Taj "putopis" je pisao "onaj" novinar. Imao sam prilike da pricam s njim pre a i posle "izbacivanja" iz centra. Na samom izlazu iz centra dok su panduri pokusavali da nadju nacin da ga bezbedno (misli se na los put kroz sumu) spuste do asfalta mi je rekao: "Mislio sam da pisem lepo ali vidis sad vise nisam dobrodosao."... Procitao sam teksti mogu reci da je to od njega ocekivano. Vec sam napisao da prvo treba videti pa pisati a ne obrnuto. Na zalost on je prvo "naslepo" pisao o centru i Ocu Branislavu pa tek onda dosao da vidi. Sad taj "putopis", kakva god da mu je namera, nema ocekivanu tezinu . Evo ga na slici u razgovoru sa Ocem Branislavom...

Zbog ovog Lalajka cu kupiti enduro ....

Ljudi hvala vam. Izvinjavam se zbog slika al ja sam obecao da cu prikazati putovanje sa moje tacke gledista ( iz mog ugla)... e sad sto mi se tacka gledista mutila kako je vece padalo i mucenica uticala na tupljenje mog ugla.... to je samo dokaz da sam ispunio obecanje. Hvala jos jednom i svima zelim da ovo dozivite jednog dana (oni koji nisu a koji jesu da ponove).

Auuuuu braco pa svaka vam cast. Ja jedva savladao brdo ispred centa a vi eR-ovima na trajal...Kapa dole...

Eto to bi bilo sve sa mog foto aparata. Mutne nocne slike su zbog subjektivnih slabosti i objektivnih okolnosti a i klizav je teren bio... Povratak je bio jako lep. Naravno jos jedna avantura, ovog puta spustanja niz ono brdo... Isto ono gore navedeno... Mozda za nijansu lakse nego penjanje...Mozda... Kako god da je brdo ja cu opet i uz njega i niz njega cim bude povoda... Zahvaljujem se organizatorima ovog nezaboravnog putovanja i naravno domacinima koji su bili izuzetni. Umal da zaboravim. Centar vode bivsi sticenici... Centar radi i dalje...Uspesno. Snaga vere. Molitva...

...setnja do manastira. Prelepa priroda. Netaknuta. Tesko je opisati manastir. Nema tih reci...bar ja ih nemam. Treba videti. Napravljen u 13-om veku. U pecini... Snaga vere cini cuda a ovo je cudo ljudskih ruku. Verovali su da ce se tu sacuvati od svih i svakakvih i eto jos manastir zivi na istom mestu...

Eto i jutra. Sveze i tiho. Cuju se samo pticice u sumi i ranoranioci sto sede oko kazana i bodre pasulj. A pasulj....Taj je pravi poliglota. Bar sest jezika govori. Pohvale glavnom kuvaru. Mamurluk me nesto napade to jutro pa se uz pomoc i insistiranje brace Sarajlija (valjda ?- ne zamerite... mamurluk...) lecih opet nekom mucenicom... Kad smo poustajali i napili se kafa i kolko tolko dosli sebi, Otac Branislav je sluzio jutarnju liturgiju kojoj smo svi prisustvovali. Sticenici centra aktivno ucestvuju u liturgiji. To je zapravo nacin na koji se lece. Molitvom. Molitva sve leci . Ko ne veruje nek proveri. Ono sto smo videli na tv-u i internetu je kaznjavanje coveka koji je u centar uneo drogu. Posle liturgije nam je Otac Branislav osvestao motore. A zatim...

...U neko doba proslavismo i pobedu nad Slovenijom i ulazak u finale...a onda i sve drugo sto se moglo proslaviti. Postavicu i fotografiju grupe sticenika, doduse lica sam sakrio jer ne pitah ljude smem li da ih slikam. Tek da vidite da su u normalnim uslovima i da ih niko ne drzi vezane i zatvorene. Tu je i novinar vremena koji je nepozvan i ne najavljen dosao. Docekan kao svi drugi. Ispostovan i na kraju ispracen kao nepozeljan gost u pratnji policije. Vec je pisao negativno pa dosao da vidi...Valjda je trebao prvo videti pa pisati. I tako trajalo to do duboko u noc...

Prijatan i poucan razgovor sa Ocem Branislavom... Meni je bilo toliko lepo da sam se napio. Inace ne pijem odavno pa mi nije tesko palo . E sad ja tu dohvatio foto aparat pa se malo igrao... Dok su momci prasili...a i devojcica je prasila - muski!

Hvala Farbacu na ovim fotkama. Evo i jedne njegove. Skripale mu cizme pa morao da ih skine...

Posle sluzbe je servirana vecera. Prava vrlo ukusna i obilna vecera. Sticenici centra su odradili posao kao pravi profi konobari. Dragi, ljubazni i sasvim obicni ljudi. Ni na jednom od nijh se ne vide tragovi bilo kakve traume. Da ne znam gde sam, ne bih ni pomislio da su bivsi narkomani. Sluzili su nas posle toga picem. Svaki cas eto nekoga da pita treba li sta. Spremili binu za koncert pa i svirali. Napravili veliku logorsku vatru jer kad zadje sunce temperatura pada drasticno. Visoko je to. Brojke na zalost ne znam. Pricali smo sa nekima od njih. Rasporedili su nas po sobama. U sobi gde smo spavali Sosa i ja je krevet, par polica i TV.

Posto se malo sredismo i raspremismo Otac Branislav nas je zamolio da prisustvujemo vecernjoj sluzbi na otvorenom, sto smo svi bez izuzetka prihvatili.

Docekali nas sticenici centra i Otac Branislav. Stigao covek da se svakome javi. Svakome posebno se zahvalio i pozeleo dobrodoslicu. Osvezenje je tu. Dometa hvala Bogu ima pa se javljamo da smo stigli. Sale Dr Vudu i Zrne....

Gde smo to dosli? Prelepo mesto. Cist vazduh. Domacinska dobrodoslica uz lebac i so i naravno mucenicu.

Dodjosmo Sosa i ja na parking a tamo nikog ne poznajemo. Sale Dr Vudu je poznao nas pa nam pomogao da probijemo led kod upoznavanja. Hvala mu na tome jer smo nas dvoje sto se toga tice potpuno blentavi. Povod za ovu voznju ( sto svi vec znate ) je podrska duhovno-rehabilitacionom centru Crna reka i Ocu Branislavu Peranovicu. Da ne bude zabune, ja o centru i Ocu Branislavu u tom trenutku znam samo iz medija i iz prica. Dakle nista vise od vas. Upravo iz tih razloga i zelim da iz prve ruke vidim i saznam istinu. Krecemo .... Iz sasvim razumljivih razloga nema fotografija puta. Zao mi je jer Ibarska moze biti i lepa kad odmaknes od Beograda. Posebno lep deo je od Ljiga do Rudnika ali to vecina vas zna. Sa Ade je krenulo oko 30 motora. Uz put se broj polako povecavao. Prvi, kraci odmor je bio na Rudniku da se sacekamo a sledeci u Preljini kod Cacka na Elpovoj pumpi. Tu se broj motora duplirao. Zapadna Srbija, Bosna... Dodjose ljudi pa sad to izgleda jako ozbiljno. Kolona je to. Policija malo gnjavi al ide nekako. Prodjosmo i kroz Mrcajevce a tamo "Kupusijada"... Ko nije bio nek svrati sledece godine. Vredi. Kraljevo. Jos ljudi se prikljucuje iz Kraljeva, Krusevca... Nek mi ne zamere oni koje ne pomenem. Kolona je sve veca i izgleda impresivno. Najlepsi deo voznje je pre i posle Novog Pazara. Odlican put, lepe krivine a i policajac je dao gas. Malo pre toga su nam se prikljucili momci iz Kosovske Mitrovice. Pozdrav za Vitezove. Sjajna voznja do N.Pazara. Ko je bio zna - ko nije nek bude sledeci put. Malo guzve je bilo kroz sam grad je r je bio verski praznik al i to prodjosmo bez problema. Zapravo sve je bilo sjajno do samog prilaska centru. E a taj prilaz je prica za sebe. Verujem da nikome nije palo na pamet da fotografise tu deonicu. Off road je blag izraz. Na seoski put je nasuta rizla. Jako puno rizle... Uzbrdo ko uz nos. To su valjda serpentine al bez asfalta. Aj sad majcin sine vozi. Ajde bajkeru. Mozes da kocis prednjom, zadnjom....ne vredi. Ja sam i zubima kocio. To da kocis - to je da ne odes unazad niz brdo a kako ces napred...??? Tu je pomoc i podrska bajkera dosla do izrazaja. Jedan po jedan na odstojanju od dvadesetak metara. Prva i mali gas...Cudi me da nisam pokrivio rucke koliko sam ih stezao. Sve suvozacice su izasle uz brdo peske. Kad kazem sve mislim na svih 5 ili 6. Ne idu mi brojevi... Najzad stigosmo.... Parkiranje

Vozim iza nekog drljavog keca i vidim klinca koji viri malo preko sedista. Pogled onako blago zgranut. Neki marsovci prolaze na motorima sa kacigama... Mahnem klincu a on sav ozaren hrabro podigne glavu i mase mi... Setim se da sam isto tako reagovao nekad davno... Tad sam prvi put pomislio kako bih ja stavio kacigu, seo na motor i vozio negde... Sad ovako mator, prvi put vozim u velikoj grupi. Ne znam tacan broj ali preko 70 motora. Kolona pod pratnjom policije. Mos misliti - pratnja policije - osecaj je izuzetan. Nekako sam siguran i posebno bitan. Svi se sklanjaju u stranu da mi prodjemo. Jeste to na momente bilo i dosadno zbog male, prosto neprijatne brzine al nadoknadismo to kasnije... Elem, ovako je pocelo... subota 19 septembar 10:30 h...parking na Adi...

Ko nije bio nek place...i nek se dobro informise za sledeci put... Doktore 10+!

Evo ja se smatram objektivnim jer nisam clan ni jedne organizacije i nijednog moto kluba. Napisacu putopis onako kako sam ga ja doziveo. Nista u putopisu nece biti sto "na neku drugu stranu skrece", nista sto vredja bilo koga. Strpite se samo da sredim fotografije. Uskoro...

Bice slikica veceras... Radim i treznim se.... Sjajno je bilo. Divna voznja, lepo vreme, dobri ljudi i sjajan provod. Sve za primer.

Nadam se da nisam promasio temu...

Nadam se da ce se covek brzo oporaviti. Bas me zanima kakav komentar ce biti u medijima.

Pozdrav i podrska klubu.

Moram da crtam jbg. Nemam nista protiv rasprave. Jedino mislim da smo u ovoj temi otisli predaleko. Treba naci resenje za puno "sitnica" koje nam stoje nad glavama ali ne u ovoj temi. Priznajem da sam prilicno pogodjen crnom hronikom, a vidim da nisam jedini. Svi smo ocigledno jako nervozni po ovom pitanju. Ajde da otvorimo novu temu i tamo raspravljamo o uzrocima nezgoda i nacinima da se nezgode izbegnu, o stazama i korumpiranoj policiji koja se bori protiv korupcije, o kaznama i registracijama, o svemu sto nas muci.... Ako u ovoj temi napisem da neko divlja, logicno je da citalac pomislii da govorim o ovom vozacu iz ove teme - a ne mislim na njega nego na sve generalno. Tu se verujem i radjaju nesporazumi. Eto. Ja svakako necu vise pisati u ovoj temi. Saucesce porodici

Jedno pitanje za sve. Moze li i hoce li neko da otvori novu temu o ovim stvarima koje nas muce? Mislim da nije pristojno da o tome raspravljamo u ovoj temi. Covek je poginuo. Nema ga vise. Sve sto pisemo ovde vezujemo za njega a to nije lepo. Svi smo u neku ruku glineni golubovi. Samo cekamo da nas neki "slepac" negde skine s motora i sa spiska zivih. Cuvamo se kako ko zna i moze. Otvorite novu temu pa da se lepo ispljujemo ko pravi Srbi - bez povoda, razloga i posledica. Pustite coveka da pociva u miru. Hvala

Dr Bane.. Zar mislis da ne treba ni pokusati? Ako ih sacekaju na semaforu kod Brankovog mosta a snimili su ih kod hotela Jug. ili palate Sr. Smesno! Nije ovo mesto za tu temu. Naravno da postoji nacin. Uvek. Pitanje je ima li volje?