Poslednji pozdrav sa okeanom. Tamo u pravcu Sunca. Nekih 70km su Tenerifi. Lepo zvuči. Narednih dana samo pesak i planine. Biće i oaza,a i lepih tvrđava. Filmskih lokacija. Jedna mala anegdota. Ovde su policajci VEOMA alergični na bilo koji vid slikanja ili snimanja. Njih samih. Pre nekih 6 meseci,jedan španac je zamolio policajca da se slika sa njim. Policajac je rekao: „Može,100 dh!“(100dh-dirhama je oko 10 eur) Momak je sve to snimao kamerom. Posle je to stavio na FB,neko je to video i policajac je dobio otkaz i neku zatvorsku kaznu. Svih 15-tak puta,kada su me zaustavili su pitali dali kamera radi i da li imam još neku. Danas 600km

Kada sam bio u gostima kod Mila Lukovića,on me je posavetovao dve stvari: 1. Da iskopiram pasoš u bar 10 primeraka. 2. Da ne idem u Zapadnu Saharu. Ovo pod 1 smo odmah uradili. Ovo pod 2...pa cilj mi i jeste bio da osim Maroka odem i u Zapadnu Saharu. Da se zapljunem i kažem da sam bio. Iskreno,ovoje najjužnije što je bar malo logično da se obiđe. Sve dalje od ovoga ili je potpuno bačeno vreme,novac i kilometri ili je rizično(Mauritanija). Prevedeno,ovo mi je najdalja tačka puta i smakim kilometrom sutra se lagano vraćam ka severu. Mada ću sutra ići još malkice južnije,a zatim ka istoku,blizu granice sa Mauritanijom i Alžirom. Vrlo čest saobraćajni znak na ulasku u Z.Saharu Malo je lošija fotografija. Skinuto je sa video snimka. A danas mi je nekoliko video snimaka propalo. Jednostavno toliko duva vetar i nanosi pesak da sam sav prašnjav. Od ulaska u Z.Saharu,policija me je zaustavila bar 15 puta. Kontrolišu na svakom koraku. One foto kopije su mnogo skratile proces zadržavanja. Šta da kažem,osim gomile peska,bočnog vetra i pokoje kamile ovde nema baš ništa da se vidi. Čak je i glavni grad Laayolin baš bezveze. Nema glavnog gradskog trga. Neverovatan broj prodavnica mobilnih telefona i po meni lično najtužnijenešto što sam video na ovom putovanju. Možda ću promeniti mišljenje kada svane dan. Nekoliko fotki,ali verujte.Nema šta da se slika. Ima ljudi na ulicama. I svi jure negde. Ali glavno obeležje,nešto po čemu je drugačiji,bolji,nasmejaniji od ostalih. Nema. Ravna linija. Kao sendvič sa puterom i parizerom. Pojedeš da utoliš glad,a niti si se zasitio,niti imas osmeh zbog toga i na kraju još podriguješ i teraš ljude od sebe.

Šator je najbolji na svetu. Lak za nošenje. Lak za pakovanje i rasklapanje. I ne propušta ni kap vode. Čak imai ledomat koji uvek ima leda u kocki. Ako ti zatreba mrvljeni led,mora da se uzme veći šator.

Na putu za Saharu(zapadnu) Zapadna Sahara je kao država za sebe,ali jeu stvari sastavni deo Maroka. Pre mnogo godina Španci su napustili teritoriju iste,a marokanski kralj je poslao 350 000 građana Maroka da "prošetaju" i utvrde granice. Ali stvarno da prošetaju. Bez oružija. To je nazvano "zeleni marš". Nekoliko fotografija sa puta do lokacije,a kasnije još malo. Gradić TAN-TAN Poslednji veći grad pred ulazak u Z.Saharu Mnogo peska na putevima. i konstantno duva jak bočni vetar. Malo da ubijem monotoniju puta,a i pogodila me pesma. Na više mesta ogromne površine na kojima se proizvodi(nadam se da se tako kaže),morska so.

Lep noć pod šatorom. Lako sam zaspao. Ne znam zašto. Lokacija na kojoj se trenutno nalazim je Tvrđava BOUN JERIF. Nekadašnja kasarna LEGIJE STRANACA,sada renovirana u mali hotel sa restoranom i kamp. Motociklisti iz Nemačke su ovo zakupili i dovode ovde tokom cele godine zaljubljenike,uglavnom u off road vožnju. Juče sam ovamo dolazio putem koordinata i verujte mi,ovo je između ničega i nigde. Najbliži grad-selo je na 25km. Mada sve ovde odlično izgleda. Uređeno je. Čak ima i mini pumpa za gorivo. Jeste malo skuplje,ali ništa strašno. Da je Unas ovde bila bi potpuna nirvana. Mada svi komuniciraju na engl i veoma su druželjubivi. Izlazak iz kampa. Desno 70 km do asfalta. Levo 10km do asfalta. Danas idem levo. Odlična lokacija za ostajanje duže i pravljenja tura u okolini. Nije loše za razmisliti u godinama koje dolaze. Današnja destinacija grad Laayoune. Glavni grad Zapadne Sahare. Oko 500km.

Današnji bilans je sledeći: - 250 km puta - + 70km off road-a - Zamalo da udarim kravu(istrčala na put) - Zamalo da udarim magarca(stajao na sred puta u lakat krivini) - Zamalo da pregazim kornjaču. Učinio sam i dobro delo. Večeras se spava na otvorenom. I nemoj da se ljutite. Dosta je za danas. Idem malo da popijem. Malo više. it is not a scotch it is not a bourbon it is a Jack!

Plaža Legzira,a zatim SAHARA CAMP kod mojih drugara iz Nemačke. Odličan put i mnogo krivina. Snimio sam lepe kadrove za film. Plaža Legzira je prirodni fenomen i možda će nekome biti poznata kao jedna od scena iz "Pirata sa Kariba". Bila je malo magla,ali to nije zasenilo lepotu lokacije Vidi se da sam nadrndan?

Hvala svim drugarima i koleginicama na lepim rečima. Noćas sam do 3h bio budan. Radio(posao ne bira lokaciju),a i loše vesti iz Srbije pa sam ceo dan danas pod tenzijom. Biće to sve u redu. Siguran sam. Milo je izvrstan domaćin! Sve pohvale za gostoprimstvo. Primio me je kao da se znamo oduvek,a praktično sam došao sa ulice. Hvala Milo! (poslao sam mu link,pa će i ono ovo čitati) Popili smo kafu u lokalnom kafiću,a zatim i uradili mali intervuj...za film. Posle toga dugo pozdravljanje pred rastanak. Ja na sledeću lokaciju.

Druga lokacija je mali ribarski gradić Imssuan. 8km od glavnog puta. Moj domaćin Milo mi je rekao da je tamo odlična riba. Uvek je sveža i nije skupa. Nije mi mnogo trebalo da razmišljam. Raj za surfere. Kada sam prilazio gradu spustila se takva magla da nisam video 20 m ispred sebe. Temperatura je pala na 16 C. Takvo vreme me je pratilo do Agadira. Veoma gusta magla,a onda odjednom nestane i ukaže se savršen pogled. Pa onda opet ispočetka. Agadir je grad koji isma 300 sunčanih dana godišnje. Leti dolaze ljudi iz Maroka na odmor,a preko zime je sve puno evropljana kojima je jeftinije da ovde budu tokom zime nego da plaćaju račune za struju. Jedan od njih je i moj domaćin Milo. Čovek penzioner koji je ceo radni vek proveo u Londonu. Rodom je iz Surdulice,ali je dugo živeo u Beogradu. Pre 10 godina je ovde kupio stan i zime provodi ovde. 6 meseci Maroko,6 meseci Srbija. Perfektno govori francuski,engleski i portugalski. A dosta dobro se snalazi i sa arapskim. Hvala mu na gostoprimstvu! Noćas je u Agadiru sve bilo prazno. Temperatura je pala na 17 C,a njima je to VEOMA loše vreme i ne izlaze na ulicu.

Prva destinacija grad Essauira. Poznat kao letovalište poznatih zvezda,a i kao lokacija za film "Kingdom of Haven" Okolona grada je poznata po proizvodnji arganovog ulja. Moje lično mišljenje,lep primorski gradić sa širokim i lepim ulicama. Velika plaža i vetar koji konstantno duva. Ovde je raj za jedrilice. Nisam se dugo zadržavao. Ono što moram da priznam. Put od Essauire do Agadira. SAVRŠEN! Krivina na krivinu,prevoji,prelep pogled,nema gužve u saobraćaju.

Temperatura se popela na 31 C. A pokupio sam i "drugara",tj "drugare"

Posle doručka krećem ka Agadiru. Danas oko 360 km. Sa leve strane puta,savršen pogled - ATLAS!

Večeras sam gost kod našeg čoveka koji živi u Agadiru. Milo Lekić je ovde već godinama i sada mi priča svoju priču o tome kako je došao ovde i kako provodi vreme. Takođe me upućuje u nove destinacije koje treba da obiđem u ovoj prelepoj zemlji. Pišem kasnije,nije kulturno da zapostavljam domaćina.

Džema el Fna je glavni trg i mesto dešavanja svega bitnog u ovom gradu. Veliki „vašar“ svega i svačega. Uličnih igrača,muzičara,prodavaca hrane,sokova,suvenira. Voća,maslina,začina,raznih eteričnih ulja,lampi.... Različitih oblika hrane ima na sve strane. Grad se sam po sebi po ničemu ne ističe od već viđenih gradova,osim što je mnogooo prljaviji. Ali ovaj trg mu daje posebnu draž. Hiljade i hiljade ljudi. Velika gužva i žamor. Gomila turista sa svih strana sveta i onih koji ne biraju način da uzmu pare od istih.Legalno ili ne. U toku večeri sam dobio više ponuda za kupovinu marihuane,mobilnih telefona i raznih ulja. Ovo prvo sam demonstrativno odbio. „Rano je!“(Mi nismo anđeli) Posle svega,šetnje,slikanja i razgledanja,kupio sam malo maslina i seo sa strane da posmatram ljude. Tandžir je Budva. Rabat je Dedinje sa Marinkovom barom. Kazablanka je Beograd. Marakeš je Bubanj potok (subotom) sa primesama vašara u Šapcu. Neka slike govore. Ovi začini i čajevi su me oduševili. Kamilica,đumbir,menta,limun,kari... Svi muzičari i plesači imaju svoje pomoćnike koji naplaćuju. Nema slikanja ako ne platiš. Na ulici se prodaje hleb.

Izlazak iz Kazablanke malo naporan. Gužva,haotičan saobraćaj i vrućina dodaju dodatnu nervozu. Klinci na skuterima izleću sa svih strana. Najbrža opcija da se stigne od Kazablanke do Marakeša je auto-putem. Oko 250km. Tako je i bilo. Prelepi pejzaži,radarske kontrole i fina muzika me drže budnim od dosadnog puta. Na dosta mesta se uzgaja kaktus. Koriste ga za hranu,pravljenje sokova i još ko zna čega. Na jednoj benziskoj pumpi srećem tri španca. Idu negde u planine. Jedan stariji. Veoma iskusan vozač,dvojica prvi put motorom na dužem putovanju. Posle nekoliko rečenica,predložili mi da idemo na ručak na samom ulasku u Marakeš. Najstariji često dolazi u ove krajeve,pazna lokacije. Njima je Maroko kao nama da odemo do Bosne. Čak nema ni vize. Na putu do lokacije ukazala se jedna neverovatna slika.Žao mi je što nije bolja rezolucija,ali obećavam popraviću. To u daljini nisu oblaci. To je sneg na Atlas planini! Idemo ka tamo. Za nekoliko dana sam sa druge strane,pa onda ka vrhu. Tažin sa piletinom i povrćem. Lokalni specijalitet. Pozvali su me da idem sa njima u planinu. Na kamp. Zahvalio sam se i rekao da imam zakazan susret sa Marakešom. Ne bih da propustim. A osim toga,sutra uveče sam pozvan u goste u Agadir. Nije lepo odbiti gostoprimstvo.

Džamija HASAN II u Kazablanci. U stvarnosti ovo je glavna atrakcija grada,a i jedna od najbitinijih u Maroku. Peta po veličini na svetu. Stvarno izgleda impresivno! Nemoj da se ljutite što nisam imao želju da uđem unutra,jednostavno "vikendice" mi nisu jača strana. Mimi me u potpunosti shvata. To je to. Idemo dalje. Marakeš!

Kazablanka je svima uglavnom sinonim za istoimeni film. Za Hemfrija Bogarta i restoran u kome se odigrava veliki deo filma. Ono što je istina da je ceo film snimljen u Holivudu i nijedan glumac nikada nije bio u Kazablanci. 2004 god jedna amerikanka je otvorila restoran sa imenom kao iz filma. Rick's caffe Da li je uspela u svojoj zamisli? Jeste! Sto mora da se rezerviše unapred,a gomila turista dolazi samo da bi se slikala ispred. Kud svi tu i mali...

Kazablanka iskreno,nema nimalo romantike kao iz istoimenog filma. Finansijski najači grad u Maroku. Centar svih velikih kompanija i tokova novca. Kažu da ima 6 mil stanovnika(skoro kao Srbija),opet nešto mi je to mnogo. Mada,skoro 45min sam ulazio u grad do samog centra. Velika gužva,haotični vozači i još ludji momci i devojke na skuterima. Nikada ne biste pogodili šta se prodaje na ovom štandu,stolu... ...supa od puževa. Ja ne bih,ako neće da se uvredi domaćin. U jednoj ulici sam video tri dugačka reda ljudi. Nešto čekaju. Linijski taxi. Verovatno najjeftiniji transport. I sva ta taxi vozila su MERCEDES 123. Iz 1980 i neke. Neuništivo! Drugi kraj grada,potpuna suprotnost. Veliki lanci hotela i skupi automobili.

@ Unas. Hvala Dejane,potrudicu se da oprzim kvalitet do kraja puta. Hleb je neki domaci. Kukuruzni. @ Mile. Postujem predloge.

Hotel Maroccan House u centru Kazablanke. Da se nalazi u Srbiji,svi bi rekli kičerica. Ovde se savršeno uklapa u ambijent. Nikada kraći krevet!

Ne znam koliko se dobro vidi na fotkama. Juče pored puta. Ja dolazim,a hitna pomoć odlazi. Grozan prizor. Čini mi se da je u pitanju neka Aprilia.

Na putu za Kazablanku.... Vežbao sam malo off road,pa sam uspeo da snimim kako se talasi lome o stene. Šta da radim,inspiriše me okean! Benzinske pumpe kojih ima najviše u Maroku. Vlasnik - ministar poljoprivrede Kraljevine Maroko. Kakva slučajnost! Malo sam ogladneo,a ja nekao više volim da se opustim u hladu pored motora. Lep pogled u daljini. Pored puta ima veliki broj raznih tezgi. Kupio sam malo paradajza i luka. Sa tunjevinom,savršena kombinacija. Čak sam u jednom koferu našao i maslinovo ulje,so i biber. Zaturilo se

Po dolasku u Rabat poslao sam mail ambasadoru Srbije u Maroku. Tražio sam samo da se vidimo i popijemo čaj. Želeo sam da osetim malkice duh Srbije u Maroku. I da mi neko kaže "Dobar dan". U roku od 15min sam dobio odgovor da sam dobrodošao i da ako mi odgovara dođem sutra oko10h. u potpisu Ambasador, Slađana Prica Ambasadorka. Lepo. Biće mi drago. Od mog hotela do rezidencije ima 7km. Putovao sam sat vremena. Ogromna gužva. i jedan veliki zastoj od 10 min. Prolazio je neko bitan. Možda kralj. Policije ima baš mnogo,Na svakom koraku. I kada me vide svaku put mahnu u znak pozdrava. Primetio sam da lokalne "šumahere" dobro smiruju. Lep je osećaj kada vidite zastavu svoje zemlje,negde daleko,preko mora. Ono što nisam znao je da su za vreme I sv.rata u Maroku bili smešteni Srbi. Njih 60000. Stigli iz Albanije. Marokanci su se takođe borili rame uz rame sa našim vojnicima na solunskom frontu. Naša ambasada. Koja je ustvari deobom republika bivše YU pripala Sloveniji,tako da se uskoro seli odatle. Ambasadorka Slađana Prica i prvi sekretar Malo smo popričali. O svemu, O motociklima,putovanjima,Srbiji,Maroku,običajima,tradicijama i raznim prevarama. Popio sam odličan čaj od mente. Nisam hteo da ih zadržavam. Imaju ljudi svog posla. Ambasadorka mi je rekla da sam mogao da se javim ida prespavam u ambasadi. Ima slobodnih soba. Čak su mi ponudili da ostanem još jedan dan i budem njihov gost. Idem dalje. Hvala! Napomenula mi je da obavestim sve motocikliste da se jave i dođu. Ako su svi kulturni kao ja onda nema nikakvih problema. Malo sam pocrveneo. Ili je to bilo od Sunca. Na kraju sam dobio i mali poklon. Knjižicu "Srbi u severnoj Africi 1915-1919" Nisam ni ja ostao dužan. Slike razmene neki drugi put. U pitanju su bileteralni odnosi,pa da ne kvarimo iliziju.

Ovaj komplet fotografija bih nazvao "krovovi Rabata" Odličan pogled sa vrha zgrade pokazuju deo gde živi sirotinja,a u daljini se vide moderne zgrade i ogromne kuće sa čuvarima i poslugom. Razlike su očigledne. Rabat kao glavni grad ima svoju lepotu. Ali više onu skrivenu. Tradicionalnu. Ovde je smeštena i glavna rezidencija kralja MUHAMEDA VI. Mnogo je učinio za i još uvek čini za Moroko. Narod ga voli. Na svakom koraku su njegove slike,a na svim novčanicama je njegov lik. Godinama unapred Maroko će postati,a donele to već i jeste,moderna zemlja sa svim što to donosi. Ono što je sigurno da će tom modernizacijom nestati i deo tradicije,ali se ovde baš trude da je očuvaju i nađu spoj između dve suprotnosti.

Stigao u Casablancu. Samo da dam mali info gde sam bio danas,a ostatak pišem kasnije. Neka slika kaže.