.... korisne informacije za Bohinj i okolinu http://www.bohinj.si/[glow=red,2,300][/glow]

Vidim, da još niko nije spomenuo ovu rutu: Ljubljana - Bled - Bohinj - ( obavezno do slapa Savica....izvor Save Bohinjke ) - ručak u Srednji vasi nad Bohinjem ( pizzerija EMICA......po mome najbolje i najveće pizze u SLO.....i još puno ostale hrane....čak i na kašiku ) - natrag do Bohinjske Bistrice - polako u brda na Sorico - spuštanje prema Železniki ( preko Petovega Brda.....jer put odmah na dole prenavljaju.....pa je zajebano prolazit ) - Škofja Loka ( ovde obavezno na Glavni trg na jednu finu ledenu kavu ) - Ljubljana Oni....koji putujete kroz Bovec......nemojte zaboraviti, da imate usput jako dobro obnovljene zaklone iz 1. svetskog rata ( tuneli, kaverne, tranče, jarki, zakloni, kraterji bombi, kolibe )........ali za ogled toga preporučuje se imati koju lampu, jer ima dosta tunela ukopanih u skalu......pa ako postoji mogučnost....imati sa sobom nekog, koji vam može malo više ispričati o svemu tome ( možete i mene kontaktirat ). Onda.....na putu prema bivšem graničnom prelazu Predel.....imate tvrđavu Kluže......ako imate vremena možete se preko tunela popeti po lakoj stazi ( mulatiera ) do tvrđave Fort Herman ( dobro se vide direktni pogodki teške Italjanske artilerije ). Cca 5km dalje ( proti Predelu ) imate još tvrđavu, koju su sjebali Francuzi......davno, davno......al ima fenomenalan spomenik Austrijskim vojnicima -( lav koji umire ), a dalje možete preko Belopeških jezer - Trbiž - natrag u SLO, par kilometara od granice desno u Planico.....peške u Tamar ( krasna Alpska dolina )...... pa dalje prema Kranjski gori....itd Eto....tolko od mene....bar za sada.....imam ja još puno toga.......al mi visi šef na potiljku.....pa da ga ne zamaram previše :-D

Pozdrav Quazzaru.... Lepo je bilo pročitati ovaj putopis.....da ti javim, uspeo sam srediti i grlo i glas. Pihhh, previše piva......video si, kako brzo su se ispraznile čaše. Mi smo još neko vreme uživali kod Neima......a anda pičili u Pančevo.....da Jagr vide, gdje je nekad služio domovini ;D .....a sledeči dan u jednom šusu do Ljubljane. Ako vas donese u našu malu "deželo".....obavezno se javite. Pozdravi i bolju polovinu.....pa i Jošku obavezno.

Zdravo društvo.....ponovo ja.....sa nemogučim željama. Nek mi neko kaže......odakle je najlepši kanjo ove reke.......od Molkovca prema planini Lisac....il negde drugdje????? Puno hvala unaprijed.

Ćekamo.........!!!!!!!!!!

? ???

Izvinjavam se zbog loše kvalitete slika.........al, morao sam ih sjebat načisto, smanjit sliku i resoluciju, da ih uopšte mogu stavit na stranicu. Znam....sada izgledaju kao, da se neko usrao na njih......al........barem za filling su dobre. Možda, kad naučim neki trik, da to uradim bolje........ajd......sledeće godine, do tada ču fino trenirat!!!! Tak toliko.......originali su u RAV formatu.....i svaka uzima više od 2MB.......i nevjerojatne su kvalitete. Ipak Canon EOS.....i Sigma 18-200 prave ćuda.

Samo mali popravak.....moja najmilija je zaboravila, da ono poginulo prasence nije bilo kod Elbasana, nego prema Tirani. Kod Elbasana bila je ofca. Stvarno nevidjeno.....a ja mislio, da Albanci ne jedu svinjetinu........a sad mi je jasno, da imaju više katolika nego muslimana. Večina njih otišla je poslje rata na Kosovo. Put prema Tirani je jako zanimljiv. Okolina se mjenja iz kilometra u kilometar.......a vrućina isto. Malo ispred Tirane, več je stajalo na bordkompjuteru 43 stepeni. A kad smo ušli u grad.....47 stepeni. Saobraćaj u Tirani je u istinu pravi Texas. Naši, koji su prolazili ovuda, su mi rekli, da se manim Tirane, jer ću zalutat......te se mogu spasit samo sa nekim ljubaznim Taxifarerom......al......ko ima osječaj za orientaciju.....taj ne greši. Majke im.......pa kako su mogli lutat po gradu, kad imaš table.....ako je nema.....pa u avtoškoli su nas ućili, kako se vozi dalje. I tako mi lepo za 10 minuta na glavnom putu prema Skadru.

Pa i prema Tirani.....ista slika........al tako malo bi trebalo, da srede ovo.....šteta.

Ceste su im ljepe.......al krajolik......ne da gubim rjeći. Fascinantan, al sjebali su ga načisto. Brda sa ogromnim ranama, koje su stvorili kamenolomi, fabrike, koje će se za nekoliko godina srušitu same u sebe, zaprljana priroda. Sad mi je jasno, zašto se stanovnici Ohrida boje za svoje jezero.......ako još uvjek imaju ovakvo poštovanje do prirode......onda, đaba što su sve stavili pod UNESCO......što poštuju sve zabrane......al, niko nezna......možda se i kod Albanaca nešto promenilo. Sva stajališta pored puta.......mah, teško bih ih ovako nazvao........prije odlagališta smeća. Prljavo......ima svega......papira, plastike, govana......pa i po koja crkotina se vidi.....u takvom il onakom stanju. Stanem u Elbasanu.....i odmah totalno iznenađenje. Domačin nas tera u ladovinu i pomiće izloženu robu, da smestimo motor sa sunca, da se jadnik odmori. Zajedno sednemo u biffe.....razgovaramo....( Njemački, jer frajer tamo radi ) .....popijemo pivo, limunadu......a kad želim sve ukupno platiti.......NEMA ŠANSI. Još hoće, da svratimo do njegove kuće, pa da nas nahrani....... Išli bi.....al nam se žurilo prema Ulcinju.....tako se pozdravimo.....i teramo dalje Prema Tirani.

I kao uvjek......svake ljepe stvari, jednom nestanene........te se i nama polako poćelo žuriti kuči. Posao zove......a mi još dalekooooooooo. Tako, lepo se u jutro sredimo, pozdravimo sa domaćinima......i gasa prema Albaniji. U Strugi još pogled na jezero, napunit Yamahu benzinom ( nisam imao pojma, kakav benzin imaju u Albaniji, al kako-tako......bolje punim stomakom, nego tražit nešto da ga napuni, pa i nije nam bilo u interesu menjati pare u njihove.....šta več imaju....LEK il nešto slićno????? ) , te gasa prema granici. Prelazimo granicu bez problema, niko ne traži neke posebne papire, čak ni nekog novca, što je bilo ranije normalno........i dižemo se uzbrdo. A tamo.......samo mi ispadaju oći. Znao sam, da se Albanija ogradila od Juge sa........mislim da čak ni domaćini neznaju tačan broj svih bunkera, koje su sagradili. Majke mi......al ovaj Enver je morao bolovati od neke jake sizofrenije......il su ga noću napadali neki strašni snovi. Tri kilometara u unutrašnjost države.....na svakom brežuljku.......uzbrdici.....ma svugdje......stoje bunkeri, tako veliki i mali......izmedju njih betonirani rovovi........ma ko na Soškome frontu u našim Alpama. Jer sam građevinac, odmah sam u glavi zbrojavao kolićine materiala, koje su bile potrebne, da se izgradi tako nešto.......mah, sad mi je jasno, zašto je nešto zidano bilo nekad samo u Tirani.......normalno, kad su 30 godišnju proizvodnju potrošili za ljećenje neke sizofrene preganjavice. Al bilo, pa prošlo.....sad je to još samo uspomena na neka davna.......bolesna vremena.

još

Što, da vam napišem o Ohridu. Mene je već na početku totalno fascinirao. Sve je tako smireno, niko nigdje ne žuri, ljudi se zaustavljaju pored tebe, pitaju svašta, ljubaznost i gostoprimstvo svugdje. U planu nama je bilo, da ostanemo od prilike 3 dana.......no na kraju se to proteglo na osam, i nije mi žao ni minute. Ima tolko toga, da se vidi..... 365 crkva.......za svaki dan u godini ( samo mi nije jasno, šta urade, kad ima godina 366 dana ) tvrđava, iskopavanja na gradskom brdu sa nevjerojatnim mozaicima još iz vremena bizantinaca, antićki teatar, gradska vrata još iz srednjek vjeka obložena čeličnim pločama.......nema, da nema. Najviše me oduševila klima........iako je vani 35 stepeni, vručina se ne oseča, tako da mi čak 500 stepenica nije ovlažilo čelo. Na veće i noču prijatnih 20 stepeni, može se spavat bez klimatski uređaja. A što je najbitnije.........Malo duža prića. Ja inače imam apsolutnu zlatnu medalju u hrčanju (teško bi neko, ko me poznaje reko, da to liči na ljudski glas, više na već davno izginule dinozavre.....i to jako prehlađene )......al poslje tri dana, iznenada sam prestao, tako da se moja najmilija noću budila sva preplašena.....dal sam još živ??? Al ljepe stvari kratko traju ( osim ako si krmak, kome dolazi 30 minuta........šala ) te sam na cilju u Ljubljani dvostruko vrato sve decibele, koje nisam potrošio na Ohridu. I za kraj........sledeć godine se sigurno opet vraćamo tamo........a kad mi dođe vreme za penziju.......ko bi znao......možda odem tamo za stalno.....živi bili, pa vidjeli. Neka slike pričaju dalje

Vino.....mah......ne pijem alkohol....samo pivo ;D .......moja najljepša.....e ona je luda na vino....al samo crveno. Te je pronašla na Ohridu jedno vino, koje se zove Aleksandria.....i sad sam ga najbo.....tražmi u Ljubljani, al nema ga!!!! Toliko za danas.....sutra možda dalje. Tek smo na pola!!!

Normalno, kad smo se smestili, bilo je vrjeme za polazak u grad..... Odlićno......pa da provjerim i ostale cjene!!!!......a moja, kad ima vode, onda treba da se najprije to isproba. [/img]

Sasvim mi je normalno, da me većina od vas sada tretira ko neku pijanicu.....al u svakoj zajebanciji ima.....možda......i nešto istine. Kad smo došli do Meimovog restorana.........pa, ja i ne ličim na nekog teglečeg magarca.......te sam umireno, polako i sa osječajem za gracioznost seo za sto......najprije pogledo, šta mi nude.....i skoro pao u nesvest......imaju Laško pivo.....i to za 1,00 Euro. Jer sam bio sto posto, da to mora bit neka podvala, il barem zajebancija.....odmah sam si porućio DVA!!!!!......a moja najdraža, polako je nosila po stepenicama torbe, opremu.....mah, ženske moraju spremit krevet.....inaće....hiiiihihihihiii....zna se. Nemaaaaaaaaa!!! Al vidi varke.....pivo stvarno samo 1 Euro.......odlično, te smo od tog trenutka dalje.....mah, ne pitajte kolko, jer ni sam nisam broio. Dorućak......no to je izgledalo od prilike ovako....barem pripreme!!! [/img]

Put od Bitole prema Prespanskom jezeru više lići na rodeo, nego normalnu vožnju. Neznam za vas, al ja se prepo ko pi**a, kat mi na skliskom kolniku pobeže zadnje kolo.......ehhhhhhhh brate, sad nema više zajebancije, polako.......a krivine, ko smišljene za mene.....lepe, duge.....tako, da može i avtobus od FJR lagano do ( nemam pojma kako se kaže na vašem, al mi to zovemo TAČKA ). Prešlo je 13 sati......i meni u trbuhu rupa.........i totalni pad alkohola......NEEEEEEEEEE, toga ne podnosim, zato staneva kot prvog restorana......i vidi, klopa, pivo ( hladno normalno )........ Poslje obilnog žderanja.....opet na vrućinu, pa prema Ohridu. Na ulazu nas sačeka Neim, kod kojeg imamo u planu noćiti. Pozdravimo se ko stari prijatelji....... i pravac kod njega! [/img]

Kao rećeno.....tako i urađeno.....u jutro dalje prema Jugu.....i onda protiv Istoku.........mjesta su prolazila brzo, vrućina sve veća......a još uvjek, ja na vodi ( Zamjeram Makedoncima, što ne drže piva na benziskim stanicama). Nevjerovatno brzo smo stigli do Bitole. Stanemo na par minuta......žalim boga, al pao nivo nikotina u krvi.......a moja nejlepša i najdraža....kao uvjek.....opet fotosešn. Tek toliko da kažem......za vrijeme od 14 dana ispucala preko 4000 fotki. Fala bogu, da to nije klasični film, inaće bih bankrotirao Bitola: [/img]

Neznaš ti one.....Gorenjke. Ova pasma dolazi ispod planina.....navikla na sirovo meso........ Šalim se....ima samo 45 kg, što će se vidjet i na fotografiji.....kat uhvatim malo vremena, da pišem dalje.

Još malo......i eto nas......na mjestu mojega gubljenja vremena za 365 dana.....Štip. Najprije klasika.......mjesto se promenilo do neraspoznavanja....zato se najprije jedno 30 puta izgubimo.....al na kraju ipak pronađem mjestni stadion. E odavde če lakše. Rjeka Bregalnica mi je poznata, te znam, da barem s jednog brijega mogu odlično vidjeti kasarnu. Moja me pita, pa zar stvarno MORAMO....po ovoj vručin. Baaaaaaaaaaaaaa a zašto luda glavo ti misliš, da sam prešo iljadu i nešto km......da se odmah u bacim u krevet i da radimo prljave stvari......ma oladi malo, sačekaj na romantičnu većeru, pa onda navali.....sad su na redu moje uspemene. Kako lako se prolazi sa ženama......samo spomeneš "romantićnu večeru.....koju normalno da platiš" i više nije vrućine U trenu, kad smo stali, koći domaćin i pita........."jel, vratio se slovenac na mjesto zloćina"? pa normalno bajo......a zašta misliš, da stojim ovde, na ovom suncu.......haaaaaaa????? Još mi kaže, de jue onaj stari.....pravi......put ka kasarni.......i mi gasa do nje. Kolko se sve promenilo za ovih 28 godina. Drveče izraslo, te jedva u daljini vidim dvospratnicu, đe smo spavali......al kapija još uvek ista. Samo se zastava promenila. Malko popričam sa vojnicima u nadi, da me puste unutra ( e to nisam ni sam vjerovao, da bi me ), normalno......izvisio ko pocepana patika. Onad polako natrag u grad, potražiti hotel, se istuširati, nešto pojest, popit......pa spavanac. Sutra punim prema Ohridu. [/img]

Ugledao je benzijskoj stanici neki........kako se kod nas kaže "bankomat"....i to od Ljubljanske banke.......huraaaaaaaaaaa Ubacujem karticu, dižem pare.......a vidi desno od mene, za smješne pare autokarte. Uzimam sve što su imali......i odmah na bankomat. Zaboravio ja, da 1000DEN ne znači dosta. Nastavljamo put preko Velesa ka štipu. E,ovu dolinu već poznajem, nije se promenila. Stanemo na 5 minuta, nekolicinu fotografija i obaveznu cigaretu. [/img]

Srbska granica.......fini dećki. ponovo priče u stilu......odakle, kamo,motor,huhhhhh tako si žgoljav ( žgoljav sa 80 kila :o , hvala dečko ) ....pa zar ne cvikaš vozit takvu težinu???? Kad bi milicajac znao, da je jedina težina ona Gorenjka što sedi pozada ( barem karakterom, ako ne kilama ) ....ne bih me pitao ovakve stvari.......još upozorenje na radove na putu......i sretan vam put. Stvarno, jako fini dečki. Makedonska granica.....ista stvar, samo na drugom jeziku. Ja najprije malo.....ajde, majstore smanji brzinu, da te razumijem.....eeeeeee komunikacija počinje. Normalno, želi da vidi sve papire......kajn problem......još nešto......"ništa" kaže on.......samo polako i sretan put. Baš mi je bilo fino. Temperatura ko u snovima za vožnju........ipak je dolina, puno drveča i rječica sa hladnom vodom. Al bračo moja........još nikad u životu nisam sreo tolko kornjača kao na ovih 15km. Pa to nisu neke male, kao one, što ih deca dobiju za dar, kad im uspije izraditi koju godinu u školi ;D , nego velike........baš bih se zasekiro, ako mi jih koji tucet uđe u baštu, gdje sadim salatu. Kilometri prolazili ko ludi.....benzin skoro na kraju........i eto odrešenja, Skopje i benzinska, pa kavica, pa hladno pičence.... ( mamu im, nisam znao, da ne prodaju pive, čak ni bezalkoholne.....i ostala mi samo voda ) ......odmor i gledanje okoline. U mislima sam se vratio nekih 30tak godina unazad, jer je to bilo poslednji put, da sam uoćio ovakve autobuse. Kao prilog, evo vam najboljeg od onih, koji su prolazili. [/img]

Poslije ugodnog kupanja, odlične večere i mirne noći....... Krenemo mi u brda i brdašca.....pravac samostan Prohor Pšinski. Cilj nam je Štip!!! Jedno 3 iljeda puta, sam bio več siguran, da smo se izgubili.......jedno 3sto puta sam koćio ko strojevođa, kad sam u krivini ugledao ofce, krave,kerove......nema da nema. I od jednom.....nezaboravan pogled: [/img] Poslije obavezno ogleda, kupnje razglednica i odmora u ladnoj sjeni nastavljamo put prema Makedonskoj granici.

Od Kragujevca dalje...........muke isusove.... Čak ni Švabe ne prave više pravih Aspirina. Glava sve više boljela.....stomak na svakoj rupici gotovo, da mi ispadne. Znam.....kad budala nemam mjere za piče Zato smo jednoglasno.....to znači JA......odlučili, da idemo samo do Vladićinog Hana i tamo nekdje potražimo smeštaj.......a ja jedno ugodno vruče kupanje. I pronašli smo!

[/img]