Pred dolazak u Beograd, bratski pozdrav za uspešno putovanje..

Dan 4 - 08.08.2019. Povratak u Beograd. Buđenje u hotelu i jutarnja rutina. Produženi sa toplim mlekom u bašti restorana, potpuno odmorni i rasterećeni. Posetili smo ono za šta smo došli, ostaje nam da se lagano vratimo kući. Tankamo gorivo na pumpi koja je pored hotela, ista firma, krećemo. Opušteno i pun gas, do skretanja za Đerdap je isti put, već znamo šta možemo da očekujemo. Prolazimo skretanje za hidroelektranu i idemo dalje ka Oršavi, tu se uključujemo na njihovu magistralu uz Dunav. Činjenica je da je njihov put mnogo bolji, ali meni je iskreno više prijala naša dunavska magistrala, patriotizam.. Idemo dalje, sečemo krivine, nailazimo na deo gde se iznajmljuju čamci o kojima sam pisao u drugom danu, mnogo turista, vožnja nije skupa. Topla preporuka ko ima vremena i voli taj vid turizma. Zvezda je baš ugrejala, postaje vruće i u vožnji. Uz Dunav na svakom koraku ima pecaroša na parkinzima, neko ispod suncobrana, neko pored kamp kućica. I ako nisam pecaroš sviđa mi se takav odmor i razbibriga. Tek posle 10-tak kilometra nailazimo na prvi slobodan parking u debeloj hladovini. Pravimo odmor, i kuliramo, samo što ne zadremamo. Presvlačenje, vreme je za letnje jakne i opremu, pakujemo se i idemo dalje.. Stižemo lagano i do granice, dobijam signal da su mi zadnje pločice gotove, škripe.. Kad su do tu izdržale, prednja kočnica će da završi posao do Beograda. Tu kapiram da mi je brat pokretna reklama Zaječarskog piva. Kaže da ga od Tuborga, Bavarije, Hajnekena muči gorušica, Zaječarac je idealan tokom cele godine.. Granicu prolazimo, moja dokumenta je proveravao duže nego obično, na trenutak sam pomislio da će da me gone za neki prekršaj. Ništa od toga, nastavljamo dalje i stižemo do Bele Crkve. Tu pravimo još jednu dužu pauzu, ispijamo kafe i uživamo i bašti i pogledu na kupače i jezero. Odmah nalazim u Centru S zadnje pločice, rade do 5 i čekaju me spremne, nastavljamo dalje. Ostalo znate, ravnica i pun gas, nema gužve. Prolazimo Pančevo i ulazimo u Beograd. Tu se Aprilija oseća kao kod kuće, druga prednost osim niske potrošnje je i lagano provlačenje između vozila, meni koferi govore da ostanem u svojoj traci. Pošto stižemo u vreme najveće gužve i pravljenja pešačkih zona, dogovaramo se da on ide u Centar S po pločice, a ja pravo na jedan moto plac. Tokom celog puta razmišljam da je došlo vreme za zamenu motora, 3 sezone je Honda završavala posao i vreme je da se uzme jača mašina. Odlazim na plac koji radi zamenu motora, dobijam korektnu procenu mog ali ponuda i dubina džepa mi ne dozvoljavaju da uđem u priču, realizujem trampu uz doplatu. Uzimam kontakt i čekam nove mašine u ponudi, plac i vlasnik su ispali izuzetno korektni. U međuvremenu je Marko uzeo pločice i idemo na Cerak, skidanje i odmor. Odlazimo na pljeske kod Krleta pa u pivnicu, tako proslavljamo njegov završetak puta.. Zamenu pločica ostavljam za jutro, pred polazak za Zvečan..

Pre daljeg opisa, moraću jednim post-om da ispoštujem i brata Marka. Dobio sam ozbiljne kritike da je zapostavljen u opisu i da favorizujem svoje slike. Pozz Maki, dobar si decko..

Bio je malo lošiji put ali ne toliko. Udarnih rupa je bilo i to baš dobrih, ali smo ih izbegavali. Vama je sigurno delovalo opasnije jer ste išli umorni i po mraku. Pratio sam vam putopis, bilo vam je super.Priznajem da ste išli bolje pripremljeni. Pozdrav za jaku ekipu i vrlo kvalitetne ljude. Čujemo se i vidimo na nekoj novoj avanturi. Pratio sam Vaš putopis, meni je malo hvalilo da idem sam. Vreme Vam nije bilo baš najbolji prijatelj, ali ima mesta za popravni ispit. Sobu smo plaćali 15e po osobi, bez doručka, ali vredi svaki euro. Bazen i spa centar su uračunati u cenu, ne doplaćuje se i vazduh kao kod nas.

I dalje isti dan 3 - Transalpina. Kao što rekoh, vremena imamo dosta, oblačka nema, mi zagrejani. U Sibinju stajemo da se natankamo, dolazi i društvo iz smeštaja. Pijemo piće, po nešto slatko, malo šale i nastavljamo dalje. Odlučujemo da idemo za njima do Sebeša jer je Neša već išao tuda i zna put. Koristimo auto put, svi u liniji, relaksacija.. Stajemo na još jedno tankanje pred polazak na vrh, nije nužda ali bolje da ima nego da razmišljamo. Hvatamo dobar wifi i nikome se ne polazi. Javljamo se svojima, šaljemo slike, jedemo sladoled i kuliramo. Palimo kamere, gasimo telefone i krećemo.. Put fantazija, mnogo bolji nego na TF-u, nema gužve, ceo put je naš. Sadržaja uz put baš malo, prolaze samo putnici namernici.Prolazimo Sebeš, Petrešti, Tau Bistra i dolazimo do jezera Alba.. Mala pauza na jezeru/brani, vreme da se prezalogaji nešto lepo. Biramo uštipke sa rendanim sirom, baš lepo i jako, jedva smo savladali.. Nastavljamo i dalje, pratimo 67C, za to smo i pošli, lepota za vožnju. Dolazimo na raskrsnicu, dosta ljudi i kioska, mesto Obarsia Lotului.. Pratimo navigaciju, idemo desno i ako je znak pokazuje Transalpina levo. Nepun kilometar ponovo levo, opet smo na 67C. Mali kamp, gde pravimo par slika pored znaka Transalpina.. Pun gas ka vrhu i prvi problemi sa motorom, Aprilija počinje slabo da vuče. Marko se uplašio, kaže ostadosmo ovde.. Mare, redak vazduh, moraš da uključiš turbo i letimooo.. Stižemo na vrh. Vašarište mnogo manje nego na TF-u, dosta neuređeno i bez puno sadržaja. Iskreno, Transfagarašan je ostavio mnogo veći utisak na mene. Možda je u pitanju i umor koji nas je polako stizao. Pauza od skoro sat vremena, obilazak, kupovina suvenira.. Krećemo spuštanje, prvo brdašce je kao stvoreno za manji izlet po livadama, Honda je prosto zvala.. Nastavljamo Karpatski spust, prolazimo Novače, još malo vožnje i stižemo u Targu Žiju, gde smo i bukirali smeštaj. Hotel YMY nam se ukazao kao najbolja prilika što se ispostavilo i kao pun pogodak. Za malo novca smo imali full smeštaj, Spa centar, kafić i restoran, parking.. Kada smo se raspakovali i opustili u spa centru, logičan sled je bila večera. Po preporuci konobara uzimamo picu koja je specijalitet hotela, nismo pogrešili. Prvo pivo ide glatko, uz drugo se oči same sklapaju, sekunde fale da zaspimo u bašti restorana dok nas pirka topao vetar. Transfagarašan - ocena 5 Transalpina - 4+ Laku noć deco..

Šalim se malo. Bilo je svega, zujalica, skutera, endura, hard endura, čopera, oldtajmera, tricikla, bicikla, elektro bicikla.... Sve što ide na 2 i 4 točka, nešto je išlo i na jedan...

Pre nego što krenem u opis Transalpine daću malo detaljniji opis Transfagarasana. Rumuni su, od da kažem jedne vukoje*ine, napravili izuzetnu turističku destiniciju. Pre polaska sam detaljno propratio samu istoriju puta, mesta, kulture i značaja same lokacije. Put koji funkcioniše samo leti, koji je maltene podređen samo turistima, ima sam po sebi veliku draž. Osećaj je kao kada se npr. ode na more, planinu, miriše na turizam i avanturizam. Prvo noćenje u Curtei je odlična priprema za nastavak puta, sve se svede na odmor pred uživanje, zatišje pred buru. Kao što sam već i naveo, izabrali smo radni dan zbog rasterećenja puta, a i tada je bila velika gužva. Turisti samo nadiru, autima, motorima, kamperima, biciklima… Put ka vrhu je vijugav, šuma okolo sve do pred sam vrh. Asfalt na Transfagarasanu nije za pohvalu, dosta je krpljen i propao što ne smeta vozačima. Motori koji prolaze su obično enduro/putni enduro i to daje dodatnu dozu adrenalina. R motore nisam viđao, kažu da su ostali parkirani ispred kafića. Medvede nismo videli i ako kažu da nisu retka pojava. Benzin obavezno natočiti pre uspona, gore nema pumpi. Restorani takođe nisu česti, tek po neki nas iznenadi. Poneki kiosk brze hrane radi, ali ih nismo posećivali. Što se hrane tiče predlog je kupiti specijalitete na vrhu a onda uživati na nekom parkingu, livadi.. Kako se približavamo vrhu priroda i pogled su sve lepši i lepši. Deo puta vozimo sa kolegama iz smeštaja, Beograd i Pančevo. Ceo dan je bio sunčan, sreća nas je pogledali i kiša nam nije kvarila užitak. Dolazimo do čuvenih serpentina, svaki parking nas zove da stanemo, slikamo i udahnemo malo svežeg vazduha. Dok pravimo pauzu kolege iz Kraljeva nas zovu i nude da jedemo sa njima, prijateljski razgovor, pozdrav i idemo dalje. Još par stajanja, slikanja, vodopad i približavamo se vrhu. Dugi tunel nam govori da stižemo, stanje u tunelu je ne bas sjajno. Dosta vode pada po vozačima, rupe česte, idemo polako. Na samom vrhu je pravi vašar, veliki broj turista, raspoloženje na nivou. Parkiramo se, kažu da Srbi ne plaćaju parking, parkirali smo se pored puta, na neobeleženom mestu. Predah, sneg u avgustu.. Lepo jezero na vrhu, stižemo tačno na slikanje mladenaca, otpozdravljamo. Prepuno suvenira, kupujemo za porodicu prijatelje, žene.. Slikamo se, uživamo, još jednom zadovoljni što smo sebi omogućili da posetimo ovako lepo mesto. Prodaja hrane na dosta mesta, odlučujemo da uzmemo i negde uz put jedemo u prirodi, restorani više nisu zanimljivi. Krećemo u spust, brzo pravimo pauzu za jelo, dok je još lep pogled. Na meniju je dimljena kobasica, kačkavalj, kačamak i nanizane kao perece. Kuvani kukuruz mi je ostao u sećanju, ali nije moglo sve da se pojede. Dolazimo do nove gužve i mini vašara. Malo dalje od puta je veliki vodopad, pokušavam da idem motorom ka njemu ali na određenom delu više nije moguće, Odlučujemo da ne idemo peške i nastavljamo dalje.. Štedeći zadnju kočnicu nastavljamo spust i polako stižemo u Sibinj.. Prvobitni plan je da za dan prođemo i Transalpinu, ukoliko sve bude ok. Imamo još dosta vremena i krećemo ka Sebešu..

Za malo sam i ja izvisio, da nisam rekao krećem sam ne bi se brat odlučio da ide. Izjava nije bila blef, sam bih išao. Kada sam u temi Informacije o Rumuniji objavio da idem sam na put, dosta forumaša se javilo i htelo da ide, ali datumi se nisu uklapali. Cerak nam je bila prva lokacija za noćenje, tu mi živi brat a i ja sam 7 godina. Već planiramo da idemo ponovo, o tome kasnije u temi. Mogu samo da kažem da je ovo bilo samo ispipavanje pulsa, sledeća tura će da bude duža i sadržajnija. Rumunija zove, samo zdravlje..

Još jedan obrok sa Rumunskim specijalitetima, spust i dolazak u Sibinj..

Nakon brane doručak u lepom restoranu u nedođiji.. Punih stomaka idemo pravo na vrh, upoznajemo dosta naših ljudi, Kraljevo, Banja Luka, Beograd.. Duži odmor na vrhu,

Dan 3 - 07.08.2019. Transfagarasan (manje teksta-više slika). Posle lepog odmora u apartmanu došlo je i vreme za rano ustajanje. Svi smo bili spremni kao zapete puške, potovarili motore i spremni za pokret. Gazdarica apartmana nam kuva po kafu koju pijemo na zajedničkoj terasi isprativši izlazak sunca. Lokalni poznavaoci vremenskih prilika kažu da nas čeka lep i sunčan dan. Palimo mašine i krećemo. Izlazimo iz Curtea-e i krećemo pravo ka planini. U početku je put vrlo uzan sa konstantnom punom linijom što ponekad zanemarujemo. Nalećemo na izuzetno veliki i uređen moto kamp, preporuka za kampere. Ne svraćamo u dvorac Poenari, sada uviđam da je velika greška. Dalje idemo do brane i jezera Vidaru, prelepo. Namerno ne davim tekstom, sada prednost imaju slike. Uživajte..

Po prelasku granice idemo desno ka Severinu, zaobilazimo grad, potom nižemo mesta Halanga, Malovac, Kokorova, Brošteni, Rošiuca, Čuperčeni, Kalnik, Balešti i stižemo u Targu Žiju. Ovaj deo put je izuzetno dobar za vožnju, širok put koji uglavnom ima i širi asfaltirani deo pored puta, kao neka manja zaustavna traka. Prijatno me je iznenadila vozačka kultura u Rumuniji. Poštuju se pravila saobraćaja a poseban odnos imaju prema motoristima. Čim vide motocikl iza sebe pomeraju se maksimalno moguće u desno, koristeći i zaustavnu traku, propuštaju nas. Maltene nije bilo potrebe nigde da usporavamo, gas, pozdrav i samo napred. Mesta su mala, prilično nerazvijena, ni nalik na EU kakvu nam predstavljaju u javnosti. Vozić iz obližnje fabrike prelazi put, pruga uska kao na Šarganskoj osmici, voz radnički ali je atrakcija. Deca mašu, pozdravljaju motore, srećni i zadovoljni kad obratimo pažnju na njih i svirnemo. Turiranje nije dolazilo u obzir zbog brata na Apriliji, zaneće se i ode napred. Targu Žiju, pravimo pauzu. U lokalnom marketu uzimamo nešto da popijemo i prezalogajimo, zaposleni ljubazni i kulturni. Gradić mali, ne previše razvijen, standard reklo bi se nizak. Verovali ili ne u narednim kilometrima ne možemo da nađemo adekvatan parking gde bi odmorili, popili piće i zasladili se malo. Na izlazu iz grada stajemo na običan trotoar i pravimo lepu pauzu koja nam je mnogo prijala. Nastavljamo dalje, nižu se Kopačoasa, Beđenštij, Baja de Fier, Horezu, Riminicu Vilcea i oko 18h stižemo u Kurtea de Arđeš, gde po planu treba da noćimo. Nemamo mesta za posetu pravoslavnom manastiru već idemo pravo u smeštaj koji smo bukirali. Topla preporuka za Apartmane Ruxi, dobra lokacija, ljubazno osoblje, zatvoren parking, top sobe, sve što je potrebno za pravi odmor. U istom smeštaju srećemo gospodina iz Požarevca koji je kolima krenuo gde i mi, kao i troje kolega na motorima iz Beograda i Pančeva. Desilo se da su nam se ceo sutrašnji dan putevi preplitali, da smo se dobro družili i upoznali, pozdrav za Željka, Nenada i Peđu. Pregledali motore jedni drugima, rekoše mi da su mi zadnje pločice pri kraju ali izdržaće. I pored provere pred put desila se loša procena. Sam grad Kurtea de Arđeš je malo mestašce koje očigledno bolje živi u letnjim mesecima, Uredno, čisto, ok ljudi, sve u svemu lepo za boravak. Dosta motora je parkirano ispred Motela i privatnih smeštaja, što stvara lep ambijent. Ima par lepih restorana, svraćamo na dobar ručak/večeru, čorbica, pivo... Šetamo još jedan krug ne bi li našli neki dobar kafić ali slaba vajda, ništa od pića i provoda. Umorni se vraćamo nazad i spavamo kao bebe, sutra je dan D.

Posle dužeg odmora u Golupcu nastavljamo dalje. Dunavska magistrala, raj za vožnju i uživanje. Vreme idealno, put neopterećen, asfalt na dosta mesta pohaban i krpljen ali meni ne predstavlja problem već čisto zadovoljstvo. Vozač iza, na Apriliji, stisnuo zube i prati, ne javlja se. Da mu ne bi smetali izduvni gasovi išao sam više ispred, uz povremeno čekanje.. Dosta motorista prolazi uz uredno javljanje, uglavnom stranci. uz jezero ima baš dosta mesta za odmor, letnjikovca, sa lepom hladovinom. Ko je spreman i ima hranu može lepo da ruča, uživa u pogledu i tišini. Mi smo odmor proveli samo uz piće, razgovor i po neku sliku. Dosta brodića plovi jezerom, ko ima vremena lepa stvar je vožnja, nije skupo. Veći je izbor sa Rumunske strane, o tome kasnije. Sledeća pauza Donji Milanovac, lepo mestašce.. Meni nije ostalo u nekom sećanju jer smo tankali mašine i džep je bio dosta tanji. Aprilija atlantic troši znatno manje, tu je bilo malo zezanja ali i to je proslo. Morao sam i Marku da napravim malo merak jer je to ujedno bila i jedina prednost Aprilije, na ostalim poljima je debelo kaskala. Na svakoj sledećoj pumpi smo tankali odvojeno, da se ne bi zadržavali. Malo po malo i stižemo do Hidroelektrane Đerdap, po dogovoru tu prelazimo u Rumuniju. Bez previše peripetija prelazimo granicu, odmah razmenjujemo novac, neka se nađe. Auto-put u Rumuniji i Bugarskoj je besplatan za motoriste, bitna informacija za one koji planiraju da idu..

Dan 2, 06.08.2019. Ranimo, poslednje pripreme prtljaga i krećemo. Da bi dobili u vremenu idemo auto-putem, kod Malog Požarevca se isključujemo i što bi rekli stari preko Male Krsne za Požarevac. Dalje puštamo da nas vodi navigacija što i nije bilo loše, prolazimo kroz sela, divna zemlja, lepota živa. Ne možemo a da se ne slikamo pored polja suncokreta.. Prolazimo i kroz mesto Kasidol, rodno mesto Dragane Mirković, što nas posebno oduševljava.. Uličicama i sokacima, malo po malo, dolazimo do magistrale i gazimo dalje. Golubac, tu smo rešili da napravimo lepu pauzu i iskuliramo kako treba, što svima preporučujem. Prelepo mesto, ljudi, sređen kej, parkovi, Dunav, sve kako treba da bude. Lep doručak u lokalnoj pekari, kafa u bašti, manja šetnja, uživanje.. Nismo imali vremena da obiđemo i Tvrđavu, uživali smo spolja u njenoj lepoti i obećali da sledeći put svraćamo..

Dan1, 05.08.2019. Priprema, pozor, sad.. Za prvi dan je planiran put Zvečan-Beograd, skromnih 310km. Dobro poznata Ibarska magistrala. Vreme lepo, toplo, sunčano, idealno za vožnju. Sam idem, diktiram tempo koji mi odgovara, pauze, obroke, odmore. Nekad mi solo vožnja mnogo više prija nego vožnja u grupi. Prelazim granicu KS-Srbija (u medijima poznata kao administrativni prelaz), nov put, idealan za vožnju. Dobro poznata Dolina Jorgovana , Kraljevo, Mrčajevci, nisam puno umoran ali kako zaobići Baralića i ne pojesti malo pečenja, kažu da izuzetno prija u letnjim mesecima. Rebarca i Koka kola su savršena kombinacija. Odlučujem da ne idem auto putem već starim putem Preljina - G.Milanovac- Ljig. Navedeni put bih preporučio svima jer je od otvaranja auto-puta totalno rasterećen, maltene prazan. Podloga dobra, krivine takođe i pun gas, koliko Honda može da izdrži. Moja preporuka je da se od Ljiga do Beograda ide novim auto-putem, stari nije zanimljiv za vožnju a i dosta je oprerećen. Pauza u Lazarevcu, tankanje. Prosečna potrošnja 6,2l, nije loše, ispostavilo se nekoliko puta da sa mojom vožnjom i opremom uvek toliko troši, jednom sam ga spustio na 5,9 i to je to.. Da ga vozi kolega koji je otkazao put dva dana pre polaska išao bi i ispod 4, takav mu je stil vožnje. Doček u Beogradu je bio standardan, dobra pljeskavica, nekoliko točenih piva, konačni pregled oba motora, pripreme za spavanje. Sutra idemo, konačan plan se pravi. Brat prepušta meni da ucrtam koordinate, kaže da sam ja vođa puta. Ne osećam se tako, ali ajde..

Priprema: Pokušaću da opišem celo putovanje, sa pripremom i sa sto više informacija kako bi ostalim vozačima bilo lakše da se upuste u avanturu. Potenciranje marki motora, šale na račun određenih je interno zezanje društva, ne treba shvatati ozbiljno. Motore delim na dobre i lose.. Dobra priprema je podrazumevala detaljan plan puta. Informacije sam pokupio sa bjbikers foruma, sa ostalih sajtova, ličnih iskustva kolega i turista. Preporučeni polazak i obilazak je radnim danima, letnjim mesecima, minimum 3-4 dana puta (računajući Beograd kao polaznu tačku). Unapred smo planirali mesta gde noćimo, ista smo rezervisali uz put preko bukinga, za slučaj da dođe do promene plana. Kamp opremu nismo nosili, ko ima mogao bi makar jednu noć da kampuje, ima lepih mesta. Napravio sam okvirnu kalkulaciju ukupnih troškova, goriva, smeštaja, hrane, pića, provoda (toga najmanje ima)... O ukupnim troškovima na kraju, vrlo malo smo omanuli u proceni. Podrazumevaju se ispravni motori: Honda Transalp 650 - tokom zime zamenjeno ulje, filteri za ulje i vazduh, svećice, ulje u kočnicama, čišćenje čeljusti, provera pločica(kasnije će se isposaviti da sam zadnje precenio). Sezona pre: Ležajevi volana, remont vila, nove gume.. Generalno motor spreman za put, kao i većina Hondi. Lanac je otprilike na pola veka, lančanici dobri, rešio sam tako da teram. Honda je bila u top stanju, sada je već moj bivši motor, da ne mislite da je hvalim zbog eventualne prodaje. Aprilia Atlantic sprint 500 - Kažu da se Aprilija ne kvari, tako da je moj brat zamenio samo ulje i filter, kaže spreman sam. Naravno gume su bile nove, motor kupljen od poznatog vlasnika tako da je imao istoriju održavanja. 04.08.2019. Vraćamo se sa mora, propisno natovareni. Deca i supruga zadovoljni, super prošli i lepo se proveli. Zadovoljan i ja, ali leto je tek počelo i novi put me čeka. Ispred Cetinja me prestižu dva motora, Italijanske tablice, MV Augusta Brutale i Suzuki GSXR1000, oba maltene nova, voze baš dinamično. Posle par kilometra stoje pored puta, Suzuki pokvaren. Sad već opravdavam druga što nije krenuo. Stajem i pokušavam da pomognem, dolazimo do zaključka da je otišla pumpa goriva, izbacuje osigurač. Motor je pod garancijom, ne želi sami da čačkamo i popravljamo kod bilo kog majstora. Zvali smo servis iz Podgorice, dobili info da je nedelja i da moraju da čekaju ponedeljak. Kontaktira svoj servis iz Italije, reče da su se dogovorili i da će da reše problem. U razgovoru kažu da su krenuli na Transalpinu i Transfagarašan. Kažem da i ja polazim ujutru, po izrazu lica bih rekao da nisu poverovali ali šta je tu je. Slika iz auta za uspomenu, da ne misle da sam paćenik koji im se navalio. Na sigurnom su i ja nastavljam dalje, valja stići u dogledno vreme. Nastavljam vožnju, ne mogu a da ne mislim šta me čeka. Ako se nov motor pokvario maltene na početku puta, šta mogu da da očekujem od mog motora koji je u tom trenutku star 18 godina. Na Apriliju ne smem ni da pomislim. Predveče stižem kući, raspakujem auto, pakujem motor. Nosim osnovne stvari, levi kofer kišna oprema, letnja jakna, druge pantalone i ostale sitnice, Desni kofer "civilne stvari", obuća, odeća.. Centralni kofer sitnice, polu-prazan, služi za pakovanje sitnica dok odmaram uz put. Torba iza mene je spremna za bratove stvari koje ne može da smesti na skuteru. Generalno, sa pakovanjem i dalje imam problem, gledajući ostale kolege. Nosim malo više stvari nego što je potrebno, ali neka su, od viška glava ne boli. Imao bih za još dodatnih 3 dana, možda nekad i produžim. Ležem, za prvi dan ne moram puno da ranim, psihički i fizički spreman.

Dragi prijatelji, nisam neki pisac koji doživljaj ume adekvatno da prenese na papir, ali pokušaću to da učinim. Veliki uticaj na mene ima i trenutna situacija, policijski čas, tako da mi je bolje da pišem nego da mi misli lete na drugu stranu. U normalnim uslovima, na proleće plavimo planove o letnjim turama. Kako su granice zatvorene ostaje nam da razmišljamo o danima koji su iza nas.. Leto 2019. Dok uživam sa porodicom na moru polako pravim plan za turu koja me čeka po povratku sa letovanja. Kao i svaki početnik u dužim putovanjima prvi pik mi su mi Transfagarašan i Transalpina, susedna Rumunija. Kako imam pasoš koji mi važi još godinu dana, a iz objektivnih razloga ne mogu da izvadim novi bezvizni, planirano putovanje moram da obavim ovo leto, po povratku kući. Ograničen sam i godišnjim odmorom pa na put moram da krenem odmah po povratku sa mora. Dosta kolega je bilo zainteresovano za putovanje, kako se dan polaska približavao odustajali su jedan po jedan. Poslednji je odustao 2 dana pred polazak, da li od toga što se plaši neizvesnosti, ili što nema poverenja u svoj Suzuki, nije mi poznato do današnjeg dana. Bilo kako bilo, rešio sam da idem pa makar i sam, pravim plan. Kada je plan puta bio gotov, KIM, Srbija, Bugarska, Rumunija i nazad, javlja mi se brat koji kaže da neće da me ostavi samog. Pošto živi u Beogradu moram malo da izmenim trasu i idem do njega a onda krećemo zajedno. Bugarsku zaobilazim ovog puta. Glavni akteri ovog putovanja su Stevan i Marko, mašine Honda Transalp 650 i Aprilia Atlantic sprint 500, živeli..

Vrh, pregledao dva puta..

Pozz za Branka.. Ja radim sam zamenu semeringa, prasinarnika i ulja u vilama na Caponordu. Probijam led, prvi put radim sam.. Svrati na pivo, znas lokaciju.

Pozz Caponordisti..

Neka je sa srecom.. I ja jos proucavam moju masinu, nisam je skoro uopste vozio. Mora covek malo da se navikne ali je u sustini ok masina.

Masina je od skoro kod mene. Pozdrav prethodnim vlasnicima i kolegama..

Ja mozda ponovim sledece godine Rumuniju samo druga ruta. TF, Bran i malo do Konstance..

Hvala lepo. Tako sam ga uzeo. Legenda kaze da sa tim crashbar-om ima 5ks vise.