Dolazak hladnih i kišovitih dana polako uspavljuje buku motora. Srećnici ugrabe po sat-dva vožnje, ali dugih putovanja više nema. Za mene sigurno ne. Ali to što ne vozim ne znači da ne razmišljam o putovanjima. Slobodne trenutke koristim za planiranje budućih, ali i za prisjećanje na one iz prethodnih godina. Sezona iza nas, za mene je bila više nego uspješna. Sedam država, desetine gradova, stotine sela... Bilo je i dugih i kratkih vožnji, a ovaj putopis, koji ćete nadam se sa uživanjem čitati, biće o putovanju koje je obilježilo 2017. godinu. Putovanje o kom sam sanjao, i na kraju ostvario. Putopis je drugačiji u odnosu na one koje sam ranije pisao. Svaki dan vožnje dobiće svoj dio i trudiću se da Vam dočaram sve ono što sam doživio, osjetio i vidio na putu dugom 2.400 kilometara. Pa da počnem! Nekako odmah nakon povrataka iz Rumunije (jul 2016. godine) počela je priča o novom poduhvatu. Shvatio sam da sam stasao za nove izazove. Razne varijante su bile u igri, ali Jadran je pobijedio. Sa Aleksandrom sam se dogovorio da se ide u Trst i sve što smo u tom trenutku znali jeste da ćemo voziti „Jadranskom magistralom“. Tehničke pripreme su počele već u oktobru. Ovog puta meni je pripala čast i obaveza da napravim plan vožnje, nađem smještaj, ali i da se dobro informišem o svemu što nas čeka na putovanju. Veliku zahvalnost dugujem motoristima koji su prije mene obišili ovu rutu i čije sam priče i iskustva halapljivo upijao. Stotine pregledanih video snimaka, fotografija, pročitanih putopisa pružili su mi ogromnu pomoć pri planiraju. U januaru smo dogovorili datum polaska (10. Jun) i trajanje putovanja. U „budžetu“ smo imali 9 dana. Plan je izgledao ovako: Prvi dan: Bijeljina – Trebinje – Herceg Novi Drugi dan: Druženje i uživanje na plažama Herceg Novog i okoline Treći dan: Herceg Novi – Neum – Makarska – Split Četvrti dan: Spit – Šibenik – Zadar – Rijeka – Pula Peti dan: Pula – Trst Šesti dan: Odmor i obilazak Trsta (kasnije smo dodali i odlazak u Udine) Sedmi dan: Trst – Ljubljana – Prelog (HR) Osmi dan: Prelog – Osijek – Bijeljina Deveti dan bio je planiran za povratak u realnost. Ruta: Putem Jadrana Svakog dana sam čitao o gradovima kroz koje ću proći i sa nestrpljenjem čekao početak juna. Čim je sezona počela krenuo sam da se pripremam za najduže putovanje u mojoj dosadašnjoj motorističkoj karijeri. A kako se drugačije pripremiti nego putovati. Kao što košarkaši prije velikog takmičenja idu na pripreme na Kopaonik ili Zlatibor, tako sam i ja išao u Šumadiju, Vojvodinu, Posavinu, Krajinu, Semberiju i Podrinje. Zbog posla sam mogao da vozim samo vikendom, a vrijeme posle posla, koristio sam za rješavanje ostalih detalja oko putovanja. Pitanje smještaja je brzo riješeno jer su nam prijatelji motoristi ponudli svoje domove. Malo po malo i sve stavke su dobile oznaku „Spremno!“. Dan prije polaska okupili smo se kod mene kući, večerali, popili piće za sretnog puta i rano otišli na spavanje. Spavanje?! Možda je trebalo da posluži za odmor ali ja nisam mogao da sklopim oči od uzbuđenja i adrenalina koji su vodili bitku u meni. Sat je zazvonio i to je bio znak da avantura „Putem Jadrana“ zvanično počinje!