Ustao sam, "Prošetao" oko pola metra Ideeeeeemo dalje Našao sam i štake pa valjda krećemo uskoro sa tim, a to kad krene... Ma ima da do vrata sobe odem, ni kraj hodnika mi neće biti daleko Noga malo više boli nego obično, rađen je bris iz rane od kog mi se EU zvezdice poređale oko glave pa ćemo da vidimo kakva je tu situacija. Za sad sam, koliko je to moguće - happy

Pozdrav drugari... Evo, još jedno buđenje, malo bolnije od prethodnih, ali idemo dalje. Što je više dana bolnih dana iza - to je manje bolnih dana ispred. Malo su smanjili i infuzije i lekove, a bogami i posete po sobama pa je malo nezgodno - zaboli, zatreba promeniti kesu sa mokraćom, a nema nikoga satima i zayo sam prešao malo u low power da spavam većinu dana. Još malo valjda pa ću kući i onda bar ću lepo sa mojim malenim, a po ljudskim godinama punoletnim sijamskim burazerom (u prilogu na slici) da se lečim u miru i tišini, sa povremenim predenjem. Još jednom, pozdrav za sve

Ljudi, ja bih vam javio ako mislite da banete kada moze tog dana. Ne pozivam niti trazim da se okupljaju svi redom, ali da ne bi konfuziju pravili za one koji hoce, najbolje je tako. Najlepse bi bilo u kaficu kad bi me pustili sutra kuci, ali o tom potom.

Društvo, ide bolje, prebačen sam u drugu sobu pa sam još i net potrošio, spavao malo pa uzeo još na paket bila mi poseta iz firme, šef me obišao i usput mi doneo od osiguranja neke papire da mi ubrza malo situaciju. Ne mogu reći da sam iznenađen, ali mi je drago što je ova zajednica ovako bliska i drži se, a uopšte, porodična je atmosfera. Evo slike od juče, a posle nje i od danas Pozdravljam vas puno i nadam se skorom izlasku odavde, samo zbog WC-a koji ne postoji već je na nivou 19-tog veka. Držite mi se, držim se i ja

Pa... Imam cizmu koju to jutro nisam nosio, ali ne bi to pomoglo ovde - ovde je bio bas udarac u samu nogu. Sad mi se smenjuje drustvo u posetama u urgentnom, drzim se ja, cak se i salim ovde tako da ne klonem duhom - muku sam mucio sa gljivicama na tom palcu pa sam u neku ruku taj problem resio konacno, a za maskembal mogu biti kapetan kuka i tako to. Mozda bude neka kriza kasnije, ali za tada znam ljudi gde da se javljam i da ste i vi i mnogi drugi ljudi tu. Jos jedna stvar koja se tice opreme - lepo bih odrao i sake i sta sve ne da nisam ostatak opreme imao, da ne pominjem zakopcanu kacigu. Budite mi vi pozdravljeni pa kad se uhvati lufta se vidjamo, makar i na 4 tocka ja dosao.

Hvala vam ljudi. Nije mi jasno kako me nije video, LED far još imam koji baca jako lep i koncentrisan zrak, i svirao sam i pokusavao sta sam mogao, ali eto. A noga kako je stradala - kombi je mene udario tacno u nogu i izmakao motor od ispod mene.

Postovana druzino, nadam sam se da nikad necu pisati ovde, ali eto. Naime, zavrsio sam sa poslom u NCR, preko puta SIV-a i krenuo ka Tosinom Bunaru. Ko me zna, zna kako vozim i auto i motor - oko 40km/h tu. Ide mi u susret kombi iz suprotnog smerai odjednom, bez migavca, na semaforu kod 9-te gimnazije covek skrece levo u Goce Delceva. Nisam uspeo da mu pobegnem skroz, on je mene udario, tacnije, kontakt je bio na spoju maske i fara Iveco Daily kombija - ja sam preleteo haubu, skotrljao se i zavrsio na pesackom prelazu, u fetalnom polozaju. Kaciga uradila posao, pojas takodje, rukavice, ali noga... noga kao zele i pocinjem da vristim od soka. Kad sam video da me nista osim noge ne boli (nisam trebao, ali imao sam srece), okrenuo sam se na ledja a levu nogu sam osetio da je kao krpa. Stali neki ljudi, stigli ortaci koje sam zvao i onda krece jurnjava u urgentni centar - hitna je valjda brzo stigla jer sam u soku izgubio pojam o vremenu, samo sam lezao, gledao u nebo i disao, onda je doslo temeljno snimanje, gubitak vise litara krvi, operacija. Na zalost, nogu nisu uspeli da spasu i opet sam operisan istog dana kad mi je leva potkolenica mi je amputirana. Danas tek (12.9.) sam uspeo da dodjem do telefona i komunikacije sa spoljnim svetom pa vam ovo pisem. Slike su ortak sto je slikao posto su mene odneli. Nadam se da ce ovo biti korisno nekom, zelim vam ljudi srecu na drumu.

Evo još malo moje mašine sa puta za vikend - po redu: Niš (Nais), Asprovalta (3 naredne slike), Dojran.

Moja prva fotografija na mom ljubimcu, kada sam ga kupio i dovozio kući, na mostu kod Beške.

Draga družino, dobro veče - dobar dan! Ja sam Filip Stoev (28), godinama svraćam i upućujem ljude na forum i zajednicu, a sada sam odlučio ja da se registrujem. Godinama unazad vozikam razne skuterčiće od burazera (dok nije otišao preko "bare") - Grand Dink 50, Beverly 250, a neko vreme već imam moj Kymco Super 9 koji sledeće nedelje penzionišem i prelazim na konkretnu mašinu koja je po mom mišljenju jedan od idealnih motocikala za početnika (u šta realno sebe smatram obzirom da sam do sada skutere vozio) - BMW F650GS (2005. godište, ABS). Volim vožnje na duže staze i uživam u normalnoj vožnji (jurcanje i vožnja na zadnjem točku i tome slično nije mi nikad bilo zanimljivo) i avanture na dva točka mi nisu strane od kada sam bio klinac na biciklu pa se "zagubim" desetinama kilometara daleko, na skuteru iz Zemuna pola Vojvodine obišao, kolima (Yugo, Fiat Brava) išao gde ljudi nisu išli Ladom Nivom i svoje mašine sam uvek poštovao i održavao pa me nigde nisu izdale (Makedonija, Grčka, Bugarska, Albanija...). Nisu mi strani spontani izleti u Temišvar, Bijeljinu, Sarajevo, Segedin na četiri točka, neće biti sigurno ni na dva, bez obzira na vremenske prilike. Nadam se da ćemo se lepo ovde družiti pozdravljam vas sve puno. Ukratko - nisam fan Moto GP, ali mi je san Long Way Round i Long Way Down. Na primer, trebalo je u organizaciji mog prijatelja i mene da se ide Zastavinim automobilima u Siriju, Liban, Jordan, našli su se tada čak i sponzori (servisi, mediji, majstori), ambasada Sirije bila voljna da pomogne, ali je izbio rat pa je taj put koji bi se itekako pamtio otkazan. U iščekivanju novih avantura i druženja, Stoev