Pozdrav .

Pozdrav

Hvala! U dobru vas našla!

Zdravo!

Hvala, pozdrav i tebi.

Zdravo.

Odpozdrav Pozdrav.

Vaša akcija, slike, priče su me inspirisale. Doživljaji vašeg puta, susreta sa Kulinom osećanja koja niste mogli skriti, oživeli su u nama, onih koji čitaju, gledaju slike i vama se dive, emocije prema činu akcije koju ste odlično sproveli. Eto da se ne zaboravi, jedno delanje koje odiše čojstvom, jedna vožnja koja nije mala niti zanemarljiva... da akciju koju ste zdušno srcem odradili, emocije zatalasali, prihvatimoi mi koji verujemo u plemenitost i zančajnost za ta bića i bar mali deo ispunjenosti podelite sa nama. [shadow=red,left] Mislim da najlepše od života čovek dobija darujući drugom, pogotovu nekome kome je to potrebn.[/shadow] Ljudi bajkeri, divim vam se.

Odpozdrav

Odlična ideja. Nekada su nasi stari kada se rodi dete u porodici zasadili drvo na svom imanju neposredno u blizini kuće. Drvo je je bio životni pratilac deteta. Danas kada je sve manje čistog vazduha, bez koga ne možemo, ili možemo veoma kratko opstajati , naj divnija je ideja: "Jedan auspuh jedno drvo", moje drvo, drvo mojom rukom zasađeno. Razmišljam i zamišljam kako bi to bilo kada bi svaki čovek zasadio samo po jedno drvo u svom životu i koliko bi to doprinelo zdravijem životu svih nas na ovoj našoj jedinstvenoj planeti. Prilog zanimljiva priča [glow=red,2,300]Dobro drvo[/glow].... http://www.youtube.com/watch?v=as2TkTQTYSs

Hvala

@mio hvala

Momci ponosni smo na vas. [move]Posvećeno svim bajkerima učesnicima svih akcija "Nacrtajmo osmeh zaboravljenim"[/move] Ne reci mi dvaput Ne reci mi nikad da slučajnosti na svetu ima. Medalja za put, humanu ideju, osmehe na licu zaboravljenih, odbačenih. Samotna sena Kulina, Sremčica, Izvora i mnogih mesta, mesta istine; dece bez osmeha, čekaju zvuke motora, tvrde momke i hrabre devojke, motoriste! Dolaskom dobrote sa zvukom prodornim i mirisom benzina, rođena je nada u malim srcima, prihvatanja, saosećanja. Duga iznad ramena, zvuk motora, tvrdi momci ka deci vođeni, teskobom u duši pritisnuti. Istina što iz srca šapuće, Kada se zvuk motora, Kulini, Sremčici začuje, shvatimo svi da susret i osmeh malenog, malene, rađa spoznaju da život nam je dao sve. Oni žele da govorimo, da ne veličam svoje probleme, hoce da žive sećanjem s onim koga vole. Gledaju u motoriste, dok misli blude, govor srca brujanje probija i svi se razumemo, srca očima govore. Jao Gospode, kako suzu skriti a osmeh nabaciti. Ne žalosti se srce, to su dve priče, jedna drugoj neophodne, razumljive. Noć se bliži, predstava traje... Trista i kusur kilometara udaljena Kulina ostaje... ali sećanje , srce je zabeležilo, trenutke uzajamnog darovanja; na rubovima sećanja osmehe, oči pune nade, divljenja i iščekivanja, a tvrdi momci i mi koji ih mislima pratimo, spoznaju suštine života.