Hvala puno

Hvala punoo

Ooo gde je moj brat Bajker Draki, hvala na lepim rečima

Hvala puno, to mi i jeste bio cilj da pokazem da moze udobno da se putuje i da se predje dosta kilometara.

Hvala puno, imam još mnogo zanimljivih putovanja da prikažem tek se zagrevam što bi se reklo

Hvala brate, to je staro putovanje iz 2019. Ovo od prošle godine ima itekako materijala ali polako doćiće i to na red Hvala ti na podršci

Nedelja 30.jun dan kao stvoren za putovanje... Ustajem u 07h, motor je spreman, oblačim moto opremu i krećem prema Aranđelovcu. Krajnji cilj je vrh Bukulje, a usput će biti još poneka stanica ima šta da se vidi, zabeleži kamerom,itd... Da ne bi puno dangubio odlučio sam da vozim dosadnim autoputem, da bi imao više vremena tamo da provedem. Priroda fantastična nisam mogao da odolim, a da ne uslikam motor na pravcu, nigde nikoga. Vozim dalje i dolazim do mesta gde se nalazi spomenik Karadjordju, muzej... Posle kraće pauze nastavljam dalje, jeste da vozim sam ali nije mi dosadno uopšte. Stižem u Arandjelovac. Prvo što ću da posetim u Arandjelovcu jeste pećina ili Spomenik Kulture Risovača. Cena karte je 200 din. i sa vama ide vodič koji vam pokazuje ostatke pra životinja, retke i zaštićene vrste slepih miševa. Unutra je zabranjen telefon i blic, bilo kakvo svetlo da se ne bi ugrozili slepi miševi koji su retki i ima ih samo u ovoj pećini. Tu provodim jedno sat i po vremena i nastavljam ka vrhu Bukulje. Motor se ponaša sjajno, potrošnja oko 3,5 L Stižem krivudavim i putem koji je konstantno pod usponom, logično jer se penjemo na vrh planine Bukulja. I najzad fantastičan pogled sa vidikovca, stvarno je vredelo doći... Vidi se sve kao na dlanu, imam osećaj da se vidi pola Srbije. Provodim tu neko vreme uživam u prirodi i pogledu, zatim se spuštam nazad ka Arandjelovcu idem da posetim jedan Hram Sv.Petra i Pavla. Inače uglavnom svako moje putovanje, gledam da obidjem neku Crkvu ili Manastir po Srbiji, jer sve što radim radim sa verom u Boga. Oduševljen lepotom Hrama polazim polako za Beograd... Srećan što sam napravio još jednu turu po našoj lepoj i bogatoj Srbiji, koja ima šta da pruži i pokaže... Veliki pozdrav od Avanturiste na Motoru

Hahahahah hvala burazeru

Hvala puno

Hvala punoo

Maj 2019. godine krećemo na vikend vožnju moj kum i ja... Kum je tad vozio Suzuki Burgmana 400 a ja klasika mog Rangera 250. Nedelja jutro krećemo lagano, ne preterano rano, zaobilazimo auto put jer je dosadan i idemo preko Kaludjerice, Smedereva, itd... Prva destinacija nam je Srebrno Jezero. Tu smo seli doručkovali nešto, prošetali malo i uputili se ka Golubcu. Vozimo dalje prema Golubcu i uživamo u lepom danu, vožnji, druženju... Sam ulaz u Golubac mi daje osećaj kao da sam na moru, vožnja uz dunav neverovatna... Dolazimo do Golubačke Tvrđave i naravno kako da ne svratimo, da prošetamo i uživamo u tom prelepom kompleksu. Motori se za sad ponašaju fantastično, samo kruziraju putevima Srbije. Posle duže pauze nastavljamo dalje duž dunava, i sledeća destinacija je Lepenski Vir... Osećaj vrhunski, eeej mi smo pravi bajkeri, bar smo se tako osećali u tom trenutku... Putujemo motorom, uz put nas pozdravljaju ostali bajkeri i ako smo na Maxi Skuterima, osećamo se bitno. Odmah da se razumemo, pa šta ako smo na skuterima za mene je i maxi skuter motor. Sa njim sam proputovao kasnije više od pola Srbije i deo Bosne i Hercegovine... Moj moto je 'Nije bitno šta voziš, koliko ta mašina ima kubika, da li si sam ili ne, bitna je Volja, Jaka Želja i Božija Pomoć i stižeš gde si zamislio'. Dosta svojih putovanja sam proputovao sam, i kampovao itd... Nije mi bio problem jer uvek upoznaš negde nekoga uz put. Kad si na motoru ljudi gde god da te vide su oduševljeni, što si dalje od kuće to bolje, žele da te ugoste da popričaju sa tobom, gledaju te sa oduševljenjem. Nego da nastavimo dalje priču... Posle Lepenskog Vira odlazimo u neki Etno Restoran na ručak, i polako se spremamo za polazak nazad za Beogard. Sunce polako zalazi, odlučili smo da kod Smedereva izađemo na auto put, i idemo kući... Ceo dan smo na putu a umor se ne oseća. Zašto??? Zato što smo uživali u druženju, vožnji i prelepim predelima. Motori poslužili sve je bilo super, prešli smo 420 km. To bi bilo to što se tiče ovog putovanja, nadam se da sam uspeo bar malo da vam prenesem atmosferu tog dana sa vožnje... Veliki pozdrav od Avanturiste na Motoru

Pa da počnemo od toga kako sam ja zavoleo putovanja i uživanje u prirodi... Imao sam skuter od 50cc kada sam prvi put krenuo na dalju destinaciju u danu sam prešao 240km, eee to je bila avantura zavrneš pun gas i vozi,vozi... Lepo ali sporo. Tada sam shvatio da sam se zaljubio u putovanje motorom i prirodu i da mi je potrebno nešto jače za dalje destinacije. Kupujem 2019.godine Maxi Skuter kineske proizvodnje Jonway Ranger 250cc, to je kopija Honde Reflex, motor koji vozim još uvek... Te godine prelazim 7000 km sa njim po raznim putevima naše lepe Srbije. Bila je to udobna i fina vožnja, sa zadovoljavajućom brzinom, pravo kruziranje putevima Srbije. Gde god sam poželeo stigao sam i ako je motor kineske proizvodnje. Kraj Avgusta 2019. krećem u Moto Avanturu tada najduže putovanje koje je trajalo 3 dana. Ustajem rano u 5h i krećem auto putem iz Beograda za Knjaževac... Znam auto put za bajkere je nešto naj dosadnije,ali ja sam izabrao tada tu rutu, a u povratku Magistala... Prva stanica kada sam sišao sa auto puta bila je Hotel Restoran Balašević na Rtnju. Najbolja gibanica i domaće kiselo mleko se služi u ovom restoranu... Posle kraće pauze nastavljam dalje ka prelepom Knjaževcu. Vožnja istočnom Srbijom je stvarno nešto posebno... Stižem u Knjaževac uzimam sobu u Hotelu Mali Predah i krećem u obilazak tog malog gradića. Knjaževac grad na reci Timok,podseća na Veneciju u Italiji i odatle naziv samo što je ovo naša Srpska Venecija!!! Fantastično proveden dan u Knjaževcu, odlazi u hotel na spavanje, i ujutru nastavljam dalje da obilazim okolinu ovog grada. 2.dan moje avanture odlazim iz hotela i krećem ka selu Papratna, malo ko zna za ovo selo ušuškano brdima, do njega se stiže preko sela Donja Kamenica. Ovde gde sam se slikao protiče reka i preko nje treba da se predje da bi nastavio prema Papratni, ali te godine je bila suša i prelazak je bio lagan... Put nije baš za ovaj model motora što ja vozim ali jaka volja je pobedila, vozio sam veoma sporo ali sam stigao na željenu destinaciju. Ja volim da se našalim i kažem, ovo gde sam ja vozio skuter mnogi vozači BMW GS-a ne bi krenuli svojim ljubimcima Sada ću vam okačiti slike sa ovog puta, uživajte. I posle duže vožnje po nepristupačnom terenu za moj motor,evo me na ulazu u Papratnu... Većim delom put je bio lošiji nego što vidite na slikama, bukvalno sa kamena na kamen se vozilo. Ali priroda koja je krasila ovaj predeo je kao iz bajke. Samo ću reći VREDELO JE! Umoran i iscrpljen ostajem da noćim u selu... Ujutru me bude cvrkuti ptica, reka žubori, osećaj neverovatan. Vreme da se krene dalje,čeka me dug put do Beograda. Odlučio sam da vozim preko Zaječara, Bora, Majdampeka, pa celom Dunavskom Magistralom do Smedereva. Verujem da je Djerdapska Magistrala (Dunavaska) preko Golubca omiljen put Bajkera. Vožnja uz dunav je fantastična. U večernjim satima stižem kući, osmeh ne silazi sa lica. Bio sam presrećan što me je motor poslužio i što sam prešao 750 km na ovoj turi i mom prvom daljem putovanju. Posle ove ture, putovanja su se samo nizala iz vikenda u vikend... To će te čitati u nekim sledećim Putopisima. I dobri moji, ovde bi završio ovaj putopis, za prvo moje pisanje nadam se da vam se svidelo, ako ne, praštajte biće bolje u nekom sledećem pisanju. Veliki Pozdrav od Avanturiste na Motoru