenutku nailazimo na dugačak tunel, Čemerno, (čini mi se oko 2.4km dužine) koji nas je prilično osvežio. Temperatura u tunelu manja za 7 stepeni nego na suncu. Poželeo sam da ostanem u tunelu! Spuštamo se u Gacko, totalno drugačija priroda i prizori. Prolazimo Bileću i Bilećko jezero. Idemo čini mi se pola sata okolo jezera, ogromno jezero. Idemo po obodima planina i odjednom, ugledasmo Trebinje, leži u ravnici sa okolnim malim brdima po Trebinju i velikim planinama sa strana. Krajnje nerealan prizor, fenomenalno. Stižemo u čuveni kafić Platani. Pod platanima smo već u 16.15. Popili kafu, odmorili se i pošto imamo dosta vremena, idemo na brdo u sred Trebinja, Crkvina. Tu se nalazi Hercegovačka Gračanica, inače replika Gračanice sa Kosova. U crkvi je sahranjen najčuveniji Trebinjac, Jovan Dučić. Shodno tome, prelepi restoran koji se nalazi na brdu sa pogledom na Trebinje, reku Trebišnjicu i lokalne vinograde, nosi ime „Dučićev pogled“. Raspitujemo se za doručak za sutradan i saznajemo da im radi kuhinja već od 08h, tako da se dogovaramo da ujutru doručkujemo sa pogledom na Trebinje. Malo smo se islikali, uživali i otišli u smeštaj na osveženje, udaljen 2km od centra grada. Uveče odlazimo na ćevape kod Mura (kafana Kaštel), kažu da su najbolji u Trebinju, mi potvrđujemo da su odlični! Grad je mali ali prelep, sa izuzetno živom atmosferom, pun turista, pravi mediteranski grad kojem samo fali more. Arhitektura, kuće, ulice, sve podseća na primorje. Za prvi dan, ukupno pređeno 350km.

U decembru sam nabavio kombinovanu kartu za Exit i Seadance kao i svake godine. U međuvremenu saznajem da dolazi Prodigy a čije sam sve koncerte u Srbiji uspeo da propustim. Greška se ovog puta ne sme ponoviti. Uzimam nedelju dana odmora, spajam vikend Exit-a i rešavam da se malo prošetam do bratske nam države. Posle 4 dana na Đavi, ponedeljak mi je dan za odmor. Naspavan, na brzaka se pakujem, stiže i lepša polovina pa popodne krećemo za Loznicu gde ćemo prespavati kod drugara. Oni sutradan kreću kolima preko Bosne do Budve a mi idemo do Herceg Novog, pa rešavamo da putujemo sa njima. Svraćamo na kratko i u Banju Koviljaču pa odlazimo na spavanje, čeka nas rano ustajanje i polazak u 5 ujutro. Prebacujem kofere u kola, rasterećujem motor i avantura kreće. Utorak 14.07. oko 5 ujutro mi smo na motoru i gazimo prve kilometre, prelazimo u Republiku Srpsku, adrenalin raste polako, sunce tek izlazi, vetar, mirisi puta mi opet izazivaju onaj poznati osećaj u stomaku. To je to, ušao sam u zonu i sad je samo put ispred mene, nirvana koja me čeka. Ruta :

Evo malo slika sa izleta letos. Beograd- Guca- Pester- Komovi- Durmitor- Niksic- Zanjice- Zlatibor- Beograd Jutro u Guci... (poslao bih i od veceri ali su malo... khmmm) Pester... Oko 30km ovakvog puta... Komovi... Ka Niksicu... Isuseno jezero Iznad Boke Drugar je produzio za Adu Bojanu a ja kuci, sve vreme po kisi tako da sa povratka nema ni jedna slika