Sledece godine kad izaberem rutu preko San Franciska.

Evo sad dodjoh sa mog rodjusa pa resih da kao dobar domacin da vas pocastim necim. Npr jednim novim postom. Ps. Ne cestitaj te mi da ne trujemo temu. Znam da mi svi zelite dobro, Na putu za Vegas upoznao sam Svajcarca botanicara koji je 4 meseca proveo na nekom ostrvcu kod Los Andjelesa sto se da primetiti na njemu. Odavno neobrijan, odeven nekom krem kosuljom sto se samo moze videti kod naucnika na Neshnal Dziografiku I nekim cudnim pletenim sesirom odavao je sliku nekoga koga civilizacija duze vreme nije videla. Kada govori govori tiho I spokojno tako da sa takvom pojavom je bilo bas interesantno pricati. Izadjoh iz autobusa I ostavih mog druga kome ime ne znam da putuje dalje. Niste valjda pomislili da bi neko takav izasao u Vegasu? Ne, to mu ne prilici. Vegas. Montiram biciklu da bude u voznom stanju I izlazim u mrak. Napolju mracno zato sto je stanica 5 milja od grada. Nabacujem poteski ranac na ledja I sa direkcijama da idem ka Stratosferi, najvisoj gradjevini u Vegasu, poceo sam da pedalam. Prosavsi Stratosferu nastavio sam pravo I svetla raznih hotela I kockarnica pojela su mrak. Jurivsi glavnom ulicom prolazio sam pored hiljade I hiljade turista koji sa svojim fotoaparatima skljocaju u pravcu svetala. Kako sam prolazio pored njih svetla su prestala da budu njihova tacka interesovanja. Poneki su cak I upirali prstom misleci da sam toliko lud da se dovezem iz drugog grada kroz pustinju na bicikli sa tolikim rancem na ledjima. Ali oni nisu znali za jadac da sam dosao autobusom tako da je meni bas ta paznja bila interesantna I samo sam se smeskao dok sam vozio. Sa moje desne strane strane trajao je sou sa muzickom fontanom ispred nekog najluksuznijeg hotela kome u tom trenutku ni ime nisam znao. Izvadivsi aparat iz torbice, poceo sam da snimam vozivsi jednom rukom kroz guzvu u Vegasu. Da me je neki od gospode odevenih u plavo video, tacno bi me strpao u zatvor na dozivotnu robiju sto ugrozavam svoju I tudju bezbednost. Prosavsi hotel shvatih da je to hotel u kome odsedaju moji drugari iz Hajata I ciji cu gost biti. Pozvavsi druga Makedonca Kirea da me uvede u hotel sacekao sam ispred I odgledao sou do kraja. Pojavio se drug Makedonac inace najbolji ortak za vreme koje sam proveo u San Dijegu I krenusmo put "Belaggio-a". Na putu ka tamo zaustavi me andjeo da sazna odakle putujem. Kada je dosao I djavo izrazismo uzajamnu zelju da se slikamo zajedno. Kao I svaki hotel koji ima kazino, da bi dosao do liftova koji vode u sobe moralo se proci kroz kazino. Pametan trik, uspeo je cak I kod mene sledece vece kad sam izlazio odatle da bacim koju paru na kocku. Kako su me gledali ljudi na ulici, ovi u kazinu su me gledali duplo cudnije. Prolazivsi pored aparata I stolova za kocku uspeo sam da odvucem paznju par ljudi kojima je u tom trenutku samo kocka I karte bile u glavi. Usavsi u lift popeli smo se daleko u visine I usavsi u sobu prijatno sam se iznenadio. Nije za dzabe proglasavan za najbolji hotel u Vegasu. Namestaj u tamno braon boji, ogromni prozor od poda do plafona I kupatilo koje sabija davalo je utisak luksuza koje ja pre toga nisam uzivao. Pored Makedonca, u sobi su bili Moldavka Vika, I Kristijan I Andrea iz Rumunije. Bas sarena kombinacija. Svi oni su samnom 4 meseca mucili muku u Hajatu. Popivsi koje pivo (ovaj put ne sa ukusom jabuke I cimeta) I spremivsi se za grad izadjosmo u zezanje. Krenusmo duz ulice koju sam izvozao par sati ranije ja postadoh jedan od onih koji iz ruku ne izpusta fotoaparat. Ne zato sto me svetla toliko ocaravaju nego zato sto ne znas koja ce dvorska luda da iskoci ispred tebe ili pak neka cura od koje zastaje dah. Ja voajer? Ma kakvi. Stigosmo do neke kockarnice I resismo da udjemo. Sedosmo za sank u koji su ugradjeni kockarski aparati. Prvo pitanje je bilo "Ako se kockam, jel pijem za dzabe" na sta sam dobio potvrdan odgovor. Ubacivsi po dvadeseticu narucili smo po pivce za zivce I izabrali "double double poker". Popivsi po 3 piva izgubili smo pare I krenusmo dalje. U povratku svratismo u istu kockarnicu I ubacismo jos po 20. Igravsi tako 15 minuta u jednoj ruci jurio sam flesh. Ne primetivsi da 3 karte koje imam su deteline I to visoke deteline, lupio sam dugme da podeli I isped mene zasvetli "Royal flesh". Inace za one neiskusne "Ryal Flesh" su najjace karte u pokeru, jace cak I od 4 iste ili takozvanog pokera. Verovatnoca dobiti "Royal flesh" je isti kao I dobiti Kasparova u sahu sto je ravno nuli. Skocio sam I viknuo od srece. Obzirom da sam par ruku pre smanjio ulog sa 5 na 2 kredita, dobio sam samo 130 dolara. Obzirom da dobici nisu proporcionalni na dvojci I na petici, uvideo sam da sam igrao kao sto sam igrao pre toga, uzeo bih hiljadu dolara. A da sam kojim slucajem hteo da odigram bas tu ruku da bude maksimalnih 25 dolara po ruci (sto nikad ne bih uradio, ali...) dobio bih 25 000 dolara. Kire je uplatio jos 20, pa onda jos 20 I kad je video da mu bas ne ide, onda je uplatio jos 20. Sta ces, povuklo ga. Iz kockarnice smo izasli oko pola 5 I uputili se nazad ka hotelu. Na ulici je takozvani "last call" gde te zene lakog morala cimaju za rukav I govore cenu. Makedonac se u jednom trenutku zaljubio I bio u nedoumici dal da plati. Nista od toga se nije desilo I stigosmo u hotel. Moj plan da sledece jutro u poranim oko 6 sati (sat vremena kasnije) dok jos nema sunca I odvezem se do Huverove brane I nazad bio je neizvodljiv. Ludi Rumuni ustadose u 8 sati da idu na bazen I razbudivse sve da idu sa njima. Da sam znao da ce tako da bude otisao bih radije da pedalam ka brani. Sledeci dan drugi hotel. Stigavsi u hotel koji je izgradjen pre 2 godine rekose nam da trenutno imaju neke promocije soba I dadoshe nam delux apartman na 43 spratu. Ulazimo u apartman I zene pocinju da se deru ko magarci "wow, wow, I can't belive". Dobili smo 50ak kvadrata savrseno uredjenog preostora sa pogledom koji se pruza jos malo pa do Srbije. Dnevni boravak sa TV-om od jedno metar I po, kuhinja sa prelepim visecim delom i ogromnim friziderom, trpezarija sa velikim stolom na kojoj stoje vinske case, spavaca soba sa istim tolikim TV-om I ogromnim krevetom, kupatilo koliko I dnevna soba. Da kupatilo ima krevet, rado bih se u njega nastanio. Posle par sati izadjosmo da nesto pojedemo I tada sam prvi put u zivotu odetio sta je prava vrucina I zega. Sunce koje pece kroz majicu. Posle 20 minuta setnje sa izgorelim uznama udjosmo u hotel koji pored kazina ima I kladionicu sa jedno 50 ogromnih TV-a poredjanih u jednom redu I foteljama rasporedjenih kao u amfiteatru usmerenim u tom pravcu. Zaseo sam u fotelju da gledam americki fudbal I od iscrpljenosti zaspao. Nakon sat vremena spavanja, probudi me Kire dade mi kljuc I ja sam se uputio ka hotelu da odkuntam malo. To vece ponovo izadjosmo I u kombinaciji klub I kockarnica zapocesmo vece. Po klubovima nista specijalno ali u najbolji klub nas ne pustise jer ne nosimo cipele. Prodje I to vece slicno kao I prethodno samo sto ovaj put dodjosmo ranije, oko 3. Zvrrrrrrr. Pola 5. Opet spavao manje od 2 sata. Oprastam se od Kireta, legende so Makedoniju, izlazim na svetlost noci I upucujem se ka uatobuskoj stanici. Na ulicama pijani ljudi (a I ja pomalo) vracaju se vecinom nasmejanih lica , a ima I onih koji sa pogledom nanize zale za prokockanim novcem. Pakujem biciklu u kutiju, sedam u bus i upucujem se ka mojoj sledecoj destinaciji, Flagstaff.

^ Nije nego nemam racune koji mogu sve to da potvrde sta mi nedostaje a jesam sve prijavio odmah. Inace sto se tice postova, ovi su vec bili napisani i samo sam ih stancovao. Imam jos koji, ali takodje trebam da napisem za jos 3 poslednja grada tako da bolje sad da izbacujem jedna dnevno nego da vam dam jos 3 komada pa da me nema 4 dana.

Pa za Pilote dajte malo masti na volju. Samo mogu da vam zagolicam mastu tako sto cu vam reci da na slici na njenoj desnoj nozi je casica za shotove. Bajs sam spakovao u kutiju pa u avion kao prtljag. Inace zna da kosta od 50 dolara pa do 200. Preko ovog avio prevoznika me je kostalo 200 + 15$ porez. Necu da otkrivam koji je prevoznik u pitanju jer su mi u Becu dok sam presedao pokrali pola prtljaga. Cekam da vidim dal ce da mi nadoknade ali ako bude bio suprotan slucaj, napljuvacu ih zesce. PS. Verujem da se medju vama krije po koji novinar.

Ja kad bih pisao ko ti, ljudi ne bi citali. PS. Od sad jedan post dnevno. Ili ako za dan bas uspete da izmolite do 50e strane pa da se predomislim.

Dvadeseti septembar, dan pred put koji sam zeljno iscekivao poslednjih mesec dana. Pozdravivsi se sa svim prijateljima sa posla dosao sam kuci I otvorio par piva od jabuke I cimeta da popijem sa cimerkama koje su se nasle u stanu. Vodku od vanile nismo otvarali. Zakljucivsi da je pivo odvratno cimerka je predlozila da odemo kod njenog simpatije marinca Portorikanca na zurku, inace meleza koji lici na Ronaldinja. Uz saljivi izgovor da samo lud ide na zurke tih ubica I silovatelja, odlucih da ostanem kako bih se spakovao. Drugarici vise nije bilo sve jedno da ode kod silovatelja na zurku tako da je I ona odlucila da ostane. Zapoceo sam pakovanje stvari u moj (nije moj, al ko da jeste (ukrao sam bratu)) planinarski ranac koji je trebao da bude sto manji kako bih svoj put koliko toliko ucinio laksim. Obzirom da sam ogromnu kutiju sa stvarima poslao postom drugaru Hadziji za Washington DC, pakovanje ne bi trebalo da bude veliki problem. Dok sam se pakovao dobio sam poruku da su mi tri drugara sa Aljaske doputovala u San Dijego. Ostavivsi pakovanje, obukao sam se I izasao sa njima na po koje pice. Oni takodje na svojem putovanju po zapadnoj Americi u iznajmljenim kolima obilaze gradove. Saznavsi da im je plan da spavaju tu noc u kolima, pozvao sam ih da tu noc prespavaju kod mene. Obzirom da su u nas apartman dosli I drugari iz drugog apartmana jer su izbaceni zbog neplacene kirije, broj ljudi u stanu je bio izmedju 10 I 160. Da mi neko pita koliko nas je bilo, zaista ne bih mogao da odgovorim. Samo znam da kreveti na naduvavanje na kojima smo se mucili celo leto bili po celom apartmanu. Dosavsi iz grada nastavio sam pakovanje I uspeo sam. Spakovao sam se I ranac koji u zavisnosti koliko stvari ima u njemu moze da bude ranih velicina, ovaj put je bio veci nego ikada. Zbunjen sam ostao da gledam u ranac ne verujuci da je ostalo toliko stvari iako sam odlucio da ostavim (bacim) oko 5 majica I jednu jaknu. Na saljive komentare mojih cimera "kako ces biciklom do Huverove brane sa tolikim rancem na ledjima" nisam uspeo da se nasmejem. Ispraznio sam ranac I krenuo iz pocetka. Polovinu od trecine stvari koja mi je ostala u San Dijegu sam dolucio da ostavim drugarima da posalju gde drugde nego opet za Washington DC. Bilo je pola 4 kada sam uspeo da zavrsim sve I odem na zasluzeni san. Zvrrrrrrrrrrrrr. Pola 6, vreme je da se ustane. Spavao sam manje od dva sata. Ustajem preumoran I pokusavam da se saberem. Ne uspevam I tako izmoren stavljam svoj poteski ranac na ledja I iznosim biciklu. Napolju I dalje mracno I uskoro namerava da svane. Ukljucujem svetlo I macije oko da svetle I pocinjem da pedalam. Vec sledeceg trenutka jurio sam nizbrdo velikom brzinom I uz pomoc hladnog jutra ponovo sam se osecao zivim. Jurim pored najezde beskucnika koji naseljavaju "C" ulicu I stizem do zeleznicke stanice. Ulazim u voz "Pacific surfliner" koji ima 2 sprata I izgleda prelepo, kako spolja tako I iznutra. Voz krece I za sobom ostavljam San Dijego, pomalo tuzan, pomalo I srecan sa nadom da cu se ponovo vratiti. Uputivsi se ka prestonici kinematografije, "Los Angeles-u", prolazim pored istih mesta gde sam biciklario par dana ranije. Nakon malo vise od 2 sata kasnije u daljni poznadoh grad. Voz stade I ja se ubrzo nadjoh u metrou koji se uputio ka "Highland park-u" mestu koji ce biti moj dom za veceras. Pristigavsi upoznao sam Bena koji ce me ugostiti to vece. Odmah na pocetku mi je piredio iznenadjenj rekavsi "Kako si? Sta radis" na srpskom jeziku. Uz izgovor da zna samo par reci prijatno sam se iznenadio I na biciklama produzismo njegovoj kuci. Stigosmo nakon 2 minuta voznje I na vratima nas saceka njegova devojka uz reci "Zdravo. Ja sam Vanja". Zbunjen se I ja predstavih. Benova devojka Vanja je iz Bosne I u Americi zivi duzi niz godina. Odmah kako sam pristigao osecao sam se kao kod kuce jer su njih dvoje tako prijatni I fini. Uz konsultacije sa njima malo sam izmenio planiranu rutu koju sam planirao da obidjem biciklom I dadoh se akciju. Krenuo sam put centra grada koji se nalazio nekih 7 km jugozapadno. Prosavsi "Chinatown" koji obiluje kineskim radnjama, stigoh do "downtown-a" I zapoceh da spartam duz ulica Los Andjelesa. Sam centar grada podseca na svaku drugu metropolu. Oblakoderi koji se dizu daleko u visine I kojima je tesko ugledati kraj krase sam centar grada. Prosavsi pored Dizni hola I nekog super poznatog bioskopa nastavih put Holivuda. Prativsi Sanset bulevar koji se prostire od zapada ka istoku duz celog grada polako sam se priblizavao mojoj sledecoj destinaciji. Los Andjeles, grad gigantskih razmera koji je skoro cetiri puta siri od Beograda I kao takav nije ni malo naivno stici od jedne do druge destinacije biciklom. Nakon nekog vremena stizem u Holivud I zakljucujem da je to kao grad za sebe. Za razliku od evropskih gradova gde sto si udaljeniji od centra zgrade postaju sve manje, Los Andjeles je specifican sto postoji vise lokacija koje bi lako izgledom mogle biti centar svih desavanja. Ugledavsi zvezde duz trotoara poznatije kao "walk of fame", silazim sa bicikle I pocinjem da setam. Duz nekoliko blokova prostiru se zvezde poznatih ljudi kako iz sveta glume tako I sa muzicke scene, radija, nauke pa cak se moze videti I po koje ime grada koji je zasluzio da se nadje kao zvezda na plocniku. Setavsi duz nekoliko blokova I neprestano kao hipnotisan gledajuci u zvezde jedva sam uspeo da prepoznam par imena meni poznatih poput Frenk Sinatre, Merlin Monro, gospodina guvernera I jos par njih. Kada je guzva postala veca I vise nisam tako lako mogao da se krecem trorarom podigao sam pogled I sa moje desne strane se nalazio poznati "Chinese theater" kao jedna od najpoznatijih turistickih atrakcija u Los Andjelesu. Zvezde koje su se nalazile izpred su bile rezervisane za one najpoznatije poput kralja popa cika Majkl Dzeksona. Kada mi se smucilo od gledanja u zvezde sedoh na moju zver od bajsa I krenuh dalje. Nakon nekog vremena pojavi se tabla sa natpisom "Beverly hills". Duz desne strane glavne ulice koja tuda prolazi nalazi se nazovi park koji je sirine oko 20 metara I dugacak koliko I sam bulevar. Rekao sam nazovi park jer to u stvari nije park vec samo ukras bulevara koji obiluje cvecem, fontanama I statuama koliko da pokaze luksuz koji stanovnici Beverli Hilsa uzivaju. Sledeca stanica "Bel Air". Stigavsi tamo prodjoh kapiju za ulaz u najluksuzniji deo koji vodi u planine. Pedalajuci uzbrdi prolazio sam pored necu reci vila nego dvoraca koji svaki kosta po ko zna koliko miliona dolara. Sve je tako uredno I dovedeno do savrsenstva sto ostavlja coveku samo da se divi. U tom trenutku pozeleo sam da sam jedan od tih punisa jer ono sto oni poseduju I u cemu uzivaju oduzima dah. Vozivsi tako skoro 2 sata uzbrdo stigoh do jednog vidikovca sa kojeg se moze videti ceo Los Andjels. Tada sa shvatio da sam se izgubio u planinama Bel Air-a. Pitavsi jednu zenu za direkcije koja je izasla iz dvorca da proseta psa, uputila me kroz lavirint ulica koji vode ka podnozju. Jureci 200 ubrzo sam se nasao na putu ka sledecoj destinaciji. Uz put sam prosao pored UCLA koedza I odlucio da svratim. Ono sto sam video samo me je rastuzilo. Zgrade starinskog izgleda, uredno posisana trava, sportski tereni I milion studenata koji se izlezavaju ili bave nekim sportom na tom ogromnom prostoru, dali su mi idilicnu sliku kako jedan koledz treba da izgleda. Produzih dalje. Santa Monika, najpoznatija plaza Los Andjelesa koju nadziru Pamela I (Hasel)Hof je morala da se upise kao jedna od onih "must see" destinacija. Stigavsi do obronka Santa Monika naselja plaza se nalazila ispod mene. Siroka kao do sad ni jedna plaza koju sam video plenila je svojim izgledom I kao takva morala je da bude zrtva mog fotoaparata. Obzirom da posle predjenih 40 milja (65 km) mrak se spustao na grad zvezda, odlucio sam da krenem nazad ka Benu I Vanji. Zakacivsi biciklu, usao sam u autobus I zaspao. Skoro 2 sata kasnije nasao sam se u gradu I presao u metro koji vodi ka njima. Vec sutradan sam se nasao u autobusu koji putuje ka Vegasu I prezadovoljan vremenom provedenim u Los Andjelesu napustio sam grad.

Pa uvek se stane kad je najzanimljivije kako bi citaoca drzao u neizvesnosti. Do sledeceg posta cekam da se obrne strana.

Odlucio sam. 21 septembra krecem na put koji ce biti sve samo ne lak. Iako nisam jedan od onih koji prozima sve u detalje, zakljucio sam da cu to ovaj put morati. Krenuo sam od reda voznje vozova I odlucio tacno iz kojeg grada krecem kojim danom u koliko sati I koliko minuta. Da bih obezbedio sebi smestaj preko "couchsurfing-a" I da ne bih doplacivao za vozne karte, morao sam dam imam fiksni plan koga semoram pridrzavati. Kupivsi karte, zapoceo sam pretragu za smestaj I nakon par dana dobio odgovore. Uspeo sam da nadjem smestaj za prvu polovinu puta po neverovatnoj ceni od nula dolara (Los Angeles, Las Vegas, Flagstaff I Grand Canyon, Albuquerque). U Los Andjelesu odsedam kod nekog lika Bendzamina I njegove devojke. U Las Vegasu kod drugarica iz Hajata koje su se bas podesile u pravom trenutku u gradu grehova. Rajan, momak iz Flegstafa se ponudio da idem sa njegovim drustvom na kampovanje u Grand Kanjon na neke neverovatne vodopade. Videvsi sliku vodopada to nisam mogao da odbijem. U Albukerkiju jedno vece sam kod Landona lika koji mi je prvi izasao u susret za prenociste, a drugo vece kod neke cure Sol I njene cimerke, inace veoma lepih devojaka. Obzirom da cu tokom ove ture se navozati bicikle ko nikad do sad, resio sam da malo oprobam biciklu I da napravim trening tako sto cu se provozati po okolini San Dijega. Krenuvsi od kuce resio sam da prvo obidjem pristaniste I stari jedrenjak zvani "Star of India". Stigavsi tamo odlucio sam da se ne penjem na brod zbog paprene cene koju imaju svi muzeji po San Dijegu. Pored jedrenjaka stoji oronula podmornica koja nije turisticki znacajna ali po meni podjednako interesantna. Obzirom da je ova voznja bila veoma kratka, produzih do "Old Town-a", najstarije naseobine u San Dijegu koji su pre 200 godina naseljavali Spanci. Odusevljen prizorom kojim vidim poceo sam seriju fotografija koja nije imala kraja. Mesto sam doziveo kao vracanjne u proslost divljeg zapada. Vreme je I dalje bilo lepo pa sam odlucio da produzim dalje. Sledeca stanica "Pacific beach". Stigao sam do pocetka plaze, mesta koje sam cesto posecivao. Kako sam ovo mesto davno izgustirao produzih dalje duz cele plaze koja se pruza par kilometara. Kraj plaze. Sta sad? Vratiti se kuci nije opcija iako sam presao malo vise od 15ak kilometara. Rekoh sebi jos jedna stanica I palim nazad da me ne uhvati mrak. Sledeca stanica "La Jolla", mesto gde po prici Jelena Jankovic gradi kucu. Inace mesto luksuznih kuca I luksuznijih radnji poput onih u kojima se prodaje nakit za cene sa velikim brojem nula. Izvozah se po "La Jolla-I" produzio sam dalje kako mi moj avanturisticki duh nalaze. Uputio sam se ka "Del Mar-u". Vozeci tako nekih pola sata stigao sam do nekih novih plaza. Upitah da li se nalazim na pravom mestu na sta sam dobio odgovor da do konacne destinacije ima bar jos 10 milja (16 km). Uporan kao I uvek, nastavih uzbrdo sve dok mi dusa nije bila u nosu I "La Jolla" kao na tanjiru. Pogled se pruzao daleko, a sunce koje je bilo tacno iznad glave kvarilo je ugodjaj. Nakon voznje navise, uvek sledi voznja nanize. Oznojen sa otezanom majcom sam jurnuo pored golf terena I univerziteta I istog trena sam pozeleo da mi opet bude toplo. Destinacija "Del Mar" nakon nekih 45 minuta voznje se pojavila kao I sumnja vratiti se kuci pre mraka. Obzirom da budale uvek sreca prati, zapazio sam da od univerziteta ide autobus koji vodi do "Old Town-a", a odatle mogu trolijem (tranvajom). Rekoh sebi ako je tako onda idem dalje pa cu se vratiti javnim prevozom nazad. Put zvani "Historic route 101" koji se pruza duz obale Pacifika se prostirao ispred mene. Sa osmehom na licu I vetrom u (retkoj) kosi jurio sam ka za sada nepoznatoj destinaciji. Cilj je bio stici sto dalje ali kao ljubitelj fotografije cesto sam pravio pauze sa zeljom da uslikam nesto lepo. Ili pak nesto bizarno smesno poput ove autobuske stanice. Prosavsi "Solana Beach" dodjoh do mesta zvanoh "Escinitas". Htedoh da svratim na pivo u obliznjem baru ali sam ipak produzio jer ko zna koliko kosta doci do San Dijega odavde. U Dzepu sam imao samo 20 baka jer nisam ni planirao da idem dalje od "Old Town-a". Podaleko odatle se nalazi mesto "Carlsbad" poznato po zabavnom centru "Legoland" napravljenom od lego kockica. Cak su I camci kojima se plovi po jezeru napravljeni od lego kockica. Nakon duge voznje sa bolom u zadnjici stizem do kako sam konacno resio poslednje destinacije. Seo sam na plazu I uslikao sunce koje se sakrilo iza oblaka, a uskoro ce nestati I iza horizonta. Mrak je nastupio ubrzo. Ugledao sam autobus u daljini I bio presrecan sto ga vidim. Minut kasnije I dalje sam stajao na stanici izgovarajuci kletve usmerene vozacu koji je prosao praveci se da me ne vidi. Pocele su sumnje. Da li ce stati sledeci I da li ovde uopste staju autobusi. Jednoj muci uvek priskoci I druga. Guma ispustila, busna. Reko sebi menjacu je kuci ako stane autobus, ali ako ne stane bice zavrzlame. Kuda I kako, imao sam nekih ideja ali nisu bile bas sjajne. Nakon pola sata cekanja na 45 milja (70 km) od San Dijega, u daljini ugledah autobus. Kako se autobus priblizavao ne usporavajuci ni malo, sumnja je rasla. Mahnuvsi par puta i autobus stade. Inace ovde autobusi imaju mesta za 2 bicikle na nekoj spravi ispred soferke. Kako posasdih biciklu, posadio sam I sebe. Nakon 3 prevoza I 3 I po sata voznje stigoh u centar San Dijega. Presrecan zbog nove avanture ne marim za bol u zadnjici. Ulazim u stan kad ima sta da vidim. U stanu me docekuju 2 pilota koja su mi pomogla da zamenim gumu.

Pre nego sto sam dosao u Ameriku sve sam detaljno isplanirao. Isplanirao sam da cu zaraditi brdo love jer cu raditi 2 posla, da cu proputovati sve sto se moze proputovati u okolini Kalifornije i da cu pored svega toga svaki dan se kupati na plazi u Pacifiku i uzivati u carima koje plaza moze da ponudi. Pod tim ne podrazumevam pesak i skoljke vec devojke i zurke po plazi. Kako sam dosao u San Diego i otisao na posao, kola su krenula nizbrdo. Dobio sam radno vreme od 12 popodne do 8 i 30 uvece. Takvo radno vreme mi nije omogucavalo da nadjem drugi posao bez obzira sto sam cak nesto i pokusavao. Prva opcija, vratiti se kuci sa preko 10k love pada u vodu. Prva opcija automatski povlachi drugu. Nema love, nema putovanja. Rekoh sebi, video sam New York, video sam San Diego, videcu Los Andjeles, reko ni to nije lose. Za LA ne bih trebao da puknem mnogo jer blizu je 25$ povratna karta busem, platim hotel, malo zezanje po gradu, izlasci, Holivud, izacice me na plafon 300. Ma i to je mnogo, 200 je optimalno. Jedino sto cu da zalim je sto necu videti San Francisko i Las Vegas. Ali ako planiram da dodjem i sledece godine i nije mi toliko zao. Sto se tice plaze i brckanja u Pacifiku, pre bih reko neka hvala. Voda je ledena. Ljudi po ceo dan samo leze na plazi. Oni malo hrabriji udju do kolena i kad ih zapljusne talas sa grimasom na licu pobegnu nazad. Ali zato oni najhrabriji pout mene (hehe) udju cak minut ili dva da zamahnu rucicama i proplivaju malo i nadajuci se da ih nece presresti predatori pacifika, ajkule. Alkohol na plazi, Pa gde mi je glava. Mic Bjukenon bi me tacno izbacio naglavacke. Gde nema alkohola slabo je i mladih tako da plaza nije bas idealna opcija za uzivanje. Sve sto sam imao u planu nije se ispunilo. Ni jednog trenutka nisam zazalio sto sam dosao i ovo je jedno od najboljih iskustava koje sam imao u zivotu ali sad sam shvatio da sam imao prevelika ocekivanja. Ako nece biti preko 10k $, onda cu kupiti sebi kola kad se vratim. To sam resio pre 2 nedelje. Ali kao i svaki od mojih planova i ovaj je poceo da se jalovi. Juce sam krenuo na posao i svratio do prodavnice bicikli. Kao ljubitelj bajkova koje sam nasledio od caleta znam da prepoznam dobar bajk. Za oko mi je zapao "Cannondale F2" koji u Srbiji kosta preko 2000 eura. Vidim da je polovan zato sto su mu gume malo istrosene ali bajs ni jednu drugu falinku nema. Cena? 1100$ sa taksom rece mi decko koji radi tu. Inace biciklu je vozio sam vlasnik do tog dana i cak ju je poboljsao i vidi se da je o njoj vodio racuna. Ali pored toga sto sam od caleta nasledio ljubav prema bajsevima, takodje sam nasledio i nacin cenkanja za bajsove. Trazeci da vidim gazdu poceo sam agresivno, kako se i mora. "Gume su ti istrosene, ovde imas tackicu na ramu, dam ti 800 i da pevas". Posle par minuta bicikla me vise nije kostala 1100 vec 850 i postao sam ponosam vlasnik Cannondale F2 bicikle. Vlasnik me je pozvao da mu se prikljucim vikendima kada on vozi "off road" po okolini San Diega, ali kao radnik hotela, vikend mi nikad nije na raspolaganju. Obzirom da sam zakasnio na tranvaj, a biciklu sam kupio, resio sam da odem na posao bajsom. Reko bistar sam ja, znam kuda i kako. Do posla ima malo vise od 10km, stizem za malo vise od pola sata. Krenuo sam severno i nakon sat vremena lutanja zavrsio sam 2 kilometra juznije od tacke od koje sam krenuo. To samo ja mogu. Evo kuda sam isao. Stigao sam pola sata kasnije na posao, sav u goloj vodi ali bilo mi je drago jer sam toliko video duz ove rute poput americkih kucica sa malim dvoristima koje se cesto srecu u filmovima, nekih novih plaza i luksuznih naselja od kojih ti zastaje dah. A i naucio sam pouku, "ko pita, ne sk... skrece s puta ko budala". Reko ajde, kupio sam bajs, valjda cu da imam i dalje za neka normalna kola. Ali ja pustinjak, covek zeljan avanture, razmisljam novu opciju. Sa velikim rancem na ledjima i spremnom biciklom da kupim propusnicu za vozove u Americi koja ce trajati 15 dana. Plan je, dokopati se istocne obale vozovima kako znam i umem. Dobra cinjenica je da vozovi ne staju na svaki 2 km i ne idu 30km/h vec sam ja isplanirao 8 stajnih destinacija za 15 dana. Los Angeles Flagstaff Grand Kanjon Alberquerque (poznato po Dusku Dugousku) Kansas city Chicago Cincinnati Washington DC Cena propusnice je 389$ sto je za 200 dolara skuplje od avionske karte do NYC za koju sam u svakom slucaju morao da dam pare. Jedino sto ce biti skupo jeste prenociste. Nesto cu preko Hajata sa popustima (40$ noc), nesto preko "couchsurfing-a", nesto moteli i hosteli i kod druga Hadzije u Vasingtonu. Plan je bio da svaku od destinacija i njima blizu nacionalni parkova prodjem uz duz i popreko biciklom. Obzirom da su mnogi od gradova megapolisi, neko ce reci nije to bas ni tesko ali uzeti u obzir da je LA precnika oko 50km, preci ga uzduz i popreko nije mala stvar. U nekom slucaju ce morati da bude samo popreko. Izgleda da cu na kraju da se zadovoljim "ficom" ili "peglicom" ali bitno je da se kotrlja. Znam da samo lud moze da pomisli na ovako nesto da putuje sam po celoj Americi ali moj avanturisticki duh nikada ne posustaje. Nije lako putovati svaki dan u buducih 15 dana ali jednom se zivi i jednom se mre tako da sam resio da iskocim iz koloseka "normalnog" zivota i upustim se u nepoznato.

U Beogradu sam. Dosao sam pre nedelju dana.

A posle sam odgledao tekmu do kraja sa prvog sedista. Niko me kojom srecom nije cimao, jer da jeste mogao sam da zavrsim u cuzi. Inace fotografisao sam telefonom jer nisam ni planirao da idem na utakmicu pa nisam ni poneo aparat. Fotografije nisu bas reprezentativne tako da sam odlucio da ih ne skidam sa telefona.

Od sledeceg posta dobijam prinovu. Moj bicikl. Ali sledeceg posta ce biti sutra. Taman da obrnemo stranu za one sa slabijim download-om.

Kao veliki ljubitelj putovanja uvek sam gledao da iskoristim svaku priliku koja mi se ukaze da otputujem negde. Tih dana imao sam dve destinacije u opticaju. Prva Havaji, a druga Meksiko. Nigde nisam bio ali neki put i u "dosadnom" San Dijegu, moze da se desi za mene nesto interesantno. Nazvao sam ga dosadnim, ali tako je samo ako mnogo radis sto je moj slucaj. Medjutim ja se trudim da svoje slobodno vreme iskoristim na najbolji moguci nacin kako ne bi propustio nesto za sta cu se u buducnosti kajati. Prva opcija, Havaji. Otpala. Zasto? Pa recimo da sam ocekivao da dobijem sobu za dzabe u Honoluluu u sred centra grada na Vaikiki plazi u Hajatu, veoma luksuznom gde je cena sobe oko 500 dolara. Otkucavsi kod za zaposlene na Hajatovom sajtu, dobih kao opciju besplatne sobe na Havajima. Pogledam koliko dana mogu ostati a nista ne platiti kad ono ispade 4 dana. Nikad u zivotu nisam ni pomisljao da odem na Havaje niti me je to privlacilo, verovano zato sto sam mislio da to nikad u skorije vreme necu priustiti. Ali onog trenutka kad se otvorila ta opcija i kad sam ugledao "0$ - complementary room for employees", tako sam shvatio da sam ceo zivot to i samo to zeleo. To sam saznao po ozarenom licu koje se u tom trenutku zateklo na meni i osmeha koji nisam ispusta u narednih par sati.. U pocetku nisam verovao, ali kako su prolazili minuti i kad sam dobio konformacionu poruku na mail, tada sam shvatio da nista me ne moze spreciti. 10 avgusa cu biti na plazi, sledeci dan cu se popeti na vulkan i slikati sva ostrva koja cine Havaje. Ustacu ujutru rano, kad ptice zapevaju i pravac vulkan i sve ce biti lepo i veselo i havajke u suknjicama od pruca i zurke uvece i... i ne znam sta sve ali ja sam sve to pomno isplanirao i ceo dan sam bio srecan. Sutradan, na poslu menadzerka mi rece, hoce da te vide ovi iz odeljenja "human resources". Krenem ja tako polako i razmisljam sta sam zaj'bo da bi me ovi zvali. Nece valjda da mi daju otkaz, ma nece valjda, trebam im ko leba (mada Ameri slabo jedu 'leba). -Dobar dan. -Dobar dan. Odgovori ona i nastavi da me gleda. -"and?" -"what and?" -Zvali ste me. Rekoh. -O da. Otkazi ono za havaje stgo pre mozes. -Molim? -Pa ono sto si rezervisao, ne mozes da ides! -A sto? -Pa nisi stalni zaposleni pa ne mozes da dobijes besplatne sobe, to samo zapolsni koji rade u Hajatu duze od godinu dana. Ali zato mozes da dobijes popust na sobe i vece je samo 150$ + takse? -"Samo"? -Pa da. 4 dana puta 150 + 500 dolara povratna karta, ispadne samo malo vise od 1000 i malo da poneses, pa jedno 1500+. -Ma vazi. Otkazujem odmah cim stignem kuci. Bolje da mi je rekla da sam dobio otkaz nego sto mi je unistila ono sto sam oduvek zeleo a sta nikad do tog trenutka nisam znao. Opcija dva. Meksiko. Trebala da se dogodi prosle nedelje, pa opet danas ali nikako da se uskladim sa drugarom. Mada dogodila bi se danas da ja nisam otkazao zbog neke prelepe Svajcarkinje koja mi je obecala da ce danas samnom na plazu. Druzenje je otkazla iz njoj poznatih razloga ali ako joj je za verovati, gledamo se u gradu za vikend. Mada zenama ne treba verovati. Pogotovu mnogo lepim zenama. Meksiko, mozda veceras, mozda sledece nedelje. Ako bih isao veceras isao bih sa drugarima koji su reseni da ostanu do jutarnjih casova reseni da sve sto prozive do sutra zaborave. Mada uvek se secaju zena niskog morala, i to bogme znaju da isprucaju do sitnica. Najverovatnije cu propustiti. Ja sam ipak za onu dnevnu varijantu, kultura, ljudi, gradjevine i tako... Neko ce reci da je to smesno sto sam pre za ovu moju opciju ali ja bi reko da je smesno to za sta ljudi placaju kad odlaze tamo. Ili imaju mnogo para ili bas oskudevaju. A bogme sa parama su realno tanki. Jeste da nisam putovao ali bez obzira sto sam ostao, ipak mi se desilo nesto sto sam cekao dugi niz godina. Bese subota i dodjoh na posao, kao i uvek ne bas toliko srecan sto moram da banchim ali dobro, sto se mora... bogme je tesko. Podseti me kolega da istog dana igraju San Dijego "Chargers-i" protiv Chikago "Bears-a". Poslednjih 10 godina gledam americki fudbal, poslednjih 6 godina ga igram i od kad ga gledam preko TV-a imam zelju da posetim jednu utakmicu. Odlazim kod menadzera pravim najtuzniju facu i molim da me pusti na utakmicu. Dobijam dozvolu. Od pomocnog menazdera trazim da mi nadje karte za tekmu, on zove jodnog od glavnih ljudi u hotelu koji mi nalazi kartu preko nekog njegovog dobavljaca. Dobijam kartu plaza nivo, sto je drugi nivo od terena. Inace stadion ima 5 nivoa, a oni sa petog nivoa pretpostavljam da gledaju dvogledom. Platih samo 50$ i kazem samo jer ta sedista kostaju bar 3 puta vise. Odlazim sa pola radnog dana, skidaju mi sa prekovremenog 4 sata i gubim jos 60 dolara sto necu raditi. Ma nije mi zao rekoh sebi i krenuh na utakmicu. Htedoh da udjem u tranvaj koji ide na stadion kad mi rece devojka koja stoji na vratima "Nema mesta". Ja pogledam unutra, pun tranvaj navijaca, i nasih i njohovih, ali ni blizu koliko ima u autobusu u Beogradu zimi kad se svi zbijemo ko sardine. A i tad uvek ima mesta da udje jos neko. Pa kad udje jos neko onda obicno dodje jos neko ko negde zuri pa se trlja sa ovim sto je ispred njega dok ovaj ne popusti i oslobodi mu mesta koliko da stavi jednu nogu na stepenicu. Udjoh u tranvaj blago odgurvnusi devojku koja mi je iz nekog cuda blokirala ulaz, na sta je ona ponovila "...Ali nema mesta!" Samo sam je mrko pogledao i ona se jadna okrenula. To sam posle primetio da na svakim vratima ljudi blokiraju ulaz a mesto ima za bar jos 30 ljudi. Prosto ne verujem da pojedinci se nadzonje ispred vrata i ne pustaju ljude. Krenu tranvaj i zacuo se veliki aplauz i skandiranje. Navijaci su to jedva docekali kako bi stigli na pocetni udarac. Prodjosmo 300 metara i tranvaj stade. Stojimo tako 25 minuta neko nam dojavi da je bio neki pozar na sinama i da je lokalizovan i sada mozemo dalje. Ostalo je jos malo vremena i mi stizemo ispred Kvalkom arene. Ali kad te nece, nece te. Najzanimljiviji trenutak na utakmici, pocetni udarac pocinje za 10 minuta a ja na suprotnoj strani arene od biletarnice od koje treba da pokupim kartu. Trcim, guram ljude, izvinjavam se u trku, ali nista ne pomaze da ste sto pre pojavim na biletarnici. Dolazim, uzimam kartu, ostalo je jos 4 minuta do pocetka. Stajem u red kad ono covek kaze ne mozes sa rancem unutra. Ja mu obajsnim da se vracam sa posla, da je ovo na sta sam cekao duzi niz godina i on me prosledi do neke devojke da mi pregleda ranac i ako je sve OK da me pusti unutra. Otvara ranac, i zatice moje radne patike u kojima trcim po 10 sati dnevno na poslu. Samo je zatvorila ranac i nije vise htela da gleda. Rekla je da udjem i da operem patike sto sam joj i obecao. Prolazim kapiju i shvatam da sam u redu i razgovoru sa njom izgubio skoro 10 minuta i da nista od pocetnog udarca. Ako je tako, onda prvo da uzmem pivo pa pravac tribina. Pivo 10$ +2 $ baksis. U zivotu nikad skuplje nisam platio pivo ali dobro. Kao sto rekoh, kad te nece, nece te. Penjem se uz stepenice i dolazim do tribina i pogleda na teren. 56 hiljda navijaca, i utakmica koja je u toku. Trenutak koji necu zaboraviti. Sav najezen sa osmehom na licu i pivom kojim prosipam po ruci nastavljam ka mom sedistu. Sedam. Lepota. O utakmici ne treba puno detaljisati da ne bih bilo suvoparno onima koji americki fudbal ne vole. Ali kao i svaki Srbin uspevam da dobijem nesto sto ne zasluzujem. Preskacem ogradu u trecoj cetvrtini i dolazim u prvi red na 15 metara od igraca. Samo sam cekao pravi trenutak da obe grupe obezbedjenja gledaju u suprotnom pravcu od mene i hop cup poskocicu i nalazim se na mestu sa onima koji to imaju da priuste. Da bih objasnio koliko sam ih "ojadio" reci su da karta za prvi red kosta koliko i odlazak na Havaje.

Ne znam zasto ali cesto me spopadaju matorke ovde, jednu sam cak mogao I da zenim (za papire naravno). Ja pitao iz zezanja ona kaze "hocu", a ja reko "Molim?". Eto tako, Srpkinja, 44 leta i hoce da se uda za mene. Razmislio bih ja da ona ne zivi u Cikagu I da to ne podrazumeva da moram da se preselim tamo. Inace nije neka najgora profuknjaca vec direktorka jedne javne ustanove u Cikagu I bogme izgleda ko da ima 30 a ne 44. Pre 2 dana pita me takodje jedna Filipinka hocu li sa njom u zooloski vrt. Jeste ona lepa zena I mozda najlepsa Filipinka sto radi tamo ali ona je I dalje zena I onda sam morao da joj pojasnim da sam zoo vrt vec posetio. Na to je ona imala da doda da je u subotu u nekom klubu pa ako slucajno izlazim taj dan mogao bi da svratim. Rekoh mozda,sto je u prenesenom znacenju necu. Proslu subotu sam izasao u "Decos" poznati Hip-hop klub u San Dijegu. Inace klub je podeljen na 2 dela. Prvi za mladje (od 18 do 21 godine) I za starije gde su svi stariji od 21. Alkohol se prodaje samo u drugom delu I zbog toga se odlucih da posetim drugi deo. U drugom delu pretezno cokoladni I cokoladne. A kako cokoladne znaju da igraju za to nemam reci. Bila je jedna crnkinja vrhunski lepa koja je sikanirala svakog lika koji joj pridje. Posle par piva dobih I ja slobodu da djuskam kao i oni na sta mi jedna devojka rece da udjem u sredinu da djuskam jer igram bolje od njih. Inace sredina je uglavnom za ljude koji hoce da igraju, a oni pasivniji uglavnom stoje sa strane. Inace to mi predlozi jedna belkinja da ne bude da stalno pricam o crncima. Usao sam uz vec odavno nauceni "moonwalk" koji je u tom trenutku klizio bolje nego ikad. Malo djuske I pogled ispod oka I najbolja crnkinja je dosla da mi pokaze sta je "dirty dance". Ni sam nisam verovao ali eto, kad te hoce, hoce te. Posle nekog vremena poljubi me u obraz I rece da mora da ide. Realno bio sam najjaca faca u tom trenutku, ne zato sto sam nosio najuzu I najpederskiju majcu na kojoj se ocrtava svaki misic na telu nego sto mi je najbolja riba objasnila neke stvari dok su svi ostali blenuli u nas. Posle toga su mi jos 3 cure dale to zadovoljstvo da igram sa njima ali onoj prvoj ne mogu da pridju.

Radeci u hotelu a ne doziveti neke interesantne siuacije je prosto ne zamislivo. U hotelu imam razna zaduzenja, od ciscenja, pranja i susenja vesa po perionici, dostavke na zahtevku gostiju, pa do nadzora soba. Obzirom da svaki dan ubacujem flasianu vodu u frizidere po sobama, na zaduzenje su mi dali magicni kljuc koji otvara sva vrata. Tako mi se pre nedelju dana desilo da upadnem u sobu nekoj crnkinji dok je gola lezala u krevetu. Pored nje je lezao decko koji je spavao. Samo me je zbunjeno ispratila pogledom dok ja nisam izasao i zatvorio vrata za sobom. Pre par dana slicna situacija, kucam na vrata, otvara devojka ogrnuta nikad manjim peskirom posle kupanja. "Izvinite, navraticu kasnije" rece ja. A ona ni 5 ni 6 nego, "udji slobodno..." Dobro ako je tako, meni ne smeta. Danas sam u Hotelu video Kendru, inace bivsu porno zecicu koja sad ima svoj TV show na televiziji E! Nije losa, moze da prodje. Dosala je sa muzem, a da nije, odneo bih joj koju flasu vode u sobu. Pre nedelju dana prolazio sam dokom kad na jahti Horejsio Kejn (Horatio Caine), CSI MIAMI, i zamislite, nije nosio cvike. Kao sto stara poslovica glasi, "Ko radi......... taj ima pravo da se sprda", tako ja resih da ispostujem narodne umotvorine. Bese 4 Juli, americki praznik oslobodjenja. Vracam se sa posla umoran, kad u 9 sati pocese da pucaju vatrometi. Nebo crveno. Hiljade i hiljade vatrometa puca na sve strane. Taj trenutak me podsetio na bombardovanje i trajalo je bogme jedno pola sata. Pogledam kroz teresu kad vidim ono svi negde idu, zezanje, ludnica. Samo ja kuci, sam. Cimeri odavno pedalaju rikse za pare i nemam sa kim da izadjem. Reko ako nemam sa kim, onda sam idem. Nikad sam nisam isao u grad ali ovaj put moram. Ko zna kad cu i dal cu ikad vise prisustvovati nekoj zurci za 4 Jul. Na brzinu obalicm farmerke (cimerove jer su moje misteriozno nestale u hostelu u Njujorku), oblacim majcu koju sam upravo pazario od drugara (inace rodjen trgovac, jer uglavnom stvari koje poseduje nije pazario uopste - citaj: ukrao) i nazuvam tike nike i pravac gaslamp* (sam centar grada). Setam ulicom, svi veseli, pijani, svi u drustvu, jedino ja sam. Malo se osecam cudno sto sam idem u grad ali jbg, sta cu kad moram. Iz klubova dopiru zvuci muzike, a hostese samo sto te ne hvataju za rukav i uvlace unutra. Razmisljam se sta cu, gde cu i shvatim da jedino na tehno zurci mozes da budes sam i da te boli uvo. Dolazim do kluba gde se ceka red (zamisli od svih klubova gde ubacuju ljude vukuci ih za rukav, ja bas moram da udjem u onaj gde se ceka red). Cekajuci u redu sa nekom curom koja jedva stoji na nogama shvatam da nije ni cudo sto se ceka red jer je unutra ludnica. Svaki korak blizi vratima me je slao u sve vece uzbudjenje sta me ceka iza njih. Pogledase mi pasos i vrata raja se otvorise. Zurka snova. U klubu ne dozvoljavaju da se gosti guzvaju tako da ima dovoljno mesta da se skace, ozvucenje nikad bolje, svetla, strobovi, balkoni sa igracicama, devojke, ma nemam reci. Pivo 5$ dolara, komada 2 molicu. Ne ceka mi se u redu za pice vise puta. Pred kraj zurke najavise neku curu koja peva uz haus muziku i svi uhvatise telefone i pocese da snimaju. Shvatih da je neka poznata a nemam pojma ko je, izvadim i ja svoj telefon i pocnem da snimam. Zavrsila se zurka, pravac kuci, sutra je radni dan. Nedelju dana kasnije nisam mogao da odolim da ne odem ponovo. Ovog puta bolje jer sam upao u neko zensko drustvo. Na bini devojka igra sa anakondom kao iz filma "Od sumraka do svitanja", druga se igra se brusilicom i baca varnice. Sve u svemu nasao sam vrhunsko mesto da izlazak i resio sam da ga posecujem barem jednom nedeljno...

Obzirom da bi ovaj post bio pust bez slika, resio sam da ubacim par fotografija koje sam uslikao vezanih za San Dijego. ...jeste da je mala Vijetnamka lepa ali je psiho. To sam zakljucio nakon jedno nedelju dana provedenih u Hajatu. Stalno se smeje i sve joj je smesno. Jednom mi je skocila na ledja iz cista mira dok sam radio nesto a ona bila u prolazu. Kaze htela da me uplasi. Moj sef se ubio od smeha kad je to video. Inace pored nje od kolega koji su dosli preko istog progrma postoje i Litvanke i Rumunke i po jedan Moldavac i Makedonac. Moram da napomenem da su i Amerikanke koje rade na bazenu isto mnogo dobre, tako da kad god nadjem slobodnog vremena, ja blejim na bazenu sa Amerikankama i Litvankama. Obzirom da radim u "housekeeping"odeljenju gde su sve sami Meksikanci i Indonezani, poceo sam pomalo da ucim spanski jezik. Ovaj drugi je ipak preveliki zalogaj za mene. Moji "Amigosi" uvek gledaju da mi pomognu kad mi zatreba. Takodje sam se zgotivio sa Brazilcima. Decko koji radi u obezbedjenju je majstor kapoere koji me je zgotivio i ubacio u brazilsko drustvo. Sve sami kapoera majstori. Pre neki dan sam bio na brazilskoj zurci. Znaci zlo. Pocelo je uz klasicnu brazlisku muziku gde se igra dva koraka u levo, dva u desno... Sta cu kad ne znam da uhvatim ritam, mora neko da mi pokaze. Alan i Izajas su mi slali cure da igraju samnom, ne znam ni sam koliko sam plesnih partnera promenio. Za razliku od klasicnih sprpskih zurki, ovde svi igraju i to ne svako za sebe nego moras da nadjes partnera. Na pola zurke udjose neki likovi koji lupaju o "bubnjeve" rukama (kako god da se to zove). 5 "bubnjara" lupa u istom ritmu i to zvuci odlicno, i kad pomislis da ne moze da bude bolje, udjose 2 Brazilke oskudno odevene sa krilima od perija i pocese da igraju. Karneval, e na to je licila ta predstava koja je trajala punih 20ak minuta. Pred kraj zurke pridje mi jedna Brazlika i rece "obzirom da si nov ovde i ako ti sve tako izgleda pomalo zbunjujuce i nepoznato, ovo ti je moj broj pa mogu da te povedem u obilazak grada..." Nije da sam zbunjen ali pravicu se da jesam... Za koji dan ce biti kapoera zurka tako da to ne propustam. Sto se tice samog grada, grad jeste lep ali obiluje manama. Ja sam za Indiju mislio da je zemlja prosjaka, ali to se promenilo kad sam dosao ovde. U zivotu nisam vide vise beskucnika, kao da su se pokupili iz cele Amerike i dosli ovde na neku konvenciju ili miting. Sa sobom uvek voze korpe iz super marketa sa njihovom svom imovinom. Spavaju po ulici ili u tranvajima i autobusima. Ja se do posla prevozim tranvajom a zatim autobusom. amerikanci uglavnom izbegavaju ovaj vid transporta zbog raznih frikova koji se voze njima. Cesto ljudi pricaju sa zamisljenim partnerima i to ne da pricaju nego vode i dubokoumne razgovore. Dok sam cekao u redu za socijalni broj, jedna zena koja je sedela pored mene, normalnog izgleda i normalno obucena odjednom je pocela da sapuce "razapecu te, znas ti dobro...". Znaci sve sto sam video u filmovima a mislio da nije istina pokazalo se tacnim ovde. Pre neki dan kroz centar grada prosla su troje kola kao iz 2Pac-ovog spota. Voze crnje a kola skacu. Boles'. Sto se tice debelih ljudi, nije ko sto se prica po Srbiji. "Amerikanci svi debeli". Nije tacno, ali kad vidis nekog debelog, slon mu nije ravan. Brza hrana je ocaj i gledam da je izbegavam. Zbog toga jedem po 3 puta dnevno u Hajatu. A u Hajatu sprdnja, ima svega pa cak sam jednom jeo i jastoga. Jos uvek cekam socijalni broj da bih mogao da nadjem drugi posao. Brazilci su mi rekli da imaju brdo veza i vezica i da ce mi pomoci oko toga. A kad stigne, radicu ko konj i nece biti mnogo vremena za sprdnju ali makar znam za sta radim. Pre neki dan sam dobio prvu platu. Od 4 juna do 12 juna (7 radnih dana i 2 slobodna dana), plata 550 dolara. Pa toliko prosecan covek u Srbiji ne zaradi za 2 meseca. A kad pogledate cene u velikim trgovinskim centrima, onda shvatite da nije ni cudo sto ameri kupuju svakojake gluposti... Sto se tice putovanja po Americi, bice malo teze. Cimeri guslaju bicikle uglavnom kad ja imam slobodne dane. Moj saputnica Ivana me izradila sto nije dobila vizu. Sad ako budem putovao, putovacu sam, ko u Njujorku. Pre neki dan sam pitao kolegu Meksikanca, "sta preporucujes da se poseti u Meksiku", na sta mi je on odgovorio "Nisi valjda lud da ides u Meksiko." Kakav ambasador svoje zemlje, onda sam priupitao drugog na sta mi je odgovorio isto kao i ovaj prethodni. Kazu turisti tamo mogu gadno da prodju. I tako ljudi. Nije sve idealno ali je lepo i ne zalim se. Videcemo kako ce se nastaviti...

Nemoj da si nestrpljiv. Jos koji post i nova strana. Na difu sam. I nije xtr vec sram x9.

To sutra. Sad ide dramska pauza dok ne stigne koji komentar da ne bih plavio stranu postovima a samim tim i fotografijama.

...Iz New Yorka u Filadelfiju. Iz Filadelfije u San Dijego. Dodjoh, videh i poceh da radim. U San Diego sam stigao u kasnim popodnevnim casovima. Rekose mi da dodjem taksijem do apartmana jer ne moze niko da me saceka jer cimeri voze rikse, mora od neceg da se zivi. A ja kao i svki Srbin ne bih dao da me vozi 3 kilometra za 15ak dolara nego sam vec ranije isplanirao i lepo nahvatam bus za 2$. Nisam ni dosao a vec sam poceo da stekam pare. Najgori sam od sviju deca. Red za uatobus koji ja uopste ne primecujem i pokusavam da udjem kao u Beogradu tako sto stanem sto blize vratima. Kad sam shvatio da me ljudi gledaju malo cudno shvatio sam koliko je sati i malo posramljen otisao na kraj kolone. Za razliku od Ny imam osecaj da ljudi ovde imaju malo pisniji odnos sa ljudima. Pomislio sam da je vozac na nekim drogama jer pozdravlja svkog sa "hello sir, helo madam..". Nakon moje druge voznje zakljucio sam da je to jednostavno tako ovde. A i ovi sto se voze se isto drogiraju jer svi do jednog kazu "Thank you" kad izlaze. Kad cujes jedno 30 "thank you" i po 15 "hello madam" i "hello sir", zapitas se zasto neko ne ustane i ne pomeri prkletu iglu na ploci. Ali nakon nekog vremena shvatis da sve to ustvari prija i da ljudi mnogo lakse stupaju u kontakt jedni sa drugima. Kada bi iz cista mira zapoceo razgovor sa nekim Beogradjaninom u autobusu tipa "Bas je lep dan danas, moglo bi da se ide na pecanje. Volite li vi pecanje?" u Srbiji uglavnom bi ti odgovorio i pomislio "koji mu je djavo, sta mi se obraca" ili bi jednostavno lagano odsetao praveci se da nije nista cuo. Otvorise se vrata autobusa, "last stop" viknuo vozac i shvatim da su me ovi sa gugla izradili i da autobus ne ide dokle je trebalo da ide. Nije strasno, mozda kilometar vise treba da pesacim ali zato prolazim kroz centar grada peske. Centar je takozvani "Gaslamp" koji obiluje starim gradjevinama koje su stare oko 200 godina i kojima je nekada davno spartao ozloglaseni Vajat Erp. Sami centar je 5-a avenija i celom njenom duzinom obiluju restorani, kafici, barovi, i radnje suvenira. U radnjama suvenira ne postoji jedna jednina stvar za kupovinu a da na njoj ne pise San Dijego. Malo idiotski, zar ne? Stigoh ispred zgrade koja ce biti moj dom u sledecih 4 meseca. Stigose i drugari i prokrijumcarise me kroz prodavnicu kako me cuvar zgrade ne bi video sa rancom od 500 litara na ledjima. Stan registrovan na njih petoro a nas 8. Udjoh u stan koji je kao opustosen od nekog uragana. Prazno, samo duseci na naduvavanje i sto za rucavanje. Kad bolje razmislim, nista mi vise nije ni potrebno. Stan inace ograman sa 2 ogromne terase od kojih jedna gleda ka okeanu koji se ne vidi od silnih zgrada ali makar ima prelep pogled na grad. Nisam se ni rapsakovao a vec sam krenuo da obidjem cari koje ova zgrada nudi. U sklopu zgrade se nalazi bazen, djakuzi, teretana, bilijar sala, sala za internet, prostori sa lezaljkama sa elektricnim postiljima i 2 teniska terena koja se nalaze na vrhu garaze za korisnike ovih apartmana. Znaci kompleks sabija koliko je dobar. Inace u ovo doba godine noci znaju biti veoma hladne. Tako da slabo ko bi u tom trenutku pomislio na bazen, osim ako se bazen na greje, sto je bio slucaj. Posle vise od 15 sati leta i vise od 10 sati sedenja po raznim aerodromima, i vise od 8 sati pesacenja po NYC ovo je doslo kao melem na ranu. Iz bazena u djakuzi sa temperaturom od 40 stepeni i tada sam pozeleo da vise nikad odatle ne izadjem. U djakuziju Ruskinje, neke kosooke devojcice i ja. Ma milina, sta se moze bolje pozeleti. Kad su mi se prsti smezurali i otezalo disanje zbog temperature, resih da izadjem i posetim teretanu. Teretana ne preterano velika ali zato opremljena najnovijim spravama i skoro niko nikad ne vezba. Bolje za mene. Tako izmoren sam legao reko ima da spavam do 12 pa posle pravac Hajat da se javim poslodavcu. Pokriven samo tankim carsavom otvaram oci i docekuje me jutro u San Dijegu. I to kako me docekuje. I dalje se budim preterano rano, ovaj put u 4 jutru sa nogama hladnim kao led. Ko je pomislio da je u San Dijegu toplo (Ja), taj se grdno za...... (mislio sam zafrknuo). Obrci se, okreci se, sta cu moram da ustnem kad ne mogu da spavam. Jedno vreme blejao u prazno (jer nemam u sta da blejim kad je prazan stan) i onda uzmem spremim se i pravac Hajat. Dolazim na stanicu sedam ponovo pored neke kosooke na klupu i reko ova nije losa. Jeste kosooka ali moze da prodje. Ulazi ona u bus, ulazim ja. U voznji bacim ja pogled, vidim ona vec gleda mene pa spusti pogled jer je sramota. Onda ja pocnem da je zagledam jer je lepa bez obzira sto joj malo cudna glava. Pogleda ona ka meni i vide da je zagledam, onda ja spustih pogled. Sramota me. Vidim Hajat iz daljine, moja stanica se priblizava, ustajem ja, ustaje ona. Ja reko sta oce ova sad, ovde niko ne izlazi. Izadjoh ja, izadje i ona. Dodjoh na semafor, dodje i ona. Ja reko ova je neka psihopata teska, ish Azijatkinjo odakle si dosla. Kad odjednom "a ju vkin' 'n Hajat?". Ja reko pu spodobo sta me spopadas nista te ne razumem, i rekoh "I am sorry?", i ona ponovi pitanje. Ispade da je i ona nova i dosla da radi preko iste organizacije "work and travel" i tako ja nadjoh prvog kolegu za prijatelja, kosooku malu simpaticnu Vijetnamku...

Stigoh i ja u tu Ameriku. Putovao sam dugo ali vredelo je i vredi svaku paru. Let mi je krenuo iz Beograda za Bec, iz Beca za Njujork gde sam odlucio da prenocim. Trebalo je da prenocim kod Micka, drugara sa fakulteta koji je tu stigao 2 dana ranije. On radi kao spasilac na okeanu. Elem, stigoh u Njujork i trebalo mi je jedno 2 sata da sa aerodroma, dobijem dozvolu od granicara da udjem u Ameriku. Inace jednog decka iz Srbije odvedose na neki razgovor jer je nosio duks "crazy north", bar po mom . Razlog je naravno rat koji se kod njih odvijao izmedju severnjaka i juznjaka i verujem da su pomislili da ima neke veze sa tim. Inace nakon pola sata razgovora pustise i njega. Udjosmo u NYC ja i jos neki lik koji je sedeo samnom na putu do Amerike. On trebao da stigne do centra zbog autobuske stanice koja se tu nalazili, a ja sam se dogovorio sa Mickom da cu ga pozvati oko 4 kad budem bio na Menhetnu. Inace obzirom da sam na Menhetn stigao oko pola 7, i ako se odlucim da cimam Micka da me vodi kod njega, u tom slucaju nista od Njujorka necu videti jer on zivi u Bronksu. Tako sam resio da prenocim u nekom hostelu ili nekom hotelu za neku prihvatljivu cenu. Rastadoh se sa drugarom iz Shida koji je da tada putovao samnom i krenuh u svoje pohode. Nalazio sam se u samom centru grada i to na Tajms skveru a da to cak nisam ni znao. Jurcam okolo sa planinarskim rancem na ledjima teskim 100 kila i sa drugim malim koji visi spreda. Hodam tako u krug ulicama trazeci hostel. Tako nakon nekih pola sata kada je vrag odneo salu resio sam da potrazim makar bilo i hotel pa reko pljunucu ako treba i 80-ak$ samo da negde mogu da ostavim stvari, da se istusiram i da mogu bez ranceva malo da obidjem Menhetn. Udjem tako u neki hotel i pitam koliko je prenociste. Covek kaze "Evo za tebe bas imam neki jeftin, 170$ prenociste". Ja reko "hvala dovidjenja". "Sta sad da radim?" mislio sam. Dal da zovem Micka pa makar ne video NYC ili da potrazim jos malo. Lutam tako i slucajno naidjem na hostel "big apple" u samom srcu NYC, na 300m od Tajms skvera. Udjem i kaze ima samo jedno slobodno mesto imas srece. Obradovao sam se ko nikad. Za hostel nije bio jeftin ali obzirom da je u srcu NYC 40$ je prihvatljiva cena. Udjem, ostavim stvari i jedva docekah da se istusiram. U sobi sam bio sa nekim Meksikancom i nekim Englezom. Englez dobar decko ali malo pritup dok je Meksikanac dobar lik skroz, buduci filmski producent. Izadjem i tek tad pocinjem da gledam svo to okruzenje. Zgrade koje se vijaju u nebo i nema im kraja. Svaka zgrada lepsa od druge, siroke ulice, ljudi koji jurisaju ulicama. Sprdnja reko, sreci nema kraja. Bilo je oko pola 8 i resio sam da cu setati do 12 samo da upoznam grad. Krenem ja tako sa kezom na licu koji ne izpustam. Dolazim na Tajms skver, interesantno ali nije bas toliko sta sam ocekivao. Mada ni sam ne znam sta sam ocekivao. Samo trg sa milion nekih reklama viskom po 50ak metara. Nije lose ali verovatno sam ocekivao vanzemaljce da tuda defiluju. Krenem ja tako dalje ka Krajslerovoj zgradi koju sam video iz daljine. Stizem polako i koristim svaku priliku da uslikam po koju zgradu. Inace zgrade su me fascinirale jer svaka zgrada je kao novo umetnicko delo. Svaka drugacija i interesantna na svoj nacin. Nisad nisam pomislio da ce neki grad da mi se svidi toliko jer sam zaljubljenik u prirodu, ali NYC razvaljuje. Nogu pred nogu i stignem do Krajslerove zgrade. Pogledam navise u sam vrh i umalo se ne preturih. Zavrtelo mi su u glavi, ali bez zezanja. Neki gadan trip postoji kad gledas toliko visoke zgrade. Uslikam koju fotku i nastavim dalje. U zivotu nisam toliko hodao. Isao sam po ulicama kao zmijica na Nokiji. Tako stignem do central parka i obzirom da se vec smracilo resim da ne ulazim jer bez obzira sto ima ljudi, cuo sam da se svasta desava tamo nocu. Krenem tako nazad i prolazim pored raznih zgrada koje sam mogao sresti samo u filmi ili u nekoj emisiji. Karnegi hol, Grend central station (ako se bese tako zove) i uz bolove u nogama stignem odakle sam i krenuo svoju pustolovinu. Tajms skver ima jednu tripoznu foru da ima anfiteatar na kome ljudi sede i bleje u reklame. Ja reko kakav idiotluk i popnem se i sednem i ja. Sam samcijat gledam u reklame medju hiljadu nepoznatih ljudi. Idiot. Bejim jedno tako sat vremena jer ne znam sta cu drugo da radim ali lepo mi sto sam tu. Bez obzira sto je to u sustini sranje zivo da gledas u te svetlece reklame ja sam tako sedeo i slusao ljude kako pricaju na 100 razlicitih jezika. Sa svih strana sveta turisti dolaze u NY i mogu reci imaju sta da vide. Bese skoro 12 sati zatekao sam sebe kako razmislajm na Engleskom i nisam mogoa da verujem. Tipa "If i have walked 13 streets, how much left...?" Reko u sebi "WTF", i onda sam se iznova zapitao zbog cega sve na engleskom. Krenem ka hostelu i pored neke cevi samo centru vidim nke velike bube, reko bas da ih slikam. Kad sam se priblizio umal se nisam usrao. U zivotu nisam video vece bubasvabe. Rekao bih da su ljudozderi, pobegao sam glavom bez obzira, reko kakvo fotografisanje. Stizem u hostel lezem da spavam i pocinjem da se tripujem da li u hostelu ima slucajno bubasvaba. Nisam mogao da zaspim jedo sat vremena ali na kraju umor me savladao i tako zaspa a ne vidoh ni jednu. Dal zbog vremenski zona ili ko zna zbog cega probudio sam se u 5 ujutru potpuno naspavan i ne mogu vise da spavam. okrecem se obrcem i shvatim da nema nista od spavanja. Resim tako da i to malo vremena sto je ostalo iskoristim da prosetam jos malo. Krenuo ka central parku jer jedino sto nisam video jeste to i Impajer stejt bilding. U stvari video sam Imapjer samo sto nisam znao da je to ona u moru onolikih nebodera. Prodjem tako pored nje (lepsa krajslerova zgrada) i nastavi ka parku. Park prelep, ljdi dzogiraju voze bicikle, setaju... Prodjem park uzduz i popreko, pogledam sva ta jezera i odusevim se kako je sve to lepo sredjeno i kako priroda moze lepo da se ulopi sa svim tim betonskim divovima. Krenem nazad, hostel, iz hostela u metro iz metroa na aerodrom i pravac za San Dijego. Prelepo bese u NYC bez obziro sto je bilo kratko. Na aerodromu uponam jednu ruskinju Viktoriju ali o njoj drugom prilikom. Polete avion i ja se nadjoh na putu za Filadelfiju ili sto bi Amerikanci rekli "Fili" i odatle za San Dijego...

Obzirom da sam na ovaj forum dosao povucen dobrim putopisima resio sam da i ja ostavim jedan. Inace sam ranije u predstavljanu predocio da ne vozom motor vec biciklu na sta sam dobio odgovor da je i to dvotockas. Pa eto i mog prvog putopisa. Inace resen da ne izostavim nista, moj dvotockas dolazi tek na pola putopisa. Nadam se da cete uzivati jer jer interesantnije kako putopis odmice. Pre oko 2 meseca sam se odlucio da otputujem u Ameriku preko "Work and travel programa". "Work and travel" je ustvari rintanje raznih bezveznih poslova u Americi za po nasim standardima velike pare, ali za njih je to ispod proseka. Poslovi koji se nude su od peraca sudova, vozenja riksi pa do rada u samoposluzi, u sustini sve za sta ti ne treba skola. Amerikanci su se pametno dosetili kako da iskoriste mladu radnu snagu iz siromasnih zemalja poput nase i to tako sto ce ponuditi da se radi 4 meseca i da jedan mesec koji je neradan se koristi kao turisticki mesec za koji potrosis sve sto si zaradio. Ali Srbi, naravno, uvek tamo rade 2 posla zarade brdo love i retko kad spiskaju mnogo na putovanja. Kada sam se odlucio da otputujem raspitao sam se koliko ce sve to da kosta. Rekose 1000 eura agenciji, 500 eura za avio kartu i 500 eura da poneses. Reko, znanje engleskog imam, volje imam, drugare od kojih mogu da cujem iskustava takodje imam, a sta nemam? Pa PARE naravno. Al znam nekog ko ima, pa cemo da vidimo. Ja: Cale, aj da mi das 2000 eura da otputujem u Ameriku. Cale: Ne moze. Ja: Ali cale... Cale: Ma ne moze bre... Cale cicija. Ne daje sinu pare da vidi sveta. Ja tako skenjan vratim se u Beograd gde inace studiram, pa resim da posaljem burazeru poruku da obradi cala za Ameriku. Poruka: E aj iscimaj caleta da mi da pare za Ameriku. Lazi tamo maksimalno sto mozes samo da me pusti. Bas mi se ide. Send to: Cale Odmah kad sam poslao sam shvatio da sam se, da izvines, izradio. Zovem ja brata, kad u pozadini se cale smeje. "Pogresi covek" sto bi se reklo. Ostade na tome da ja ne idem. Zove me brat sutra, kaze ubedio sam caleta, ides. Ja sav hepi pa na prvu od caleta da mi da za ucesce prvu ratu za agenciju 250 dolara. Izboksujem ja 250 $ i pravac agencija. Odem u agenciju, inace poznajem jednu zenu, kao slucajno direktorku i odmah nadjem ponudu koja je vrh, bolje nema. Posao je pomaganja cistacicama u hotelu u Hajatu u San Dijegu. Plata 10.5 dolara po satu + mozda neki baksis. Inace najcesci su poslovi po nekim selima gde je plata izmedju7 - 8$, dok je ovo premija. Kazu da san Dijego je najlepsi grad u Americi, izlazi na okean, najbolju klimu na svetu, na granici sa Meksikom, odes u Tihuanu na pivo kad god hoces jer je na 15 km odatle, Los Andjeles na 2 sata voznje. Ma bombona, ne moze bolje. Reko ako me sreca prati, mozda se oprobam u nekom filmu u Holivudu. Moze i kao kaskader posto nema sta nisam lomio i povredjivao, pa da makar za to i da uzmem pare. Reko ja nekoj tamo radnici da sam zainteresovan za posao, kaze ona, ne mozes ti ovo dobiti, ima dosta konkurenata a ti tek sto si se prijavio. Reko ok. Ali dodjem ja ponovo sutradan reko jel se slucajno promenilo nesto, da neko nije odustao, smaram ja tako njih ali glupo mi da kazem da poznajem direktorku i nisam jedan od tih koji preko veze dobija bilo sta. Srecom nabasa ja na direktorku i njenog muza i upade ja sa njima u spiku sat vremena. Zovem ja sutra da vidim dal se sta promenilo, kad ono. "Cestitam Stefane dobio si posao". Ja kao opusteno, ko da je to normalno zavrsim razgovor i onda sam poceo da skacem po kuci od srece. Budim cimera sav srecan da mu saopstim vest. Ja: E Mare, dobio sam onaj posao u San Dijegu. Mare: Koji ti je ku***, pusti me da spavam. Vratim se ja tako u sobu i pocnem da zivkam ljude da ih obavestim. Inace, za posao je jos bio potreban jos neki intervju preko skajpa za koji ce tek da odrede vreme koji nije bas eliminacionog karaktera vec samo da vide da nisam totalni idiot i da znam engleski. Cekam ja tako nedeljama na intervju, ali u medjuvremenu naidjem na neku jeftinu kartu od Londona do San Dijega za 400 eura. reko do Londona cu nekom lowcost kompanijom. Uzmem rezervaciju. Zovem caleta da da novce. Ja: Cale, daj mi 400 eura. Cale: Kakve bre vise pare. Ne dam. Ja: Pa da kupim kartu za avion. Cale: Gde sad da kupis kartu kad polazis za 5 meseci? Ja: Pa ima neki popust, sad je jeftinije 150 eura. Uze ja pare od caleta, odem u agenciju, kad ono PRC! Kaze zena iz agencije, ima neka greska, ta karta vise ne kosta toliko, sad mi izbacuje da kosta 300 000 dinara. Ja reko vazi, vidimo se... Za pare od karte odem na Kopaonik, kupio neke patike, troskario ovako... I neeeeeema. I tako ja pre par dana dobijem mail da trebam da posaljem CV za posao i zakazu mi intervju za 3. mart. U CV-u malo lazem, malo pricam istinu, u sustini to posaljem i sad cekam intervju. Do tad, ostaje mi samo neizvesnost da li sam stvarno toliki idiot da ne dobijem posao.

Hvala svima.

Pozdrav svima i kako pravila nalazu da se predstavim. Ja sam Stefan i ne vozim motor niti imam neku veliku zelju. Vise sam fan za biciklizmom (onim brdskim), a ovde sam zbog putopisa koji su pravi praznik za oci. Svako dobro.