Sve je pocelo sasvim spontano pravljenjem plana za obilazak bivse nam domovine s akcentom na pojedina mesta koja mi vec duze vreme pobudjuju interesovanje i paznju. Prvobitan plan je bio da vozim od Beca, ali kako se primicao pocetak odmora jedno vece lutajuci na netu sam nabasao na sajt austrijskih zeleznica i malo procunjao i saznao da postoji auto voz do Rijeke...sutradan sam vec u rukama imao kartu za sebe u spavacim kolima i za skuter na platformi auto voza.
Pripreme su brzo okoncane i 25. jula sam u vecernjim casovima vec bio na juznoj zeleznickoj stanici u Becu. Sator i vreca kao i neophodan alat mi je stao ispod sedista, stvari sam spakovao u top-case, a samo podlogu za spavanje sam nosio extra.
skuter su mi zaista profesionalno ucvrstili na platformi vagona i mogao sam sasvim spokojno da se prepustim snu.
ujutru sam stigao potpuno odmoran u Rijeku i posle krace pauze za dorucak, polako sam krenuo. Prvi kilometri jadranske magistrale nisu nista posebno sve dok se ne dodje u bakarski zaliv gde se sam put spusta skoro do samog mora. Lagana voznja 60-70km/h i uzivanje cine zaista ovo neponovljivim dozivljajem za koji je motor kao prevozno sredstvo prosto stvoren. Prolazim i cuveno brodogradiliste Kraljevicu u kojoj se trenutno nalazi i Titov "Galeb" i na izlasku skretanje za Krcki most. Napred prema Crikvenici pravim pauzu na mestu sa koga klija pogled na Krk, Krcki most i mesta Vrbnik i Silo u kojim sam letovao pre nekoliko godina. Prvog dana po planu je bila voznja do Senja, tacnije do kampa Bunica nekih 3km ispred Senja. Za kamp sam saznao preko interneta, a ispostavilo se kao pun pogodak: domacin Esad pravi odlicnu oradu na zaru, kamp smesten u maloj laguni sa sopstvenom plazom...perfektno da se provede ostatak dana i za vecernju setnu po Senju u kome postoji i tvrdjava Nehaj. Tvrdjava je jako interesantna jer potice iz doba uskoka i predstavlja najbolje ocuvani fortifikacioni objekat u Hrvatskoj.
Rano ustajanje i nastavak puta prema Lici. Od Senja se penjem do prevoja Vratnik posle koga se put spusta u Otocac. Pravim malu pauzu u selu Covici gde uzivam ue lepotama reke Gacke, hladne licke lepotice u kojoj buja trava kojom lokalno stanovnistvo hrani stoku. Produzavam prema Gospicu vozeci prelepom Likom koja se pruza kao na dlanu i stizem u Smiljan. Smiljan je rodno selo Nikole Tesle. Posle Gospica produzavam prema Gradaccu odakle skrecem prema Obrovcu i stizem u Bukovicu. Bukovica je krasko polje smesteno izmedju Velebita i Pljesevice u kojoj se nalazi reka Krupa kao i istoimeni pravoslavni manastir osnovan 1317. godine. Pored manastira provodim drugu noc.
treceg dana sam produzio voznju do Kistanja i izbio na kanjon reke Krke i istoimeni pravoslavni manastir koj je cuven i po Bogosloviji kao centru duhovnosti ovdasnjih Srba. U manastiru pauza i produzetak puta prema Skradinu gde sam skuter ostavio na jednom privatnom parkingu i presao na brodic kojim sam stigao do Skradinskog buka i cuvenih slapova Krke.
posle Skradina produzavam do Sibenika, opet izbijam na jadransku magistralu odakle preko Vodica stizem do Pirovca gde sam ostao nedelju dana uzivajuci u blagodetima leta, a vec sledeceg ponedeljka je skuter hrabro grabio dalje i preko Trogira i Spita polako sam se spustao u Makarsku rivijeru gde sam se smestio u cuvenom kampu u Baskom polju.
Sutradan odlazak do Makarske, obilazak pomorskog muzeja i nastavak puta prema Hercegovini. Preko Ljubuskog sam usao u Hercegovinu i stigao u Medjugorje - poznato svetiliste Device Marije (oficijelno nepriznato), produzavam preko Citluka desno i izbijam na dolinu Neretve tacno u mesto Zitomislic gde posecujem istoimeni pravoslavni manastir.
Mostar je vec bio prica za sebe. Obilazak grada i rezervisano mesto u pansionu i sutradan do mesta Blagaj i vrela reke Bune.Na trenutke me je Hercegovina podsecala na Australiju, a prolazak kroz samo Popovo polje me je ostavilo bez reci. Na samom kraju posetih manastir Tvrdos u kome se prave jako dobra vina i stigoh polako u Trebinje.
Dva dana pauze u Trebinju, kupanje na Jazinama i nastavak putovanja preko Bilece gde sam videojako lepu kolekciju stecaka i Gacka, preko Cemernog polako sam se spustio u kanjon Sutjeske. Usput sam sreo i dvojicu Italijana. Nezaobilazno Tjentiste i odavanje pocasti palim borcima NOVJ-a u toku pete neprijateljske ofanzive i cuvene bitke na Sutjesci.
Tu negde na spustu sa prevoja koji deli Tjentiste od kanjona Tare i Drine me je uhvatila jedina kisa tokom mog putovanja, ali sreca u nesreci je mala pauza u kafani kod Broda na Drini, jedna gurmanska pljeskavica i neobicno poznanstvo sa Zeljkom (offroad) sa BJB foruma. Rastanak posle koga sam se ja uputio ka Scepan polju i kampu na Tari gde sam sledeca tri dana bio na raftingu, obilasku Pive, Komarnice...
sa Tare krecem polako kuci i taj dan mi je bio dansa najvecom kilometrazom od pocetka puta. Kratka pauza u Visegradu, manastiru Dobrun (gde upravo produzuju trasu cire do Visegrada) i preko Kotromana dolazak u Srbiju. Na granici milion pitanja znatizeljnog policajca i naravno zaborav da miudari pecat u pasosu pa mi je lepa policajka pravila probleme na Horgosu kada sam se posle dve nedelje vracao za Bec. No sretno i posle prednjenih 1800km dodjoh kuci u Sumadiju.
pozdrav svima
duleBec
