Samo da se brzo oporavi, i drugar je danas isto na sinama proklizao, srecom prosao je bez povreda, a ljubimac mu nije pretrpeo neku veliku stetu sto je isto super. I nema pravila, decko ima nove gume, lagano vozi al desi se...

@strasilo Oh u troje je svakako bolje, nadam se i ja da cu doci do toga To mi je do sad najduza tura, pre toga sam jedino do Banja luke isao. Iskreno zadovoljan sam sa turom koju sam napravio, al naporna je, koliko god mi je lepo sto sam se vozio sam, pravio pauze kad sam hteo, pusio i jeo kad sam hteo, ne razmisljajuci o tome da li nekom to odgovara ili ne, sa druge strane u mnogo trenutaka bude dosadno, narucito uvece, kad postavim sator i jelte sta sad, pa pricaj sam sa sobom, sednes negde da jedes, opet sam si sa sobom, pa i taj obrok zbrzam, jer me tu voznja cini najvise fokusiranim i srecnim. Ima svojih prednosti ali i mana, al znajuci moje drustvo i nase radno vreme, da se uklopimo da negde idemo zajedno je misaona imenica, tako da verovatno i sledece godine mi ne gine da idem sam, osim ako ne upoznam lepsu polovinu koja bi se upustila u tako nesto.

Danas je bilo prelepo stvarno, i cini mi se mnooogo vise ljudi nego prosle godine. Svaka cast organizatorima, ni vreme uopste nije bilo nesto lose, malo kisice tu i tamo, sve u svemu svaka cast svima. Nadam se sledece godine da ce nas biti jos vise, zove me majka malopre kaze gledala sam snimke, nema kraja koloni

@ПИпезос eh to svakako, drugo je vreme bilo a i lepse koliko cujem sa raznih strana, meni je zelja na alpe da idem da vozim, al otom potom, dug je zivot. @ČIČA956 eh, mladost ludost sto bi se reklo, isao sam u nepoznato, nisam znao da ce biti tako naporan put.

Ako mene pitas, ne, Suzuki Katana 750

Sve pohvale za njih, pocetkom ovde godine sam prvi put kod njih registrovao motor, brzo zavrsili i jos sam platio na rate. Iskreno Milos mi je na prvi pogled izgledao kao drkadzija, ali sam veoma brzo promenio misljenje, jos me je i posavetovao vezano za opremu. Sve pohvale!

@travelman bogami i bilo je prelepo, sto se tice motora, trebalo mi je vremena da se pomirim da sta se desilo desilo se, fin period sam krivio sebe i pizdeo na samog sebe. @zaludan veruj mi i ja sam se iznenadio vremenom puta, ali u jeku turisticke sezone bas se sporo vozilo (na nekim deonicama ne preko 30 kmh), a kako nikad nisam bio, nisam skoro ni obilazio kolone, bio sam mnogo kulturniji vozac nego kod nas. Ima tu i ne spomenutih stvari, od toga da je sunce przilo nenormalno, da sam neiskusan pa do zaustavljanja da slikam ili snimim nesto, pojedem popijem, sipam gorivo, ali su sve to bile krace pauze. Po vodu sam cesto stajao jer je i pijem inace u nenormalnim kolicinama.

Kako nikad pre nisam bio u Hrvatskoj, i ne poznajem nimalo puteve, krenuo sam ka Dubrovniku, hocu jadranskom magistralom iako ne znam kako a vec je 6-7 uvece, palim navigaciju gledam kilometrazu i mislim se o super veceras cu ja do Dubrovnika, kad ono mucak, stigao sam do Zadra, vec mrtav i bez snage, prosetao se malo centrom i odlucih se da potrazim gde da spavam. Al shvatam da mi curi ulje iz dekle. Gledam smestaje, cene u proseku 100 evra za noc, trazim kamp mesta, odem do istih traze mi oko 50 eur da postavim sator (a u Bijeljini sam za 16 evra imao nocenje sa doruckom..) jos me covek nagovara, povoljno ti je to, neces imati gde da spavas, al ja tvrdoglav, nadjem napusteni put pored magistrale, razapnem sator, smestim se i prespavam. Sutradan pravo do radnje sa uljima, kupujem ulje, covek mi jos daje alat da skinem poklopac ( moj je bio skroz ispod prtljaga), i jos mi je fini gospodin pomogao da sipam ulje, dao mi je i levak da isto ne prospem. Krecem dalje sa jos ulja u prtljagu da imam za dolivanje, dugacak je put nazad.. malo posle Zadra, stajem na divlju plazu i uzivam sam sa sobom bez buke i dreke, kad posle 2 sata staje neki kamper blizu mene, pa sam se poslenkratkog vremena odlucio da krenem, Dubrovnik je daleko. Pakujem se i trudim se da ne probudim zenu koja drema u lezaljci pored kampera, kad mucak, ipak je probudih, izvinjavam joj se, kad iz kampera cujem muski glas na engleskom mi vice, to nije prava Katana! Ja u soku provirim, upoznajem se sa covekom i objasnjavs mi da je prava katana mnogo starija i da poseduje dve u Nemackoj odakle je on, i da ove novije nisu to to. Sprijateljih se sa njima, izneli mi lezaljku, pivo i ostadosmo da caskamo, pitao me je sta sam uradio sa motorom, ja mu objasnio problem ksd on odjednom ustaje i ide u kamper. Ja reko sta bi, da ga nisam uvredio nekako, kad on vadi set gedora, i doteze mi sve srafove na dekli u nadi da ce ulje manje cureti. Ubrzo se pozdravljamo i nastavljam dalje, opet misleci veceras sam ja u Dubrovniku. Posle jedno 8-10 sati voznje shvatam da nisam ni blizu Neuma, a kamoli Dubrovnika, odustajem i pocinjem da trazim mesto za kamp, i gde god nadjem odlicno mesto za kamp, stoji znak da je zabranjeno kampovnje. Oko 11 uvece iznerviran vec trazim na bookingu prenociste, i nadjem na oko 30 km u BiH za 20 eur noc. Predjem mrtav umoran granicu, nadjem smestaj i odvalim sutra do 10. Pakujem se i krecem ka Neumu, na pola puta shvatam da je pretoplo i da moram cesce da pravim pauze, nakon krace voznje kroz nedodjiju, uzasnim "putem" stizem u Neum, stajem na rucak, i produzavam ka Dubrovniku. Stizem sav srecan u Dubrovnik, toliko sam prica o njemu cuo od majke kad ono... razocaran. Grad je prelep i vredi ga obici, ali samo van sezone. Jedva sam ista uspeo da vidim od hiljada turista koji su preplavili grad, ubrzo gubim volju, hocu nesto da klopam i shvatam da naj obicnija salata kosta oko 2000 dinara, i odustajem, krecem dalje, idem u Trebinje. Predvece stizem u Trebinje, i odusevljen sam njegovom lepotom, idem u obilazak, veceram i krecem ka kampu, da bih shvatio da mi je ostalo jos veoma malo para i od istog kampa odustajem, iako je veoma jeftin. Inace na ceo put sam krenuo sa 350 eur, a u tih 350 su gorivo, hrana i smestaj. Iznerviran sto nisam jos pars ustedeo, krecem dalje, rekoh sebi idem nazad pa cu u Bajinoj Basti kampovati, tamo znam gde cu, kao i ranije. Krecem opet nepoznatim putem oko 8-9 uvece, sipam gorivo, dolazim do nekih planina, noc nista ne vidim pratim navigaciju, i polako vozim, put je uzak, los i kola samo izlecu iz krivina, zbog jednog ludaka sam i sisao sa puta, iako pred svaku krivinu blicam, jedino su me sleperi ispostovali koji bi usporili cak i stalici ugasili duga svetla da bih prosao. Usput zamalo da pokupim kravu na putu, ali to je najmanja briga, vozim vec 4-5 sati i nisam naisao na nastanjeno mesto, a gorivo u dubokoj rezervi. Posle nekog vremena nailazim na siri put i prvu pumpu, jedva do iste stizem, stajem vadim novcanik i brojim kolimo imam marki, koliko kuna, evra, dinsra, da znam koliko da sipam. Prilazi radnik nudi toce je, ja reko hvala sam cu, samo se preracunavam, meni je samo drago da sam nasao pumpu, nigde je nema.. kad poce covek koj sipa sebi gorivo da se smeje, kaze prvi put ovuda? Rekoh da, i objasnjava mi da sam trebao da se iskljucim i neki mali gradic i da tamo ims jedna mala pumpa, zahvalih mu se, krenuh dalje, stizem u Visegrad, tu sam napravio kratku pauzu, prosetao i nastavio dalje. Posle krace voznje stizem na granicu, dok cekam da zavrsi autobus ispred mene, parkiram motor i sedam na iviccnjak da odmorim, dolazim ubrzo na red, pslim motor, prilazim salteru kad granicar vice zasto vozis bez svetala, poginuces, ja mu objasnjavam da vec 20 minuta sedim pored saltera na ivicnjaku i da ih zato nisam upalio, pocinjemo da caskamo, objasnjavam mu da sam krenuo za Bajinu bastu da kampujem kad, on na to, pa sada tamo Aca lukas ima koncert. Ja reko ma nek peva on, samo da ne peva tamo gde ja kampujem, on se na to nasali i kaze da ce tamo da javi da se sve rascisti. Oko 5 ujutro stizem tamo mrtav, i tek tad shvatam da je drinska regata. Raspakujem se, spremam za spavanje, ali vec udjoh u pricku sa nekima, zovu me sutra na spust. Ujutro me budi sunce, kad cujem glasove iz velikog satora sa moje leve i desne strane, kad je ovaj dosso sa motorom a da nas nije probudio. Sprijsteljih se tu sa njima, zadrzao kratko vreme, otisao malo na Perucac, na mokru goru, pa na zlatibor i nazad kuci. Put do kuce je bio uzasno topao, morao sam na svakih pola sata da pravim pauzu, s u jednom trenutku mi se i smracilo pred ocima. Stigoh kuci tek oko 8 uvece, sa predjenih 2100 km, sav srecan zaspah. Sve u svemu jedno predivno i prelepo iskustvo, prelepi predeli, veoma naporan put i definitivno nije za jednu osobu, narucito ne pocetnika kao mene. Na kraju putovanja, prosao sam/video skoro 45 gradova, i vredelo je otici, al sledeci put sa nekim i sa vise para.

Posle rucka u Drvaru sa drugarima, odlucih se da odem u Bihac da vidim vodopade, i da skoknem do Zeljeve u HR da vidim aerodrom, stizem u naacionalni park Una i mogu reci stvarno je prelepo i vredi otici. Zavrsavam razgledanje, javljam se drugaru u Beogradu gde sam, saljem mu slike, sedam na motor i tu krecu moji problemi. Odlucih da pratim navigaciju nekom precicom i krenuh put Zeljeve, posle par minuta, bez jasnih oznaka i znakova, sem rukom ispisanog "znaka" pokraj puta na zemlji, zavrsava se put usporavam koliko mogu, pred makadam pustam kocnicu, i pri "sletanju" na isti spadne mi telefon sa motora, okrecem glavu da vidim gde je, a zajedno sa glavom okrece mi se i motor u sekundi za 180 stepeni... Na slikama je motor okrenut u pravcu iz kog sam dosao... Kad sam dosao sebi, onako unezveren ne znam sta cu, da li prvo dizati motor ili da trazim telefon. Odlucih se da trazim telefon, jer ako moja ljubav vise nije u voznom stanju, nekog moram zvati. Posle par minuta nekih 20 m nize nalazim telefon, vracam se do motora i na moje zaprepascenje curi gorivo iz njega. Nikad pre nisam sam dizao motor, probaj ovako onako i setih se na kraju kako se to radi, taman ga pridigoh kad zamalo da mi prevagne na drugu stranu.. zadrzah ga nekako, stavio na copavu i ostavio da stoji da mu se tecnosti vrate gde treba. posle par minuta gledanja istog i procene stete odlucih da ga upalim, i uspeh iz osmog puta, shvatam da sam se zaustavio pored stena a da je sa druge strane puta pad direktno u vodu...pomislih hvala bogu pa se crash pad zario u zemlju i zaustavio me... sav srecan i uplasen sedam na motor i vracam se nazad kod drugara u Drvar, toliko sam se usr** da sam put nazad vozio mozda 60 km/h, stizem tamo, besan na sebe, na put, na sve, kazem sebi necu ni ici za Zeljevu, drugar mi preporucuje da ostanem par dana jer kad se ohladim necu biti za voznju, i da posle par dana idem kuci. Ali ja nebio ja, tvrdoglav, sutradan bez vecih bolova krenuh dalje, i da, opet u Zeljevu, ali pravim putem. I nisam pogresio sto sam otisao, ali Zeljeva nije za jednu osobu, ksd se udje u aerodrom u planini, malo je zastrasujuce u onom mraku.

Letos se sam uputih po prvi put na malo duzi put (oko 2100 km), rekoh sebi ili sad ili nikad i odoh u nepoznato, i moram priznati bilo je lepo, ali naporno sa jednim finim klizanjem u nedodjiji, gde sam imao vise srece nego pameti pa sam mogao da nastavim voznju. 16. Jula samiz Beograda sa prijateljima iz Arhangela pre podne krenuo po prvi put na skup u Bijeljinu organizovan od MK Krecar, i mogu reci veoma lepo i nezaboravno iskustvo, a jos lepse kad se videh i sa prijateljima iz MK Duhovi, koje sam nesto ranije upoznao na njihovom skupu. Sutradan sam se zaputio kod drugara u Tuzlu, put od Bijeljine do Tuzle je prelep, sa lepim doduse nekim iznenadjujucim krivinama, i cestim odronima na istim. Provedoh prelep dan tamo, dolazi vreme za spavanje, drugar insistira da kod njega prespavam, al ja se kao i uvek pravim pametan i ne, ja cu kampovati... Znam gde cu, kad ono mucak, tamo gde sam planirao na jezeru, renovira se i zatvoreno je.. stacu, krenem dalje, naletim na cike u plavom koji me upute gde da kampujem, uz malo muke i pomoc trojice bajkera, snasoh se, ispod zicare, smestio se, da bih ubrzo saznao da sam na par minuta od drugarove kuce, al ja tvrdoglav prespavah tu, i naravno ujutro se smrznuh kao pi.... Sutradan krecem putem Drvara, uz veliku psihicku muku izlazim na auto put ka Banja Luci, tamo svracam na vec poznate pite, i posle kratke pauze nastavljam ka Drvaru i tamo stizem oko 9 uvece kod dobrog prijatelja. Kad sam stigao, ni cao ni zdravo odmah mi kaze, veceras neces kampovati, imam prazan stan i tamo ces spavati. Poucen iskustvom iz Tuzle olako pristadoh. Drvar je prelepo mesto u koje se uvek vracam, i svima preporucujem da odu, put do tamo je kao iz filmova, stvoren za motore, predeli su prelepi, put je prelep, a ima i uspon od nekih 20 km koji je sav u krivinama, levo, desno, nema ni 3 metra pravca, sto je meni licno veoma zabavno i poucno za mene kao pocetnika. Posle toga ima jos jedan deo puta koji je sav u krivinama, a i ceo spust za Drvar su opet krivine. Sutradan sam sa drugarom se vozio okolo, i naravno zaostajao sam, kako oni ulaze u one krivine i kojom brzinom... Rekao bih da to necu moci jos par godina, i svima preporucujem da odu tamo, nece zazaliti. Ako se nekom ne svidi, castim pivom!

Pozdrav, da li neko prodaje ili zna nekog da prodaje Suzuki V-STROM 1000 ?? Ali da je u korektnom stanju. Drugar bi da uzme ali nema nalog ovde, pa javljajte. Hvala

Hvala svima, sto se tice ovog da sat obrce, ne obrce, stoji na 99999. Sto se tice slika, evo nekih, al nemam nigde samo motor, ovaj crni je u pitanju.

Pozdrav svima, ja sam Marko iz Beograda, vec dosta dugo pratim forum al odlucih na kraju da mu se pridruzim. Od decembra prosle godine imam Suzuki Katanu (GSX F 750), popularniju kao uljara, sa kojim sam do sad presao oko 6500 km, do kupovine istog sam od drugara uglavnom vozio motor. Jedan od povoda za registraciju je sto je i motor danas stigao do 99999 km, sledi mu torta