Odoh na more.

Kao prvo, dobrodosao medju svoje. Tim recima, me je docekao Vuja, a red je i mi tebe. Kao drugo, struju sredjuje Arakis, vrlo korektno a upoznati veselu trojku iz Visnjiceve, je dogadjaj sam za sebe.Kao trece, Masinu, kada bude bilo vreme, doteruje Bokilic. Kada ga upoznas, znaces zasto postupak pregleda uporedjuje sa menijem. Ima ideje i vrlo je pouzdan. Tockove i zice na njima, sredjuje momak sa Gardosa- u mikron a za sve i svasta, kontaktiras bilo koga od nas. Najradije pricamo o motoru. Pitaj Kinga.... Sve u svemu, srecna voznja i lagano.

Sa tog jezera se doprema voda Carapanima, Simitarima i Ostalima. Ali, to je jedan deo jezera a ne celo jezero...

Kritika... Namestanje osiguraca je odradila moja hanuma Ivana. Da nije bilo nje, ja bih ostao do sledeceg proleca na sred puta...

I jos po neka fotogrfija, radovanja- ludovanja...

ovo su neke slike sa jezera Celije, kraj Krusevca. Dvadesetek lepih km a tamo uzivancija. U Srbiji smo, pa je svasta zabranjeno, pa i fotografisanje...

6 Subota 14. 08. 2010. g Dosao je dan povratka za Beograd. Iz Krusevca sam krenuo u 5.oo, isao starim putem a kako sam vozio sam, fotografija je samo jedna iz Smederevske Palanke. Zaustavio sam se da odmorim du.e a iz nekog sokaceta zaustavlja se momak I pita da li mi treba pomoc? Ljubazno mi objasnjava da je clan moto kluba… Ljudi, ja odoh da se odmorim. Ako se setim neceg- pisem vam.

Odlazak u Stalac 11.08. 2010.g. Popakovase se kojekakvi u malu “Suzu”, poklone umotase u raznobojne papirice I krenuse. Zajahah krila golubija I uz njih krenuh u Stalac. Lepa voznja kroz sela kraj Krusevca, Sunce preliva zlatom horizont I sve izgleda kao bajka. Odjednom Golub izgubi struju. Narod izmislio mobilne telephone, Bokilic, mucenik, redovno dostupan, savetuje… Da li se nekome desilo dam u ispadne osigurac iz zabica? Meni jeste. Posle desetak kilometara, stzem kod tetke, zedan vapim za casom vode. Moja tetka, zena od svojih osamdesetak godina, pruza veliku casu I tek posto sam otpio polovinu shvatim da je u casi bila meka rakija…Ljudi, petnaest I kusur godina nisam okusio alcohol. Mozete misliti kako jeto mene cusnulo. Stigao sam, nazad u Ks. Lepo je sto sam vozio polako a sada odoh da spavam

jos malo on

Tata, mogu malo ja? Kako da ne izadjem u susret junosi Nemanji. Celog dana je bio dobar I poslusan. Pa zar je kacigu cimao od Beograda bez razloga? A I Stefan, treci sin jedinac, je napravio prve metre al` na cetiri tocka. Naravno tu je I neizbezni Laky, momcina koji je prvu “stotku I malo jace”, moj saputnik kroz Krusevac, bas tog prepodneva doziveo.

Odlazak do Petlovca Petlovac je sinonim za salo Kukljin kraj Krusevca. Nalazi se na obali Zapadne Morave, gde je jedna od poslednjih skela koja povezuje dve obale.

Malo sam se vozio do Jastrepca 05.08. 06h 55 min. Planina Jastrebac se nalazi na dvadesetak kilometra od Krusevca. Vrlo je lepo izletiste I poseceno od strane ljubitelja iskonske lepote. Blistao je, na Jastrepcu, pre neko desetlece, hotel “Sator”, sada, nazalost zapusten. Tu je I jezero I vila “ Trayal”. Malo iznad jezera ja proplanak, koji zbog drvoseca( drvokradica) , nisam mogao da slikam. Put je jako lep do podnozja planine, a kasnije krecu krivine, cesto vrlo opasne. Ako sam se popeo ja, popece se bilo ko. Potkrepljujem fotografijama I zao mi je sto su sa mobilnog telefona.

Ponedeljak je svanuo vedar I suncan. Vrsile su se poslednje pripreme za putovanje u rodni grad. Sitnice su se redjale jedna za drugom ali kao da je neko uz mene, sve je islo glatko: od provere guma do ciscenja I puderisanja Plavog Goluba. Da je neko mogao da slusa moje monologe, posecivao bi me u nekoj ustanovi. Dosao je dan, kada sam planirao da putujem. Predhodna noc je bila besana, sa puno leptirica u stomaku. Naravno, svaki deo puta sam proveravao u sebi, racunao koliko, kada I gde… Dakle, jutro kao I predhodno. Montiranje pred put I “brrm-b- brmm….”, Zaigralo je srce I njegovo I moje. Ulice ciste, pred nama I za nekoliko minuta, vec smo se nasli na smederevskom putu, polako I veselo grleci predstojece kilometre… U doba, kada sam ja krenuo, put,relativno, prazan. Malo automobile I uglavnom- cistina. Na obilaznici kod Smedereva, Golub je udahnuo I prvu “stotku”.Ja, koji sam poznat po sporoj voznji, navijam stotku…Ma, peva Golub. Kilometri, jedan za drugim, ostaju zamnom a predamnom cisto, suncano I veselo.Nastavljam ka Smederevskoj Palanci I ( kako nikada nisam bio tamo, sram da me bude), ulazim u varos odusevljen. Siroke I dobre ulice, semafori koji rade, vozaci smireni…E, tu, na jednom semaforu, Plavi Golub, se zakaslja I stade! Ni makac! Izgubi glas, zacuta a ja, njegov ponosni vlasnik, unezvereno se okrecem, ne bi li me neko od drugih vozaca pokupio… Za razliku od ljudi koje srecem po Beogradu, palancani, vrlo uljudno I susretljivo, smireno sacekase me da se sklonim na trotoar, bez obzira na to sto sam celu kolonu zaustavio. Naravno, da sam od majstora, koga sam verovatno probudio, dobio instrukcije: ako imas goriva, onda je svecica… Jeste, svecica, I to nova, I to NGK. Da l` je moguce? Moguce je sve, cvrkuce tek probudjeni Bokilic. Kako bilo, nastavih put ka Velikoj Plani bez, problema. Negde, pred Jagodinu, spusta se magla. Svakim metrom sve gusca a tamosnji vozaci, uglavnom traktoristi, nisu culi da se svela pale. Vidim traktor, ispred sebe, na 5-6 metara… Jedva sam cekao da se malo razbistri. Jagodina, skoro bez magle ali sa guzvom. Malo mlekadzije, malo pekari, malo svakojaki, tek nekako nastavih put Cuprije, Tu, cim predjoh most, zastadoh da noge protegnem I da, bar sa mobilnim telefonom, napravim neku fotografiju. Od Cuprije do Paracina nema puno da se vozi, tako da je, vrlo brzo, moja malenkost, trazila put ka Pojatama. Po prvi put gledam naplatnu rampu “Pojate”, odozgo! Cicevac je varos iskopana. Malo semafor levo, pa desno usmerava saobracaj, malo preko mosta, malo pred Lucinu ali, kako se blizim Krusevcu, ubedjujem sebe da je sve glatko I da nema mesta zurbi. Od Stalaca, kraj Morave, put vijuga I posle nekoliko kilometara, preda mnom se, po ko zna koji put ukazala panorama rodnog grada. Zar je moguce da je, I ovog puta, najlepsi pogled na Krusevac…

jA CU BITI U kRTOLAMA OD 20. 08. DO 30. 08. Ako se nadjemo...

Dobri moji, s Bozjom pomoci, krecem ujutro na put. Idem do Krusevca. Nece me biti neko vreme ali cim sae vratim, javljam se. Do tada, svima zelim lepo vreme i cist put. Ako neko bude bio u blizini a pije mu se kafa, neka se javi na 037 401 292. SASA

King- sladokusac terminator

Sto rece Vuja... E, zivoteeee... A Guzzi je slatak...

I sve to sada radi. Pliva LJuti Zver....

A GUZZI je slucajno slikan?

Dobro je to.

Trebalo je da se desi. Imali smo dogovor i obecanje. Trebalo je da odradi svoj deo price i sada bi imao Plavog Goluba. Naravno i polaganje A kategorije. Cak sam i mali podsticaj napravio( dobio je na poklon kacigu ) ali uzalud... Ove godine ce mu kaciga stajati ispod ormana...

Ubavi torbiciki na poubavo motorce.

E, danas, dovezoh Goluba. Bio sam presrecan, kao kada vidis starog prijatelja. Bio sam i sa mojim saraniteljom, Nemanjom. Ostao mu je osmeh od uva do uva. Vozio ga majstor na suzukiju po Svilajncu. Ljudi, ja sam sa onako smejao kada sam prvi put polubio devojku... NIKO OPET NIJE HTEO DA SLIKA A NEKO NIJE HTEO NI DA BUDE USLIKAN.

Ma, popicemo i mi kafu. Voleo sam da svom saranitelju, uzivo, pokazem bobera. BIBIBGA. Gledacemo sa.

Moje misljenje o koferima, ukoliko se uvazava, je da koferi budu provereni. Nije bitno da li su grebani. Bitno je da su celi, zdravi i da imaju dobre nosace ili postolja. Bravar entuzijasta, moze da odradi posao. Naravno, to vole da rade kada nemaju sta drugo. Bar je kod mene bio takav slucaj. Gledao sam kako rade nosace kod Skube , Arakisa i Kuma. Produkt izgleda odlicno. Cevi su jake, varovi jednaki i lepo izliveni. Na zalost nemam fotografiju. Naravno, ne treba zaliti para za tako nesto, jer ...