Gotovo sve "avanture," kritične situacije, udesi, povrede (u bilo kojoj aktivnosti), dešavali su mi se maja meseca, pa zato u toku tog meseca posebno vodim računa i u tom periodu ne povlačim đavola za rep.
I prođe maj, ja prođoh bez bilo kakvog belaja, pa se "malo" i opustih.
A đavo to jedva dočekao.
I tako preksinoć ja potpun ispravim krivinu od 90 stepen (jednostavno sam je "promašio"), završim u nekom šibljaku i jedva "pretekoh" jer sam prilično "blebnuo" leđima o ledinu pa sam ostao bez vazduha i umalo se ugušio.
Udes sam imao na kilometar od kuće pa sam telefonom pozvao drugare, mene kolima dovezli kući, motor na svojim točkovima dovežen (samo vizir otpao).
Ja nisam odmah išao kod doktora (računao sam da ću da se prošvercujem bez ppsete zdravstvu jer od doktora begam k'o đavo od tamnjan). Međutim noći pakleno prošla (gušenje, bolovi, ....), jedva nekako preživeh pa juče kod čika doktora. Slikali, snimali, većali, čudili se!
Epilog: tri slomljena rebra, lppatočna kost se "razbaškarila" na tri dela, još nešto u ramenu puklo, kontuzije na celoj desnoj strani tela, dva prsta na nozi pukla.
Ufalšovali me do pola (samo leva ruka slobidna) i sad se šetam ko robot.
Uglavnom povrede nisu posebno ooasne i nadam se da za par nedelja ponovo budem u sedlu.
Ljudi pazite se jer i najmanja neopreznost i delić sekunde odsudnosti može da nas skupo košta. Ja sam imao ogromnu sreću (a i brzina sigurno nije bila veća od 40-50km/h).
Ne mogu da opisujem druge detalje jer kucam po telefonu a sav sam u zavojima.
Pozdrav i pamet u glavu.