Ovo je za pocetnike

U deset na pumpi kod Merkatora ostali neka se jave na telefon pa se dogovaramo usput

Ja mislio od 10h

Имам ја неку малу турицу да прођемо, ја препешачио па реко да видите

Neki rostilj da spremis

Samo kukate. + 1 za nedelju

Sto se ne javi da fotografisemo zajedno....

Definitivno se nismo gadjali sa mestima i vremenima...

Дан 4 Устајемо лагано, паковање. Увек мрзим паковања, волео бих да можемо само да устанемо и седномо на мотор и гас, али немере. Мора чадор да се спакује. Јутро на мору, ако има сунца никада не може бити ружно. Ево како изгледа у овом делу Јадрана са погледом на камп… Да напоменем да се скуп завршио пре пре две ноћи J J J Другари се пакују и крећу ка Улцињу где је следећи скуп….Срећан им пут и леп провод. Крећемо лагано, после доручка који решисмо синоћном куповином у оближњој продавници. Мислим да је било око 9часова. Решили смо да се вратимо истим путем до Горажда а онда према Вишеграду, Ужице па Ваљево – Шабац – Нови Сад, међутим нећемо баш туда….. По преласку границе спуштамо се ка Требињу и призори су за памћење па нисмо могли да одолимо: Наравно, стали смо само на минут, у опреми без скидања, само да се шкљоцне који пут, нисмо могли да одолимо J Стајемо у Требињу на пумпу, танкујемо и пијемо кафу, у међувремену нас обилази бар 30-так мотора, свирају, јављају се. Исте ми касније обилазимо у каданама код Гацког и пре НП Сутјеска. Следећа станица је НП Сутјеска, негде у кањону има одлична вода. Стадосмо мало да одморимо и да се окрепимо. Стаје нека породица, клинац наравно одлепио за мотором обилази и гледа. Они цепају неке буреке и мало причамо о путу. Овде нас обилази она екипа из кафана, опет трубљење опет јављање…. Пакујемо се и крећемо, оно што ме дубоко разочарало је да наизглед пријатна и нормална породица спакова остатке доручка у кесу и фина женица културно баци кесу доле у страну према потоку, као да је то права ствар и прави избор, хтеедох да је напушим али не знам што нисам. Згадише ми се у моменту. Уједно је ово и задња фотографија коју смо направили. Пут нас је нанео на Вишеград где се нисмо задржавали, после нам је на ГП полицајац на БиХ страни рекао да идемо преко Бајине Баште и Љубовије. Нисмо никад туда ишли па ко да пробамо. У Кремни се издвајамо на Тару (коју само пређосмо, заиста захтева детаљну вожњу и преглед) и спустисмо се у ББ. Одатле у Љубовију па М.Зворник. Пут је феноменалан уз Дрину. Возимо се брзо, нема саобраћаја а предели су предивни. Има доста „катуна“ и „етно кућа“ за изнајмљивање и боравака. Што нам даје нове идеје. Коментаришемо све време пута В и ја о томе. Оно што бих напомену је да је пут од М.Зворника до Лознице КАТАСТРОФАЛАН. Пар пута нам је мотор скоро насео пошто су улегнућа ИДИОТСКА. Тај део пута је био стварно ЈЕЗИВ! После обилазнице око Лознице срећу нам доноси идиван пут кроз Мачву до Шабца. И само пеглање. Насмејани стижемо кући задовољни овом „радним“ одомором од пар дана.

Игало, јутро после скупа....или два јутра . . .

ne vidi baba sine, ne zameri Баба осТаРела Шта ће ти то швалеру?!

Дан 3 Чист хедоинизам, устајемо, кафа и доручак (обезбеђен од МК Крузерс ХН) и паљба на плажу..... Лежаљка 2е сунцобран 1е = 5е ма за један дан..... Овако цео дан.... Ово је лијепа црногорка која је радила у кафићу: Иначе дан смо провели на плажи Светионик, одлична плажа (за Боку) која се налази између Каменара и Бјеле. Вода је чиста а плажа „подношљива“ и нема гужве, бар није било кад смо ми били... Излежавање прекидамо само због ручка, код Золтана (овом приликом му се још једном захваљујем на гостопримству) и враћамо се назад док има сунца J Усамљен на паркингу плаже: Поглед на плажу: Враћамо се у камп и полако припремамо за спавање, већ нас је умор сустигао и уморни смо, једно два пивца и спавањац. Вече је пријатно и уживамо у миру.... Ујутро назад......

Дан 2. Данас смо били на гробљу, поред оне мале цркве из претходног дела има гробље, старо гробље, иако сам био више пута ту, никада нисам нешто посебно загледао до тог дана. Онда сам видео гробове који датирају још од 1700 и неке.... Некако је снажно када видиш да ту мало изнад гроба твог деде, лежи твој прадеда, до њега његова два брата, више њих чукундеда са његовом браћом. Када видиш године на споменицима помислиш шта се тада дешавало на овом делу света и да ли је био први светски рат или први српски устанак.....било ми је неукусно да правим фотографије али једном свакако хоћу. Елем, да наставимо, данас само треба да се спустимо до мора Само да J Крећемо око 12 часова, куда него преко Равне Романије, тако је зову овде. Фотоапарат је запакован тако да из овог дела нема слика, али пут преко Власенице до Сокоца, је феноменала, предели који се виде када кренете да се пењете серпентинама изнад Власенице одузимају дах. Пут кад се попнете кроз борову шуму, широк и са дугачким и прегледним кривинама. За вожњу мотора као створен. Отприлике најлепши километри овог пута. Идемо путем Власеница – Соколац – Рогатица – Фоча . .. . После Рогатице а пре Горажда стајемо у Устрипачи у неком ресторану, заборавих му име али на самом улазу и видимо да је гужва а пошто нисмо могли да издржимо морали смо да станемо. Ресторан је доста јефтин рецимо све се креће од 3-6 КМ (конвертибилна марка) (1е=2КМ) наравно говорим о нормалним јелима не о килограму пастрмке J Нарано све јела су од јунетине и јагњетине тако да немојте да измишљате неке свињеке ражњиће J нема у понуди. Овако изгледа на самом улазу Сад ја као глумим сналажење J не знам ни зашто, навигацију са телефона сам користио искључиво да видим колико ми је остало до дестинације J Настављамо даље према Фочи. Да напоменем да смо носили велики фотоапарат и није баш било лако да сликамо стално J Возимо лагано, пред нама је НП Сутјеска, већ сам био тако да знам шта ме чека али предели су феноменални. Ако будете ишли овуда обавезно наточите пре, типа у Фочи или Горажду зато што наредних 60-70 км нема пумпи. Ја сам на 250 пређених чекао пумпу (прелазим 310 до резерве) нисам дочекао до Гацког (на сату неких 316км оседео сам J ) Као што рекох НП Сутјеска је феноменалан, прекрасни предели, предивно на проширењима препуно смећа и отпада, поглед држите ка врховима L . Полако излазимо из НП Сутјеска, ја зверам и не могу да верујем да нема пумпе нигде успут и коментаришемо где сипају људи који живе овде гориво? Типа одвезу се до пумпе и онда наточе и тако по 30км у једном смру? Елем, прелеп поглед на Гацко и коначно стижемо на пумпу, страховао сам да ми не нестане горива, има резерва али не волем J. Натанкујемо се кад оно, има још горива ихај. Потрошња само 4,4 литре хаха Волим свој мотор. Пружамо тако ноге, лижемо сладолед, узели смо воду кад оно нека чудна возила, 4х4 све различитих типова. Немаци све, нешто се препуцавају, неки ЕХ ЈУ лик који сада живи преко их води. Кренули су ОФРОД из Сплита, преко Херцеговине, Црен Горе, Проклетија и не знам где завршавају да ли Македонија, да ли Албанија, 10 дана. Гледамо ми оне џипове, возе их маторци, старији од наших родитеља, у све сандалама са неким теткицама...... е , само смо се насмејали. Идемо даље. Лаганом вожњом стижемо у ХН око 18:30 часова, чујемо се са Тањом (био је договор да се видимо са Аспаром Тањом и Жилетом који су дошли дан раније) од њих сазнајемо да је у кампу срање (али буквално) и да су они отишли у Утјеху у неки камп. Још 120км?! Ма нема шансе, зовемо Золтана и договарамо се да се видимо на скупу. Правац Скуп. А тамо.... тамо никог, на капији нема никог, већ је касно или су се сви понапијали, обилазимо около налазимо где је камп. Гледамо где ми да се угурамо. Налзимо неко месташце, упозоравају нас „комшије“ да се излила септичка и да су неки шатори били потопљени L срећа па смо избегли далеко. Наше место је скривено J Слика је направљена сутрадан, пошто док смо стигли, већ је био мрак J Зезање, свирка, виђање са знаним и не знаним је само за похвалу. Пиво било ладно J

Комшо, хвала на детаљима, ако на сликама ниси видео крст (ако сам добро разумео) чим се пређе мостић, извор је одмах ту а и крст. Ево на слици па ако неко није видео.... Наставак следи.....

Манастир има дугу историју и баш је занимљив, изнад манастира имају пећине...... Каже један мештанин "да су се ту за време рата крили они док су их јурили наш, а после рата се крили наши док су их јурили они" па ви закључите ко је ко

Јаоооооооооо, куд те упознах са таштом. не претеруј око тог финансирања, зимнице и за замрзивач, остало је тачно

Да не зашкрипимо.....Игало 2015 Када нешто желиш, то и оствариш на овај или онај начин. Можда путопис није о далеким и егзотичним местима, о њима још не маштам, доваљан су ми и ова наша којих не могу да се нагледам. Лепота је пролазна код људи али на земљи постоје места која уистину могу да фасцинирају, својом лепотом, мирноћом, трудом људи око њих. Елем, идемо у Херцег Нови на скуп који се иначе одржава у Игалу. Пут нас овај пут нас овај пут води из Новог Сада, али има једна породична обавеза коју човек не сме ставити на друго место....Тако да нас пут води наоколо преко једног села у општини Шековићи у Републици Српској....па да кренемо.... Дан први, петак јутро, Велика Госпојина, на данашњи дан је сеоска слава и такозвана „прослава“ у Шековићима, тамо ће нас чекати моји родитељи па идемо до села Врела, забаченог иза два брда и сакривеног од свега. Три километра јако лошег туцаника. Пут тог првог дана је изгледао овако, Учесник В моја верна пратиља и наш верни носилац који нас служи већ годинама J Опуштених 200 километара, од НС направисмо само малу паузу у селу Рибари близу Лознице, циљали смо да буде баш права сеоска кафана са локалним становништвом, волимда седнем тако јер одмах крене прича са локалцима, може човек свашта корисно да чује. Ова кафана је била баш једна од таквих, а измеђуосталог ту се кува једина ПРАВА кафа, домаћа а јака J Након тога крећемо даље, мислили смо да обиђемо Гучево али смо га оставили за неку наредну вожњу, овако продужавамо даље, границе да не спомињем, мање задржавање, битно је само да занте да је гориво далеко јефтиније него код нас, рецимо да је мало јефтиније од 1е J не значи вам ништа ако сипате један резервоар, али већ на два три..... Стижемо у Шековиће, налазим се са родитељима у ћалетова ауто пребацујемо ствари и идемо да обиђемо манастир Ловница. Место које морате обићи, манастир манастир Ловница је задужбина краља Драгутина Немањића који је као српски краљ (1284—1321) управљао и сјеверноисточном Босном. Манастир се налази неких 2-3 километра узаним асфалтним путем од самог места Шековићи и представља место спокоја и мира, једна мала оаза… У склопу манастира је и конак, и извор до кога води мостић. Оно што је још интересантно је да се у потпку који настаје од тог извора може видети пастрмка. Завршисмо нашу посету, упалисмо свеће и настављамо даље. Моји родитељи већ су отишли тако да правац село, уз добар офрод. Оде Шековића има једно 8-9 километара асфалта и око 3 километра макадама. И све то изгледа овако: Стижемо надомак села, њива се зове Главица, пут је пресеца на доњу и горњу, наша њива, мислим моје фамилије. Покојни деда је поклонио врх њиве СПЦ да се ту изгради црква, горњи део њиве је у шљивама, правим чистим, непрсканим J а ракија од таквих шљива је . . . Настављамо даље ка селу и лагано стижемо. Ништа посебно, мало фамилије окупљањ, коњић раседлан, чека сутра, као и ми и наставак нашег пута.

Мото скуп Игало....... моја прва ноћна фотографија ја поносан

Ја сам своје наручио преко Бере са форума, оригинал из Њемачке стигле ми са све мојим именом.

Ja sam uradio sve, imas negde u ovoj temi cini mi se ili sam bio otvorio novu temu . . . Ne secam se sad, bilo pre dvve-tri godine..

Ја јуче дођох из ХН...могли би преко недеље један дан...

Прођох јуче кроз Херцеговину, НП Сутрјеска, Гацко, Требиње......ти човече баш имаш шта да сликаш....само удри....

Мене данас звали многи, пошто сам сад стигао из ХН. Рекош да је неки новосађанин настрадао, са супругом.... Нека почива у миру. Ћерки (сад видех) желим брз опоравак....

Ja се у понедељак враћам се пута па се договарамо, и ја сам на год....