Normalno da nam je trebao odmah odmor da bi smo prošli naredne vukojebine. Izbismo na put prema Nikšiću i prođosmo pored rodnog mesta našeg Sime-Velimlje. Od strašne kiše nismo videli mnogo od predivnog jezera pre Nikšića, kao ni deo puta prema Ostrogu. Šta zabeležismo s mukom,ostade.

Rastajemo se sa morem. Zalivom preko Kamenara i Veriga do ispred Risna, poslednji pozdrav i cepaj uzbrdo. Na izlasku iz tunela "prijatno iznenađenje", počinje kišica, malo sunca i nezaboravnih 5km tek nasutog šodera preko makadama.

Au bre rekoplovci, kao nasi pocasni clanovi mogli bi da pustite neke slike sa vasih putovanja, prijalo bi!

Dobro, bilo je i sladoleda i piva, dame su dobile neko čudno cveće koje raste na drvetu pored rive, a bilo je spasa i na samoj obali. Na kraju je palo i uredjivanje za nastavak puta. -- SUTRA PUTUJEMO DALJE --

Da završimo sa morskim boravkom. Nije bilo preterano zanimljivo sem što smo se stvarno odmorili i naspavali. Ustajanje u 5.3o-6,ooh onako spontano, branje neprskanog limuna i pravljenje limunade, uz jutarnji komplet. Malo smo šetali okolo i po HN i ćaskali sa odžačarem. Diverzija je iznenada potražila hlad.

Tu sam izgubio papuče, ali sam pronašao Mikana(mitsku ličnost), koji nas je smestio u Kumbor na izležavanje. Malo sam se borio sa morskom alom i na kraju iskukao hladno p. a Brka samo kupanje. I nama je laknulo kada se okupao, posebno Miri. Nadali smo se da će prestati da hrče. Ja sam tu strast pojačao.A i Gorica ... ??? Dalje ne znam. -- NASTAVAK ----------------

Nam(j)erno ne pišem ništa iz istorijske građe nizašta, ko želi neka potraži u stručnoj literaturi.Inače se sve zna. Napustili smo D. zadovoljni,slikali ga odlazeći i pokušali da pomognemo grupi Austrijskih bikera kojima su oteli po 70 evra jer su prešli belu liniju da slikaju panoramu i ulazak u D. Prevlaka je delovala mirno, kao da se ništa nije događalo, i onda hladno pivo u Igalu.

Jes' da su nam majice bile ispisane ćirilicom,što je rizik, zadržali smo se dugo. Popili smo i piće u sporednoj ulici-gde su nam rekli da ne idemo, pri čemu je temperatura bila niža za najmanje 15 stepeni u odnosu na Stradun (40-desetak),i tako potrošđili 10$ od komšije Mome (Dimčevog oca) koje nam je dao specijalno za ovu priliku. Malo smo i pozirali a onda sam primenio lekciju vodiča iz Mostara.

Ušli smo u Dubrovnik bez problema, sem što je Brka malo omašio trasu. Na glavnoj kapiiji smo parkirali motore i ljubazni čuvari su nam čuvali i prtljag. Ali, smračilo im se u jednom tenutku pa su nas čuvari kapije pustili dalje.Na Stradunu smo opet isprobali balans na lavljog glavi kao pre 20god.i ispunili obećanje da se slikamo u majicama "Š.DEMONA" na sred Straduna,dobili blagoslov i pozdravili Orlanda.

Zaputili smo se ka Dubrovniku, prošli pored ,zamislite u HR Orašca, pravo na most >>MO(A)TORCI i "ŠUMSKI DEMONI" su ostavili trag.

Vratili smo se !O tome u BIKE ROK MISIJA KOSOVO 2010. Prespavali smo kod mog "licnog zenge" Pere. Neum je inace vecinski nastanjen Hrvatima. Nas su primili sjajno. Malo smo se izlezavali, jutarnji trenaz , pa dalje.

Fora sa zastavicom je da svi iz grupe prate tur.vodica jer ima puno grupa. Meni nije losa uciteljica zapala.

Posto smo obisli most i jos po nesto, probali smo neki specijalitet,dobro odmorili noge i dalje dolinom Neretve prema Capljini, granici u Metkovicu (HR) preko Opuzena pa opet u RS ili F. Predeli niz Neretvu su bili predivni, ali mi je baterija oslabila pa nisam snimio fantastican prizor naseobine i prirodno staniste kolonije roda kao i grad uklesan u steni pre Metkovica. Onda smo prvi put ugledali more, ne znam ko je prrvi, ali smo svi pocasceni pivom u Neum-u. I.... -- NJASTAVAK SLJEDI --

Zabavljali smo se na razne nacine. Tu sam prosao kraci kurs kako voditi grupu a da se ne pogube, sto mi je sutradan koristilo u Dubrovniku.

Kod Kupresa smo izasli na magistralu prema Splitu-odlicna deonica, pa dalje preko Tomislavgrada(Duvna),Posusja i Sirokog Brijega ka Mostaru. Sve vreme je bilo malo bojazni oko ogrnicenja brzine i kamera, ali smo se provukli. I onda , puce Mostar.Neretva, stari most, replikica,vrucincina i zanimljivosti.

Malo smo se divili,odmorili, pa dalje.put nas je vodio, uslovno receno, sporednim putem preko Mrkonjic Grada,Sipova i Kupresa.Tu smo osetili snagu vetra i loseg asfalta pa je Brka morao malo da dremne.Bilo je i malo Ozujskog.

I onda iznenadjenje. Mislio sam da samo Uvac izgleda ovako. Iznad HE Bocac lepota.

Ima i onih koji prate? Posle obavezne jutarnje gimnastike, trebalo je poci dalje. Cekala nas je najduza etapa na celom putovanju.Najpre preko prvog vulkanizera, pa onda uz r.Vrbas. Put odlican,laganje krivinice i reka sa puno staza za kajak na divljim vodama i mislim rafting.

Uz slicice iz BL, laku noc do sutra. Zahvaljujemo se za komentare i preglede. --SLEDI NASTAVAK--

Izlazeci iz Doboja, skretosmo na poprecni put prema Prnjavoru i dalje do Banja Luke. Grad lep ,usminkan i uzbudljiv, pogotovo centar, tvrdjava i kraj oko reke Vrbas. Posto nas je vrucincina proganjala jedva smo docekali da se razgacimo i rashladimo na splavu.Krempi i supruga su nas zatrpali hranom i picem da nismo ni pomisljali na neka lutanja. NAPOMENA : Ko putuje u BL obavezno da se pridrzava ogranicenja brzine. Imaju kamere i ugovor sa SER o kaznjavanju!!! Gresku iz Doboja sam ispravio noseci njihovu majicu,i narednog dana.

Naravno opet kanjonom. Uz jutarnju izmaglicu prema Kladnju, posle dopumpavanja Brkine zadnje gume (kasnije ce biti vazno) kod Zoke, jer Popare nismo nasli, grabili smo prema Tuzli i Doboju. Sa ove deonice nema zanimljivih dogadjaja. Ali, u Doboju smo jeli fantasticnu pitu i odmorili se (samo zbog Obelixa-uz pivo naravno),i taman da krenemo lokalni bajker nas odvede u sediste MC ,,MARATONCI,,. Za tili cas se okupilo nekoliko motorista a predsednik SONE nam poklonio po majicu. Tu sam napravio gresku, nismo se slikali od prevelikog uzbudjenja, i ja se ovom prilikom izvinjavam. Sory, bio je jedan uzbudljiv detalj.

Idemo dalje. Posle jutarnjeg kompleta (slatko,kafica,rakica-da ne ponavljam za ubuduce se podrazumeva),pozdravismo se sa Rajicima koji ostadose u suzama da nas ispracaju.posete jos rodjaka i vrate se za Mladenovac zbog neodloznih porodicnih obaveza, krenusmo dalje.

Posle teskih diplomatskih pregovora. daj pivo da se zalije rostilj, i daj rostilj da se zatrpa pivo, jedva su nas pustili da krenemo dalje. A put je opet tekao niz Drinu, ovog puta ukrocenu, preko Milica do Vlasenice gde nas je cekao Milijanin stric i gde nije bila dugi niz godina. Tako je protekao prvi dan, uz planinsku hladnu izvorsku vodu i smeh pre spavanja. --NASTAVAK SLEDI SUTRA --

Gledati Drinu i okolis je neopisiv praznik za oci. Zato joj kretosmo u susret i voznja potece njenim tokom. U Ljuboviji nas saceka ljubazni vlasnik pumpe, kafane i prodavnice, istovremeno i osnivac paraglajding i rafting drustva. I onda slag, Bratunac-Rajska plaza, Boban i ekipa. Ko ih je upoznao zna kako je bilo, ko nije siromasniji je.

Temperatura se neumoljivo pela, ali pogled je hladio dusu uz jaku podrsku prisutnih.