Evo stigli smo kuce posle 12 predivnih dana provedenih, prvenstveno u Rumuniji, i madjarskoj. ; Vodic za : sta videti u Rumuniji nam je bila autokarta koju smo kupili na pumpi MOL, koja ima veoma detaljno obelezene interesantnosti. A evo kako je sve bilo : Prvo da napomenem da nismo navikli na ovakva putovanja. Ja licno sam pre ovog puta imao citavih 500km voznje motora (nedavno tek polagao), a najduza tura mi je bila oko 100km Krenuli smo 10.-og juna iz Temerina i jedva se dovukosmo do granice u Srpskoj Crnji od banatske dosadne pustagije. Kafa pred granicu ! I nasi i njihovi granicari i carinici su se samo cudili kakve budale i sa cim krecu na ovakav put tako da nam pasose skoro nisu ni gledali, samo su zavarili pecat i vozi dalje. U Timisoari smo stali da promenimo kintu u nekoj banci, ali kada sam prebrojao lovu, nekako mi je bilo cudno da umesto 7.000.000 sto pise na papiru imam sam 1.500.000. Ispostavilo se da su naucili nesto iz nase istorije, skinuli su cetiri nule sa novcanica, ali su obe varijante u opticaju. Medjutim nama to nije bio preteran problem posto smo se navikli na slicne stvari (samo malo vecih razmera). Uradili smo malu rekapitulaciju na temu ekonomija Srbije, natocili gorivo, popili kaficu i nazalost navukli kisna odela. Kisa nas je pratila do Hunedoare gde smo morali malo da stanemo, posto je Josephov BMW kroz filtere uvlacio vise vode od vazduha, a i do tada smo vec vozili oko 8 sati po kisi. (Sta ces kad smo neiskusni, a i u zivotu nismo videli vecu planinu od Fruske Gore). Dvorac se upravo zatvarao. Od daljeg puta do Sibiu-a smo odustali i uz izuzetnu i samoinicijativnu pomoc mestana smo krenuli u pronalazenje nekog jeftinijeg motela. Nazalost nismo nasli jeftin, ali nismo birali. Odseli smo za tu jednu noc u motelu Cincis oko 20km vise Hunedoare. Otkinuli su nas za 50 jura, ali preboleli smo. Motel je inace na izuzetno lepom mestu iznad jezera na visini od 1500m. Bili smo malo iznenadjeni kada smo ugledali gomilice i ostatke snega, i saznali smo da je pre 1-2 sata padalo. ; Sutradan ujutro nas je cekalo jos malo iznenadjenja, posto je 10-tak minuta posle polaska menjac BMW-a poceo da dimi. Malo mu je prokuvalo ulje. Dosuli smo mu oko 0,5 l i nastavili do zamka Hunedoara. Zamkom smo bili odusevljeni (i jos uvek smo). Razgledali smo ga negde do podneva. Nazalost nismo ga mogli videti bas celog posto se trenutno tamo snimao neki film. Dosuli goriva i pravac Sibiu. Tamo smo posle benzinske bili prinudjeni da jedemo u McDonalds-u da bismo imali one njihove papirne case od Coca Cole koje smo namontirali na filtere BMW-a. Tu je opet pocela kisa. Znaci opet kisna i voznja do Brasova. Nazalost nismo prosli kroz Transfagarasan, sto zbog toga sto je bio zatvoren, sto toga sto nas je od gore opet ceo dan polivalo. Bez obzira na sve stajali smo svakih nekoliko kilometara da bismo slikali prelepe pejsaze. Stigli smo u Brasov oko 10 uvece po njihovom vremenu. Odseli smo u hostelu : Florin B&B (adresa je Str. Aurel Vlaicu no. 110, Bl.23, Sc. E, Ap. 6, ako nekog zanima). Nazalost telefon sam negde zaturio. To je ustvari cetvorosoban stan sa 2 kupatila i velikom kuhinjom. Vlasnici su dosli oko 11 uvece da nas prime. Veoma ljubazni ljudi. Kostalo nas je po 10 jura. Po savetu lokalaca motore smo zakatancili na bulevaru ispred zgrade. Joseph nije mogao da spava cele noci, naravno bez razloga. Motore nije niko ni pipnuo. Treci dan odmah po startu opet kisa sa nadolazecom olujom, grmljavinom, munjama i veoma veoma crnim oblacima u planinama kroz koje smo trebali da prodjemo. Uprkos tome posetili smo Bran koji sa Draculom ima toliko veze da se ispred zamka prodaju suveniri sa tom tematikom. Treba otici i cuti i videti pravu pricu tog veoma interesantnog dvorca. Tu smo upoznali dvojicu veterana iz Britanije koji putuju po Evropi (DragStar 1100 i BMW GS 750 ili 850 ccm). ; Plan im je oko 10.000km za 6 nedelja. Rekli su da ce se javiti kada se vrate kuci. Narednih nekoliko sati smo se utrkivali sa olujom, i na srecu nije nas uspela jako zakaciti. Zbog toga nismo stali u Sinaji da pogledamo Peles, nego smo direktno bez stajanja odvozili do grada Ploiesti, nekih 60-tak km severno od Bucharesta. Tu su nas docekale dve devojke koje su nas bile spremne primiti na 1-2 noci. Kontaktirao sam ih preko www.hospitalityclub.org. Veoma korisno mesto na internetu. Ramona : Luminita (citaj Luminica) : Plan je bio da sutradan posetimo Bucharest i da nastavimo do Constante na Crnom moru. Jedna od devojaka, Ramona, je samoinicijativno preuzela na sebe da nas provede kroz prestonicu Rumunije, ali na njen nacin. To je znacilo da idemo stopom. Na prevoz smo cekali 2-3 minuta. Obicaj je da se voznja plati oko 1/3 cene javnog prevoza. Na taj nacin smanjuju troskove putovanja i oni koji stopiraju, i oni koji voze. Bucharestom smo bili opcinjeni. Velike fontane koje se nadovezuju oko 1-2 km sve do slavne palate koju je njihov nekadasnji "voljeni" predsednik poceo da gradi. Palata (casa Popolopul ili tako nekako), je nesto nevidjeno. vec iz velike daljine ni oko ne moze da je obuhvati, a kamoli fotoaparat. Ulaz je malo skup, ali mislim da vredi platiti. Tura traje oko 40 min i videcete samo oko 4% svega, ostalo nije za javnost. Jedna napomena, nigde nemojte placati taksu za fotografisanje. Svugde je skupa (pogotovo u palati - oko 30eur), a niko vas kasnije ne pita za to. To im je fora da uzmu pare zapadnim turistima. Uvece izlazak sa devojkama i nekim manjim drustvom. Na insistiranje njih dve odlucili smo da ostanemo jos jednu noc (ukupno 3 umesto 1), i narednog dana su nam pokazale njihov grad. Ploiesti ge drad od oko 500.000 ljudi, jako dobro organizova, (kao i svi ostali gradovi), sa mnogo muzeja, galerija,... Ceo dan smo proveli u gradu pesaceci, a na kraju dana se nismo uopste osecali umorno. Ujutro smo se veoma tesko pozdravili i uz obecanja da cemo se veoma brzo opet videti tu ili tamo, krenuli za Piatra Neamt, kroz Buzau, Focsani, Bacau. Posle svega onoga sto smo doziveli prethodna 3 dana, ovaj put nam je bio poprilicno bezvezan i nezanimljiv, osim naravno prirode i predela koje smo opet slikali na svakih nekoliko kilometara. U blizini Piatra Neamta, kada smo stali da slikamo, stao je jedan Rumun-biker ok nekih 70 god, na nekom nadr*anom R-u (ili nesto slicno, nazalost ne razaznajem te motore bas najbolje), da pita ima li problema. To je bio jedan od 2 ozbiljna rumunskih bikera u Rumuniji. Ostalih 28 su bili Danci, Holandjani, Britanci,... Stari nas je pozvao da mu se pridruzimo u poseti manastiru oko 30km iznad Piatra Neamta (on obezbedjuje besplatan smestaj, pice i hranu u motelu). Posto nas je kasnije kisa opet zalila, kada smo se dovukli do Piatre uzeli smo sobu u privatnoj kuci na izlazu iz grada. Zena je napitanje : do you speak english odgovorila sa DA!!! kao i na bilo koje sledece pitanje, komentar, psovku i mumlanje, ali nam je dala sobu (tacnije zamrzivac na -20 stepeni), koju smo preziveli a i nije bila skupa-oko 15eur. Ujutro menjacnica, gorivo, pravac Cluj Napoca preko karpata t.j. Hargite. Kada smo stigli do meta Toplite (citaj Toplice), put je nestao ! I nije ga bilo do Reghina. I tamo gde ga je bilo, povrsina rupa je bila procentualni mnogo veca od nagovestaja nekakvog 30-godisnjeg asfalta. To je offroad kakav se ne bi bas svideo ni onima koji to vole. Pored svega toga je jos i uzasno prometno kolima, kamionima,... I zamislite onda kako je bilo nama sa nasim starim 50+ motorima !!! Pogubljeni srafovi, pokidane sajle, iskrivljene felne od silnih udaraca iznenadnih "ambisa" na putu,... I jos pored svega toga veoma cesta promena kratkih pljuskova i sunca sa +35. Reghin, gorivo, vozi dalje. Dupeta vec odavno ne osecamo pa je vec svejedno. Cluj Napoca (inace veoma bitan grad za madjare - na madjarskom Kolozvar), nas je docekao sa lepim predvecernjim toplim vremenom. Skoro svi pricaju tecni madjarski. Odseli smo u kampu 15km posle grada. Poprilicno jeftin, veoma dobro sredjen kamp. Ovaj deo Rumunije je takodje prepun dvorcima, ali su uglavno zarasli, zapusteni i tesko je probiti se do njih. Narednog jutra smo krenuli put Madjarske. Do tada nam je bio problem kisa, sada nepodnosljiva vrucina. Stiglo leto, ali odmah po sred. Presli granicu posle dosta cekanja, ne zbog problema, nego zbog iscudjavanja posade granice, sto zbog starih motora i tolikog puta, sto sbog motora uopsteno. U tomkraju se dosta reko vidja motor. Preterani rucak u nekoj cardi 20-tak kilometara posle granice, i vozi dalje. Subota popodne, ne rade banke, ne rade menjacnice, u gradicima mrtvilo, svi su pobegli negde, a mi ni forinte. U gradu Tiszafured nam je jedan kolega-biker pomogao, i nasao je nekog prijatelja, vlasnika kafica koji nam je razmenio lovu. Popili smo pice, i dobili od njega na poklon set za instant resavanje probusene gume, sa ampulama vazduha, alatom za vadjenje eksera i puniocima rupa. Ostali smo u lokalnom kampu na Tisinom jezeru. Na plazi smo ugledali jedan preterano dobro sredjen Dnjepr 650ccm, i njegovog vlasnika i vlasnicu. Bracni par 50-ih godina sa kojima smo dobro popricali na temu dugih putovanja (i oni ih imaju pregrst). Posto smo sutradan planirali da posetimo tvrdjavu i grad Eger, a oni zive u blizini, pozvali su nas na rucak i na casicu. Posle razgledanja Eger-a otisli smo kod njih, jeli, pili, pricali, dobili par dobrih saveta u vezi puteva, i nekoliko kontakata u vezi motora, delova,... uvoza Dnjeprova iz Ukrajine,... Prevece smo stigli u malo seoce Marianosztra severnije od Vac-a, tik uz granicu Slovacke. Tu smo odseli kod jednog mog prijatelja koga nisam vec video oko 2 godine i ujutro krenuli prema Budimpesti. U Vacu su poceli problemi. Moj NSU je poceo da se gusi, da gubi snagu, da se gasi i pprilicno pregreva. Mislili smo da je u pitanju preopterecenje, posto taj motor pre ovoga nije vozen oko 15 godina i da se ispraznio akumulator, pa smo se zaustavili u jednom restoranu, gde smo rucali i za to vreme dopunili akumulator. Sve se cinilo da je u redu narednih 30-tak km, kada se pocelo desavati isto. Dok sam ja punio akumulator u jednom kaficu, Joseph je trckarao po gradu i okolini pokusavajuci da nadje bilo kakav Regler od 6V, ali bezuspesno, posto smo skontali da ne puni. Nastavili smo dalje kako tako do sledeceg gradice, gde je opet sve stalo. Opet dopunjavanje pa smo nekako dogurali do Budimpeste. Otisli smo u kamp na Rimskom kupalistu. Za 3-krevetni bungalov za nas dvojicu i za dva motora smo iskesirali oko 11 jura (najjeftinije do sada). Uvece BMW-om izlazak u grad, poseta kaficima, gde smo se sastali sa nekim mojim poznancima. Oni su nas pozvali da sledece vece dodjemo kod njih na veceru i da tamo prenocimo. Sledeci dan nam je prosao u razgledanju starog Budima, Lavirinta, ... i pokusaju da nadjemo regler, ali ako tamo ne znate gde da trazite necete nikad nista naci. Uvecesmo krenuli do ovih mojih poznanika. Nekoliko poslednjih km smo naravno mog NSU-a gurali na smenu. Vecera, opet punjenje akumulatora i spavanje. Ujutro je pala odluka da ovako ne mozemo da nastavimo na Balaton pa smo odlucili najkracim i najprohodnijim putem napustiti Budimpestu prema granici. Posle 40-tak km. je kod mene vec definitivno crklo sve sto moze imati veze sa strujom, tako da smo u jednom gradicu kupili jos jeadn akumulator i regler za starog Trabanta. Nekako smo ga nabudzili i drzao se dobro sve do granice. Od granice pa do Temerina zaustavljanje na svakih 15-tak km po pola sata. Ali staro gvozdje me je ipak donelo kuci. Ostaje da ga rasturimo i vidimo sta je sve poslo naopako. Sve u svemu prezadovoljni smo celim letovanjem. Da sam znao koliko cu se namuci pred kraj i sta ce mi se sve desiti, opet bih krenuo isto ovako i opet ne bih zalio ni za cim. Predivno provedeno 12 dana, upoznali mnogo ljudi i stekli sigurno 2 a verovatno i vise jako dobrih prijatelja !!! Godisnji imam opet krajem avgusta i pocetkom septembra, i veoma sam zagrejan za ideju da opet odem u Rumuniju, samo sa malo bolje razradjenijim planom, da bih vise toga video. Ako ne ove, sledece gosine sigurno idem !!! Stvari koje smo videli (ili nismo uspeli videti) a koje ne bi trebalo propustiti : *** Ostaci Chaucheskuovih fabrika, postrojenja svuda po zemlji, *** Dvorovi/Zamkovi/Tvrdjave : Deva, Hunedoara, Sighisoara, Peles u Sinai, Bran, dvor "Seljaka" kod Rasnov-a,... i sve ostale na koje naidjete u ovom delu Rumunije. Veoma dobro su ocuvani i postoji takav turizam. U severnom delu je to zapusteno ali ako neko hoce moze da ode da ih pogleda. *** Bucharest, casa Popolopuli (plopluirolpoia-kako god), okolina te palate, strogi centar. Ima ogroman park u Buchurestu u blizini centra t.j. skoro u samom centru. Vredi prosetati i videti ga. *** Grad Ploiesti. treba zaci u muzeje starih motor, pumpi, kompresora,... mozej satova,... postoje 2-3 jako dobre galerije umetnosti za onoga ko to voli,... *** Grad Brasov *** Manastiri na severu Rumunije *** Jezera u koja smo videli na putu od Ploiesti-a do Piatra neamta *** Prelepa priroda, planine, reke gde god krenete Evo dodao sam i malo slika, cisto da dobijete zelju i da posetite tu lepu zamlju. Uskoro cemo napraviti i neki mali site na kojem cemo prikazati detaljne putopise (ovog putovanja a i buducih) Pozdrav !!!

Nakon poprilièno puno popijenog piva i pojedenog grilla u Beogradu, rano ujutro kreæemo prema Rumunjskoj. Friend Žarko nas prati do Panèeva gdje dolazimo prerano za jutarnju kafu, no ipak uspijevamo užicati istu u nekom kafiæu u centru grada. Sorry Dirty, nisam te zvao, bilo je pola šest ujutro, bilo mi je malo neugodno, bit æe prilike. Kroz Kovin i Belu Crkvu stižemo na granicu, a usput promatramo bregove Deliblatske pešèare, a ima i kamp u blizini, hmm, raðaju se ideje... Prelaz granice puka formalnost, a carinike i policiju uglavnom zanimaju motori i kuda idemo. Nešto kasnije stižemo do obale Dunava i laganini vozimo prema Orsovi. Cesta loša sa puno odrona, nigdje nikoga, promet zenemariv. Ima zanimljivih stvari za vidjeti - ribari, neki mali manastir, glava uklesana u kamenu liticu, bezbroj zavoja i udarnih rupa, bash nam pashe. Nakon solidnog ruèka u boli_glava_objektu usput, produžujemo dalje tražeæi neku lokalnu makadamsku cestu za koju nismo bili sigurni jel prolazna ili ne. Svatko slika i zastajkuje kada mu je volja i uglavnom se ne odvajamo previše, tek pokoji kilometar. No ovdje se nismo razumjeli, pa se pronaðosmo kasno popodne nedaleko Petrosania, jedno 130 km dalje :mrgreen: Ajmo u planine ! Iz Petrosania uzbrdo scenic cesticom do jezera Vidra gdje nalazimo smještaj u malom novosagraðenom pansionu. Ljepotu prirode teško je opisati, a posebni èar daje joj nedostatak ljudi - tek pokoji auto i dva enduraša usput, po našim mjerilima potpuno prazan prostor. Cesta iz Petrosania je djelomièno asfalt, pa onda osrednji makadam, raj za naše motore. U daljini se ukazuju vrhunci Alpi poprilièno solidno pokriveni snijegom, što u meni izaziva brigu - hoæe li prijevoj Urdele biti prolazan ?? Naveèer smo odgledali tekmu u kojoj je naša ekipa potpuno zasluženo ispala odigravši sramotno nekorektnu tekmu. No u prirodi kao tamo, nogomet je zadnja stvar po interesu. Ujutro vedro i hladno, prava planinska klima. Jedva èekam poèetak uspona, nakon 2 godine ponovo na istom mjestu. Svatko tko voli samoæu i loše ceste, ovdje treba doæi. Sve osim endura i 4x4 terenca je potpuno neprihvatljivo i ne može se proæi prijevoj! Usput samo pokoji pastirski nabrijani pas u želji da te ugrize, te na vrhu stado poludivljih konja, trèali su jedno vrijeme za nama, valjda smo im bili zanimljivi. Sreæa da snijega nema na cesti, moæi æe se ipak proæi! Šteta što je sam prijevoj bio u magli pa nismo mogli napraviti fotku po želji. No tako je to u planinama. Polako se spuštamo pored nekog križa i èesme i konaèno dolazimo u selo Rinca. Stotinjak km istoènije, iz grada Curtea de Arges poèinje uspon na prijevoj Transfagarsan koji je pokojni_ustrijeljeni diktator sagradio u vojne svrhe. Cesta i grip za 5+, krajolik kao na visokim prijevojima EU Alpi, ali...Ali ovdje ponovo nikoga, jedini bikeri koje smo sreli su BJB ekipa, a njih smo znali da æemo sresti. Padala je lagana kišica, no kad smo došli do tunela/vrha prijevoja, razvedrilo se. Mashala! Zamislite da preðete npr. Grossglockner u ovo doba godine i da u 60-70 km ne sretnete nijedan motor, samo nekoliko automobila i pokoju kravu na cesti. Potpuno je drugaèije od EU Alpi, nije nimalo komercijalizirano i osjeæa se neki iskonski_duh prirode. Svidjelo mi se ! Nastavljamo glavnom cestom prema Brasovu i onda poprijeko lokalnom do Brana, gdje se smještamo u Vili Bran po preporuci Chale - vrhunsko mjesto- govore dobro engleski, puštaju dobru glazbu, klopa, cuga, sve 5+... Sutradan smo napravili 600-ak km po kojekakvim cestama, pokušavali pobjeæi od kiše, prošli podosta zabaèenih sela dok nismo stigli do zacrtanog odredišta - grada Resita u kojem treba preæi barem 30-40 km kroz grad da se naðe smještaj, pogotovo ako tražite po mraku. Na kraju sam našao taxistu koji je dobro govorio srpski i èovjek me odveo do vrlo solidnog pansiona do kojeg nema teorije da ti netko objasni kako doæi po mraku, još je jedino ostalo naæi kompanjona koji se negdje izgubio - ipak smo stigli pogledati kraj tekme u kojoj je Maxi zabio gol protiv Meksika i odveo Argentinu dalje. Sutradan odlazimo u Karaševo - zanimljivo selo nastanjeno hrvatima, ukupno ih je ostalo u 7 sela oko 4000, tako su rekli u razgovoru. U lokalnom bircu trešti "narodna" muzika sa naših prostora, svi dobro govore hrvatsko-srpski, izazvali smo interes poprilièan. Na kraju je još uletio lik sa autom i SK tablicama :mrgreen: :mrgreen: Dalje nas put vodi kroz gradove Anina i Orsovita do Vršca i ulaz u SiCG. Ponovno carinike zanima tehnika, a papiri slabo. Isto kao i simpatiènog policajca koji nas je zaustavio negdje kod Zrenjanina. Tako se to radi ! One world, two wheels