Smajser
-
Broj tema i poruka
593 -
Pridružio se
-
Posetio poslednji put
Tip Sadržaja
Profili
Forumi
Galerija slika
Kalendar
Articles
Odgovori koje je postavio član: Smajser
-
-
Chateau de Cheverny
Zamak Renesansnog stila sa veoma jasnim uticajem klasicne epohe. Prvo sto vam upada u oci je neka vrsta uzvisenosti, koja verovatno potice iz njegovih pravilnih simetricnih linija. Ovo je jedan od najocuvanijih i enterijerski najbolje opremljenih dvoraca u dolini Loare. Originalni i perfektno ocuvani namestaj ide u proslost sve do perioda Luja XIII. Ovu ''srecu'' najvise moze da zahvali tome sto je sem u jednom kratkom periodu, od svog nastanka pa do danas pripadao istoj familiji.
Sama prica o nastanku dvorca zanimljiva je i bar za mene, veoma poucna.Ovde sam mogao da vidim, kako ''nastaje'' prava aristokratija i koliko je vremena za to potrebno. Zalosno je sto smo mi bez nase ostali u vreme kada je ovaj dvorac nastajao, a one koji su pokusali posle toliko vekova da je svojim radom,zaduzbinama i kulturom ''ozive'' - postreljali u periodu 1944-45. :'(
Porodica Hurault koja je stvorila ovo predivno zdanje, bila je vec krajem XIV veka veoma poznata. Iz svojih redova davala je najvise drzavne cinovnike (drzavne sekretare,ministre i kancelare) koji su sluzili francuske kraljeve od Luja XII pa do Hendrija IV. 1490 Jacques Hurault, intendant kralja Luja XII (jel vam ovo nesto poznato - tenderi, javne nabavke i tako to....? ;D ;D ;D ) resio je da srusi mlin i napravi dvorac. Na mestu ovog srednjevekovnog zamka, koji svojim odbrambenim kulama,jarkom ispunjenim vodom i debelim zidovima vise nije odgovarao potrebama njegovih vlasnika, 1634. sagradjen je dvorac koji danas mozemo da vidimo.
U njemu se odigrala i jedna tragicna prica. Mladi vlasnik dvorca Henri Hurault, potaknut neslanim salama kralja Henrija IV, nenajavljen je dosao iz Pariza u Cheverny. Posto svi znamo da ovakve posete mogu samo da dovedu do problema (ja se napr. uvek javim kad dolazim sa sluzbenog puta ;D
) mozete da predpostavite sta je zatekao u svojoj spavacoj sobi. Ljubavnik mlade kontese skocio je kroz prozor, ali je imao nesrecu da polomi nogu, tako da nije mogao da pobegne macu razljucenog supruga. Kada je zavrsio sa njime, Henri se vrtio u sobu kod svoje nesrecne supruge i ostavio joj mac i casu sa otrovom. Maleroznoj devojci presudio je otrov. :'(Henri Hurault se posle ove tragedije ponovo ozenio, a njegova nova supruga zasluzna je za prosirenje, ukrasavanje i izgled Chevernya u ovom obliku.
Njihovi potomci i danas dan upravljaju ovim predivnim dvorcem. Ocigledno nasledivsi preduzimljivi duh svojih predaka, oni i dalje zive u kompleksu koji okruzuje dvorac i redovno upraznjavaju lov,golf i sl. aktivnosti koje dolikuju njihovom rangu. Budzet im neprestano pune ovakvi ''smrtnici'' kao mi, koji placaju ne bas jeftine karte kako bi makar malo ''zavirili'' u njihovu privatnost, stvaranu vekovima.
Okruzen je predivno uredjenim parkom, a na kraju citavog imanja nalazi se jedna od najvecih i najbolje opremljenih prodavnica suvenira koju smo posetili u dolini Loare.
Parking na trgu ispred ulaza u kompleks dvorca.
''Najnovija'' generacija vlasnika dvorca. Ima jos neozenjenih i neudatih ako ima zainteresovanih! ;D
-
Auuu....a taman sam se ''poradovao'' da sam uhvatio NLO ;D ;D
kad ono....posle analize u centru ''stranih placenika i domacih izdajnika'' - iskreno, nikad nisam shvatao kakvi su to ''strani izdajnici'' ??? ;D - izgleda je u pitanju bio leteci pacov ili po naski golub, columba spp. :-[ 
-
Sjajne fotografije. Sa cime je ovo uslikano? Jel si ti bio onaj momak sa aparatom na stativu, sto ga je umalo odneo voz u sred fotkanja
;D -
Chateau de Chambord
Najveci i najpopularniji zamak u dolini Loare. Projektovao ga je i izgradio za kralja Fransoa I italijanski arhitekta Domenico da Cortona 1519. Neki kazu da mu je osnove plana dao licno Leonardo Davinci. Palata je ogromnih dimenzija (440 soba,365dimnjaka i 85 velikih stepenista) a cilj ovako monumentalne renesansne gradjevine, bio je da istakne narastajucu moc centralne vlasti i vladara.
Kad ga je napravio, Fransoa I je u njemu proveo ukupno 42 dana posto mu je delovao isuvise ''hladan'' za njegov ukus. Kapric vlastodrzaca koji se kao neki sablon ponavlja kroz citavu istoriju.
Ono sto nas je najvise fasciniralo je cinjenica da je sam zamak sluzio kao ''kucica za lov''
francuskim kraljevima.I danas je okruzen najvecim odrzavanim lovistem u Evropi. U njemu ima svih vrsta divljaci,pa cak i medveda. Celo loviste je okruzeno visokim zidom, verovatno da ''obican svet'' ne bi dosao u iskusenje da obogati trpezu kraljevskom divljaci. ;D
Ovde se vidi ''zidic''
Nece mene niko da pravi ''rogonjom''! Mogu i sam....kad sam vec pokvario ''tocilicu'' ;D
-
Dolina Loare- Blois
Poseta dolini Loare i njenim dvorcima bila je velika zelja moje supruge, a svi znate kako mozete da prodjete ako ne izlazite u susret zeljama svojih lepsih polovina.
Salu na stranu i ja sam zeleo da vidim kako izgleda ''Vrt Francuske'' i ''Kolevka francuskog jezika''.
Zemlja vina i najdelikatnije kuhinje na svetu, prekrivena dvorcima i palatama. Posto u UNESCO nisu mogli da se sloze koji je njen deo najvazniji i najlepsi, 2000.godine celokupnu njenu teritoriju proglasili su ''Svetskim kulturnim nasledjem'' i tako zastitili za buduce generacije.
Zamkovi i utvrdjenja poceli su na ovom mestu da se grade jos u X.veku. Prvo su poceli da ih zidaju francuski kraljevi, privuceni veoma ugodnom klimom,plodnom zemljom i prostranim lovistima. Aristrokratija koja je zelela da bude blizu vladara gradila je zamkove u neposrednoj blizini. Ovo je dovelo do toga na relativno malom prostoru, imate tako veliki broj prelepih gradjevina.
Sredinom XVI veka. kralj Fransoa I seli prestonicu u Pariz, ali dolina Loare i dalje ostaje mondensko mesto za uzivanje i letnje provode francuske aristokratije.
Nesrecna FBR dovela je do toga da su mnogi dvorci i palate unisteni, spaljeni i opljackani :'(. Jedno vreme je izgledalo kao da ce sve ovo kulturno i arhitektonsko nasledje koje vekovima stvarano, nestati pod navalom drustvenog "taloga" koji je svojom pobunom uzdrmao i unazadio Francusku krajem XVIIII veka. Na svu srecu ovo neprirodno stanje u kolevci evropske civilizacije nije moglo dugo da potraje, tako da je novonastali sloj bogate burzoazije poceo da kupuje ruinirane dvorce, vraca ih u prvobitno stanje i tako ponovo vrati sjaj ovom dela Francuske.
Smestili smo se u mestu Courbouzon i ponovo u ''domacoj varijanti'' http://www.chambresdhotes-chambord.com/liens.html
Courbouzon se nalazi u neposrednoj blizini grada Bloisa koji nam po planu bio prvi za obilazak.
Ovaj grad vuce svoje korene kos iz VI veka. 1429.bio je baza Jovanke Orleanke za oslobadjanje Orleana.U njegovom dvorcu rodio se francuski kralj Luj XII. Tokom ratova izmedju katolika i protestanata u XVI veku, ovde se odigralo i cuveno ubistvo vojvode de Guisea i njedovog brata kardinala Louisa II koje je podmuklo organizovao francuski kralj Henri III. Ubrzo posle toga ovde je umrla od upale pluca i njegova mocna majka Catherine de' Medici, jedna od zena koje su ostavile snazan pecat na istoriju Francuske.
Dvorac je opljackan i ruiniran tokom FBR.
Restaurirao ga je i pretvorio u muzej kralj Louis-Philippe.
Dvorac i njegova okolina.
Stari most na Loari u centru Bloisa. Na tabli je urezano ko ga je podigao i koliko je puta bio rusen.
-
Fougeres
Od Mont-St.Michela odvojili smo se od mora i krenuli u unutrasnjost Francuske. Cilj nam je bio jedan od ''pogranicnih'' gradova Bretanje - Fougeres.
Opustena voznja kroz polja,sela & varosice. Sve sredjeno ''tip-top'', asfalt i u najvecoj vukoj...ni kao staklo. Sve je super, samo ljudi nema :-\
Hvala Bogu na Zumu i znakovima obavestenja kojih ima na svakom koraku (za razliku od drage mi Otadzbine, gde iste ne drzimo da bi zbunili agresorske padobrance
) inace ne bi imali koga da pitamo za pravac, kad bi se izgubili. Mada iskreno, ne znam ni kako bi pitali posto francuski ne znamo a engleski je od koristi koliko i svahili.
Konacno stizemo u Fougeres.
Fougeres je divan srednjevekovni gradic, sa uskim kamenom poplocanim ulicama i veoma dobro ocuvanom tvrdjavom. Ovaj grad je bio u funkciji granicne odbrane Bretanje. Tokom srednjeg veka putovanje kopnom je bilo daleko rizicnije nego morima,tako da je Bretanja imala mnogo razvijenije ekonomske,kulturne,verske i etnicke veze sa Engleskom i Irskom nego sa susednim francuskim pokrajinama. Anektirao je ju je tek 1532 godine francuski kralj Fransoa I. Tokom kasnijih vekova centralana vlast je sa vise ili manje uspeha pokusavala da suzbije bretonski nacionalizam i gurne u zaborav njihov jezik.
Nekako bas kad smo seli u centru grada da ''danemo dusom'' - stize nas umor! :-[ Potpuni kolaps. Vise nismo mogli ni korak da napravimo sem da nadjemo neko lepo mesto, jedemo & padnemo u krevet.
U lokalnom turistickom officu (jedino mesto gde mozda neko natuca taj banalni engleski jezik), kroz salu objasnih koliko smo umorni i kako nam je potrebno neko ''rajsko mesto'' za odmor. Bez mnogo razmisljanja poslase nas ovde http://pagesperso-orange.fr/la-perouse-du-mitan/accomodation-bretagne-home.htm
I nisu nas prevarili....
Na lepse uredjenom privatnom imanju nisam bio nikad. Osam hektara perfektno uredjene baste,sume i travnjaka. Mir,tisina & pticice.Raj!
Udaljenost od centra Fuzera kao Banjica od Terazija. Zasto ovakvog smestaja nema kod nas - nije mi jasno. 100X bolje od bilo kog hotela a cena smesna. Domacin vas doceka sa lokalnim vinom,pivom i sirom, a doruckujete vruce kroasane i domace djakonije u rajskom okruzenju.
Gazda zna engleski tako da smo se konacno lepo ispricali sa jednim ''originalnim'' francuzom. Kaze da je citavog zivota zeleo da mu posao bude gajenje cveca i vrtova, pa je konacno u penziji uspeo da spoji lepo i korisno. Sredio je farmu koja je mnogo godina unazad bila u posedu familije njegove zene, pa sad uziva u ostvarenju svojih snova. Turisti mu dodju kao razonoda i mogucnost da stalno upoznaje nove ljude.
Ovde smo sreli i rodonacelnika svih Epagneul Bretona
. Kaze da ne bi napustio Otadzbinu ni po koju cenu. ;D
-
Odlican izbor, mislim da nece glava da te boli
Ja se odlucujem za supersportsku varijantu - monopod:
Monopod je do egg stvar ;D Osim za fotografisanje lepo ga nakacis za tormo (crash bar napr.) pa moze da posluzi kao mocuga za ''objasnjavanje'' sa nesavesnim vozacima. Za muriju uvek imas izgovor - ''sredstvo za stabilizaciju u uslovima slabog svetla ;D ;D
-
Ja bih cesto bas volio da, iako imam F2.8, imam i stabilizaciju zbog staticnih motiva u pomrcini...
E zato sam ja juce pazario ovo
http://www.manfrotto.com/Jahia/site/manfrotto/cache/bypass/pid/13145?livid=68&lsf=68&child=2
sa ovim
http://www.manfrotto.com/Jahia/site/manfrotto/cache/bypass/pid/2304?livid=80&lsf=80&child=2
i valjda nece glava da me boli u pomracini ;D
-
Bas sam se pitao kad sam video helikoptere, cemu toliki iso sa tim staklom
Odlicno staklo, ja sam planirao da uzmem 2.8 ili 4 IS, ali sticajem okolnosti sam dosao u posed 70-300 IS DO.
btw. posto mi vise znaci ostrina nego 100mm vise i kompaktnost, ako neko ima viska 70-200 2.8 ili 4L, rado bih se menjao uz doplatu ;D
Ako kupujes 2,8/70-200 za CANON, obavezno bez IS-a....objektiv je sranje, mnogo loshije "crta" od obicnog, a kosta vise. Cak je i 4 IS mnooooogo bolji od 2,8 IS.
2,8 je potpuno ludilo od stakla, sem kad padne u ruke nekom ko zaboravi da vrati najobicniji ISO ;D ;D
Ovo za slabiju ostrinu 2,8 sa ISom sam cuo, ali mi ni jedan fotograf koji ga ima nije potvrdio. Verziju bez ISa sam uzeo samo zbog velicine, posto je ''stabilisani'' nesto veci a ja sam vec bio ''uplasen'' velicinom ovog telca.
Sad sam se navikao da ga vucaram unaokolo, pa ga i ne primecujem.
-
Kako si uspio da snimis pojedinacnu elisu?
Kakav je to aparat i ekspozicija?
Aparat je Canon 40D sa optikom Canon EF 70-200 mm 2.8 L
Nema neke posebne mudrosti sem da prebacis na Av, otvaras blendu sto vise kako bi brzina zatvaraca bila sto veca....i to ti je to. Ova optika pusta dosta svetla, tako da ako jos i zaboravis ISO na 1600 kao ja na pocetnim fotkama ;D ;D dobijas i 1/8000 :o ;D
-
Ima par dobrih.
Jesu li ovo crop-ovi ili direkt iz aparata? Kadrovi su ti cudni, cudno si sjekao i ne bas najbolje pozicionirao motive. Uz to, imas dosta stresenih slika.
Ostalo je ok, samo nastavi da skljocas, vjezba je cudo
E pa ova prva recenica ti govori sve -ima par dobrih- ;D Koliko sam provalio kod ovih ''renomiranih'' fotografa, oni na svakih 200-300 ispaljenih fotkica okace 2-3. Ja sam stavio 80% svega sto sam ispucao pa nije ni cudo za ''prosek''
Vecina je direktno iz aparata mada sam tu i tamo ''skracivao & suzavao'' za po 10-15%, cisto da odsecem visak neba.
Sve SFRJ flagovi
Nemoj tako, ima na helikopteru i naša zastava ;D Na avionima se može reći da ima posla da se promene obeležja, ali mi nije jasno odakle YU zastava na obeležjima kod ovih pilota, oficira, ne znam ko su.
Pa dok su leteli za JNA imali su naleta dovoljno da nauce nesto ;D ;D Od 90-tih do sad kad saberu sve sate naleta ne mogu da nakupe koliko su leteli za jednu godinu 70-tih i 80-tih ;D ;D ;D A i nostalgija ti je cudo ;D ;D
Ne znam ko su ovi likovi sa zastavama SFRJota? ??? Meni se ucinili zanimljivim pa sam ih zato uslikao.
-
I deo izvucen iz ''Glorije''.....Zamenik i njegova supruga nisu krili odusevljenje... ;D ;D
-
Slikano sa broda....
-
Vidim da polako najavljujes kraj. :-\ Iskreno se nadam da sam lose procenio !
Ma ima jos dosta do kraja
Za kraj sam ostavio Djurino & Svabino ''sveto mesto'' ;D -
Mont Saint-Michel
Manastir nastao jos u 8. veku i jedno od najpopularnijih turistickih odredista u Francuskoj. Svakodnevno je pod ''opsadom'' ogromnog broja turista sa svih strana sveta.
Manastir je napravljen na 18 m visokoj steni koja je za razliku od okolnog zemljista odolela svakodnevnoj morskoj eroziji.
Po legendi biskupu Avranchesa se ukazao Sveti Mihajlo i naredio mu da na ovom ostrvu podigne bogomolju. Sa najopasnijim od svih ''militantnih'' arhandjela nije bilo mnogo rasprave. ;D
Vekovima u sluzbi vere, ovo ostrvo je za vreme nesrecne FBR pretvoreno u zatvor. Benediktanskom redu je vraceno tek 1966 tacno 1000 godina nakon njihovog prvog ulaska u manastir. Ovaj put su se zadrzali samo do 2001. Tad su sami trazili dozvolu da odu, posto su mase turista koje dolaze svakodnevno, odagnale mir koji je monasima potreban za molitvu i posvecenje Bogu.
Tokom 19.veka lokalna reka koja se uliva u more u neposrednoj blizini je kanalisana, tako da vise nije bilo dovoljno vode koja bi odnosila prirodno akumulirani mulj. Ovo je dovelo do toga da je Mount Saint-Michel postao poluostvo i polako poceo da se ''priblizava'' obali.
Da bi popravile stetu, lokalne vlasti su pre nekoliko godina pocele da prave specijalnu hidraulicnu branu, koja bi od manastira ponovo napravila ostrvo.
I jedno upozorenje, nikada se nemojte setati van obelezenih staza u okolini ostrva. Okruzenje je puno slanih mocvara i tkzv. ''zivog peska'' koji se od obicnog gotovo ne razlikuje. Ovoj vrsti avanture mnogi ne mogu da odole, tako da pesak koji je nekad stitio manastir Svetog Mihajla od raznih neprijatelja i danas uzima danak u zivotima.
-
Put kroz centralnu Normadiju ka manastiru St.Michael. Nigde se nismo duze zadrzavali, ali ipak da stavim nekoliko fotki slikanih sa motora.
-
Mulberry vestacka luka u Arromanches-les-Bains
Jedan od najvaznijih problema koji je trebalo resiti u pripremama invazije na Normandiju, bilo je odsustvo ispravnih luka u prvim nedeljama napada. Trebalo je od samog pocetka snabdevati trupe dovoljnom kolicinom hrane,municije,tenkova,goriva i sl. ili bi planovi za formiranje jakog mostobrana vrlo brzo pali u vodu.
Jedino resenje bilo je izgradnja vestackih luka, koje bi bile dovucene preko Lamansa. Sastavljene od specijalnih betonskih barzi,starih brodova napunjenih betonom i celicnih kranova, napravljene su dve - americka na plazi Omaha i britanska kod mesta Arromanches,plaza Gold.
Iako je americka potpuno unistena u oluji koja je pogodila obalu krajem juna 1944, odigrale su kljucnu ulogu u saveznikoj pobedi tokom normandijskog proboja.
Ovo je posebno znacajno kada se zna da je ta pobeda postignuta samo zahvaljujuci ogromnoj brojcanoj nadmoci Saveznika, a ne kvalitetu ili elitnom borbenom duhu njihovih trupa.
Sam Arromanches kao i sva mesta uz ''britansko-kanadske'' plaze Gold,Juno i Sword i dalje izgledaju kao da se Britanci iz njih NIKAD nisu ni povukli posle juna 1944 ;D
Ovde mozete videti ogromanu kulturnu razliku koja postoji izmedju Francuza i Engleza - u korist ovih prvih.
U poredjenju sa domacinima, posetioci sa one strane Lamansa koji cine i 95% stanovnistva ovih mesta, lice na hordu divljaka iz paleolita. Svi su obuceni kao da im je kreacije prodavao licno Del Trotter, a po naglasku i slengu vidi se da su iz Pekama Gornjeg.
O ponasanju na ulici i po baraovima - da ne pricam.
Cak je i nasa ''pink generacija'' za ovaj britanski olos, nesto poput becke aristokratije sa manirima islifovanim na dvorcu Senbrun.
Bio je kraj nase ovogodisnje posete Normandiji. Vreme je bilo detaljno isplanirano, tako da smo sutradan morali da krenemo za Bretanju.
Vratili smo se u Bayeux taman za praznicni vatromet
;D
-
Longues-sur-Mer
Baterija Longues-sur-Mer nalazi se na 8km od Bayeuxa u kojem nam je bila ''baza''
.Betonski kazamati izgradjeni su na litici visokoj 65 metara, i svojim topovima od 150mm TK (Torpedo -Kanone) C/36 dometa 19.5km, ''pokrivali'' su americku plazu Omaha i britansku Gold.
Rad na konstruisanju citavog polozaja zapocet je marta 1944 i u same bunkere ugradjeno je preko 3000m3 armiranog betona. Samo je na osmatracki bunker koji se nalazi na samoj ivici litice, potroseno 720m3 betona.
Zidovi su debeli preko 1m.
Citavo podrucije je u dva navrata bombardovano pred samu invaziju. Prvi put bombarderi RAFa izbacili su 1500 tona bombi (neke teske i po 2t) a drugi put USAF sa 127 aviona i 600t bombi.
Nikakavu stetu na samim betonskim konstrukcijama nisu uspeli da naprave, sem prekida komunikacionih kablova. :o
Na dan invazije, oko 5h baterija je stupila u dejstvo. Usled dejstva saveznickih bojnih brodova, krajem dana svi topovi bili su ''van stroja''.
Posada bunkera predala se sledeceg dana britanskim komandosima bez borbe.
Baterija Longues-sur-Mer posebno je zanimljiva jer je jedna od najbolje ocuvanih na normandijskoj obali.
Podrucije osmatrackog bunkera.
Plaza koja se nalazi u neposrednoj blizini baterije. Verovatno je sluzila za razonodu nemackim vojnicima u dugom periodu mira izmedju 1940-44
-
La Cambe
Nemacko vojnicko groblje La Cambe, jedno od sest koja se nalaze na ovom podruciju. Otvoreno je 1961. godine i u njemu pocivaju nemacki vojnici poginuli tokom bitke za Normandiju. Ovde je sahranjeno 21222 vojnika, od kojih 207 nepoznatih pociva u centralnoj Kamaradengraben grobnici.
Moja draga razmislja o brakorazvodnoj parnici ;D ;D
Zanimljivo je da se o nemackim vojnim grobljima sirom sveta brine ''Nemacka Komisija za Vojna Groblja'' koja je u sustini privatna firma formirana 1919 godine.
Danas oni brinu o 827 vojnih grobalja u 45 zemalja (oko 2 miliona poginulih vojnika), imaju oko 10000 volontera (uglavnom mladih) i 536 stalno zaposlenih. Posle pada ''Berlinskog zida'' dobili su novi veliki zadatak a to je pronalazenje, identifikovanje i formiranje novih grobalja sirom bivseg Istocnog bloka.
Ove podatke vam dajem da bih opisao kako se jedan veliki narod brine o svojim palim herojima. Nemci jesu zapoceli pa izgubili oba svetska rata, ali im to nikad nije prestavljalo prepreku da svoje izginule vojnike tretiraju kako dolikuje. I danas dan oni pretrazuju nepregledne stepe Ukrajine i Rusije, mocvare i sume Francuske i Poljske, pronalaze svoje mrtve i dostojno obelezavaju mesta gde su pali. Na taj nacin salju poruku buducim generacijama da njihova nacija i drzava vrede, posto ne zaboravljaju one koji su za nju sve zrtvovali.
Kakvu poruku mi saljemo nasim potomcima, najbolje se moze videti na Kajmakcalanu, Skociviru, Dobrveni, Zebrnjaku kod Kumanova itd.
Vrlo blagim jezikom receno, poruka je da smo nedostojni naslednici svojih velikih predaka.
U La Cambe sam dosao najvise zbog posete grobu jednog od najvecih tenkovskih asova svih vremena SS-Hauptsturmfuhrera Michael Wittmanna.
Na svom ''racunu'' ima 135 unistenih tenkova i 132 PT topa. Najveci broj pobeda postigao je na Istocnom frontu.
Ipak, njegova najpoznatija i meni najomiljenija akcija odigrala se 13.juna 1944 u mestu Villers-Bocage. Wittmann je tada komandujuci tenkom Tigar 1, u solo akciji unistio 11 britanskih tenkova, 2 PT topa, 13 oklopnih transportera - i sve to za samo 15 min.
Ovakav udarac od strane samo jednog tenka doveo je do zaustavljanja prodora citave 7.britanske oklopne divizije, cuvenih ''Pustinjskih pacova''.
Vidno uzdrmani ovom akcijom, Britanci su primenili jedinu ''taktiku'' za koju su bili strucni. Poslali su bombardere koji su u potpunosti razorili Villers-Bocage.
Wittmannn je za ovu akciju odlikovan Macevima za Viteski Krst sa Hrastovim liscem.
Poginuo je 08.avgusta 1944 u akciji kod grada Gaumesnil.
Marta 1983.godine tokom izgradnje lokalnog puta, pronadjeni su posmrtni ostaci Wittmanna i njegove posade. Identifikovani uz pomoc dentalnog kartona i ID plocice vozaca tenka Heinricha Reimersa.
Kasnije su zajedno sahranjeni na groblju La Cambe.
Kasnije smo i mi otisli do Villers-Bocagea kako bih provozao svog Stromu kroz ulice ovog legendarnog gradica. ;D
Obratite paznju na cvece koje Francuzi sade i perfektno odrzavaju na skoro svakoj javnoj povrsini. Za razliku od nas - vole ljudi da im bude sareno i lepo.
-
Saint-Lô
''Prestonica rusevina'' kako ga je nazvao Samuel Beckett. Grad koji je mozda najvise stradao tokom invazije na Normandiju (pored Caena). Tipican primer iz istorije, kako ''oslobodioci'' ponekad mogu da nanesu mnogo vise stete i od samih okupatora.
Iako je bio strategijska raskrsnica puteva i pruga, nikada nije utvrdjen pravi razlog za nekoliko puta ponovljeno ''tepih'' bombardovanje, u kome je nestalo 95% grada.
Iako je sam grad trebalo da ''padne '' u prvim danima po iskrcavanju, osvojen je uz ogromne americke gubitke tek 18.06.1944. Mesec dana kasnije bio je jedan od oslonaca za operaciju ''Kobra'' i pobedonosni Patonov proboj kroz Francusku.
Za posetu ovome gradu imali smo dva razloga.
Prvi je zelja da vidimo gradsku katedralu, koja je ostala kao nemi svedok simbol stradanja St Loa. Od dva tornja katedrale, delimicno je obnovljen samo jedan.
Ispred same katedrale sreli smo grupu engleskih motorista i medju njima konacno jednog ''Stromera''
Drugi razlog je moj pokusaj da pronadjem tkz. Barkmanov ''ugao''
;D
Ernst Barkmann je nemacki tenkovski as koji je tokom americke ofanzive ''Kobra'', svojim Panterom kod mesta Le Lorey uspeo sam da unisti kolonu Sermana. :o
Za ovo je dobio odlikovanje Viteskog Krsta.
Gospodin Berkman je inace ostao ''upamcen''
;D i na Istocnom i na Zapadnom frontu. Posle rata se vratio u svoj rodni grad, u kome je bio sef vatrogasne sluzbe a do nedavno i gradonacelnik.
Iako smo se lepo navozali po okolini Le Loreya, mesto same bitke nismo pronasli. Predpostavljam da smo sigurno prosli kroz njega ali da je stari hrast, ispod koga je Barkmanov Panter ''gruvao'' po amerima, davno posecen.
Da bi shvatili koliko je proboj americkih tenkova i pesadije bio tezak kroz unutrasnjost Normandije, evo nekoliko slika tipicnog normandijskog ''bokaza''. Stotinama godina livade i njive ogradjivane su niskim bedemima od blata i kamena, na kojima je kasnije sadjeno vise vrsta tkzv. zive ograde. Kada se ovaj materijal povezao sa korenom drveca, dobijen je ''bocage'', idealno skroviste za tenkove,PT topove, snajperiste i sl.
Ova prepreka je onemogucavala napad na sirokom frontu, i skoro ponistavala saveznicku nadmoc u ljudstvu i tehnici.
-
Carentan
Mali grad toliko poznat svima koji se bave istorijom americkih padobranskih jedinica u II sv.ratu. Mesto na kome je 101. vazdusnodesantna pokazala da je jedna od najelitnijih jedinica americke vojske. Isto to se moze reci za hrabrost i borbeni duh nemackih padobranaca Fallschirmjäger-Regiment 6 koje je predvodio Oberst Friedrich von der Heydte. Borili su se sve dok im nije u potpunosti nestalo municije.
Osim sto je odigrao strateski veoma vaznu ulogu u uspesnom sprovodjenju operacije ''Overlord'', Carentan je medijski postao veoma poznat posle ''uloge'' u seriji ''Band of Brother's'' i ''obrade'' u virtualnom ratu ''Call of Duty''.
Tokom nase posete Carentan je bio potpuno PUST
Kisa jeste povremeno padala, ali je grad izgledao kao da je na njega pala neutronska bomba. Nigde zive duse! ??? Da li je ''posecenost'' bila takva i juna '44 nije mi poznato.U grad smo usli iz pravca koji je za napad koristila 506.padobranska regimenta i njena medijski najpoznatija je jedinica Easy Company, 2nd Battalion.
Moju ''ushicenost'' sto sam konacno i fizicki prisutan u gradu koji sam toliko puta ''virtualno posetio'' sa Tompsonom,BARom ili Stg44 u ruci
, malo je pokvario osecaj da su se svi negde razbezali. ??? Mesto je delovalo avetinjski. Prosto sam ocekivao da se prozori iznenada otvore i da MG42 raspali po nama.... :-\Posetili smo sediste gradonacelnika, kako bi objasnili da nasa cudna registracija nije iz III Reicha.... ni tamo nismo nikoga pronasli.
Umorni od potrage, provozali smo se malo po centru slikali pored gradske katedrale i nastavili dalje.
-
Meni je ovo potpuni ideal ''avanturistickog'' motorcikla. Pogon na 2 ili 3 tocka, lep i ''robustan'' u isto vreme. Svako na njemu izgleda kao Indijana Dzons ;D
-
Trebao si da kupis onaj top, pa da vuces Stromom ;D i bocnu prikolicu da popakujes sve sto ti treba...
Verovao ili ne, topce stvarno vuce motorce (Zuendapp KS 750)! Idealna kombinacija + sve lepo popakujes u prikolicu.Da ima - kupio bih ODMAH ;D ;D
-
A drugo, ako nam ne kažeš i ne pokažeš zbog kojih te to sitnica žena mlatila u ratnom mega marketu, smatraću ovaj putopis nedovršenim i nekompletnim... ;D ;D ;D ;D ;D
He,he...pa nije moguce bas sve izloziti ''pogledu javnosti'' ;D
Falile su mi neke ''sitnice'' tipa, navlaka za nemacki padobranski slem,crni M1943 ''tenkovski'' kacket, pojedine oznake i sl. Vece komade opreme nisam imao gde da stavim, pa ih ostavio za neki drugi put.
Sve se nadam da ce i kod nas ''zaziveti'' ideja ''ozivljivaca istorije''
http://www.reenactor.net/forums/index.php?page=17
Bar nase prostore nije zaobisao nijedan rat u poslednjih 2500 godina ;D ;D
Francuska 2008
in Putopisi
Napisano