Petak, oko 4:00, iako sam spavao nekih 3 sata skacem iz kreveta kao devojce, oblacim odelo, kaciga na glavu i krecem na put, motorm naravno! Treba biti do 7 sati najkasnije u Velikom Gradistu, posao ceka! Iako ima 110km do tamo, krecem ranije jer moj motor star 57 godina ne moze brze od 80km/h sto znaci da mu je 70km/h optimum a i ostavljam vremena da malo odmorim (nemam zadnje amortizere, hardtail chopper:) )
Krecem iz Starog Sela i carigradskim drumom do Osipaonice gde skrecem desno preko Ljubiceva do Pozarevca. Put je dosta los, krpljen, neravan pa ponovo krpljen sto nikako nije prijalo mojim bubrezima i plombi na 6-ici Zaobilazim grad Pozarevac obilaznicom i nastavljam dalje put Velikog Gradista… Jos je jutro, prohladno je, temperatura masine je OK pa i nisam pravio pauze…
Put je od Pozarevca prava milina, miluje me po bubrezima za razliku od ljubiceva… odusevio me je i “turski pravac”, samo sto nemam besnu masinu da ga isprobam kako valja, sa ovim sto imam to je soliranje:
Motor pocinje cudno da se ponasa, da se gasi na leru i da puca iz auspuha, prvo pomislim da je svecica jer je jedno vreme jeo svecice kao lud… nailazim na mesto Topolovnik i pored puta ovaj prizor
Mesto savrseno za mali predah, voda hladna, prija posle toliko kilometara… Samo za imacu i ja pravi motor napravih ovu fotografiju BMWa na putu:
Tu otkrijem da mi je ispao sraf za stelovanje vazduha na karburatoru i da je zbog toga brljavio u radu… Setim se price Markaaaa kako je kad mu se isto desilo zasiljio drvce i nacukao ma mesto srafa dok mu je motor bio upaljen i tako cak nastelovao protok vazduha za mesavinu…Naravno, primenih njegov recept :)
Stigao u Gradiste na vreme, odmah se bacio na posao, radio do 3 sata ujutru narednog dana i otisao na spavanje... nije bilo vremena za voznje i upoznavanje sa gradom, ipak sam tamo otisao da radim Tu upoznah i mladog kopca kojeg smo uz malo vise truda i iskljucanih prstiju uspeli da pripitomimo za 15ak minuta… Ta je ptica prelepa!
Ustajem sutradan u 8, odlazim ponovo do silosa da radim, javljaju mi da je moj posao tu zavrsen i da mogu da odem kuci… iako je prvobitni plan bio da ostanem tu 4-5 dana odlucujem da ne idem kuci odmah i da se za taj jedan dan provozam tim krajem koliko je moguce, kad sam vec tu… Doruckujem bogato u restoranu drustvene ishrane u silosu (sto me to podseti na studentske dane…)
Kad sam otisao do motora imam sta i da vidim, zadnja guma ispustila, napumpam je i odvezem motor do vulkanizera… unutrasnja se zguzvala i popustila… jedan mi vulkanizer motirao 18icu unutrasnju na felnu 16icu i rekao da to nema veze, da traje… spomenem mu robinu dok sam skidao zadnji tocak, jer naravno nijedan vulkanizer nece da se maltretira time… naravno imam svoj alat od majstora uzeo samo cekic da izbijem osovinu.. postno nije znao gde da kupim 16icu unutrasnju sa velkim balonom, okrpi on to ja na cenu castim i pice i krenem na put…
Plan je bio otici do tvrdjave u Golupcu (samo za tu znamenitost znam u okolini), idem daljim putem, pored dunava preko sela Pozezno i Vinci, tu odem malo van puta da dodjem do Dunava:
Obala pored Dunava prljava, puno flasa i drugog smeca… nasi narastaji ce ispastati zbog nase nemarnosti ako uskoro ne proradi ekoloska svest…
U mestu Vinci stadoh da se malo okupam i spasem vrucine
Nastavljam dalje, da bi mi posle par metara ispao osigurac sa produzenih komandi biraca menjaca… Naravno sa sobom nosim i rezervne srafofe i za 10ak minuta otklonim kvar…
Nastavljam ponovo dalje i nailazim na tablu:
Mozda sam gledao previse BayWatcha al to me odmah asociralo na bikini, mozda i toples :) i resih da skrenem s’puta malo… naravno razocarah se… Selo je tako zabaceno ali je put do tamo interesantan, kroz neke sume pa kroz useke u kamenju… u selu niceg interesantnog… posto nema dalje, vracam se nazad.. jedino me jedan momak na skuteru bledo gledao :)
Stizem u Golubac, gradic lepu uredjen, primetio sam i cist… kako mi se cini turisticko mesto pa valjda moraju Odmorih u centru (barem ja tako mislim…)
Spomenik palim borcima:
Tu malo odmaram i nastavljam dalje… na izlasku pored samog puta cesma, voda hladna – melem za dusu i telo!!!
Put nastavjla pored Dunava…
Voziti ovuda je fantastican osecaj, prijatan vetric i svezina sa dunava, asfalt ravan, samo plivam po njemu… kao da se vozim Dunavom!
Tvrdjava se vidi u daljini:
Iz blizine:
Ostavljam motor i peske razgledam….
Kad sam vide sve sto se dalo videti i popeo i spustio svu da gde se dalo popeti i spustiti naidjem na grupu turista koji razgledaju moj motor… “Mogu li deca da se slikaju na motoru?”, “Moze… mogu da ja vas da slikam kako se slikate na mom motoru?”. “Moze” – tako nasta ova slika:
Razmenih par reci sa njima, prijatni ljudi, iz Kikinde… Odlucih da se provozam malo dalje niz Dunav…
Vec u glavi planiram jednu finu turu celom obalom Dunava, tamo negde do Kladova… Sta da radim, Dunav me je ocarao…
Nastavljam put dalje i uocim “oazu” pored puta:
Voda izvire iz stene i spusta se niz kamen obrastao mahovinom i dalje niz izdubljeno deblo na slici… pomalo stidljivo i sa strahom probah vodu… da li od vrucine i puta voda me je odusevila… Bas je VODA, bez mirisa i ukusa a ladna, lepi se za dusu… napih se vode kao kamila… i penjah se da vidim odakle izvire… pukotina u kamenu a voda samo zubori iz stene koje odzvanjaju od zubora kao da su suplje…
Kako ne verujem da dalje ima necega sto bi zasenilo ovaj prizor i moje odusevljenje istog vracam se nazad prema Golupcu i Velikom Gradistu… Usput naidjem na ovaj marker:
Ocigledno je neispravan, niko da ga popravi… a mozda i stoji kao spomenik nekim davnim danima… tu se vec raznezih… Nazad je put poznat ali i dalje interesantan.. sada je vec vetar u lice i mnogo je prijatnije voziti...
Kad sam vec u Gradistu, steta je otici a ne okupati se u Srebrnom jezeru…
Na brzinu resih da mi nije dosta avatnure i da se kuci vratim daljim putem, preko Petrovca i Svilajnca… i usput nadjem sa jos nekim forumasima… Do Petrovca idem manjim putevima preko raznih sela: Tribrode, Srednjevo, Cesljeva Bara, Makce – gde skrecem putem kojeg nema na mapi, kraci a opet intereasntan…
Raskrsce puteva, iliti “Imacu i ja pravi motor”, evo slike motora na putu, slike koju si trazio!
Nastavljam put dalje, mnogo njiva, malo ljudi… Nailazim na ovo:
I pitam se ko li je stariji od njih dvojice :)
Dalju uzivanje u putu mi prekida zadnja guma koja je opet omeknula…pravo mesto da vas izda guma u sred nedodjije… srecom na brzinu se dovezoh do Bozevca gde brzo nadjem vulkanizera i zadnjim milibarima se dovezem do njega… Ista prica, druze ja to ne znam da skinem a i ne krivim coveka… to je malo veci posao po vrucini:
Telefonom pokusava da mi nadje unutrasnju gumu ali bezuspesno.. ponovo ista boljka, od savijanja je pukla… Majstor je i sam kupio motor skoro, prijatna atmosfera dok smo sanirali kvar, preporucim mu ja da OBAVEZNO ode na sajt i da se uclani na forum… i zakazemo susret na skupu u Petrovcu… Prijatan covek, nije ni hteo da mu platim, platih mu samo za koka-kolu :) iskreno, vec mi se i otanjio budzet, goriva taman koliko treba u rezervoaru i jedna crvena za hitne slucajeve… a i vidi se da nijednu cesmu nisam obisao umesto da kupim flasiranu vodu :)
Nastavljam dalje put Petrovca i dalje preko sela… u svakom su me selu ljudi ispracali pogledom, dosta njih sa osmehom a veci deo sa cucdjenjem… gde god da sam otisao nisam prosao nezapazen… i u Gradistu dok sam radio, dobar deo vremena sam proveo prepricavajuci mnogima istoriju motora (ako cita moj sef, to preprocavanje je bilo u pauzi za rucak :) )
U Petrovcu se nadjem sa Sreletom69 sa foruma koji me je zvao 3 dana pre toga iz Velike Plane al nisam mogao da se nadjem s’njim… proveli sat i po u prici.. prisao mi je i NikolaPanic, poznao me covek po motoru :) Nastavljam put za Svilajnac preko Velikog Laola… ali ne zadugo… pogadjate vec:
I to treci put u jednom danu!!! E, tri puta ista guma u jednom danu!!! Cime li sam ja tako zgresio??? Sta cu, zovem Srleta, brate pomagaj… odmah je dosao, odgurah motor do neke kafane, ostavim ga na parkingu.. tad je vec bio sumrak oko 8-9 sati… Odveze me motorom njegovim do grada da pojurim novu gumu jer vulkanizeri ne rade a i da rade pitanje je dokle bih stigao sa ovom raspalom gumom… Nazovemo Pedju van radnog vremena (od njega sam kupovao delove za MZ, reci hvale za coveka)… Dadoh zadnje pare za novu gumu, u novcaniku ostala samo sitnina… Odlazimo do njega kuci da uzmemo pajsere za skidanje spoljne gume i pumpu za gumu… pakujemo sve to u njegov auto… koji nece da upali, akumulator se ispraznio… Upalismo auto na gurku uz pomoc njegove supruge…
Uz veliku muku skinuh spoljnu gumu (prvi put sam to radio na motoru), ubacih novu unutrasnju i lagano vracao falc spoljne da ne precvikam unutranju srafcigerima… pumpasmo mi noznom pumpom al ne ide ni da mrdne.. odemo do pumpe kolima na kompresor, napumpa je a ona se odmah ispumpa, znaci ipak sam je precvikao.. vracaj se nazad, skidaj ponovo, u medjuvremenu je Srle ponovo otisao kuci lepak i njegovu staru unutrasnju gumu za flekice… zalepismo, u medjuvremenu i vecerasmo pljeskavicu u kafani… Tog dana samo doruckovah a od muke nisam nista osecao, ni glad ni umor… ma nista.. cak me ni toliko maltretiranje nije potreslo… ponovo montiranje gume, ovoh puta BAS BAS pazljivo.. ponovo na pumpu, napumpali gumu uz malo muke ravnomerno izbacili falc jer je guma tubeless a felna naravno nije :) Kao sada drzi guma…
Namotirah tocah, zahvalih se Srletu, tada je bilo vec 1 sat posle ponoci… no tom coveku nikada necu moci da se zahvalim i oduzim… i ako neko od vas bude imao problema sa gumom a bude u okolini, slobodno ga zovite :) Samo ne pominjite rec sterilno ni u kom kontekstu, ako ne zelite tvrd predmet u glavu :) (interna sala )
Dalji put je jako los, ja sve vreme u grcu… kad je god malo zaljuljao zadnju kraj ja sam staja da vidim da nije guma.. Preko Laola, Burovca, Dubnice nigde zive duse… u nekim delova izmedju sela nema nicega, cak je nebo bilo oblacno, kada se ugase svetla – Totalni Mrak… sve vreme mi se vrzma po glavi kako je ovo ODLICNO mesto da vam pukne guma…
No stigoh kuci u jednom komadu negde oko 2:00… mogao sam da stignem i ranije ali nisam hteo u inat da menjam i skracujem zacrtanu trasu! U Svilancu nisam zvao Forumase jer je bilo jako kasno… blizu smo, videcemo se drugom prilikom…
Da razimiram put… Posle ovako iscrpnog izvestaja (ko je izdrzao do kraja) nema vise mnogo sta reci.. to mi je prvi dalji put motorom otkako sam ga sklopio… pred polazak sam na satu imao 1.011km a kada sam se vratio 1.352, sto znaci da je tura bila oko 340km… a samo 2 kvara i 3 krpljanja gume je fina statistika :)
To mi je ujedno i prva dalja tura bilo kojim motorom iliti najdalja tura koju sam ikada napravio motorom… Sve nedace i kvarovi koji su mi se desili me nisu pokolebali jer ne bi bilo tako interesantno da se nista ne kvari.. bilo bi sterilno :) Nadam se da cemo Deda i ja napraviti jos ovakvih i duzih tura ako nam, tj. Ako meni finansije dozvole :)
