Da se i mi malo pohvalimo
Nas dva derana - Ljubisa i ja,malo neplanirano odlucili da godisnji provedemo vozajuci se po primorju,on sa svojim etz250 a ja sa ts250/1
Nismo imali konkretan plan voznje,smo dogovor da odemo na rafting Tarom,prosetamo dubrovnikom i stignemo u Budvu koja nam je bila krajnje odrediste posto mi sestra tamo zivi.
Krenuli smo u subotu ujutru tj oko 11 iz Beocina preko Rume i Sapca do Loznice gde smo prvi put stali da odmorimo pred granicu na par minuta i posle granice se uputili ka sokolcu i odatle skrenuli za focu. Jako lepa deonica za voznju prepuna preteranih pejzaza.
Naravno pravili smo gomilu pauza gde god smo mogli...
Na slici su moja lepsa polovina i Ljubisa
Oko 19h smo stigli do Foce odnosno u rafting centar bastasi gde nas je ljubazni gazda dmd kampa ugostio i objasnio da mozemo rasiriti sator gde god hocemo,ostati koliko god hocemo i raditi skoro sve sto hocemo,sto smo i maksimalno iskoristili.
Posle 3 dana tamo i splavarenja koje nas nije bas odusevilo ali zato priroda u kanjonu tare jeste,nastavili smo dalje.
Rano ujutru se popakovali i krenuli ka Dubrovniku tj Trebinju. Izuzetan deo puta sem obilaznice kojom se mora proci zbog radova na nekom mostu mislim kod Gackog, nisam siguran. Do Trebinja smo relativno brzo stigli,stali da natocimo goriva i nastavili odmah zbog neverovatne vrucine. Granicu smo brzo prosli bez ikakvih problema sem cudjenja hrvatskih granicnika na motore sa kojima putujemo i na kraju pohvale uprkos kolonama,izgrbavili smo se izmedju njih,provukli se nekako i za par minuta vec bili u Dubrovniku.
Par sati smo setali starim gradom,odusevili se svim vidjenim sem cenama mislim da je dovoljno reci da je najjeftiniji hamburger koji smo nasli bio 8e , a za magnet za friz i pepeljaru su nam uzeli 15e
Prezadovoljni vidjenim i vec podosta dinstani nastavili smo nase putesestvije ka budvi. Na granici standardna prica-bez problema na hrvatskoj a na crnogorskoj strani nam je pandur zaustavio kolonu da bi prosli sto pre uz povik Srbijanci cerajte!
Onda je doslo sat i jos malo voznje uz more do trajekta (hteli smo ici okolo zalivom ali smo bili umorni i obareni a i mrak bi nas uhvatio)
Stigli u Budvu taman na veceru,izljubili se sa domacinima,smestili se u sobe i zauzeli mesto na plazi gde smo hladili guzice i unistavali piva u abnormalnim kolicinama narednih par dana.
Vozikali smo se tu i tamo,kao sto smo i planirali obisli ceo zaliv i jos malo vise...
a i otpadali smo po konobama usput
a i po zabacenim plazama
Posle 7 dana zestokog otpadanja doslo je vreme i poci kuci. Zbog tehnickih problema devojka mi je odlucila da se vrati kuci kolima a nas dvojica sami motorima.
Put ka srbiji smo poceli opet kroz Boko-Kotorski zaliv duzim putem naravno i od Risna krenuli ka Niksicu novim putem koji je blago receno kao avionska pista.
Posle Niksica krece odusevljenje putem i predelima prema Pluzinama,akad smo stigli do Pivskog jezera poceo sam da piskam od srece i odusevljenja.
A izvor Pive ostavlja bez daha...
Savrseno je voziti kroz kanjon Pive,put je dobar sa puno izazovnih krivina a saobracaja skoro da ni nema-tek po koji stranac prodje i par lokalnih kola.
Preko Foce i Gorazda stizemo do Visegrada gde odlucujemo da nocimo. pronasli smo parce obale Drine koje je pogodno za dizanje satora,vecerali i krepali do zore kad su nas lokalni pecarosi poceli buditi...
Ranom zorom posle kafe nastavismo dalje ka Mokroj gori,preko kremne i np Tara do perucca i bajine baste. Traba napomenuti da voznja kroz nacionalni park nije voznja nego borba za zivot posto na svakih par metara ima kratera da tocak otpadne-ili kao meni pukne bisaga...
Dalji put i nije bio tako zanimljiv- Bajina Basta,Valjevo,Sabac,ruma pa kuca sem konstatacije da uz tablu dobrodosli u srbiju treba da stoji i dopunska-dobro gledaj gde su rupe...
Posto ni meni ni Ljubisi nerade km satovi,nemamo pojma koliko koliko smo km presli,portosili smo malo vise od 2l ulja za mesavinu po motoru,imali sitnih kvarova-svecice,otezanje auspuha i naravno kvarova sa mojom sofisticiranom strujom od 6v,ali zahvaljujuci odredjenim ljudima sve je dobro proslo,tako da se i ovim putem zahvaljujem Zoranu koji mi je pomogao oko delova.
Toliko od mene,do neke sledece voznje
