Da,ovo je moj prvi putopis. Hvala na podrsci. Ide nastavak danas ,pravo iskustvo nam tek predstoji.

Budimo se pre 7,odmorni i naspavani.Suncevi zraci se probijaju kroz zavesu i obasjavaju sobu .Osecamo se jako dobro. Na putu smo.Nocili smo negde daleko od kuce a nismo kolima,tataratira. Jutro obecava divan dan za voznju.Nigde ni oblacka. Šurak i Šurnjaja jos spavaju,logicno,mladji su,njihova noc je kraca Izlazim na terasu da udahnem svezeg vazduha .Lepo je sve sredjeno u kompleksu. U sobama nije dozvoljeno pusenje i nemamo kafu da bi je skuvali. Idemo u restoran da se rasanimo. Naravno,kad smo sisli dole morao sam prvo da obidjem ljubimca,da proverim curi li sta posle zamene kvacila,ulja...posle duze voznje... tu su,niko ih nije dirao. Parking ima cuvara i video nadzor. he, Suzana je stroj,nije ulje ni uprljala. slikam ideju za cvece sedamo u restoran,narucujemo kafu,pridruzuje nam se za sto pored gazda Tihomir i dugo caskamo o svemu sem politici. Pricao nam je kako je poceo,kako je napravio pocetni kapital itd itd. Posao se prosirio,potraznja za smestajem raste ali su oni sa kapacitetima restorana i osobljem dosli do maksimuma. Bilo je skoro 9,silaze Šurak i Šurnjaja. I oni se rasanjuju uz kafu a Šure i ja tiho jedno drugom na uvo pricamo kako se nesto cudno desilo. Dolazimo do zakljucka da je ona domaca mastika od sinoc ozbiljan afrodizijak. Ljutimo se na same sebe sto nemamo bocne kofere da kupimo po par flasa i ponesemo za daj boze. Doruckujemo,placamo gazdi prenociste 20e po sobi i od njega dobijamo na poklon po flasu crnog vina. Divan gest. Covek zna znanje. odlazimo na pakovanje,snosimo stvari,pomazujemo lance,pozdravljamo se i krecemo ka Grckoj. Granica je 6 km odatle i pred samu granicu je Benzinska pumpa na kojoj gosti Dan Dar apartmana imaju odredjeni popust. Simbolican jeste ali ajd. Ja imam manji rezervar od Stroma,odavno sam u rezevri,sipao sam u Vranju...na 50 metara od pumpe motor pocinje da trokira ostajem bez goriva. Ulazim u pumpu,dva cilindra rade a dva hlade. Sipamo pune tankove,kupujemo cigarete jer su 3x jeftinije nego u GR i krecemo. Ladna voda se podrazumeva. Na prelazu formalnosti obavljene za 10 minuta. Udjosmo u GR. Vozimo ka Kilkisu i odvajamo se desno ka Polikastru. Pre ulaska u Polikastro je skrece levo i izlazi na sam kraj duplih traka koje vode od Evzonija ka Solunu. Temperatura je prijatnih 29,vetar jak,povremeno prejak bocni. Dolazimo do odvajanja desno ka Atini i ukljucujemo se na auto put. Nismo se ni zaleteli eto je naplatna rampa. Platimo i stanemo na cigaretu i malu pauzu. Ako se pitate sto su nasmejani...pricaju o mastici Dok smo povlacili poslednje dimove cigareta stala je grupa Grckih bajkera da nas pozdravi. popricali smo malo,salili i svako ka svom cilju. Mi jos 80km do Nei Porija a oni 130 do Larise na moto skup. Vetar je bas pojacao,gas je morao da se odvadi.Oko Olimpa su se nadvili crni oblaci i u trenu poce da pada kisa. Stali smo pod nadvoznjak da se obucemo medjutim kisa je prosla za minut dva. Opet cigareta i jos samo malo nas je delilo od cilja. Placamo poslednju rampu 2.20e ,ulazimo u dugacak tunel koji prasimo i 1km nakon izlska se iskljucujemo za Nei Pori i Platamonu. Stizemo,smestaj je rezervisan i gazdarica nas ceka. Bili smo kod nje prosle godine tako da nismo dosli na nevidjeno. Raspakovali strojeve i na miru uzivali u kafi i nekim cudnim kolacima od bundeve. Sto smo dosli u Gr ako necemo jesti giros i piti mitos? Odma nakon kafe... prava grcka feta Sjahali sa njih i pustili ih da se ohlade Posle klope i piva,ostaje nam jos da se okupamo,i bice ispunjena dusa za taj dan. Na putu za plazu šurak zvani Kiki se udvarao svojoj gospodji. Toliko je bio pod utiskom i dejstvom mastike da ga je to drzalo danima. mlados ludos kupanje uzivanje

Auto put kroz Makediniju vecini dobro poznat,dosadan kao i svaki. Lep deo je od Katlanova do Velesa,gde se trake razdvajaju i ide se uz reku Vardar. Ima krivina pa se razbija monotonija. Naplatne rampe primaju kartice,i uvek kroz Mk putarinu placam sa njima. U suprotnom,ako se placa u Evrima,skuplje je 50%. Iz kog razloga ,ne znam. Kod Demir Kapije je nekada bio jako los put sa puno ulegnuca i rupa. Suzavao se i vozilo se jednom trakom skoro do Gevgelije. Sada je tu otvoren i pusten u saobracaj novi auto put koji je za svaku pohvalu. Cepamo tom novom deonicom,desna saka se sve cesce koci od gasa. Vozimo 130-140...ulazimo u tunel koji izgleda svetski. Do ulaza u tunel je vetar dosta kvario sam ugodjaj voznje,a li zato u tuneluuu. Zavrcem do kraja,zena se nagnula ka meni ,zvuk iz moje otvorene Yoshimure pravio je pukotine po plafonu makedonskog tunela . Kratko bese,zavrsi se zavetrina i izlazimo na vetar ponovo. Negde ispred Gevgelije,u okolini Prdejaca stajemo na novu Lukovu pumpu da popusimo cigaretu i odorimo kosti. Pumpa,parking,restoran...za svaku preporuku. Neki skidamo kisne pantalone jer smo skuvani kao papci u saftu,dok moja draga odlucuje da izdrzi junacki do samog cilja u kombinezonu. Kasnije smo ustanovili da je bila u pravu. Potpuno je mokra bila i razbolela bi se bez presvlacenje. Vec je 18h i umorni smo. Dogovaramo se dokle voziti. Odluka je pala da odemo na Dojran i tamo prenocimo. Nikada do tada nisam bio na Dojranu i zovem prijatelja koji tamo svakog leta prespava na putu kuca-more-kuca. Dobijam od njega preporuku za Dan Dar apartmane na samom ulazu u Dojran. Nadjem na internetu telefon,pozovem,imaju slobodno dve dvokrevetne sobe. Pun gas----> Vozimo auto putem do Gevgelije,skrecemo ka njoj i odvajamo se levo za Dojran. Vozimo solidnim putem nekih 45 km. Uskoro ce mrak,komaraca i musica sve vise viziru. Vec mi nije prijatno gledanje kroz njega ali jos malo. U daljini se vidi jezero,polako mu se priblizavamo. Po tempu voznje shvatam da se umorio,sve sporije vozim i sve mi se cesce koce noge i desna saka.Pre samog ulaza u mesto sa desne strane ogromna tabla DAN DAR . Zmigavac desni,i vec zamisljam hladno pivo posle tusiranja. Docekuje nas krupan covek na parkingu,pruza ruku i kaze Tihomir. Vlasnik i domacin objekta,ustvari tri objekta. Kad kazem domacin,on je to stvarno,u svakom smislu te reci. Kazemo da smo prvi put kod njega i odmah nas vodi u kucu i smeta u sobe. Soba cista precista,blista i mirisi sve,krevet bracni,ne znas sta je sirina a sta duzina kao kod svih,u sobi haos kad se skine oprema i raspakuju stvari bacam pogled sa terase, nase Suzane imaju zasluzen predah posle 560km sa terase se vide druge dve ogromne kuce i bazen sa restoranom. jezero tusiranje,oblacenje i pravac restoran prilazi gazda Tihomir i za dobrodoslicu nas pocasti casicim domace mastike dobra,ljuta,sticao sam kao papriku da sam jeo. zatrpali smo je brzo Skopskim lepo smo vecerali i pili. umor je cinio svoje i vukao nas je krevet. Placamo konobaru nepunih 30 e veceru i pice za nas 4 i odlazimo na spavanje.

Uzivam u citanju putopisa i divim se ljudima koji umeju toliko slikovito i slatko da docaraju putovanje,kao da sam i ja putovao sa njima.Elem,ovo je moj prvi putopis i moje prvo pravo putovanje na dva tocka. Nemojte mi zameriti ako negde pogresim i ako nesto od slika bude lose rezolucije. Sve je slikano mobilnim telefonom. Moja lepsa i bolja polovina je bila zestoki protivnik motora i voznje na njemu. Nekim cudom se to odjednom potpuno promenilo i ona sada uziva na motoru i jedva ceka da negde putujemo. Imamo vikendicu u Golubcu na Dunavu,i vrlo cesto idemo tamo motorm.Djir Djerdapskom magistralom se podrazumeva,skoro svaki put kada smo tamo. Kako nam je to sve postalo kratko a vreme sve lepse i lepse,pocetkom maja pocinjemo da kujemo plan o produzenom vikendu u Grckoj,u drugoj polovini maja. Zenin brat a moj surak takodje vozi motor. Njegova supruga isto voli avanture i odlucujemo da i njima predlozimo putovanje. Nismo uspeli ceo plan da im predocimo a vec smo dobili potvrdu i pitanje kad krecemo . Rec po rec i plan je skockan. Krecemo 19.05. (subota) rano ujutru. Vozimo do Vranja,tamo spavamo i sutradan nastavljamo do krajnje destinacije Nei Pori. Danima gledamo vremenske prognoze na svim mogucim sajtovima i ona ne obecava suvo putovanje. Kisna odela nemamo...zena sakrila kasicu prasicu i samo se mrsti kad spomenem kupovinu opreme. Uspevam da je ubedim,da je to osnovni deo neophodne opreme za putovanja ,odlazimo u Barel Yamahu i pazarimo sve za kisu. Subota se blizi,crni oblaci kao da su se zakacili za Zemun i malo malo pada kisa. U razgovoru dolazimo do zakljucka da cemo odloziti putovanje ako bude padalo i ako za Grcku prognoza bude losa. Sta cemo tamo ako je lose vreme? Sreda 16.05. moj motor rasturen zbog zamene lamela i lufta u oprugama korpe. Nekako uspevam sve da resim,sklapam ga u cetvrtak,menjam filtere i ulje,proveravam pritisak u gumama,probam motor...i to je to.Suzana je spremna. Petak 18.05. dolazim sa posla,zena je spakovala stvari u zadnji kofer,pakujemo ostatak u vodonepropusni ranac,njega vezujem kao najgori seljak raznim gurtnama preko kofera,tank torba povecana do maksimuma,u njoj kisna odela,telefoni,cigarete i dokumenta. Surak na svom Stromu menja ulje u kasne vecernje sate i javlja da su i oni spremni. Docekasmo i to,noc pred put... zena je zaspala kao top,a ja...ja sam cekao kada ce svanuti i kada ce doci tih famoznih 6:30 da krenemo. 19.05. subota Ustajem,pogledam kroz prozor mokro,padala je kisa,oblacno. Kako god,kuvam kafu i budim moju dragu. Kad je videla kakvo je vreme dobila je onaj kiseli izraz na licu. Cujemo se surakom,i oni piju kafu i gledaju u nebo. Saopstavam im da dodju do nas i da imam plan B. Dolaze,Strom natovaren,napakovan. Pijemo jos jednu kafu i ja okolo naokolo iznosim svoj plan B koji se svodi na put u Grcku kolima,ne u Nei Pori vec na Krf. Onaj kiseli izraz lica koji je imala moja draga zena se nekim cudom preneo na njih. Sad svi sede kiseli i snuzdeni a meni je samo u glavi kako cu da vozim po kisi,sta kad prokisnu rukavice,obuca,kaciga... Da spomenem i to,po pravoj kisi nikada do tada nisam vozio. Kisne gume su mi na motoru,ali nisam bio rad da ih testiram . Sve u svemu oni moj B plan odbacuju kao opusak. Idemo motorima pa kako bude. Dok smo se dogovarali,pili kafe,podmazivali lanac na Stromu,vreme je prolazilo. Kad pogledasmo na sat,skoro 10! Krecemo jbt. Isterujemo ljute guje iz dvorista,ovekovecimo slikom i gas. Oblacno je,ali suvo,ne pada,cak se povremeno pojavljuje i sunce. Izlazimo na auto put i bez neke zurbe uzivamo u voznji. Tempo nam je bio 120-130km/h.Temperatura prijatnih 13 stepeni i ozbiljno je zima. Nismo se u startu obukli za tu temperaturu. Vec kod malog Pozarevca u zaustavnoj traci se vidi mokro i po koja barica. Do Smedereva je auto put vec bio potpuno mokar i shvatamo da stizemo kisu. Crni gadni oblaci su ispred nas i jasno nam je da uskoro ulazimo u padavine. Velika Plana,mcdonalds,dorucak. Kisica pocinje ali mi ulecemo unutra. Zena se zali da su joj mokre pantalone ,ispod kolena sa zadnje strane. Na motoru mi je isecen zadnji blatobran i nosac tablice,pa guma baca vodu po njenim nogama. To je sto je,presvucice se ako bude potrebe. Dok smo klopali i popusili po par cigareta,prodje sat vremena. Ja sam krenuo sa polupraznim tankom i moram da se natocim. Idemo do lapova na omv ,sipamo gorivo i da obucemo kisne i toplije stvari. Punimo oba motora do cepa,oblacimo surak njegova zena i ja kisne pantalone,moja zena kombinezon i nastavljamo. Vreme se popravlja,kisa ne pada,sunce je granulo,put suv,nama toplo,ma milina. Prolazimo naplatnu rampu nais kod Nisa i vec bi mogli da zapalimo po pljugu. Stajemo posle iskljucenja za Nis jug na parking. Ja imam povredjeno levo rame,boli me desni lakat,surakovu koscatu guzu zulja sediste...ma umorili smo se,nije sramota reci. zena u inat suncu nece da skine kombinezon mi se solidarisemo sa njom,i nastavljamo dalje. Sledece stajanje i tankovanje je omv Vranje. Stajemo na pumpu,svako za svoj pistolj i sipamo do cepa. Ja placam gorivo,pogledam racun i ne verujem sta vidim. Sipali smo i mililitar isto. 245km 12.73l .zadovoljni potrosnjom sedamo na kafu. Fino smo predahnuli,odmorili i zakljucili da je glupo spavati ovde.Idemo dalje pa dok izdrzimo.Spavacemo vec negde. Nastavljamo ka Presevu i Makedonskoj granici. Ubrzo stizemo na nasu granicu,par automobila je ispred nas i brzo izlazimo iz Srbije. Na Makedonskoj strani situacija drugacija. Pristojna kolona vozila,kao i uvek kod njih. Necemo da obilazimo ,kulturno stanemo u red. Toplo je,sunce przi a znoj se samo sliva niz kozu. Noge su se potparile od kisnih pantalona ali mi smo uporni,nikako da ih skinemo. Zene su pobegle u hladovinu kod carinika i cekaju nas da pridjemo. 40ak minuta prodje kao tren,stigosmo po policajca. Dajem pasose i papire od motora. Gleda cika gleda,i kaze nije ti dobar zeleni karton. kako nije dobar pobogu?! Nije ti dobra registracija! Pitam suraka koji je iza mene,koji mi je BG ? Jbt,stvarno pogresan broj na zelenom. Mesec dana pred put sam bio u agenciji i kupio zeleni karton. Nisam ni pogledao sta su mi dali. Jedino sto se slagalo na njemu je istek vaznosti odnosno istek moje registracije. Korisnik je neka zena iz Velikih Crljena,motor je MZ itd itd. Zadrzava moj pasos ,pomera me sa strane i upucuje na neki salter da kupim drugi. Posle pola sata,uspevam da kupim osiguranje za 15 dana i placam ga 50e. Sedamo na motore i nastavljamo dalje. Vruce je,ja besan kao ris,sunce jos uvek visoko i przi. zavrcemo i pojacavamo tempo.

Platamona greece Danas

Hvala za komentar o suzani. Volem je, nek hejtuju. U komadu do Dojrana, tu prespavali i ujutru jos 280 km. U komadu bi stigli da smo krenuli ujutru na vreme. Dvoumili smo se zbog kise pa odlagali polazak... Nisam hteo da vozimo nocu po grckoj i ispostavilo se da je Dojran top mesto za prespavati. Bice u putopisu.

Svaka cast kad si smogao snage i volje da nastavis put i uzivas u tom danu.

Zavrsio sam motor i jako lepo se dovezli do grcke. Nadam se da cu uspeti i znati da ispisem putopis kad se vratimo

Polusintetika

Sipam yamalube 10w40. Presao 20000 milja

Korpa remontovana u kompaniji Marcetic. Lamela nema niko u srb

Korpa kvacila dobila mnooogo lufta u oprugama i pravi mi udarce prilikom dodavanja i pustanja gasa. Da li neko zna ko remontuje korpe za motocikle? Rasturio sam ga...opruge samo sto ne ispadnu

Obecavam u nerednih par dana. Imam puno obaveza na poslu a izmedju ostalog spremam motor za grcku... Krajem maja

Beba se sunča

Djerdap ovog vikenda

Da li neko zna oznake lezajeva za prednji i zadnji tocak gsx600f iz 2005? Fala

Svaka cast,odlicna voznja

Od kad je ova slika? Ja sam juce cekao skelu sat vremena... Pojavi se covek i kaze da ne radi zbog talasa...

Ja sam skoro polagao za E kategoriju. Instruktor mi je desetinu puta govorio da vodim racuna i ne gazim belu liniju jer je tu mozda motociklista i moguca je nesreca. Odusevio me.

Sutra kad sednem za komp napisacu sve i okaciti po neku sliku.

Jedan jedini put sam svratio u kamp da se raspitam, posle gomile neuspesnih mailova. Docekao me covek koji je neki radnik tamo... Vrlo neljubazno i sturo mi je rekao da kamp ne radi tih dana... U kafani sam jeo dvadesetak puta.... Svaki put je hrana bila sve losija, hladna corba, podgrevan krompir paprikas u kome su krompiri hladni i tvrdi... Cevapi koji imaju ukus ribe itd itd. Uzgred,proslo leto kafana nije radila, i sada je bila zatvorena... Zato kompleks kapetan misin breg... Nesto najneverovatnije sto sam video u Srbiji. Ako nekoga zanima mogu mu privatnom porukom opisati utiske da ne gusimo temu

Kamp toma kao i njegova kafana u Brnjici su odavno osudjeni na propast. Mislim da kamp ne radi

Jedna slicica sa uskrsnje voznje po Homoljskim planinama. Moja zena i devojka Suzana ))))

Ja imam D-Skwal kacigu, kupio sam je na sajmu tako da je kratko vozim ali nemam zamerki. Jedina mana po meni je uzak donji deo kacige i tesko se stavlja na glavu. Hoce da zavrne usi. Nije bucna, dobro dihtovanje vizira...

Nacionalni park Ðerdap, etno kompleks Kapetan Miśin breg, Donji Milanovac. Danas... U inat orkanskoj kośavi