Zdravo svima! Nova sam korisnica ovde, pa sam poželela da podelim svoje veoma negativno iskustvo sa jednom auto-školom u Vranju. Imam 28 godina i pre par dana sam položila teorijski ispit za A kategoriju. Trebalo mi je čak tri godine da se ponovo odlučim da upišem auto-školu. Inače imam položenu B kategoriju i ranije sam vozila automatske skutere, ali nemam položenu AM kategoriju. Upravo iz tog razloga sam odlučila da upišem A kategoriju, i zbog finansija i zbog cele birokratije oko polaganja. Svakako, do sada se nisam susretala sa velikim motorom niti sa manuelnim menjačem. Otišla sam u jednu lokalnu auto-školu i popričala sa instruktorom, koji je ujedno i vlasnik. Bila sam veoma uzbuđena jer je delovao apsolutno „normalno“. Nije imao komentare kakve sam ranije slušala u pojedinim auto-školama, posebno vezano za to što sam žena i što želim da polažem odmah za kategoriju A. Pre tri godine sam se susrela sa svakakvim komentarima tipa: „Tebi treba AM“, „Devojci ne treba jači motor koji ne može da vozi“ i slično. Zbog svega toga sam tada i odustala od upisivanja. Razumem da je za nekoga ko nema iskustva potrebno postepeno napredovanje i potpuno se slažem sa tim. Međutim, moja želja je bila da položim za A kategoriju, pa sam, nakon razgovora sa instruktorom, ipak odlučila da se upišem. Instruktor (ujedno i vlasnik auto-škole) je bio sasvim okej, sve do prvog praktičnog časa. Već tada je komunikacija preko poruka postala krajnje neprijatna. Na primer, javio mi je oko 9 uveče da sutradan imam vožnju u pola 9 ujutru. Pitala sam ga da li bi mu, „na primer“, odgovaralo da pomerimo vožnju za sat vremena kasnije, a on mi je odgovorio da mu „na primer to ne odgovara“ i da nema nijedan drugi termin. Srećom, radim od kuće, pa sam uspela da pomerim poslovne obaveze i dođem na prvi čas. Rekao mi je da ponesem svoju kacigu, što sam i uradila, jer sam imala kacigu koju mi je pozajmila drugarica. Da nisam imala tu mogućnost, ne znam šta bih uradila. A onda je usledio prvi čas, pakao. Čim sam došla, počeo je da mi govori kako „ovo nema poente“, kako „nema ništa od ovoga“ i kako „gubimo vreme“ i ,,ako moramo da vozimo svih 40 časova, uopšte da se ne zanosimo". Motor još nije ni bio upaljen. Ja sam u šoku ostala, nesnađena bukvalno. Sve vreme sam bila asertivna i strpljiva i nisam želela da ulazim u raspravu, ali sam mu skrenula pažnju na to da mu ništa od toga nije smetalo kada sam upisivala auto-školu i platila sve odmah. Promena u njegovom ponašanju bila je zaista nerealna. Motor je, naravno, od oko 220 kg, konkretno HONDA CBF 600 i predstavljao mi je pravi izazov. Bila sam svesna da će biti veoma zahtevno, pogotovo jer se prvi put susrećem sa manuelnim menjačem i tolikim motorom. Međutim, takvo ponašanje instruktora mi zaista nije bilo potrebno. Objasnio mi je samo dokle smem da pustim kvačilo da se motor ne bi ugasio, kako da koristim prednju kočnicu i kako da menjam brzine. Zadnju kočnicu nije spomenuo nijednom, iako, naravno, znam da postoji i gde se nalazi. Odmah mi je rekao da krenem na kvačilu, da samo vozim i da podižem noge, iako sam mu jasno rekla da se prvi put susrećem sa manuelnim menjačem i motorom te težine. Ipak, meni je sve to išlo sasvim dobro. Motor mi se nijednom nije ugasio. Posle dvadesetak minuta već sam prilično dobro menjala iz prve u drugu brzinu. Onda me je terao da radim prvu poligonsku vežbu, koju sam bez problema uradila tri puta zaredom kako treba. E, onda smo došli do slaloma. Naravno, kada sam pokušala da oštro okrenem upravljač udesno, motor je, zbog male brzine i mog načina korišćenja kvačila i kočnice, počeo da pada. Koliko sam kasnije razmišljala o tome, mislim da bi zadnja kočnica u toj situaciji bila relevantna za stabilnost, ali mi je instruktor tokom časa uopšte nije pokazao niti objasnio kako da je koristim. Tako sam pala. Srećom, imala sam svoje moto-pantalone sa zaštitom, pa sam prošla samo sa jednom modricom. U svakom slučaju, odlučila sam da odmah promenim auto-školu i iskreno se nadam da ću imati više sreće sa sledećim instruktorom. Nažalost, ovde ne poznajem nikoga ko vozi motor, tako da sam potpuno sama u ovom procesu. Stvarno se nadam da ću uspeti da savladam vožnju, jer, da, motor jeste velik i težak i potpuno sam svesna toga. Ali, iskreno, meni je za tih tridesetak minuta na motoru zapravo išlo sasvim fino, s obzirom na to da mi je to bio prvi susret sa manuelnim menjačem i motorom te težine. Problem je što sam slušala sve što mi je instruktor govorio, verujući da zna šta radi, iako mi je sada jasno da možda nije trebalo baš tako da izgleda moj prvi čas. Zato sam odlučila da tu auto-školu prekinem i pokušam ponovo sa nekim drugim. Ako imate bilo kakav savet, kako da pristupim učenju, na šta posebno da obratim pažnju, kako da se što bolje pripremim za poligon ili jednostavno bilo kakvo iskustvo koje bi moglo da mi pomogne, slobodno pišite. Kao što rekoh, nemam nikoga u okolini ko vozi motor i od koga bih mogla da dobijem savet, pa će mi svaka pomoć zaista značiti. Južnjaci, slobodno možete i uživo časove da mi održite ako vas put nanese u Vranje! Auto-škola u koju planiram da pređem ima Yamaha XJ6, pa se nadam da će sada sve biti kako treba. Svakako sam dobila preporuku za njih, tako da se nadam da ću ovog puta napraviti bolji izbor. I da, još jedan od razloga zašto idem na punu A kategoriju jeste to što želim da naučim da vozim motor sa manuelnim menjačem i nekad kupim takav, a auto-škole ovde to nude samo za punu A kategoriju, dok je za sve ostalo u pitanju automatik. Izvinite na ovolikoj poruci, ali eto, želela sam da podelim svoje iskustvo. U prilogu dostavljam najzanimljiviji deo konverzacije.