И није тодалеко, 4 сата вожње и није то негде тамо, то је ту, врло близу, и не живе тамонеки...већ Марко, Илија, Дејан, Мирослав, Владо, Марина, Славица..... Људи којиимају своје животе, са избором да остану на почетку Србије и да нас подсећајушта су праве вредности.
И накрају знам да ће моја застава стојати на мом мотору, сада малко више него досад, мало поноснија него до сад и мало јача него до сад и ту ће бити док год јабудем седео испред ње, јер другу немам нити је желим.