E vala, nisam mogao da odolim a da "Plavusu" ne dovedem do ivice. Pa makar i provalije. Inace, uvek silazim na levu stranu motora ali eto, nisam pao u provaliju. Bio sam pazljiv

Manastir Moraca i kanjon reke Morace. Pusta Moraca... Sada pauzica, kafica, cigarica... Poceo sam sve u deminutivu kao zene bluzica, suknjica, risic, cipelice...

Nedugo posle Zlatibora, (samo se Zlatar predje) lepota Zlatarskog jezera. Greh bi bilo ne napraviti fotku za uspomenu. Vise meni uspomena nego "Plavusi" ali ajd' sad. Ona je ufotkana. Usput jedna cigareta. Ruzna je to navika.

Posle par sati voznje (citaj uzivanje preko Divcibara) prva pauza za kafu. Zlatibor. Da mi je znati o kojim granama za prihvatanje mladih partizana peva pesma. Ili ja nisam gledao na pravu stranu.

Da ne budem veciti "kibicer" nego da podelim moja skromna iskustva. Prosle godine, sticajem okolnosti, auto nije dobio tablice a sve rezervisano na moru, gazda prijatelj nas ocekuje, i nema se kud. Zena se boji motora, spakujem je na bus uvece i vratim na spavanje. Probudim ujutro, popijem kafu, doruckujem, iskontrolisem pritisak i puls (2015. mi ugradise neki federcic u desnu komoru pa stoga nisam mogao da se izborim za veci motor ali sta je tu je.) Sve pod kontrolim i oko pola devet moja plavusa i ja se otisnemo put Sutomora.