Treba preci jos dosta kilometara. Dupe vec uveliko trne. Svakodnevno pakovanje vec postaje muka. Kad smo na autoputu sreli Austrijanca koji vozi biciklu bilo nam je lakse. Vec je tri meseca na turi. Dajemo mu vode i nesto hrane koje smo imali kod sebe. Svaka mu cast. Prica nam da svako vece spava kod drugog domacina koji ga svetski ugosti. Pred sumrak se zabode u neko selo i ceka dok ga neko ne pozove na konak. U Iranu nema promasaja, oni su vrhunski ljudi i domacini. Gost ce dobiti bolje i vise od njegove porodice. Neverovatna kultura.

Jos malo lutanja po Kapadokiji. Nadjosmo i put za Nigde. Dugacak je ovo put da bi uzivali na jednom mestu vise dana. Krecemo se dalje. Sledece spavanje Diyabakir, nista specijalno ne mogu reci za ovaj grad osim da su ljudi totalno drugaciji i oseca se neka napetost zbog Kurda i blizina Sirije. Vozimo dalje preko jezera Van. Vetar ludacki duva, jedva se borimo sa motorima. Malo odmora i osvezenja nece skoditi. Kada ste u Turskoj ponasajte se kao Turci. Sledece destinacija Dogubayazit, poslednji veci grad pred ulazak u Iran. Na samoj granici sa Iranom se nalazi cuvena planina Ararat. Potrebna je posebna dozvola koja se ceka i po mesec dana tako da smo odustali od obilaska planine. Na samoj granici masa ljudi.Totalni metez. Iz Turske je definitivno teze izaci nego uci. Ulazimo u Iran praceni pogledima stotine ljudi. Zavrsavamo papirologiju oko karneta i pasosa. Iranci se vrzmaju oko nas. Dileri, trgovci, sverceri.Hiljadu pitanja .U Turskoj je neko i znao za Srbiju ali ovde nemaju pojma.Cak je i Francuz poceo da se izjasnjava kao Jugosloven. ;D. Na ulasku u Iran vidim nesto neobicno ali me policajac pocera kada sam hteo da slikam. Na putu su nacrtane americka i izraelska zastava tako da svako mora gumama da predje preko njih. Moram priznati ja sam gadjao samu jednu, a vi pogodite koju? Krecemo se ka Tabrizu prvom vecem gradu. Nesto veoma vazno zaboravih a tice se Turske. Benzin oko 1,9 eura litar,skuplji nego bilo gde u Evropi. I naravno jedna nesvakidasnja stvar da u Turskoj svaka pumpa, kafic ,radnja imaju besplatan wifi internet.Gde god smo stali imali smo prilike da se konektujemo i napravimo plan puta i spavanja. Iran je ipak nesto drugo. Internet je misaona imenica. Cak i dobri hoteli imaju samo dial up konekcije koje su blago reci katastrofalne. Na autoputu pumpa je u kamionu, nema sanse da provalis ako ne znas. Srecom pa smo o tome dobili informaciju. Uspeli smo nekako i lovu da zamenimo. Dobismo brdo nekih papira. Dolar se bolje kotira od eura. Prvi susret sa persijskom kulturom. Zene su sve sa maramama i uglavnom crnim haljinama. Homeinijeva revolucija je donela mnogo promena. Nisam mogao ni da sanjam da tako nesto postoji na svetu. Cak i za muskarce su obavezne duge pantalone da se kolena nebi videla. Stranci a pogotovo strankinje moraju da se povinuje njihovim pravilima. Za svaki prekrsaj postoji verska policija koja reaguje ako nekoga vidi neprikladno obucenog. Posle Tabriza nastavljamo ka cuvenom Teheranu, eh kada smo to preziveli. Kola te napadaju sa svih strana. Jedina sretna okolnost sto kada nas ugledaju koce da bi nas bolje videli sto nam daje dodatne sekunde da izbegnemo sudar. Benzin za Irance 7 centi , dobro ste procitali SEDAM CENTI a za strance 27 centi. Koriste neke kartice poput nasih cuvenih bonova. Za mesec dana dobiju odredjeno sledovanje a ako to potrose onda moraju da kupuju skuplje (27 centi). Komedija. Kupovali smo skora 7 litara benzin u Iranu za 1 litar u Turskoj. Sledi obilazak carsije i muzeja, kao i odlazak na brdo iznad Teherana odakle puca prelep pogled.

Dalje nastavljamo ka Ankari a posle ka Kapadokiji. Za navigaciju kosristimo samo kartu od 2 metra. Turska je zaista destinacija koja se ne sme zaobici. Pored prelepih predela najveci utisak su ostavili na mene Turci kao narod. Gostoprimstvo na svakom koraku, za neverovati. Masa njih nas jos uvek naziva Jugoslavijom ali nam to nije smetalo. Imali smo prilike da gledamo utakmicu Turska - Hrvatska na EP. Kafic je bio prepun. Masu zastavama kao da su na tribinama i urlaju. Kapadokija je stvarno nesto prelepo. Slike govore vise od reci. Spavamo u pecini koja je preuredjena u hotel. Sve izgleda kao u bajci. Vise je kada nego bazen ali brckanje uvek lepo dodje. Prelep zalazak sunca.

Dugo je ideja za ovaj put bila u glavama mene i mojih drugara , a napokon to se i ostvarilo ove godine. Prvobitna planirana ruta je bila Beograd-Bangkok medjutim to je odmah palo u vodu jer je kopnenim putem kroz Myanmar(Burmu) bilo nemoguce tranzitirati. Nasa sledeca ideja je da vozimo do Indije u jednom pravcu a zatim motore posaljemo brodom nazad. Naravno i tu nastaje problem. Nasom greskom trazimo turisticku vizu za Pakistan koju i posle 6 meseci nismo dobili . Da smo trazili poslovnu vizu,praveci se ludi za moto turu verovatno bi sada naslov izgledao Srbija-Indija ali nazalost nista od toga . Ajde da krenem malo o putovanju. Na put smo krenuli 16.juna. Tri dana pre toga smo napokon dobili motore iz Nemacke koje smo narucili jos Novembru 2007. Zato smo odlucili da ne forsiramo voznju po Beogradu nego odradimo prvi servis (1000km) u Istanbulu. Bila je to smor voznja od 1000 i kusur kilometara jer nismo prelazili 4000 obrtaja sto je oko 110-120 km/h. Ludeo sam na auto putu jer smo izgledali smesni, nisu nas obilazili samo oni sto su parkirani. Cak i u Bugarskoj nismo bili interesantni njihovim cuvenim radarima. Zaboravih da napisem da nas je u grupi bilo cetvoro. Trojica iz Srbije sa GS 1200 Adventurima i jedan Francuz sa GS 1150. Posle niz peripetija na granicama, ponajvise na ulasku u Tursku stigli smo u Istanbul. Mnogo puta sam bio u Turskoj ali ovo sa motorom je sasvim nesto posebno. Istanbul je za mene bio otkrovljenje.Grad koji se mnogo promenio u zadnjih par godina . Primedba jedino na saobracaj koji je katastrofalan tako da je probijanje kroz guzvu sa koferima bila prava avantura. Izgledu i poslovnosti bmw servisa u Istanbulu zapad moze da zavidi. Bili smo ugodno iznenadjeni. Evo malo slika sa polaska Klaj klaj 1000 km i stigosmo do Istanbula. Ujutro pravac na servis u BMW i malo obilazak okolo naokolo. Upoznajemo Turske bajkere koje nas sprovode kroz grad. Mala pauza za hladjenje vazdusara.

Komsija, mislis li ti uopste da spavas do nedelje?

Zadnji put kada sam nosio taj prsluk preko jakne toliko sam se oznojio da sam smrdeo kao ranjena puma!

Banezx9r, sledeci put kada budes postavljao post promeni pitanje, recimo: Ima li nezainteresovanih?

A da ipak krenemo autobusom? ;D ;D ;D

Ma gledam i ja prognozu ali cim je njima umbrella u nazivu mene plasi. ;D

Joska,slike i predeli su super.Trebao bi samo da preimenujes slike da bi i mi koji nismo bili tamo znali sta gledamo.

Plasi mi ovo sugavo vreme. Kakav je plan ako nedeljno jutro osvane kao i danasnje?

Neka veca kafana sa jos vecim parkingom !

Dobro dosla , lepo je videti zensko celjade ovde!! Pozdrav!!!

Tridesetak ljudi a mozda i vise.Mala svadba.Nisam siguran da ideja sa rostiljem pije vodu,ipak treba spremiti toliko mesiste a da ne pominjem zafrkanciju oko donosenja rostilja.

Brojka rapidno raste.Kako stvari stoje kada prvi u grupi bude bio na Avali zadnji ce kretati sa pumpe na Trosarini.Lepo,nema sta. ;D

Ma super je prosao, zelim mu brz oporavak !!

Zbunio si me sa prvom kalkulacijom,vec resih da te pitam : vozis li na plin?

I ja kazem da ne bi nista falilo, samo sto je ona zimogrozljiva haos, a nemamo opremu, + na gocu 12-14 step..., + joj rodjendan, + nije ljubitelj voznje na mom bajku bez naslona sa tvrdim sedistem... Koji je to bolji rodjendanski poklon od voznje na motoru?

Nikola!Ako vec mogu da biram pre bih uzeo neki cm visine od tebe,zaboravi frizuru i ovako mi dobro ide.

A jesi li pitao zenu za kosu?

Ali barem imas kosu!!

Porasce mi kosa od smeha citajuci Forestove i Nikoline komentare!!! ;D

Retko kada teram bez kacige tako da nisam bas proveravao aerodinamicnost ali verujem da bih bio malko brzi od ovih sa kosom. ;D

Da Forreste , Mirijevac a vidim i ti.Bice mi drago da se upoznamo a verovatno smo se mimoilazili negde.Po vasim slikama rekao bih da cu ja biti jedini celavi biker,tako da me je lako prepoznati.

Stvarno se lista brzo siri samo da nas posluzi vreme u nedelju.