1. Godiste motocikla koji ste vozili: 2005 2. Vrijeme provedeno na motorciklu: 20 godina u gradskoj, zadnjih nekoliko samo prigradska vožnja 3. Sta mi se dopada: klasičan dizajn, analogni instrumenti, lep zvuk sa serijskim izduvom, ne oseća puno suvozača, dobar u niskim i srednjim obrtajima, elastičan i dovoljno brz 4. Sta je moglo biti bolje: fali podešavanje volana, pri tome je uzan i nizak, noge su povučene unazad više nego što volim pa je teško obarati ga tako da ostaneš (skoro) vertikalan, prednja kočnica traži jak stisak i guma lako blokira zbog malog opterećenja točka, zadnja kočnica kao kod svih motocikala posle devedesetih loša (zbog geometrije motocikla), preko 7000 ne dobija na ubrzanju (cena elastičnosti uobičajena za većinu hondi, izuzev RR) 5. Moj utisak: uprkos priličnom spisku mana, dobar motocikl u odnosu na većinu koja se danas proizvode. Težište nije nisko kao kod onih iz sedamdesetih pa do polovine osamdesetih, ali ni katastrofalno visoko kao kod današnjih (koji padaju čim ih u mestu izvedeš iz vertikale i koji traže mnogo veću brzinu dok ne postanu upravljivi (tek preko 30km/h). Sedenje nije sa osloncem na zadnjici i dva stopala (koje je udobno i ne opterećuje šake, ramena i kičmu), ali nije ni kao kod današnjih gde celo vreme moraš stezati rezervoar kolenima. Nema oštrinu komandi novih motocikala koja traži opreznost i kao da čekaju i najmanju nepažnju da ti naprave problem. Sve u svemu moglo bi biti bolje, ali ovo je bio prelazni oblik između vozljivih motocikala nekad i nevozljivih danas - polu vozljiv je prava definicija. Novi vozači koji se od početka naviknuti na rogobatno sedenje, preoštre komande, i koji misle misle da treba da ideš u teretanu da bi vozio motocikl po ulici sve ovo neće razumeti, većina starijih koji pamte ponašanje starijih motocikala će verovatno shvatiti o čemu govorim.