Кофери лијепи естетски, све фино одрађено. Али 16,4 кг без носача. Доста жељеза је употребљено и до је дигло тежину. Битно је да си ти задовољан и да теби одговарају. Хвала на презентованом раду.

Уопште дуго нисам возио мотоцикл. Била је ту једна мања тура у два дана укупно око 450 километрара. Тако да ми је ова вожња баш легла. Није ми нимало тешко пало вишесатно сједење за корманом. Овај мотор сам купио крајем прошле сезоне и сад је код мене положио испит са добром оцјеном. Пут до требиња мање више као и сваки други. Има добрих дионица као и ових лоших. Ми нас трица смо кренули из Бијељине. Сплетом несретних околности колега из Брчког се вратио назад. Мало оштећеног мотоцикла и са жалом у души. Али физички добро. Имали смо кишу успут као и сунце. И клизав асвалт. Колега није примјетио тај клизав асвалт који је био мокар. Вјероватно је био само навлажен од кише али не и довољно опран. Мислим на дионицу Билећа - Требиње. Ту смо наишли на двије саобрачајке. У једној је неко са женском особом излетио. Видио сам санитет и да њу уносе у возило. Док је он био већ одвежен. Не рекох да смо се Кретали путем од Бијељине преко Х. Пјеска задржавање неких три сата ради увиђаја хвата нас киша, Скоца, Рогатице, Горажда (остављамо кишу иза себе), Фоче, Тјентишта (скидамо кишна о.), Гацка и Билеће до Требиња. Вратили смо се преко Љубиња, Стоца, са с врачањем у Мостар даље преко Јабланице (гдје нас поново каћи киша) па Коњиц, Брадина, Иван седло, ауто пут, Семизовац (остављамо кишу), Нишићи, Олово, Кладањ, Шековићи (скидамо кишна), Каракај, Бијељина. У приципу свима који путују из правца Зворника и Коњевић поља и више воле добар пут препоручио бих дионицу преко Сарајева и Мостара. Ко воли природу узак пут и оштре мале кривине желим срећан пут преко Тјентишта. Што се тиће гостопримства све похвале за домаћине. Потрудили су се и свака им част. Нормално не може све савршено бити. Један мали добронамјерни савјет за други пут. Два улаза. Један за пјешаке други за бајкере уколико постоји техничка могућност. Ово би било добро за све који организују мото скупове. Било гдје у региону. Још пар ствари. Мало више простора за шаторе имате супер климу и баш је било пријатно одмарати у шаторима, заклоњени оним објектима од буке са друге стране, ма фантастично. Можда на још једном мјесту негдје још онолико тоалета. Инаће све је било врх. Музика обје вечери, фине познате и провјерене групе. Пића и хране сасвим довољно. За поједине и више него довољно. Пробат ћу убацити коју фотку свог дојма овог предивног дружења. Вјерујем да је појединим било и љепше. Лијеп поздрав.

Пробао обје, у двије радње у два дана. Изгледом бих рекао да је Nolan боља. Боље обликована и вјероватно прави мање шумова, боље затворена испод браде. Обје лијепо стоје.

Здраво друштво. Ред је да се припремим за наредну сезону. Кренуо је зимски попуст. Овдје код нас -30%. Ваљало би исти искористити док има избора. Интересује ме ваше мишљење између ове двије кациге шта је квалитетније HJC i90 или Nolan N-100-s у великој сам дилеми. Гледајући чини ми се да је Ноланова квалитетнија.

Баш тако. Мени је требало мало више времена да дођем до другог мотоцикла. У ових 14-тринаест година се свашта кроз живот издешавало. Дуга прича. Битно је да се врачам на два точка и да уживам у вожњи, заједно са истомишљеницима.

Хвала колеге

Здраво, моје име је Младен Томић, из Бијељине сам, имам 47 година. Моја прича са мотоциклом је дуга. Возим од 20-те године са паузом задњих 14-наест година. Моје физичке способности ми не дозвољавају да олако сједем на неки непознат мотоцикл и возим, без предходног прилагођавања. Могу али није то то. Такође ни сваки и положај сједења ми не одговара. Некад сам интезивније возио JAWA-350 ČZ из ` 78. Сад се повремено пали, отприлике годишње, мало провоза и паркира. Технички је исправна али не и козметички чека је озбиљна рестаурација. Тамо некад неке зиме... Од пре два мјесеца сам поносни власник Honda Shadow 1100C Још је нисам честито провозао Мало је старија, сходно мојим могучностима толикло се могло. Битно ми је да ми је Шадовка/Сенка технички исправна и да није са мало киловата, као поједине. Можда је мотоцикл мало велик али обожавам чопере и мислим, да ћу се навичи на овај. Не журим, иде зима гаража је топла, слиједи сређивање и прилагођавање мотоцикла мојим физичким способностима. Прилагођавање команди, квачила, предње кочнице и гаса. Те израда и уградња носача/дистанцера за бисаге и краш бара (злу не требало) А, са доласком прољеча, чека ме регистрација, прве вожње и физичко прилагођавање мене за Сенки, њеним габаритима и њеној тежини. Потом и понеку мало озбиљнију вожњу. Није се деценијема путовало на два точка Веч неко вријеме пратим форум и све везано за чопере и овај тип мотоцикала. Такође теме везане за технике вожње, обнављам градиво Толико од мене и добро вам ја дошао и у још бољем расположењу затекао.