Marko13 + Ja to imam fabricki stavljenu na moj fazer i mogu ti reci da sam PRE PREZADOVOLJAN. Guma drzi u krivini, dobra je i po kisi. A mozes puno preci sa njom. Sledece menjanje cu samo tu istu staviti. Inace Bridgestone stavljaju jos u fabrici iz BMW i Suzuki i Yamaha. Onda valjda to nesto govori. Za Sport-Turing samo BT021 ili 023, a za Sport (trkalice) samo BT016.

Za Vericu i Zokija nema loseg vremena, jer imaju vrhunsku opremu. Mislim da bi mogli i na Himalaje sa tom opremom i tim motorom Sigurno je vec sve rezervisano i isplanirano do poslednjeg kilometara, tako da i ovom prilikom hocu da vam pozelim lepe puteve, jos lepse vreme i punooo srece Uzivajte i za vas i za nas, jer su vecini nama ovo samo pusti snovi koji nam VI ostvarujete kroz vase prelepe putopise :care: حظا سعيدا

Isao sam do Kaljingrada u Rusiji na Baltiku, postavio sam putopis, pa ako mogu bilo kako da pomognem, stojim ti na raspolaganju.

E, bas tako Lalajko. Skroz si u pravu i to sam i ja hteo da napisem. Ja sam mogu sve da stavim na motor (nisam vozio onako kao sto je na slici, spustio sam stvari iza sebe i zategao spanerima), ali i mene bas zanima gde sve stavis kad vas ide dvoje? Ja imam 3 kofera Kapina, dva sa strane od 34L i Top case od 46L. Oni su skroz OK, ako ides u motel/hotel, ali kad hoces da ides da kampujes, onda tesko da to sve moze da se stavi na motor, ako vas je dvoje. Znaci u kofere stavis sve stvari i garderobu, ali me zanima gde se stavi sator, veliki Intex dusek i dve vrece za spavanje??? Ili vi mozda imate one Sport Bili torbe

Jakna je Louis 70. M - L Za osobe od 175-180. Jakna je jakoo ocuvana, nigde ogrebana, niti pocepana. Ima postavu i puno dzepova. Ko ima ovu jaknu zna da je jakna jakoo dobra i prakticna. Cena 35e. Uz jaknu poklanjam Louis katalog 2014 tel: 062/770001

Hvala svima na komentarima @Mikeli Uzeo sam nov Fazer 8. Skroz sam zadovoljan. Bas je onako kako meni odgovara. Ni veliki ni mali. Ima snage, ide preko 250, sto mi je sasvim dovoljno da se vozikam sa drugarima sto imaju trkalice. Hteo sam ja da uzmem Kawu Z1000 SX, ali mi je cena od 11500e bila malo puno.

Upravo tako, doco. Znaci dosta mi je bilo trkalica za narednih 5 god. Dugo vec vozim trkalice i promenuo sam ih razne modele i marke. Ali posle ovog, mislim da sam sam sebi rekao da je bilo dosta. Citajuci raznorazne putopise i kad sam video kako ljudi uzivaju u voznji i sta sve nose na put i ja sam dobio zelju da se oprobam u Turing varijanti i mogu ti reci da se nisam pokajao ni malo. Ovo je ono sto mi se bas svidja. Kupio sam sve kofere i komplet opremu, tako da planiram ove godine samo da se vozikam. Sad svaki lep vikend idem negde u voznje od 300-400 km. A na leto planiram dve voznje po 3-4000km.

Evo i dva-tri video snimka, snimljeno telefonom, pa ne zamirite

Na nekih 30-40km od tog mesta, ja sam vozio prvi, Sela drugi i Gregor treci, ja obilazim dva automobila u koloni u blagoj krivini i iza krivine se pojavljuju policajci. Naravno nas odmah zaustavljaju. Noge nam se odsekle, jer smo kontali sad ce da nas oderu Oni jako ljubazni, kad su culi gde smo krenuli i odakle, samo nas opominju da ne jurimo i da postujemo ogranicenja. Mi im se zahvaljujemo i nastavljamo dalje. Naravno, opet po gasu Mora se nekad i puna linija preseci, nekad brze ici nego sto je ogranicenje, nekad preci i preko crvenog, ali to je i prednost motora, jer motorase slabo zaustavljaju i nekako im vise progledaju kroz prste Idemo prema Ceskoj granici, pa cemo iz Ceske uci u Poljsku. Sve to ide relativno brzo, dobri putevi, ostavljamo table gradova iza nas. Dolazimo do Poljske granice, Kratka pauza za slikanje I nastavljamo dalje. Auto put VRHUNSKI sa dugackim lepim krivinama. Sve je extra obelezeno, tako da od same granice na jugu Poljske imaju putokazi za sve vece gradove u Poljskoj. Nema sanse da se zaluta. Npr. kao kad bi usao dole na Bujanovac i odmah znas gde da vozis za Nis, Valjevo, Kragujevac, Beograd, Novi Sad ili Suboticu. Ja sam odusevljen bio kao je to sve dobro organizovano. Poljaci samo grade dobre puteve i obilaznice. Imaju velik standard, pa ljudi ulazu u infrastrukturu, a to je skoro najbitnija grana neke drzave. Posle granice na nekih 50km stajemo na benzinsku pumpu, pauza, tocenje goriva i poromena para u Poljske Zlote. Nastavljamo dalje, prolaze gradovi, polako i nas pocinje umor da sustize jer nasi motori nisu bas za putovanja, mada ljubav je veca I jaca od umora Dolazimo do grada Lodj. Odprilike na sredini Poljske. Idemo obilaznicom. Velika je guzva na putevima, puno automobila, slepera. Mi drzimo cetvoro ociju otvorenih. Vozimo obilaznicom i tu se Gregor gubi iza nekog slepera. Sela i ja pratimo tablu Gdanjsk, izlazimo na auto-put i primecujemo da Gregora nema. Stajemo na prvo odmaraliste. Ja ga zovem ali se ne javlja. Pustim mu poruku da smo mi na putu I da pratimo tablu Gdanjsk. Nekako u podsvesti ti padaju razne stvari na pamet, ali znamo da je Gregor jakoo iskustan vozac, ima ogromnu kilometrazu pod dupetom, tako da se garant negde zagubio. Mada, nacice tablu, pa nastaviti. Sela i ja nastavljamo dalje i pravimo opet pauzu na nekih 80km. Dobijam poruku od Gregora da je i on isto na putu za Gdanjsk ali ide nekim drugim putem, paralelnim sa nasim. Nema veze, sve je dobro [yahoo] Posto je bio malo ispred nas, ja mu kazem u kom gradu da nas ceka i konacno se nadjemo na nekoj Benzinskoj pumpi. Dalje opet nastavljamo zajedno [dancing] Poljska je prelepa zemlja, puno suma, reka i jezera, ali nikad je preci. Smenjuju se auto - put i kao magistralni put, ali uvek je min. 2 trake u jednom pravcu. Kao ogranicenje 70-120km/h ali to niko ne postuje, mi pogotovo ;D Prosek nam je od 150-200km/h. Polako pocinje sumarak. Oko 20:30 mi stizemo u mesto Gdinja (20 km od Gdanjska) gde je Tanja Gregorova bila smestena. Omah odlazimo u nas hotel koji je bio na samoj obali mora. Rezervacija nas ceka i sve je onako kako je Booking “rekao”. Presvlacimo se, sedamo na motore, pa idemo Tanju da iznenadimo. Mi ispred njenog hotela, kad ona taman izlazi da zapali cigaru i kad se nije slogirala ispozdravljamo se, malo ispricamo, popijemo pice u hotelu i idemo negde da jedemo. Nadjemo u centru neki Kebab koji radi do 12h, klopamo i krevet. Petak Ujutru opet ustajanje, u 8h dorucak, oblacenje opreme i palimo za Rusiju. Vozimo uz obalu Baltickog mora. Prelepi predeli se smenjuju, mi samo gas da stignemo sto pre na granicu i da bi imali sto vise vremena u Kaljingradu. Dolazimo do Poljske granice. Par automobila ispred nas. Dolazimo i mi na red. Opet se Poljaci cude odakle mi ovde Uzimaju nam dokumenta. Ulazi u kucicu i nema ga 25min. Mi gorimo od vrucine jer smo u kombinezonima, a lepo je vreme. Tu nam pocinje blaga nervoza. Izlazi policajac iz kucice, vraca nam papire, sve je ok, malo se ispricamo i nastavljamo dalje na rusku stranu. E, tu pocinje maltretiranje i moj razlog za promenom naziva ovog putopisa. Jas sam jos na Poljskoj granici govorio samo da se docepamo “brata Rusa” i “majke Rusije” ali ne lezi vraze jedno 50m od poljske granice, dolazimo do prvog Ruskog punkta. Izlazi neka debela policajka Ruskinja, trazi nam pasose, mi pokazemo i ona kaze da nastavimo dalje. To je sve kroz sumu. Jedan put koji je ogradjen zicom i sa strane sam vidjao i snajperiste. Posle te prve kucice dolazimo do druge rampe, opet cekanje. Izlazi neki lik, pa opet daj pasose. Pregleda on to sve, pa javi na Motorolu da idu 3 motorasa. Nastavljamo dalje. Posle nekih 500m dolazimo do glavnog granicnog prelaza koji velicine nasih Batrovaca. Gledmo gde da se preusmerimo. Dolazimo do kucica i stanemo. Primecujem da su sva uniformisana lica sve neki mladi, od 20 do 25 god. Kako muskarci tako i zene. Prilazi nam jedan momak u nekoj uniformi koji udara crno/beli drveni neki pendrek i kaze nam da sidjemo sa motora da idemo do kucice i predamo pasose. Tako i uradimo. E, sad tu cekamo da se neko pojavi u toj kucici. Opet dodje neki uniformisani lik, trazi nam sve moguce papire. Gleda, proverava, popunjava neki papiric, udara pecate na papiric i u pasos i vraca nam sva dokumenta. Opet kazu da cekamo. Mi cekamo. To traje jedno 45min. Onda odjedanput se upali neki alarm na celom granicnom prelazu i sve se blokira. Svi nesto trce zbunjeno. Mi stojimo pored motora i cekamo da vidimo sta se desava. Alarm pisti jedno 15min. Staje alarm i ponovo pocinje procedura. Sad nas opet pozivaju do druge kucice i daju nam neke papire koje trebamo da popunjavamo. Sve je na engleskom. Sad te papire popunjavamo na motorima. Naravno ima 1000 nekih pitanja i na neke neznamo odgovore. Odlazim opet do kucice i kazem nekoj zeni da nam neko pomogne, kaze ona da cekamo. Mi opet tako cekamo nekog lika. [ludak] Prodje i tu 15-20 min. i prilazi nam neki uniformisani lik da nam pregleda papire. Kao kontrolni zadatak u skoli. Naravno, gresaka mora biti, pa nam on donosi ponovo nove te iste papire i pocinje da nam on popunjava i objasnjava gde sta treba upisati. Rusi slabo pricaju engleski, tako da slicnost izmedju ruskog I srpskog dolazi do izrazaja Ja sam prvi popunio te papire i predao opet u kucicu. Ovaj drugi sada to sve proverava i unosi u kompjuter. Opet udara neke pecate u neke papire i kaze da sam sada slobodan, jer ovde nema zadrzavanja. Ja sedam na motor i krecem dalje. Opet vozim nekih 500m i dolazim do nekog kontrolnog punkta, gde izlazi neki lik i trazi mi sve papire. Ja mu pokazujem, on podize rampu i ja konacno u Rusiji, NE VERUJEM [yahoo] Nakon 30m, stajem kod table da se slikam. Gregora i Sele jos nema. Napravim ja par fotografija i onaj iz zadnje kucice me tera odatle, kaze da nema slikanja, nego da produzim. Ja opet na motor i odem jedno 300m do nekog prosirenja. Stanem i cekam da ova dvojica dodju. Posle 15 minuta dolazi prvi Sela, a za 15 min eto i Gregora. Cela ta procedura ulaska u Rusiju je trajala jedno 2-3h. Odlepili smo. [veryangry] Oznojani/mokri i smoreni. Nastavljamo dalje prema Kaljingradu. Put jako dobar. Uz obalu. Usput vidjamo neke kasarne, maskirne bunkere, stara Ruska sela. Dosta bedno sve deluje. I konacno dolazimo do table Kaljingrad. Stajemo da se slikamo. Nastavljamo dalje I polako pocinje periferija grada i ogromna guzva. Ulazimo u grad i pratimo tablu centar. Dolazak do centra grada je jakoo veliki rizik, jer niko ne postuje propise, vozi ko kako hoce, a mi se borimo samo da nas niko ne ocese ili ne udari. Posto je gorivo 70 evro/centi svi voze dzipove i automobile sa 5-6 hiljada kubika. Haos i ludnica. Dolazimo do glavnog trga. Opet prednost motora, jer mozes da se parkiras maltene gde zelis. Parkiramo se ispred nekog kafica, jer zelimo da pipijemo kafu/pice. Naravno evro ne primaju. Ja i gregor sedamo u taj kafic i narucujemo, a sela ide do menjacnice da promeni pare. Najbliza menjacnica je jedno 500m od tog kafica. I nema ih puno. Sedimo tako u kaficu i rezimiramo utiske. To je sad vec jedno 16h. Pijemo pice, idemo da se slikamo, malo prosetamo, kupimo magnete Kaljigrada i opet nazad. Hteli smo da stignemo i u Gdanjsk na utakmicu, gde Tanja delegira. Oko 17h. Sedamo na motore i krecemo nazad. Primetimo preko jednog mosta na nekom kanalu da se u tom kanalu nalaze Ruski ratni brodovi i podmornice, naravno skrecemo odmah da se slikamo. Tu se zadesi i neka svadba, tako da mladenci pozele da se slikaju na motorima i sa nama ;D Nastavljamo dalje na granicu. Stajemo na pumpu da tocimo gorivo i potrosimo te rublje sto su nam ostale. Dolazimo do granice, a kolona jedno kilometar u 3 trake. Naravno obilazimo sve i dolazimo prvi do rampe. Rus izadje iz kucice i udari nam opet neke pecate, pokupi nam papire koje smo dobili na ulazu i idemo dalje, opet neka kontrola. Prodjemo dalje i dolazimo do Poljaka. E, tu smo cekali oept jedno sat vremena, tako da smo povratak preko granice obavili za oko sat ipo. Nastavljamo dobrim auto-putem do Gdanjska. Ulazimo u taj ogroman grad oko 20h. Mi neznamo gde je ta hala, ali uvek ima dobrih ljudi da nam pokazu. A to su naravno braca bajkeri, koje smo videli na nekoj benzinskoj pumpi. Sprovode nas momci kroz grad do te sportske hale. Malo gledali utakmicu i onda otisli u nase mesto pored. Naravno vecerica neka i krevet. Opet nam sve zuji u usima, umor stize i ubrzo svi smo u snovima. Subota ujutru, dorucak u 8h, pakovanje, slikanje ispred hotela, na obali mora. Sipanje goriva i gasss u Cesku u Brno. Poljska je ogromna zemlja, nikad je preci. Pravimo pauze na svakih 200km. Ceo dan smo vozili. Vreme jako lepo. Oko 25C, sto je idealno za voznju. Pocinju i bolovi u rukama, nogama. Na Michelinu je ta ruta izasla oko 780km. ali u praksi je to oko 1000km. Prelazimo granicu oko 19h i idemo prema Brnu. Pada mrak. Ja sam uzeo smestaj u jednom malom mestu 30km pre Brna. Vozimo kroz mracnu sumu, magistralnim nekim putem i konacno stizemo u mesto Boskovice. Nekako nadjemo i taj motel. Ostavimo stvari u sobi i sidjemo dole u bar da popijemo neko lepo Cesko pivo. [cheers] Uzmemo nesto za klopu, popijemo jos koje pivce i pravac krevet. Smestaj je skroz ok, jako cisto. Ujutru oko 8h dorucak i polazimo prema Brnu. Sedamo na motre i krecemo, ali sa nama krece i kisa. Staje posle 15km. Nama kao da je sunce izaslo [yahoo] Pratimo tabe Autodrom/Grand Prix. To je auto put Brno-Prag. Na odvajanju sa puta krece policija da nas usmerava do parkinga sa motorima i kampovima. Ostavljamo motore u kampu, sve je jakoo kontrolisano i obezbedjeno. Uzimamo stvari i idemo peske do staze. Kupujemo kartu i ulazimo. Na brdu gde smo bili, sedamo i raspakujemo se. Trke su vec pocele oko 11h. Ja se malo muvam po standovima, slikam se, pratim trke, kupujemo I kobasice jer smo ogladneli. Vreme tmurno, ali suvo. Sve se to zavrsava oko 14h. Opet odlazak do kampa sa motorima. Pakovanje i polazak. U Brnu na GP-u sam bio pre 3 god i cini mi se da je bilo mnogo vise gledalaca i mnogo veca guzva. Kontrola na izlazu i gas. Pratimo tablu Bratislava i tu pocne kisa da nas prati. Sve je auto put. Prelazak u Slovacku, Bratislava, pa ulazak u Madjarsku, Djer. Pravimo pauzu na pumpi. Nastavak dalje do Budimpeste. Idemo na obilaznicu oko Peste i pratimo tablu Segedin. Kisa je bas bila jaka. Vidljivost slaba, ali mi oprezno vozimo. Stajemo na Shelovoj pumpi kod Keckemeta opet pauza za tocenje goriva i Da Sela obucde neke kese, jer je voda pocela da prodire u sve delove odela. Podkapa mi je bila skroz mokra, tako da mi je to malo pravilo problem. Stisnes zuge I gas. Samo cekas tablu Roszke [yahoo] I eto nas ponovo u Srbiji. Mrak, kolone vozila na granicu su dugacke, ali mi to sve obilazimo. Madjari nas brzo pustise i onda kod nasih. Kisa lije, mi opet sve obisli i dolazimo kod nasih kucica. Svi nas onako sa osmehom gledaju i ispituju gde smo bili i kako je bilo. Malo popricasmo i nastavak dalje do NS. Kisa staje kod Srbobrana, ali je put i dalje mokar. Dolazimo do NS i idemo na sajam u Pab. Onako umorni skoro ne verujemo da smo stigli :o Docekujem nas drustvo, popijemo koje pice I razlaz kucama [cheers] Eto to bi od prilike bila ta moja avantura Velike su bile kilometraze, tako da smo skoro stalno vozili, Prolazili smo pored prelepih predela, prelepih gradova, videli puno zanimljivosti, sreli mnogo dobrih ljudi. Zao mi je sto nismo imali vremena da stajemo i sve to detaljno slikamo. Moji utisci su jakooo pozitivni. Bilo je tu sitnih stvari koje mi se nisu svidjale, ali to je isto deo avanture. Tipa, skoro niko ne prica Engleski, slabo ko da hoce da prica sa tobom, cesto nam se desavalo da nas nekako izbegavaju prolaznici i nece da nam kazu gde, sta, kako. Tesko nekog mozes naterati da nas slikaju. Svi su nesto rezervisani prema motorasima. Onda ono drndanje po granicama. Tu smo izludeli. Ali sve to prodje i ostanu lepe uspomene. Sutra dan zujanje u usima prodje, bol u telu ne stane i imam osecaj da bih opet mogao dalje Mala okvirna statistika: Ukupno smo presli nesto malo vise od 3500km Prosecna potrosnja motora je bila oko 6,5-7l Mada kad vozimo preko 200km/h potrosnja raste na 8-9l Cela turneja nas je izasla oko 750e. Smestaj smo placali oko 20e po osobi za noc sa doruckom. Sto se tice Booking-a SVE JE BILO ISPOSTOVANO I onako kako sam ja zeleo. ViaMichelin jako los, jer je proracun duzine puta bio dosta manji, a u praksi smo presli mnogo vise km Nismo imali nikakvih problema niti bilo kakvih rizicnih situacija, Hvala Bogu. :care: Nadam se da sam uspeo da vam prenesem bar mali deo onog svega sto smo mi proputovali i doziveli. Izvinjavam se ako ima neka gramaticka greska. Uzivajte

Dok cekamo nove putopise, zeleo bih (ako moze) da postavim jedan moj putopis iz Avgusta prosle godine. Obicno se prica bogat si onoliko koliko si knjiga procitao, mada ja mislim da si bogat onoliko koliko si sveta proputovao. Razmisljajuci kakav naziv dati ovom putopisu, definitivno sam izbacio naziv Majka Rusija, jer cete kasnije kroz moju pricu shvatiti I zasto. Pa da krenem redom Jos ranije sam slusao razne price od nekih ljudi koji su putovali po Rusiji. Dobih i ja zelju da bar malo osetim to Rusko tlo, da se upoznam sa ruskim narodom i osetim bar mali duh te ogromne drzave. Iskren da budem, nikad me nesto nisu privlacile te istocne bivse Ruske zemlje i sama Rusija, nije mi ulivalo nikakvo poverenje sigurnosti. Raznih prica sam se naslusao. Posto sam motorom obisao dosta Evropskih zemalja i shvatim da je to skoro sve slicno, ipak se odlucim da i ja malo krenem na severo/istok. Jer kad odes npr. U Austiju, isto je kao i u Nemacku, slicno kao i Italija, pa opet slicno kao i Svajcarska i sve tako redom. Malo se predeli u nekim zemljama razlikuju, ali uglavnom mi je to sve slicno. Pre dve godine ipak odlucim da odem u neke druge krajeve. Nek to bude sever, Baltik. Pa da zakacim i tu Rusiju. Pocnem polako da razmisljam, kako, gde, sta. Cak sam kao sto ste znali imao i okviran plan i rutu putovanja. Raspitujem se kod nekih prijatelja i skoro od svih dobijem isti odgovor, “nemoj ici na takav put sam”. Pitam neke drugare dali su zainteresovani, i kako to obicno biva, neko nema vremena, neko nema para, nekog ne privlaci taj deo. Odlucujem da odustanem od takvog puta, jer ne bih zeleo da se izlazem tom riziku da mi se uzivanje pretvori u nesto suprotno. Pre nekih mesec ipo dana moj kum Gregor (Zadnjak Masina, inace ja sam mu krstio cerkicu), mi prica da njegova zena (Tanja Medved, bivsa reprezentativka Srbije u rukometu, a sada delegat na utakmicama) ima delegiranje na Evropskom juniorskom prvenstvu za zene u Gdanjsku u Poljskoj na Baltiku. Nju su zvali na to prvenstvo koje traje dve nedelje. On meni kaze da se seca kad sam ja planirao put na Baltik i predlaze mi da mi odemo tamo motorima kao da je iznenadimo i samo se pojavimo ispred hotela ili sportske hale ;D Ja odmah predlazem da odemo i do Rusije u grad Kaljingrad koji je istu blizu Poljske na obali Baltickog mora. To je deo Rusije koji se ne granici sa Rusijom, ali je ipak Rusija. Isto kao Aljaska je Americka drzava, ali se ne granici sa Amerikom. Naravno on se slaze i planiranje puta krece. Mom drugaru Draganu Selskom - Sela (znaju ga mozda ovde neki) koji nije imao dve godine motor, a vozio je zutu R1 2006 jubilare, iznanada iskrsne da kupi neki Suzuki GSXR 1000 L0. Ja odmah i njemu predlazem tu avanturu i on prihvata. Mislim da je za duze putovanje 3-4 coveka optimalno. Vec kad je veca grupa, moze da se desava svasta, sto se kaze 100 ljudi 100 cudi. Ovo nas troje je sasvim dovoljno. Padne mi na pamet da bi mogli u povratku da svartimo i u Brno na GP, jer je bio bas te nedelje, pa onda da jednim udarcem ubijemo par muva [yahoo] Pocinjem polako da pravim pripreme za put. Planiranje rute, izracunavanje kilometraze i pravljenje troskovnika. Na motorima smo uradili servise i stavili nove gume. Sto se tice rute koristio sam ViaMichelin i google maps. Odmah da kazem da mi je ViaMichelin promasio rutu za oko 700km tako da u mesto oko 2800km, mi na kraju predjemo preko 3500km. kasnije shvatim, da je Michelin pravio rutu i ucrtavao liniju tamo i gde nema puta. Tako da ova informacija moze biti nekom korisna. Michelin je dobar samo za orijentaciono gledanje koje gradove da hvatas za neku turneju inace na nekih 1000km, treba dodati oko 250km. bar u mom slucaju. U googlu maps-u sam gledao te puteve sa onim narandzastim coveculjkom I video live skoro sve puteve koje cemo proci. Tako da mi je to puno pomoglo, da vidim sta me ceka. Sve sam ja to popisao, kuda voziti, gde skrenuti, koje table pratiti. Ruta je isla ovako: 1 dan. Novi Sad – Zilina (Slovacka) 2 dan. Zilina (Slovacka) – Gdinja/Gdanjsk (Poljska) 3 dan. Gdinja/Gdanjsk (Poljska) – Kaljingrad (Rusija) uvece povratak u Gdinja/Gdanjsk 4 dan. Gdinja/Gdanjsk (Poljska) – Brno (Ceska) 5 dan. Brno (Ceska) – Novi Sad Nase obaveze nam nisu dozvoljavale vise dana, tako da smo ovo sve sabili u 5 dana. Kratko vreme, puno se vozilo, raznorazne bolove u telu smo osecali, ali avantura je vrhunska [thumb_up] Smestaj sam rezervisao preko Booking.com Sve je bilo onako kako sam ocekivao i video na sajtu. Moje sve preporuke. Priblizava se i ta sreda 21.8 i dan polaska. Dogovor je pao da se nadjemo u 7h u G-Pub-u na NS sajmu kod kuma, popijemo kafu i u 8h polazak. Noc pred polazak, ja se spakujem, tank torba i ranac, motor opran, lanac podmazan. Legnem u krevet oko 23:30h San mi na oci nikako ne dolazi, jer me drma neka pozitivna putna groznica. Kao dete pred ekskurziju ;D Razmisljam dali sam sve potrebno spakovao i o putevima i predelima sto nas ocekuju. Oko 3h ujutru nekako me sustigne san ali vec u 6:30h zvoni alarm na tel. i ustajanje. U 7:15h ja sam vec u pabu, tu je i Gregor, u tom i Sela stize. Pijemo kaficu i 8:05 sedamo na motore, pa lagano na put. Jutro prohladno, ali vedro. Izlazimo na auto-put NS – Horgos. Pre granice na nekih par kilometara, pocinje mokar asfvalt i primecujemo da je vreme u Madjarskoj tmurno. Dolazimo do granice i u glavnom predjemo i jednu i drugu granicu za sve ukupno nekih 45min. Kupujemo vinjete i nastavljamo dalje. Oko Keckemeta, krece lagana kisica i mi stajemo na pumpu da obucemo kisna odela. Nastavljamo dalje. Dolazimo do Budimpeste i odvajamo se desno obilaznicom prema gradu Vac. Na toj obilaznici stanemo na neku pumpu da tocimo gorivo i tu pocinje da se razvedrava. Nama osmeh na licima Tocimo gorivo, skidamo kisna odela i nastavljamo dalje prema gradu Vac i Slovackoj granici. Putevi su vrhunski. Predeli prelepi, tako da je pravo uzivanje u voznji [yahoo] Dolazimo do Madjarsko-Slovacke granice, pauza, slikanje I nastavljamo dalje. Ja sam uzeo smestaj u jednom malom mestu pored grada Zilina na severu Slovacke, a zove se Rajacke Teplice. Malo planinsko mesto, puno zanimljivosti. Pravili smo par pauza, za tocenje goriva i odmor. Slovacka je prelepa zemlja, sa puno lepota i vrhunskim putevima. Kilometri prolaze i oko 18h stizemo u te Rajacke Teplice. Dolazimo do motela. Rezervacija me ceka. Trokrevetna soba sa kupatilom, dvoriste za motore. Sve vrhunsko, cisto. Ostavljamo stvari I idemo da se malo promuvamo I popijemo neko lepo pivce u nekom lokalu [cheers] Sedimo tako u nekom lokalu, pijuckamo pivo, prepricavamo dogodovsine sa puta. Oko 22h krenemo da jedemo negde nesto. Ali gde god smo dosli nije nista radilo. Kod njih skoro sve radi do 22h. Nema nigde zive duse. Tek ja cujem neki motor, zautavljam momka na motoru i pitam ga dali ima negde nesto da se jede. On mi kaze da on drzi neki pizza restoran i da podjemo sa njime. Koja sreca [clapp] Odemo do tog restorana, pojedemo pice, zahvalimo se momku na gostoprimljivosti i mi polako na spavanje, jer ujutru imamo da vozimo ceo dan do Baltika. Legli u krevet, zuji mi Akrapovic u usima, ali umor je ucinio svoje i ubrzo tonem u san. Cetvrtak ujutru ustajanje oko 7:30, dorucak u 8. Bogati Svedski sto. Klopa, oblacenje I polazak dalje. Dan prelep.

Pa pitanje je bilo "Gde su bajkeri i klubovi MAS-a"?. Posto sebe smatram bajkerom, ja sam odgovorio, a gde su klubovi MAS-a i njihovi clanovi, to ce verovatno oni reci/napisati. Ali za mene su uglavnom svi bajkeri isti. Bili oni clanovi nekog kluba ili ne. Imamo svi istu ljubav, a to su motori, druzenje i putovanje. Ako bi u ovoj temi samo trebali da pisu clanovi MAS-a, ja se onda izvinjavam na mom pisanju, jer nisam clan MAS-a.

Druze, naravno da se ja slazem sa tobom i znam da je to finansiska pomoc klubu. To mi je cak i drago. Ja nigde nisam pomenuo da mi je cena ulaska na skup velika. I treba pomoci klubu i ljudima koji se trude da nas dobro i kvalitetno ugoste. Ali mi bude malo krivo sto su pesaci u velikoj prednosti u odnosu na nas bajkere. Pa valjda se skupovi prave za bajkere, a ne za pesake. Kako je na svim drugim skupovima u YU? Eto primera za Umag. Kao jedan od tradicionalno najboljih skupova u YU, u Umagu za bajkere ulaz je FREE, ali zato pesaci placaju. Prosle godine sam bio kolima u SLO, pa sam svratio i u Umag na skup. Naravno, platio sam ulaz i nisam se bunio. Sedeo sam sa drugarom Marijom (bivsim predsednikom Starih Rokera ), pili piva i uzivali E sad, to sto vas grad uslovljava za pesake, u redu, ali zato ako mozete, nemoj te naplacivati ulaz ni bajkerima ili bar nesto sibolicno, tipa 200 din. Mislim da bi bajker trebao da bude prioritet i da se za bajkera naprave najbolji uslovi. Kada dodjem na neki moto skup, a jos ni kacigu nisam skinuo, a vec mi traze 500din, pa ni dobro dosli ni nista, dodje mi da se okrenem i vratim nazad. E, zato ja znam gde sada idem na moto skup i koji su skupovi vredni moje paznje.

Meni samo nije jasno u cemu je pesak u prednosti u odnosu na mene? Bio sam za vikend u SM. Poneo sam sator da spavam. Bilo nas je petoro drugara. Ja sam dosao da ostanem ceo vikend, da tu na skupu uzimam hranu i pice. Znaci, ja koji sam dosao da potrosim pare i da uvelicam brojnost na moto skupu, treba da platim 500din. ulaz, a onaj pesak koji se samo seta, ne potrosi ni dinara, bude tu sat/dva, on da plati 200 din. A, plus sto uvek postoji rizik da neko nesto ukrade od opreme, jer pravi i iskreni bajkeri to ne rade. A, cujem da je bilo kradje. Mislim da to nije fer prema nama koji iskreno volimo da posetimo neki moto skup i da tu provedemo vikend. Organizacija u SM je bila ok, osim sto me uvek nerviraju turiranja na skupovima. Pogotovo nocu kad ljudi spavaju. Legao sam oko 1-2 ujutru, a ustao sam oko 6 ujutru. Naravno nisam ni mogao da spavam, jer su celu noc neke budale turirale, E ZA TO SU ORGANIZATORI KRIVI! A, postoje i oni skupovi koji se samo prave da se uzme neka kinta. To se vidi po programu koji nude. Nude NISTA, a hoce da im dodju ljudi i ostave pare. E, zato ce se iskristalisati ko je ko i ko se trudi da napravi neku dobru pricu. A, vec se to polako vidi ko je ko i ko ima veliku posetu na skupovima. Trenutno po meni u Srbiji (a obilazim i obilazio sam razne skupove po YU i van YU), KISKO iz UE pravi najbolju pricu. Kako zimske zurke, tako i moto skupove. Covek se maximalno trudi za svakog gosta. Zato ga ljudi i postuju. Njemu ni vreme ne moze nista. Tamo se ide, pa makar i sekire padale. Toliko

Naravno da ne trebaju. Nemoj samo da turiras na granici i nece te niko dirati. Ja sam cesto motorom u HR i nikada me niko nista nije pitao. A, uvek su mi otvoreni Akrapi. Nigde ni u Evropi me nije nikada niko pitao za auspuhe. Imam i Xenon i opet te niko nista ne pita. Budi uvek fin i kulturan i nece te niko dirati.

Jel ima neko nesto za zamanu? Neki mobilni, neka moto oprema, moto komunikacija? Ili nikom ne treba ova jakna? Zao mi da stoji u ormanu.

Evo juce sam se pakovao i isao u SM na moto skup. Nisam bas zadovoljan sa mojim dimenzijama. Poneo sam sator, dusek Intex ( za dvoje), jednu vrecu za spavanje. Posto imam sator koji kad se zapakuje, duzina mu bude 70cm, njega sam morao posebno. A u onu veliku torbu sam stavio dusek, jastuk i vrecu za spavanje. Evo kako sam bio probao da stavim na motor. Naravno to je dosta tesko, pa nisam hteo da to sve drzim na koferu. Spustio sam to sve na suvozacevo mesto i zategao. E, sad, kako to sve da ponesem plus jos jedna vreca kad nas ide dvoje? Ili da kupujem sator manjih dimenzija ili, nemam pojma. Jel imam neko neku ideju? Nisam pametan.

Sa velikim uzivanjem sam procitao sve napisano i pregledao sve slike, koje su prelepe i govore vise od 1000 reci. Po meni jedan od najlepsih i najzanimljivijih putopisa Sve reci su dalje suvisne

Od Seveta (Severian) sam cuo puno lepih reci o Iranu. Prezentaciju njegovog puta u Domu omladine sam pratio sa velikom paznjom i uzivanjem. Zaista cudna i jakoo zanimljiva drzava. Srecno na putu i ocekujemo jedan lep slikopis

Hvala vam na zeljama i pohvalama za jaknu. Nije sto je ja prodajem, ali jakna je stvarno vrhunska. Visoka klasa Svi protektori, cak i ledja, dzepovi spolja i unutra. Jednom je samo probana, pa je zato cena i dosta niza od nove. Evo sinoc sam je slikao, pa da stavim jos koju sliku, ali to je isto kao i prve dve Ako neko ima neku komunikaciju za kacigu ili neku moto opremu, moze i to zamena.

Pa za odprilike 175-180cm i oko 76/7 - 83/4kg Ja imam 82kg i extra mi stoji.

Prodajem "polovnu" (samo probana) Dainese tekstilnu letnju jaknu. Znaci, nova! Velicina 52 ili L. Full protektori. Titanijumski protektori na ramenima. Kupio sam je skoro u MASS-u i platio 260e. Moze zamena za moto komunikaciju, mobilni telefon. Uz jaknu na poklon dajem i Louisov katalog 2014. Cena 220e. 062/770001

Prodajem MTR kacigu, flip-up sa naocarima. Model K12. Vel L. Stavljena na glavu mozda 10 puta. Kupljena u Louisu pre 2 meseca. Placena 80e. Toliko i sada kosta. Kaciga je kao nova. Odvrtanjem dva srafa, skida se cela brada sa vizirom, tako da moze da bude i kao dzet kaciga. Moguca zamena za neku moto komunikaciju ili mobilni telefon. U zameni 50e. Uz kacigu na poklon dajem Louis katalog 2014. tel: 062/770001

I meni se cini Cedo da si ti u pravu. Ali setim se da sam danas u metrou gledao neke jednosliojne satore isto za dve osobe. Ali su kad se spakuju u torbu oko duzine oko 50 cm. Sto mi je skroz ok. Tako da sam nesto razmisljao da kupim taj za oko 1700, a od ovog mog uzmem samo onu ciradu odozgo i onda cu imati dvoslojan sator, ali mnogo manji kad se spakuje u torbu

Ja moram polako seci te stapove da ne bih presekao i onu gumu koja je provucena kroz stapove. Moracu seci nekom testericom pa polako. A oticicu sutra u neko elektro radnju, pa da vidim sta imaju i sta bih mogao da iskoristim.

Imam jedno pitanje u vezi satora. Imam neki iglo sator za dvoje. Sator je dvoslojan i jako sam zadovoljan, ali jedina mana mu je duzina kad je zapakovan. E sad, duzinu jedino odredjuju stapovi koji prave konstrukciju. Oni su duzine 70cm. E, sad sam ja kontao da ih presecem sve na pola (da bi skratio duzinu torbe sa satorom), ali da ne presecam gumu, nego samo stapove i da ih isto spajam kao i sad. Samo ne znam kako ili gde da nadjem ili nesto drugo da stavim umesto onih metalnih delova koji spajaju stapove. Oznacio sam na slici. Jel zna neko kako bi to mogao da resim? Nadam se da se razumemo.