Zato smo ga i vodili sa nama u slučaju da nema rasvete u kampu :lol:

I tako mi do granice održasmo našu datu reč Na granici carinik raspoložen iz svoje klimatizovane kućice da razglaba sa nama o motorima, pa kolko može da razvije, koje je godište, a gde ti to piše Yamaha, kako se kupuje kaciga..... Kapljica znoja mi se sliva niz čelo i golica me ispod kacige, tu se našla i jedna neposlušna šiška koja se zavrće i škakolji mi nos (to sa kosom je problem što niko nije poneo balzam pa smo se svi ukovrdžali posle kupanja u moru, osim gospodina sa frizurom sumo rvača ).Polako ulazim u zen fazu i čujem samo bla,bla,bla... srećan put!! I tebi junače!! Rekoh ono časna banditska??? Eeeeeee, kad bi bilo sve tako lako i mi manje radoznali..... Pretpostavljate, opet ide stani, stani, stoj!!! Sa naše desne strane ugledam česmu (oko koje je prilična gužva) koja se nalazi u debeloj ladovini. " Stani Daki, moram da spustim radnu temperaturu, udavi nas onaj carinik na 40 est stepeni!!" i evo atmosfere oko česme.. Česmu je napravila porodica putara Kijanović Vojina, u njegovu čast i uspomenu na njega jer je tu najviše vremena provodio i na tom izvoru često vodu pio!! Hvala im!

Doručkovali, šegačili se, mada nam se i malo prispavalo odlučili smo da se primaknemo još malo Srbiji, jer kako smo krenuli da stajemo na svaku banderu , vratili bi se kući u utorak nasabajle :lol: Dali smo časnu banditsku reč, da više nećemo stajati do Pljevalja, kad od jednom stoj, stoj staniiii!!! Šta je sad :staa2: Pa gde da omašimo da se slikamo na čuvenom mostu na Đurđevića Tari. "Izuzetno graditeljsko djelo savremene arhitekture, simbol i neizostavna veduta kanjona rijeke Tare je grandiozni most na Đurđevića Tari, između sela Budečevica i Trešnjica. Veliki betonsko lučni most projektovao je jedan od najvećih građevinskih stručnjaka Kraljevine Jugoslavije, ing. Mijat S. Trojanović. Građen je 1938/40. godine. Kada je dovršen, bio je najveći drumski most od armiranog betona u Evropi i jedan od nekoliko najvećih i najljepših saobraćajnih objekata ove vrste u svijetu. Svojom snažnom petolučnom konstrukcijom, od koje je glavni luk s rasponom od 116 metara, uzdiže se nad kanjonom dubokim preko 150 metara. I to je to, sad više ne stajemo, časna banditska reč !!!

A sad enigma, ko je misteriozni motorista :staa: Durmitor.. I doručak na obroncima.... na meniju, carnex mesni narezak (ups, izvinjavam se ako je reklama ) i paradajz!!

To smo bili mi!! Voda hladna kao led, a cesma u cast Vojinu putaru, ali doći će i te slike na red

i još.. :lol: :lol:

Rešili smo da isprobamo taj novi put za Nikšić.Krećemo duž obale ka Kotoru.Moram da citiram Šantića jer nam je Forest neprestano deklamovao čuvenu pesmu iz školskih dana izgleda da mu je bila to velika trauma „Naša mila Boko, nevjesto Jadrana, pokrivena nebom ko od plave svile, ljepša si od tvoje primorkinje vile i svetija si od njenog đerdana.“ Aleksa Šantić Kako je to Marfi udesio, duž obale se nižu kamp do kampa, izgleda kao da drugi smeštaji i ne postoje, samo kampovi Ali dobro, mi nijesmo imali zamjerke na naš kamp Već se usput dogovaramo gde ćemo sledeći put da postavimo šatore. Malo slikica i kreće uspon ka Nikšiću.. Iznad Bokeljskog zaliva nalazi se nacionalni park Lovćen.Smešten u jugozapadnom delu Crne Gore, uzdiže se sa ivica jadranskog basena, zatvarajući tako duge i vijugave bokeljske zalive, čineći zaleđe drevnom pomorskom gradu Kotoru.Sa vidikovca, u neposrednoj blizini, pruža se nezaboravan pogled na Bokokotorski zaliv i Katunsku nahiju koju je čuveni Bernard Šo, kada je ugledao, nazvao Kameno more. 1997 godine imali smo prilike da vršimo speleološka istraživanja na ovom terenu.Kameno more je karstni teren koji obiluje špiljama, dubokim jamama koje dosežu i do 150 m ispod nivoa mora. Fantastično je pogledati kako se priroda poigrala i u periodu od milion godina prosto izvrnula slojeve koji su se godinama stvarali.Na istom ovom putu, posle Grahova, odvaja se teško uočljiv puteljak, koji kroz razbacana imanja izbija na stari austrougarski kameni put, koji krivudavo vodi na vrh brda Dvrsnik. Austrougarska imperija je u 19 veku na ovom brdu podigla moćno vojno utvrdjenje, čija je svrha bila da dalekometnom artiljerijskom vatrom iz topova velikog kalibra brani ulaz u Bokokotorski zaliv. Odjednom , stani stoj!!Ovo mora da vidimo!! Prelepo jezero nadomak Nikšića.

2.dan Svi disciplinovano ustaju, neki čak i pre 8 h. Kuva se kafa i usput se pakujemo. Da,da ..zaboravila sam da kažem da smo uveče organizovali takmičenje u postavljanju šatora Mi "pobjedili" :jee: Isto tako smo pobjedili i ujutru, to se zove planinarsko iskustvo!! E sad smo spremni za plažu, ne treba pojašnjenje, slike govore više od reči.. Kao pravi turisti, peškirče oko vrata.. prilaz plaži.. i brčkanje!! neki nisu hteli da pokvase kosu jer nisu poneli balzam , pa su imali frizure kao kod sumo rvača povratak sa plaže.. Ferdinadi i to je to što se tiče kupanja. Kupali smo se mi, brčkali, prskali no nije imao ko da nas slika tako da smo uskraćeni za tih par fotografija kamp.. kafica.. i pokret !!

Približavamo se Herceg Novom,i Daki i ja u glas vičemo moreeeee! Šta ćeš to nam je ostalo iz detinjstva kad bi posle dugog klackanja u moskviču ili fići konačno ugledali veliko plavetnilo.E sad je avantura, treba naći kamp!! Raspitivali smo se mi, no niko nije znao precizno da nam objasni gde se nalaze kampovi na tom potezu. Mada nismo se ni mi dovoljno trudili da to saznamo, jer je bilo, nema veze, snaći ćemo se! Ulazimo u Herceg Novi i sad počinje naš noćni turistički obilazak grada.Pratimo oznake, niđe kampa shvatamo da smo tim ulicama već jednom prošli i konstatujemo da smo u svakom krugu brži Ok , vreme je za pauzu, pa da obiđemo još koji krug!! Malo nam dosadilo kruženje i pitamo lokalce za kamp. Dobijamo preciznu informaciju , iiii kreći!! Mada smo imali predloge, e ajde ovde, nije loše, ali neko je dobacio " Pa nemoj pored kanti, odneće nas gradska čistoća !!", " Pa majkumu, ne rade valjda noćas !" I tako , nađosmo mi kamp, prazan!! Dobro nije baš bio prazan, bili neki Slovenci koji su krenuli iz Ljubljane biciklima!! Jedino im je bila frka da im neko ne ukrade bicikle. Čuj, a ko će u Crnoj Gori da im ukrade bicikle ???? U kampu svega, mesta za šator, sto, stolice, rasveta, mokri čvor.... ma sve što nam treba!! Sprema se klopa.. i žurka može da počne!! I tako smo mi divanili do kasno u noć, tj. jutro :lol: I kao u narodnoj pesmi: Svi junaci nikom ponikoše i u svoj šator pogledaše, samo Daki i Forest po kampu šeću, a ostali ni mukajet neću! Ko da nema stotine belaja, rahatluku nigdje nema kraja. Selam raji i onima vani, mislim da me već bole tabani !! Jedan po jedan krećemo na spavanje, uz dogovor da se sutradan(tj danas, pošto je bilo 03:00) budimo u 8 h, i idemo na plažuuu!! :jee:

Pa nismo planirali da bude ali je na kraju tako ispala :oda2: I but nam je, potvrđeno iron :lol:

Puni utisaka, mada i teška srca, konstatujemo da je vreme da se krene.U Mostaru smo ostali dobrih 2 i po sata. Ma i neka smo, lepo nam bilo Pratimo uputstva Mostarca i krećemo put Trebinja. Put nas vodi do mesta Buna, tu na raskrsnici skrećemo levo i držimo se levo sve do Stoca. U Stocu imamo dve alternative, pravo za Trebinje preko Ljubinja, i levo , preko Berkovića. Biramo prvi put, preko Ljubinja, ovaj drugi ćemo isprobati nekom drugom prilikom E sad, već je uveliko pao mrak, pa, krenuli smo iz Mostara oko pola devet i idemo nepoznatim putem! No sve ovo ne bi bilo tako uzbudljivo!Svetla motora osvetljavaju put i mali delić krajolika oko nas. Koliko mogu da razaznam sa strane, ne prolazimo kroz naseljena mesta, postoje neke table sa oznakom sela, ali uspevam da vidim samo razrušene kuće od kamena, kroz koje je već izniklo drveće. Ispred nas put, koji se kao zmija vijuga u nepoznato, iznad nas nebo.... nebo prepuno zvezda , nebo u svom punom sjaju, nenarušenom gradskim svetlom.Zatvaram oči,smenjuju se topao i hladan vazduh i mirisi.U jednom momentu osetim miris nane, zatim miris lavande... prosto mi je bilo žao što ne prolazimo danju tuda, jer bi volela da vidim polja nane i lavande....Naslanjam glavu na kofer i imam osećaj kao da sam u svemiru, pošto kroz vizir vidim samo nebo prepuno zvezda... neprocenjivo!!! Eeeeee, dugo smo se vozili ( ma nije toliko dugo koliko se nama činilo , jer smo u tom momentu hrlili u nepoznato ), u jednom momentu Daki uzvikuje :" Ma gde je to Trebinje!!!" Iiiiiiii, evo ga Trebinje, doduše pumpa u Trebinju je jedino što smo videli, no nema veze, uvek ima popravni meračenje i, još 40 tak km do Herceg Novog!!

Onda svako u svojim mislima.. i sokacima.. Na tren, zatvoriš oči i osetiš miris jasmina, šuštanje šalvara i klepet nanula po mostarskoj kaldrmi.Čuje se žamor ljudi, trgovaca koji nude najfinije ćilime i kikot devojaka koji stidljivo sklanjaju pogled od mostarskih momaka.... Mislim da ne postoji čovek koji ne zna reči Šantićeve pesme .. ..."Sinoć, kad se vratih iz topla hamama, Prođoh pokraj bašte staroga imama; Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina, S ibrikom u ruci stajaše Emina... " I dalje pod utiskom, krenuli smo da pronađemo mesto gde ćemo da odmorimo. To je bio težak zadatak, s obzirom da je svuda prelepo. U jednom mometu shvatih da sam izgubila Dakija iz vida, naravno da sledi: " Pa gde da se izgubi onoliki čovek!!" Počinjemo da ga dozivamo, kad iz jednog prolaza promalja se njegova raščupana glava : "E , ljudi, dođite da vidite kakav je dobar kafić u pećini !!! " Ma ajde Kad ono...

MOSTAR !! Iz dnevnika turskog putopisca Evlije Čelebije.. Mostar znaci varos s mostom. Prema pricanju latinskih istoricara, u ovome je seheru u starinsko doba bio most preko rijeke Neretve s jedne strane na drugu, i to na jakom gvozdenom lancu u debljini covjecijeg stegna, i od toga mu je ostalo tako ime. Veliki mostarski most - I ovaj je most sagradio stari neimar (kodzamimar) Sinan, sin Abdulmennan- agin, a po Sulejman- hanovoj naredbi. On izgleda kao luk duge koji se uzdize do Kumove Slame i pruza s jedne litice na drugu. Ispod sredine mosta tece rijeka. Kako se sa obje strane toga mosta nalaze tvrdjave, to nije moguce preci s jedne na drugu stranu grada drugim putem osim preko tog mosta. Eto neka se zna da sam ja, bijedni i jadni rab (bozji), Evlija, dosada presao i vidio sesnaest carevina, ali tako visok most nisam vidio. On je prebacen s jedne na drugu stijenu, koje se dizu do neba. Duzina toga mosta od jedne do druge kapije, sto se nalaze na unutrasnjoj strani dviju tvrdjava, koje leze na oba kraja mosta - iznosi ravnih stotinu koraka, a sirok je petnaest stopa. Ulazimo u Mostar i pratimo putokaze za Stari most.Gledamo gde da se parkiramo, a meštani koji sede na nekom zidiću, veselo nam mašu i viču " Ovamo, ovamo!!" Parkiramo motore i krećemo u obilazak. Moram da napomenem da smo sve stvari ostavili na motoru, a neki i ključeve u motoru , nekako to nam je bilo normalno. Krećemo sokacima, i kao da smo vremenskom mašinom prebačeni u ono vreme... Neizbežna slika..

A onda... put ka Mostaru

Sarajevo..

Slike ........ Na Rudniku Kafanica pred granicu.. Visegrad

Paaaaa, mislili smo na tebe.... ponekad :lol:

Dok Bandolerosi biraju fotke, nastavljamo dalje.. Gledajući kartu, nešto nam je bilo interesantno da ka Sarajevu prođemo putem preko Pala, znači ne klasičnim putem kojim smo do sad išli, preko Romanije. U Ustiprači stajemo i pitamo za put posetioce " lokalne biblioteke". Računam, rano je, nisu valjda "pročitali" dosta knjiga, pa će znati da nas upute. Od njih dobijamo sledeći odgovor :"Pa mooože, ali ima jedan deo makadama gde ja tu ni pjehe ne bi odo!!" Dobro, idemo utabanim stazama, ipak nemamo luksuz da toliko eksperimentišemo, a i savladala nas glad, što smo bliže Sarajevu, čujemo zov "deset upola s lukom" Romanija ko Romanija, prelazili smo je toliko puta, da motor sam zna put. Parkiramo motore na Baščaršiji i ja se presvlačim uz konstataciju da moram da promenim outfit, na šta Peca odgovara" pa više ti out, nego fit!" No nećemo mu zameriti, ipak je vrućina učinila svoje ! Na Baščaršijiu glavnim ulicama turisti iz raznih zemalja, sve je živo i vrvi od ljudi. Iz nekih sokaka čujemo ekavicu i klasično raspredanje kako smo ušli u krivinu, koliko može da "razvije" i slično. Zavirujem u sokak, da vidim šta se dešava, kad tamo motoristi iz svih delova Srbije! Došli na moto skup u Istočnom Sarajevu Juče smo saznali usput, da je na moto skupu bilo 900 motora, a od toga 700 iz Srbije!!! Svraćamo kod "Želje", ljubazno osoblje nam odmah prilazi i za vrlo kratko vreme bivamo usluženi. Meni đavo ne da mira, pa moram malo da procunjam po čaršiji.Smenjuju se ljudi, jezici, stilovi oblačenja, prodavci nude suvenire...nailazi grupa mladih devojaka obučena u tradicionalnu muslimansku nošnju, svaka im čast na izdržljivosti. Kupujem staklenu kuglu, suvenir iz Sarajeva, i razgovaram sa prodavcem. Isto kako smo mi oduševljeni Sarajevom, tako i oni Beogradom, ali splavovima :( Neću da prepričavam naše uživanje u klopi, jer će ovo da se pretvori u jedopis a i malo imam obzira prema našim drugarima što su ostali kući Moram da napomenem da smo na početku putovanja odlučili da ovo bude "natenane" tura, dakle bez presije, kad stignemo stigli!!Tako smo sebi dali oduška i meračili kod "Želje " Dalje iz Sarajeva idemo ka Mostaru. Predivan put, asfalt odličan, a priroda raskošna! Počinje da se nazire Neretva koja je iste boje kao i Drina, pa majku mu, čime to farbaju reke u Bosni pa su sve iste boje U jednom momentu Daki kaže " Pa mi smo ovaj most već videli!! " Donekle je u pravu, radi se o mostu na Neretvi u Konjicu, koji je sličan onom u Višegradu.Ćuprija na Neretvi u Konjicu spada u red najljepših mostova iz turskog perioda zajedno sa mostarskim Starim mostom, Ćuprijom na Drini u Višegradu i Arslanagića mostom u Trebinju. Nažalost jedino Ćuprija na Neretvi u Konjicu nije obnovljena!! ”Bio je to najljepši ukras moga rodnog grada uz koji sam imao sreću provesti dio svoga djetinjstva. Bio je to divan kameni most na šest lukova. Sagrađen je u doba Osmanlija dobrotom Haseći Ali-age prije više od tri vijeka. Nije šala tri vijeka, tri stoljeća, trista godina, eh koliko li je to mjeseci, dana, sati, minuta, koliko ljudskih života”, govorio je Zuko Džumhur o Ćupriji na Neretvi u Konjicu. I zaista je prelep!! Eh, za ovaj put do Mostara, moram da sačekam slike Bandolerosa, to se rečima ne može opisati, može, ali bi trajalo dugo !! A Mostar..... Mostar zaslužuje posebno poglavlje....

http://www.youtube.com/watch?v=1-8po-ftZHI&feature=related Bezbroj puta bila, bezbroj puta prolazila i "odala" ali Višegrad i na Drini ćuprija (most Mehmed -paše Sokolovića), me uvek ostave bez daha!! Ćuprija , kao da nije izgrađena ljudskom rukom, jednostavno, kao da je vekovima pružala ruke sa jedne na drugu stranu obale i u jednom momentu se spojila u neviđenom skladu. Smaragdnozelena boja Drine, prosto mami da je pipneš i osetiš. Dolazili smo u iskušenje da zaronimo u njen hladan mir, ali put pred nama je dug i naravno čeka nas Mostar !! Sledi deo puta koji stvarno volim,za vozače je jako nezgodno, i vozi se obazrivo, a meni kao suvozaču je divno. Prolazimo kroz bezbroj tunela( kažem bezbroj jer sam pokušavala da ih izbrojim, ali se u jednom momentu zanesem i pobrkam, da li sam neki izbrojala ili ne ). Ako neko zna broj, slobodno neka kaže, bila bih mu zahvalna A sada potpuno uživanje!Smenjuju se svetlost i tama, kroz pojedine tunele koji imaju otvore nazire se Drina, Višegradsko jezero, obronci planina. Kao bivši free climber imam želju da osvojim neki uspon, u isto vreme bi plivala po Drini ali i uživam što se vozim Prosto ne znam šta bih pre!! Ostaviću prostora Bandolerosima da popune ovaj deo slikama,( kad stignu), pa nastavak sledi...

"Život bez radosti, pokreta i novine i nije život, nego golo postojanje, robovanje životu " - Ivo Andrić Dugo već postoji želja u meni da posetim Mostar.Stalno smo prolazili "tuda" negde, ali nekako, put nas nije navodio kroz Mostar. Kažu da za neke gradove jednostavno treba da budeš spreman, da dođe taj dan kad će ti čula biti potpuno otvorena da upiju sve što taj grad nudi. Tako je bilo i sad.Iako smo se već dogovorili oko puta , rute, deo ljudi je u zadnji momenat odustao zbog porodično - poslovnih obaveza. Ostajemo Daki i ja (sigurni), Peca i Bandolerosi pod znakom pitanja. Daki mi predlaže da odložimo put i da isplaniramo neki drugi, međutim ne! To je to, došao je taj momenat i želim da idem na ovaj put!Sad sam spremna , nema odustajanja! Planirana je sledeća ruta: 1 dan. Beograd- Užice-Mokra Gora-Višegrad-Sarajevo-Mostar- Trebinje- Herceg Novi (predviđeno je spavanje u šatorima, ali još uvek ne znamo gde ) 2 dan. Herceg Novi - Nikšić - Prijepolje - Zlatibor- Beograd Ok, malo heavy, ali šta je tu je!! Deo puta već dobro znamo, put od Beograda do Sarajeva, a od Sarajeva , preko Mostara do Trebinja, nismo nikad prošli. Tu u pomoć pristiže kolega sa foruma, Mostarac, čujemo se, i ubrzo na pp stiže detaljno objašnjenje rute. Mostarac, hvala puno, jako nam je značilo i žao mi je što se nismo videli, ali neki drugi put Pakujemo se i polazimo u subotu u 8 h, pa dobro u 8 i 15, Put do Užica vodi Ibarskom magistralom. O njoj sam već ranije iznela svoje mišljenje, i nije se promenilo Od Čačka do Užica uživamo u vožnji Ovčarsko - Kablarskom klisurom. Mala pauza pred granicu, kafica i opuštanje. Na granici sa BiH strane nas dočekuje sledeća scena:mladi carinski radnik, sedi na klimavoj stolici na 40 stepeni C. Klati se na toj istoj stolici, i žmirkajući počinje proveru. ON :"Pasoše, lične karte, imaš?" MI :"Naravno !" ON :" Zeleni karton, imaš?" MI :"Da!" ON :" U redu je, prolazte!" MI :" Ima još dva motora iza nas, oni su sa nama" ON: " E, videćemo kakve će oni biti sreće !" :lol:

Pa jesi ih bar sacuvao

Pih, kaki ste blatnjavi :lol: Slike su prelepe, priroda fantasticna, drago mi je da vas je vreme posluzilo i nadam se da ste se bas dobro zabavljali!! Svaka cast na avanturi, bar ste nama koji smo vas pratili od kuce priredili nezaboravnu pricu Pozdrav za ekipu Kotlinasa, posebno za Nensy i Mishu :zdravo:

sto si se ti povampirila Nadam se da uzivate draga

Hihihiihihi, tebe bas drma trema, hvala u ime Bandolerosa, a MI cemo tesko sa vama sa "kravetinom" koju sad posedujemo

Druže Vlajko, mojne da mi prozivaš drugaricu, ili ćeš biti biven :lol: (ili joj kupi bolji motor ) Nensy, svaka čast na odluci da se pridružiš avanturi u Kotlini, kao što ti je Jasna rekla ti si naš idol Svim učesnicima ove avanture želim manje blata, suve senike, dosta dunja, šljiva, kajsija i ostalih voćnih prerađevina i naravno dobar provod :zdravo: Hihihihi, ovo je bilo kao želje i čestitke na seoskoj svadbi, u svakom slučaju uživajte i sretan vam put!