OK ... ne znam ocigledno koliko kosta ovo Nova cena 1000 din

Vozila se na motoru 1300km, ali nije ni jednom spavano u njoj Tako da je nova. Crno-zelene boje, modernog dizajna, periva je dimenzije 55 x 216 x 80 cm 063 133 90 17 Boris

... Dolazimo u Tivat konacno ... Vreme odlicno ... Svi u kupacim gacama, a mi u full moto opremi ... Prokuvavamo Umesto Djoleta docekuje nas njegov drugar iz benda Boki ... Objasnjava nam da je Djole otisao na turnir u pokeru i da je njega zaduzio da nas doceka Sedamo sa njim u kafic ... Super lik ... Kasnije nas odvodi do naseg apartmana ... Tamo upoznajemo gazdaricinog sina ... Covek koji je 24 sata pijan ... Idol mu je Al Kapone Svaki put kada smo izlazili iz apartmana, nismo palili motore vec smo ih gurali da nas ne bi cuo ... Kada nas vidi ili cuje to je kraj ... Moras sa njim na pice ... Nalazimo se sa Djoletom na pauzi turnira ... Naravno izduvao ga je posle ... Odlazimo da spavamo, nalazimo se sutra ujutro ... Odlazimo na plazu i uzivamo ... Odlazimo do Kotora ... Prolazimo kroz tunel, ne radi ventilacija u tunelu ... Dajemo gas samo sto pre da prodjemo, ne moze da se dise od izduvnih gasova ... Jedan mucenik je krenuo peske kroz tunel ... Sumnjam da je prosao ... Vidimo iznad grada neku crkvicu ... Hm bilo bi lepo da se popnemo gore ... Ok idemo ... Placamo ulaz i krecemo da se penjemo ... Dolazimo do crkve ... Ne znam gde se nalazim koliko mi nije dobro ... Decko iz Jagodine prodaje vodu 0.33 za 1.5 evro (150 dinara) ... Daj odmah dve, odlican biznis nema greske Ima nas glupih turista koliko god hoces ... Gledamo pogled stvarno super ... Ali pogledamo gore ... Pa crka nije ni na trecini ... AAAAA ... Ima jos da se penje ... Uz par dobrih pauza se popnemo gore ... Naravno ljudi planski idu gore, sa po par flasa vode ... A mi jos sa kacigama u rukama ... Juuuhuu ... Popeli smo se gore i stvarno je pogled jezivo dobar ... Ali to nas je kostalo preko 1300 stepenika ... Noge me sada zabole na samu pomisao ... Kada smo se spustali, toliko su mi drhtale noge da sam bio pao i dobro se razbio I posle kazu Crna Gora nije nikada osvojena ... Pa nisu ni Turci bili toliko ludi da se penju do gore ... Sta ih boli uvo da se cimaju ... Ovi se povuku gore u planine i kuliraju ... Cik nas osvojite Vracamo se u Tivat ... Upoznajemo se malo bolje sa Alenom ... Djoletovim drugarom ... Covek sa kojim cemo provesti najveci deo vremena ... Sjajan lik ... Inace iz Zemuna, ali je u Tivtu vec 10 godina ... Super je zajebancija bila sa njim Veliki pozdrav za njega, ako cita ovo ... PUSHPA PUSHPA !!! Posle naseg kupanja u moru odvozimo ate na pranje ... Zasluzili su ... Malo poziranje dok je cist Nakon sto sam uspeo u Hrvatskoj na moru da zgazim 2 puta na jeza u Tivtu uspevam jos 3 puta to da uradim ... Na kraju nisam mogao da hodam ... Onda iz revolta kupujemo maske za ronjenje vadimo jezeve i rakove (prilikom slikanja nije povredjena ni jedna zivotinja) Kada smo se malo bolje zblizili pocele su slike pune emocija Alen i Misha Izlazimo u prazan klub, ali se sjajno provodimo Djole, Alen, Misha, Boki, Vukasin, Nina Petkovic (Hvala za smestaj) Sutra posle podne iz Metkovica ona stize konja jase sve je blize ... Pijemo sokic sa Anom i tu se rastajemo sa njom odlazi za Podgoricu sa Ninom da pevaju ... Ujutro pakovanje i pravac BG ... Opet sve to lagano radimo da nas ne cuje od gazdarice sin ... Najebali smo ... Moracemo da se napijemo prvo da bi otisli ... Imamo srece ... Popalili smo Vreme nam je bilo idealno sve dok nismo usli u Kanjon opet -.- Tu nailazimo na naglo zahladjenje i pocinje kisha lagano ... Dajemo gas, ostriji tempo, samo da nas ne uhvati pljusak u kanjonu ... Necemo se dobro provesti ... Super sve prolazi .... Izlazak iz kanjona ... I pocinje da nas bije kisha ... Dolazimo na granicu mokri do gole koze ... Carinik kaze da imamo 3 minuta da dodjemo do tunela ako hocemo da prodjemo, a onda se zatvara na 3 sata ... Super ... Granica se radi, sve je sruseno i svuda je blato, kisa konstantno pada ... Kako dam gas tako mi tocak prokliza ... Lagano dodjemo do tunela ... Sranje ... Crveno svetlo ... Eeee , zakasnili... Nemamo gde da se sklonimo ... Srecom vidi nas radnik, zove motorolom nekoga ... Pusta nas na crveno, otvara tunel, zahvaljujemo se, glavni tamo vraca 3 bagera nazad da bi mogli mi da prodjemo ... Jos jedno veliko hvala, sirena, mahanje ... GAS !! Stajemo u Prijepolju ... Skroz mokri ... Presvlacimo se ... Ali uzaludno ... Opet mokri posle 100 metara ... Kisha nas prati zajedno sa temperaturom od 12 stepeni sve do Zlatibora gde pravimo pauzu ... Ulazimo u prepun restoran da se odmorimo ... Tamo 50ak ljudi ... Kosarkaski savez Crne Gore ... Kako ulazim, sve se cedi sa mene, svi se ukocili i MUK ... Niko nista ne prica ... Samo pilje u nas ... Kazem malo glasnije da je stanje redovno, mozete nastaviti sa daljim aktivnostima, zivi smo ... Neki razumeju, pa se nasmejase, a mi sedimo i cedimo se dok cekamo jagnjetinu, rakiju i caj ... Nastavljamo dalje, zele nam svi srecan put ... Posle par kilometara nema vise kishe, ali je put i dalje mokar ... Oprezno i vrlo polako vozimo ... Hladno je ... Smrzavamo se ... Misha predlaze da idemo na Valjevo, a ja ga naivno poslusam ... Vodim put ... Fatalna greska ... Kisha opet pocinje da pada, mokro sve, krivine, losh put, penjemo se u brda, velika magla ... Katastrofa za voznju ... Psujem sebe, pa malo psujem Mishu i tako u krug ... Izlecem iz jedne krivine, spasavam se, sve je ok ... Dodjemo na vrh ... Pise DIVCIBARE ... NEEEEEE !!!! Necu Divcibare !!! I spustamo se ka Valjevu, mokri i hladno nam je i dalje ... Dosadna kisha ... Popusta mi koncentracija i izlecem opet sa puta ... Osecam da je toplije ... VALJEVO ! Konacno, stajemo na pumpu, sipamo gorivo, ukljucujemo se na Ibarsku i gazimo put do kuce brzom brzinom ... Eto u 22h stizemo ... To bi bilo to, 1317 km jako lepe voznje ... Super provoda ... Upoznali smo puno dobrih ljudi ... Veliki pozdrav za sve !!! Zivi bili junaci koji su procitali ovo sve ... Trudio sam se da docaram barem 10% onoga sto sam ja doziveo ...

... Sedam na motor kod mosta, zovem Mishu da vidim gde se izgubio u guzvi, objasnjava mi gde je i krecem ka hotelu Bisevac gde smo uzeli sobu ... Do tamo ogromna guzva, kolona, cekam ... Prilazi mi neko iz mase i pita me da li sam iz Beograda ?! Potvrdno odgovaram, a on pita da li ga se secam ?! Uf, legendo mislim da si me pomesao, prvi put sam ovde ... Covek mi prica da smo isli zajedno u osnovnu skolu ... Ja jos u vecem cudu ... Sta prica ovaj ... Vazi vazi ... Jesmo jesmo ... Pogledam malo bolje kada ono stvarno decko godinu dana stariji od mene, igrao fudbal u Obilicu pa je dosao jednu ili dve godine da zavrsi skolu kod nas ... Setim ga se, pokazuje mi povredu kolena, ne igra vise fudbal i vratio se na Kosovo gde je i pre ziveo, moram dalje pozdravljam ga uz obecanje da se vidimo posle. Ispred hotela Bisevac parkiram, nalazim se sa ekipom, raspakujem stvari sa motora, prelazim ulicu i manijacki mi svira neki automobil ... Ok ok prijatelju prodji, nema potrebe za nervozom, sacekam da prodje, on stoji i gleda me ... Pogledam malo bolje moj prijatelj iz Beograda Vladica ... Iznenadjenje na svakom cosku, kao da sam otisao sa Zvezdare na Vracar pa i dalje sve ljude na ulici znam Sedamo u restoran hotela Bisevac, cekamo klopu nekih 45 minuta, to je vec oko 21h uvece, zahladnelo do bola ... Idemo na presvlacenje farmerke i duks pa na koncert ... Ceo grad je pun, srecan, neverovatno je, kao da je karneval neki, ali ne samo u jednoj ulici nego u celom gradu ... Gde god da odes neces pogresiti, svuda je ludnica i zabava (osim ako odes preko mosta:] ) Utopili smo se u masu, Riblja Corba pravi standardno odlicnu atmosferu ... Devojke necu ni da komentarisem ... Pravi andjeli ... Neka se ne uvredi Novi Sad koji mi je do sada bio favorit, ali Kosovska Mitrovica ti je uzela titulu definitivno ... Najlepse devojke su tamo !! Odgovorno tvrdim. Odlazimo umorni u hotel, pod tush, paf, mlaz je jacine kao kada popijete 2 piva i odete u wc ... Pa mozda cak i slabiji ... Kasnije dobijamo objasnjenje da je to tako normalno i da je to pozdrav od brace preko mosta ... Od juzne ekipe Kosovske Mitrovice ... Oni zavrcu vodu ... Budimo se ujutro, pakujemo stvari na motore (to mi je najtezi deo bio, stavljanje i skidanje stvari) ... Vidim spomenik iznad grada i odlucujem da odem tamo ... Pitam dvojicu momaka kako da dodjemo do tamo, detaljno mi objasne ... Hvala, grejemo motore i krecemo lagano ... Dolaze ti momci kolima do nas i kazu da ih pratimo, oni ce nas ipak odvesti do gore ... Stajemo i vode nas do spomenika (jedan deo moramo peske) ... Pokazuju nam juzni deo (siptarski) koji je znatno veci od severnog ... Jako lep pogled ... Vidi se i Obilic koji je nekih 60km udaljen od nas ... Vodimo Mirka i Dalibora na pice u znak zahvalnosti sto su nam pokazali put ... Kazemo im da izaberu gde cemo i odvode nas do etno kuce u Zvecanu ... Popijemo pice, doruckujemo i ne daju nam da platimo racun ... Neverovatno ... Jedno 15 minuta frka oko racuna i nema sanse da mi platimo, konobar nece, zovemo gazdu da im otvori racun kada dodju da piju, ma nema sanse nista ... Razmenjujemo brojeve i obavezno da se cujemo sta god da im zatreba. Dalibor je inace radio nocnu smenu od 12 sati na pumpi i nije spavao, ali je bio voljan da nam sve pokaze i objasni. Ako procitate ovo hvala vam momci na svemu. Nino i Zdravko odlaze ka BG-u, a nama objasnjavaju kako da dodjemo do druge granice jer nastavljamo ka Crnoj Gori i upozoravaju nas da nikada ne skrenemo levo inace necemo dobro da se provedemo Put je stvarno i dalje dobar ... Sve krivine, gume dobro drze, spustamo se do maksimuma ... Nailazimo na branu, prolazimo tunel i jezero Gazivode koje je stvarno fenomenalno ... Nekih 20 km vozimo uz jezero ... Odusevljamo se bojom i cistinom ... Moramo stati da se slikamo .... Nailazimo na BMW X5, vidim ambasada, tablice izdate u Beogradu ... Japanci ... Pitaju nas da se slikamo sa njima ... Ok nije problem Pita nas sofer njihov (koji jedini nije Japanac) odakle idemo ... Objasnjavamo ... Kazem vidim i vi ste iz Beograda po tablicama ... Ne ne ... Ja sam iz Pristine ... Albanac ... Normalan covek srecom, pozdravljamo se i nastavljamo dalje ka granici .... Ubrzo nailazimo na KFOR, oklopna vozila, kamione, vojsku ... Opet ni malo prijatna situacija ... Pozdravljaju nas, uzvracamo pozdrav ... Granica ... Prolazimo sve kontrole bez problema, uz malu tremu zato sto Misha nema dozvolu za motor ... Traze nas samo saobracajnu dozvolu i pasos ... Kosovska policija nas proverava, nema nigde nikoga, dosadno im je verovatno pa nas cimaju ... Ali sve je ok, srecan put idemo dalje ... Vozimo se ... Nailazimo na jednu dzamiju ... Drugu dzamiju ... Trecu dzamiju ... Cetvrtu dzamiju ... I gotovo, uhvatila me panika, garant smo zalutali u pogresan deo ... Dajemo gas nigde ne stajemo ... Nailazimo na granicni prelaz sa nasom zastavom ... Ufff nisam se ovako obradovao zemlji nikada Dobar dan, dobar dan ... Dajem pasos ... Izvinjavam se, ako moze pitanje ... Gde se ja nalazim sada ?! Carinik me gleda mrko ... Misli da ga zavitlavam ... Znas li ti gde si covece ? Pa ne znam, zato vas pitam ... Koji je ovo granicni prelaz, idem ka Crnoj Gori, da li sam na pravom putu ? Jesi, kratko odgovara ... Hvala, dovidjenja. Gledam u retrovizor cekam da li ce Misha da prodje ... Ne traze ga vozacku dozvolu, sve je ok, prelazimo uspesno Granica Crne Gore ... Dobar dan ... Dobar dan ... Prilazi mi carinik ... Mozes li da ga razvuces najvise sto mozes sada kada prodjes ... Hm ... Ne znam da li je trik u pitanju ... Pa ako nece vasi da me cekaju gore zbog brzine, mogu ... Nece niko da te dira ne brini ... Samo daj gas slobodno ... Vidim da je srecniji od mene ... Ok nije problem ... Hvala dovidjenja ... Razvlacim prva, druga, treca, 180km/h i nestajem ... Valjda mu je dosta od mene Pravimo pauzu ... Misha juri zmiju po litici ... Promasili smo put ... Nailazimo na Bosnjacku kulturnu zajednicu ... Simpaticno, zenske gace, brusevi... To je zajednica u koju bih mogao da se pridruzim Vracamo se na pravi put ... Nailazimo na tablu za manastir Djurdjevi stupovi ... Idemo do tamo ... Obojica nismo krsteni, ali nece nam zameriti valjda ... Jedan od najstarijih manastira ... Stvarno lep prizor ... Pop koji nam prilazi ... Deco odakle idete ... Objasnim mu nase putovanje ... Pogleda nas ... Vi to motorima idete ?!?! Da ... O Boze pomozi im ... Prekrsti se i ode uz blagi osmeh Ostavljamo prilog na ikonu i nastavljamo dalje .... Vozimo se ... Nacionalni park Biogradska Gora ... Hm ... Odlucim da skrenemo tu i odemo do Biogradskog jezera ... Placamo ulaz i penjemo se uzbrdo ... Jezero je fascinantno stvarno ... Upoznajemo se sa dva coveka iz Podgorice koji su isto bili na Kosovu ... Kupili motore i vozikaju se svuda ... Bili su u Sarajevu, Kraljevu, Kosovu ... Ko zna gde ce dalje ... Momci stvarno pozitivci Krecemo lagano ... Misha odlucuje da ne ide putem nego malom precicom izmedju parkiranih kola ... Kako je velika vlaga na jezeru, motor proklizava i pada na parkirana kola ... Trcim do njega, dizemo motor zajednickim snagama ... Na motoru izgreban vizir i polomljen retrovizor ... Nista strasno ... Na kolima napravljena rupa na rubu iznad tocka ... Uf ... Cekamo vlasnika da dodje ... Naravno kako to biva ... Vlasnik celav ... 2 metra u visinu, 2 metra u shirinu ... Ufff ... Jeste dobro momci ? Ma jesmo mi ok ... Ajde da resimo ovo vase ... Koliko para ... Auto nije moj, od mog brata je, sada ce on da dodje ... Divno mislim se u sebi, auto je star i ceo je zardjao ... Ali da nas traze 500 evra ... Dali bi nije problem, posto bi u suprotnom zavrsili u jezeru zajedno sa motorima od strane brace iz Kolasina ... Dolazi brat ... Smeska se ... Momci jeste vi dobro ? Jesmo jesmo ... Kaze ne treba nista i onako radim sada limariju na kolima ... Srecan put ! Hm ... Cudno nam malo ... Jeste sigurno da ne treba nista ? Da castimo nesto ? Stvarno ne treba nista srecan vam put ... Dajem nam broj od majstora gde da zavarimo retrovizor i pokusava da nam objasni put do njega, ali priznaje i sam da ga necemo lako pronaci ... Oprastamo se, zahvaljujemo i odlazimo da trazimo majstora po planinama bez trunke asfalta i bilo kakvog oblika puta .... Na nekom brdu vidimo kucu u daljini i nailazimo na neki "put" ... To je to ... Tuda cemo ... Posle 10 minuta voznje motora po tom "putu" i posle par prilika da dobro padnemo ... Stizemo do majstora ... Scena je kao iz najgorih horor filmova ... Nedodjija ... Uf ... Ni malo prijatno ... Puta nema ... Kamenje ... Nigde nikoga u bilzini ... Iznad nas dalekovod koji se cuje kao 10 trafo stanica ... Jeziv zvuk struje, kao da ce da vas udari svakog momenta ... Tu je pojacano zracenje do maksimuma ... A i ekipa koja je tu deluje ozraceno skroz ... Cekamo da se zavari ... Majstor i sin njegov ne progovaraju nista ... Pitamo nesto ... Oni cute ... Cekamo pola sata ... U medjuvremenu klinac od 4-5 godina uporno pokusava da nam obori motore ... Pola sata se borimo sa njim ... A vrlo smo napeti, znamo da ce nas majstor odrati sa cifrom ... Ali koliko god da trazi dajemo mu, ne mozemo nista da uradimo ... Mene pocinje jako da boli glava od dalekovoda verovatno ... Majstor dolazi, montira ... Trazi 10 evra ... Au ... Neverica ... Dajemo pare, hvala majstore i dalje u strahu lagano napustamo nedodjiju ... Ukljucujemo se na glavni put i pravac Podgorica ... Ulazimo u Kanjon Morace ... Uf ... Jezivo ... Umorni smo ali peglamo krivine ... Ides u krivinu naginjes se i onda ti se samo autobus pojavi preko pune linije ili lokalac sa svojim Golfom ... I to na svakoj krivini skoro se isto desava ... Osedeo sam ... Ako vozis sredinom lupice te neko iz suprotne trake u krivini, a ako vozis skroz desno naleteces na odron kamenja ... Vozimo lagano ... Bas lagano ... Iznerviran ... Od jednom kolona ... Svi stojimo ... Ne pomeramo se ... Idemo lagano u preticanje ... Dolazimo do tunela broj 27 ... Saobracajka ... Pokusavamo da prodjemo, nekako preko ulja, ne dajemo gas, ne stiskamo kocnice, lagano klizamo, ali se odrzavamo. Stajemo ... 2 momka iz Novog Sada na motorima proklizali na ulju i zakucali se u kola iz suprotnog pravca ... Dobro su, ali motori nisu ... Bili smo malo sa njima, ali na zalost im ne mozemo pomoci nikako, ima ih dosta, pozdravljamo se i nastavljamo dalje ... To nas dodatno potresa i jos sporije vozimo ... Nije mi do slikanja ... Tako da cu vas uskratiti sa fotografijama ... Ulazimo u Podgoricu ... Odmaramo na pumpi ... Pozari svuda oko nas dim ... Nastavljamo ka moru ... Celim putem voze kao da ne postojimo ... Svi pricaju na mobilni i ne *ebu nas 5% ... Kao da hoce namerno da nas ubiju ... Ok naviknemo se na to i idemo malo ostriji tempo do mora ... More na vidiku !!!! MORE !!!

... Pozitivno raspolozenje i avanturisticki duh nas je naterao na jednu zanimljivu moto rutu : Beograd, Kragujevac, Kraljevo, Raska, Zvecan, Kosovska Mitrovica ... 25. Jun Beograd ... Bajk Rok Misija, peta po redu, ali nama prva (Misha tattoo i ja) ... Sa velikim zadovoljstvom se prikljucujemo ekipi kod Skupstine oko 9:30 ... Stvarno mnogo motora oko nas ... Ne mogu sakriti uzbudjenje ... Pristizu sa svih strana sveta ... Rusija, Grcka, Hrvatska, Poljska ... Razne registracije i razne motore mozete videti ... Drugar Nino dolazi sa svojom Hondom i jednostavno je bacio u senku svaki motor koji se nasao na putu ... Evo i slike kao dokaz ... Betmen bi mu pozavideo na motoru 10:20 Pale se mashine, grmljavina motora, sirene, formira se veoooma dugacka kolona i krecemo na Kosovo ravno ... Pravac Kneza Milosa pa na auto-put do Batocine ... Prvo stajanje na nekih 80 km od Beograda ... Mala pauza, doruckujemo, sipamo benzin (NIS nam je obezbedio 2 sipanja besplatno, svaka im cast) formira se kolona i nastavljamo dalje ... Ulazimo u Kragujevac, blage impresije prema krstu bez obzira sto nisam neki vernik ... Kolona i dalje izgleda impresivno, pozdravljaju nas duz celog puta ... Ljudi masovno stoje i pozdravljaju, ne ostajem im duzan ni malo sa mahanjem i sviranjem... Izlazak iz Kraljeva i stajemo na drugo punjenje goriva na pumpi ... Broj ljudi na pumpi je impresivan ... Mnogi su se bas na toj pumpi prikljucili nasoj koloni ... Parkiramo, ogromna guzva, cekamo da dodje vodja kolone i Bora Djordjevic (zadrzali se na prvoj pumpi) da bi odobrili sipanje goriva ... Jezivo veliki broj motora ... Malo obratim paznju dosta njih u kratkim majicama i Fila papucama ... Zanimljivo mislim se u sebi, krenuli na takav put bez opreme ... Onda skontam da su dosli samo da sipaju besplatno gorivo i vracaju se kucama i zujanju po gradu ... Zbog velikog broja takvih olosa stajanje na pumpi nas je kostalo 2 ipo sata ... Moja grupa nastavlja dalje, a iza nas more ljudi, pravih bajkera koji cekaju na benzin i dalje ... Zbogom Kraljevo i indijanci u papucama koji ste dosli da se ogrebete za benzin da bi pozirali po okolnim seoskim kafanama ... Put je odlican, krivine, asfalt bez rupa, jedino sto je prepuno lokalnih manijaka koji uporno pokusavaju da nas ubiju ... Ni malo prijatno kada neko iz suprotnog pravca isece krivinu i udje u vasu traku ... Sreca izbegavamo sve uspesno ... Prolazimo Rasku, zaustavlja nas policija, uz obrazlozenje da ne mozemo svi od jednom da prodjemo granicu nego da idemo u grupama po nekih 100 motora ... Ok, nije problem, u medjuvremenu saznajemo da je jedna devojka pala sa motora negde na ulasku u Rasku (naletela na veliki kamen u krivini i nije uspela da ga izbegne) ... Otvoreni prelom noge nazalost ... Upadamo u prvu grupu koja prelazi granicu ... Stizemo na prelaz ... Nasi nas traze da skinemo kacige da nam vide lica, ali ne traze dokumenta, sve je ok, prelazimo na drugi deo ... Zaustavljaju nas Danska vojska i Kosovska policija, naoruzani svi do zuba, onako malo ruzan prizor ... Traze pasose, identifikacija, ali sve mirno i profesionalno ... Ne zadrzavamo se mnogo i nastavljamo ka Kosovskoj Mitrovici ... Eh sada ... Duz celog puta svi ljudi su na ulicama, svi su dosli na glavnu ulicu, sve generacije ... Mashu nam dok prolazimo ... To je jedan dozivljaj koji vam ne mogu opisati recima, a ni slikama ... Jednostavno se mora doziveti ... Nesto stvarno velicanstveno ... Ne znam ... Nemam reci ... Najezim se cim se setim tog dela puta ... Mislim da ni Tito nije dobio onakav docek kakav sam ja doziveo ... Ja nisam bio tako srecan ni kada sam video deda mraza kada sam imao 5-6 godina ... 365 dana u godini, a to je bio jedan dan kada je neko mislio na njih ... Deca sa natpisima dobro nam dosli, daj gas, Kosovo je srce Srbije Ulazak u Kosovsku Mitrovicu ... Celo te veselje ... Svi su na nogama ... Neverovatno ... Voleo bih da mozete da dozivite sve to preko ovih slika ... Slikao sam 95% sa jednom rukom dok sam vozio motor i iz tog razloga nisu ispale najbolje ... Celu kolonu vracaju polukruzno i ne dozvoljavaju prolaz do mosta u KM ... Svi odlaze na mesto gde se sprema zurka ... Ja uspevam da se probijem do mosta i dozvoljavaju mi da se slikam na istom ... Deca trce oko mene, kao da sam mocni rendzer, deda mraz, betmen, supermen i Cak Noris sve u jednom ... Tako sam se osecao ... A ja nisam imao nista da im dam osim zastavica sto sam nosio na motoru ... Tuzno ... Dolazim nespreman ... Mnogi mi prilaze, cestitaju, zahvaljuju se sto smo dosli ... Ne znam sta da im kazem ... To je ono isto kao kada vas neko dira kada ste klinac, pa vi pozovete starijeg brata da resi stvar ... Stariji brat resi stvar, odbrani vas, ali on ode posle, a vi ostajete u problemu i dalje ... Znaju oni to ... Ali njima je ovaj dan sve ... Eto bio je to prvi deo ove velicanstvene price ... Drago mi je ako ste procitali sve ...

Moj skromni doprinos temi ... 'tica u proletu ... i grom kako puca u Beogradjanku

To je zenski model sa kapuljacom. Ja sam sebi ostavio par komada, isao sam u Pandorf u Tommy H radnju i uporedjivao ... Nema greske, to je to.

Paul Smith M velicina svetlo plava 10e Tommy H. Golf - M velicina, tamno plava - teget 20e GANT 3XL 10e Paul Smith XL velicina - plava 10e CK na nekima pise da su XL ili L ... Ali su male, recimo da su M ili S 10e

Dva komada krem boje, velicine M Svetlo plava XXL Tamno plava XL Smedja L velicina Lacoste roze XL Crna XL na V izrez Tommy H. GOLF model, drugacija je od ovih, M velicina, teget boje Imam jos dosta nekih pamucnih majica dugih rukava po 10 evra ... Ako nekog zanima mogu postaviti slike

Atraktivni zenski i muski dzemperi u raznim bojama i velicinama ... Cena skromna ... 20e I dva muska parfema testera, znaci bez kutije, ali sa jos jacim mirisom, originali naravno po ceni od 35 evra za oba. Calvin Klein Obsession Night i Davidoff Game ... 125mml i 100ml Akcija traje do utorka ... Tada palim na more i nema vise

Evo jos jedna rasprodaja ... Intel®, Celeron CPU 2.80GHz, Windows XP, LG DVD citac, Hard Disk od 80GB, VITO kuciste ... Ima ozbiljan program za vodjenje restorana/kafica, koji je bio masno placen Restoran je zatvoren, a computer ostao. Pa eto ako neko otvara neki ugostiteljski objekat za 40 evrica moze biti ponosni vlasnik ove masine Samo kuciste, bez monitora i ostale pratece opreme. 060 0 250 120

1

Felne su me napustile. Moze lock

I jos jedno pitanje ... Da li neko zna koliko je bezbedno otici sam na Gazimestan ?

Nova cena 70 evrica

Odlicno Hvala ti veliko druze !! To me je zanimalo . Vidimo se dole onda

Nova cena 80 evrica rupe su 5x98

Ulecem sa pitanjem delimicno vezanim za ovu temu. Planiram nakon ovog dogadjaja da krenem do Tivta ... Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Rozaje, Berane, Kolasin, Podgorica pa dalje ka moru ... Posto nisam nikada bio na Kosovu, zanima me koliko bi se dobro proveo na delu Kosovska Mitrovica - Zubin Potok i na tom "granicnom" prelazu ? Stvarno nemam iskustva pa pricajte I sta generalno mislite o ovoj ruti do mora ? Ako sam promasio temu izmestite me

Najcesce su me slikali u Bechu, ali nikad mi nista nije stiglo. U pocetku mi je bilo zanimljivo ... Cudim se kako svi voze ko penzioneri 40km/h na ulicama, a ja majstor dajem po gasu ... Blicevi samo sevaju, prvo nisam kontao sta je, ali posle cetvrtog blica skontao sam da je kamera

Evo jos jedna rasprodaja ... Intel®, Celeron CPU 2.80GHz, Windows XP, LG DVD citac, Hard Disk od 80GB, VITO kuciste ... Ima ozbiljan program za vodjenje restorana/kafica, koji je bio masno placen Restoran je zatvoren, a computer ostao. Pa eto ako neko otvara neki ugostiteljski objekat za 50 evrica moze biti ponosni vlasnik ove masine Samo kuciste, bez monitora i ostale pratece opreme. 060 0 250 120

Evo informacija od vulkanizera, rupe su 5x98 ... Odgovaraju valjda za Fijate, Alfe ... Nisu lupane, izgrebane ... Nova cena 90 evrica

Pogledacu sutra pa ti javljam druze.

060 0 250 120 Ne znam dimenzije stvarno, znam samo da su 15ice, nisu izgrebane, uvelicaj sliku ... Sasvim dobro izgledaju ... Ako hoces da ih vidis javi se, nije problem, nalaze se u Ulcinjskoj na Zvezdari.

Dva ista i ispravna zamrzivaca od 315 litara. Bili su u upotrebi u restoranu, jedan za led, a drugi za hranu. Ne znam tehnicke karakteristike, ne razumem se, ali evo slika. Cena za oba 140e, a pojedinacno 80e

Felne, 15ice, u super stanju, neogrebane. (Mislim da su skinute sa Golfa 3) Samo felne, bez guma i srafova. 100 e