FOTOGRAF NIJE SLIKAR
Kompozicija je reč koju mnogi fotografi upotrebljavaju vrlo obazrivo, iz razloga straha, predrasuda ili neznanja. Oni koji se plaše, smatraju da je tema razgovora suviše problematična i zamršena za ma kakvu vrstu diskusije; oni koji se klone ovog izraza zbog predrasuda, dovode to u vezu sa jalovim piktorijalizmom staromodne salonske fotografije, a oni koji su ostali neznalice u fotografiji, pravdaju to zbog mističnih, zbrkanih diskusija koje suviše često zamute svaki razgovor o ovome predmetu. Ali
kompozicija — »stvaranje celine«, da upotrebimo definiciju Thorndika Barnharta — je osnovni problem za svakoga fotografa koji želi da postigne više od običnog »škljocanja«.
Možda je »uređivanje« (organizacija) ili »pripremanje« bolja reč. Kompozicija bi, dakle, značila uređivanje (organizovanje) likovnih elemenata — forme, linija, svetlih i osenčenih partija — u ujednačenu, skladnu celinu.
Život je bezgranično raznolik, haotičan i promenljiv. Zadatak kreativnog fotografa je da odvoji fragmente ovoga haosa i da ga tako »uredi« u tražilo svoga aparata da slika ispadne jasna i povezana. Gramatika kompozicije, tj. oni grafički elementi koji stvaraju kompoziciju i zakone koji je prate, jeste ista za fotografiju kao i za slikarstvo ili bilo koju drugu likovnu umetnost. Ali metodi postizanja kompozicije nisu isti za sve likovne forme i ovo unosi dosta konfuzije i protivrečnosti. I slikarstvo i fotografija koriste ravnu površinu i oboje su ograničeni oštrim, utvrđenim granicama pravougaonika ili kvadrata. Razlika između fotografa i slikara je u prilaženju pravljenja slika.
Slikar stvara direktno i ima apsolutnu kontrolu nad elementima kompozicije. On stoji ispred parčeta čistog platna i koristi potpuno slobodu da stvori što želi. Ako je čak slikar apstraktan ili subjektivan, on može
eksperimentisati i sa oblicima, bojama i strukturom koji nisu ni u kakvom stvarnom odnosu sa realnim objektima.
Fotograf, međutim, mora da radi indirektno da bi stvorio efektnu kompoziciju. U poređenju sa slikarom, fotograf je mnogo više i čvršće vezan sa realnošću. On može da registruje samo ono što stvarno živi
pred objektivom njegove kamere. Da li ovo znači da je fotografija mehanički proces registrovanja bez kontrole fotografa? Svakako da ne, jer ovaj argumenat, koji se javio još pre 120 godina, čim su Daguerre i Niepce fiksirali svoje prve fotografije, prilično je brzo srušen, zahvaljujući nekim fotografijama u toku ovih istih 120 godina.
Fotografi stvaraju kompozaciju najvećim delom indirektnim metodama. Samo studio-fotograf radi sa uvežbanim modelima ili mrtvim predmetima, te tako ima direktnu kontrolu kao slikar. Događaj može da se režira, stolica može da se pomeri a rolpapir da uguši nepogodnu pozadinu, ali ovo su ipak
ograničene metode. A što se tiče fotoreportera, on smatra na-ročitim uspehom ako događaj prikaže onako kako se desio. Pa koje su onda indirektne metode kontrole koje ostaju fotografu?
Mogle bi čitavu knjigu da napune, ali ove dve su najosnovnije: kontrola prostora i kontrola vremena.
Kontrola prostora znači izbor daljine snimanja — opšti plan, srednji plan, krupni plan ili detalj — i određivanje ugla snimanja. Svaki onaj koji napravi korak dva udesno ili ulevo da bi se oslobodio neželjene pozadine, vrši kreativnu kontrolu u toku samog slikanja. Fotograf se kreće u prostoru oko
svoga objekta i time menja kompoziciju. Ako ima dobre oči, on će naći daljinu i tačku snimanja koje će najbolje izvršiti uređivanje njegove slike. On može i povećati svoju kontrolu izborom objektiva različitih žižnih daljina, od ekstremno širokih do super-teleobjektiva.
Kontrola vremena je možda jasnije objašnjena Henri Cartier-Bressonovom koncepcijom »odlučujućeg momenta«. U toku događaja — većina situacija sa kojima se suočava fotograf su u stanju kretanja - trenutak koji se izabere za ekspoziciju je najznačajniji. Jedan delić sekunde kasnije ili ranije i slika (tj. veran trenutak događaja) je ispuštena. Fotograf treba da ima oštar vid i brz refleks da bi uhvatio »leteći trenutak« kada se elementi njegove slike spajaju u dobro organizovanu celinu.
Ove dve osnovne metode kompozicije slike ne znače sve metode koje stoje na raspoloženju fotografima. Postoji još osvetljenje, izbor žižne daljine (tj. izbor oštrine ili neoštrine), hemiska kontrola nad tonalitetom i kontrastnošću — i plus svega rad u mračnoj komori: kontrola kopiranja, razvijanja i povećavanja. Svi ovi metodi čine fotografiju više kreativnim sredstvom izražavanja, nego razni mehanički pronalasci za golo registrovanje realnosti.
Ipak, fotograf, više nego slikar, u milosti je slučaja. On treba još da razvije intuiciju za dobru kompoziciju i munjevitu reakciju zato što se često dobra fotografija pojavi neočekivano i nestane skoro uvek pre nego što on — ili zatvarač — okine. Nije potrebno nikakvo podudaranje između broja
načinjenih ekspozicija i broja postignutih dobrih slika, ali jedan snimak je retko dovoljan. Ako slikar napravi grešku on može da je popravi i ponovo da pokuša. Ako fotograf pogreši, on ne može da popravi grešku sem da napravi novi snimak.
Svaka umetnička ekspresija ima svoja ograničenja. U poređenju sa slikarom, fotograf radi pod težim ograničenjima koja usto više zahtevaju. Ali u okviru ograničenja svoje forme on još može da koristi
ogromnu slobodu stvaranja. Grešaka će biti utoliko manje ukoliko više savladate različite fotografske kontrole koji zapravo komanduju elementima kompozicije.
ZADATAK KOMPOZICIJE
Dobra kompozicija, kao vrlina, je nešto s čim se praktično svaki može pohvaliti. I dok većina fotografa barem veruje da dobro komponuje svoje slike, malo njih zna zašto je kompozicija tako važna. Odgovor
na pitanje »Zašto se mučimo sa kompozicijom«? je stvarno vrlo jednostavan. Dobro komponovana slika je jasnija, efektnija i prijatnija nego ona koja je rđavo komponovana.
Fotograf izražava sebe ne samo izborom onoga što slika, već isto tako i načinom koji je izabran da gleda na objekat. Posao i briga svakog fotografa nije samo sadržaj slike već i kompozicija forme u kojoj je sadržaj izražen. I dok je dobra kompozicija značajna za svaku fotografiju, njen odnos prema objektu može da se menja. U većini fotografija zadatak kompozicije je da podupre i razjasni sadržaj slike.
Međutim postoje i fotografije koje su apstraktne. U ovim fotografijama objekat je izabran pre svega za grafički efekat i u tome smislu kompozicija je slika. Kompozicija svake slike ima više zadataka. Najosnovniji zadatak je da koncentriše pažnju na centar interesa slike. Kompozicija koja vodi pogled posmatrača na deo slike koji nije u odnosu sa idejom koju je fotograf hteo da izrazi, izgleda rđavije nego da je zaboravljena. Posmatrač ne bi trebalo da ima neugodan osećaj radoznalosti o tome šta se dešava »iza« slike. Držanje pažnje posmatrača je značajna funkcija fotografske kompozicije.
Najsloženiji i najprefinjeniji zadatak kompozicije je da podrži emocionalnu visinu fotografovih osećanja o objektu slike. Mišljenje da različiti tipovi linearne kompozicije mogu imati različito emocionalno dejstvo —
iako se to često događa — postaje vrlo problematično i nejasno. Ipak, poznato je da horizontalna linija najbolje daje utisak mirovanja; vertikalna linija izražava dostojanstvenost i ozbiljnost; dijagonalna linija je najdinamičnija; cik-cak linija je najaktivnija a kriva je najgracioznija. Pri svemu tome ne sme se nikada zaboraviti da se dinamična kompozicija primenjuje samo na dinamične motive.
NE M0ŽETE RUŠITI ZAKONE AKO IH NE POZNAJETE
Često se govori da nema utvrđenih zakona kompozicije i da mnoge fotografije ne poštuju ni osnovne zakone kompozicije. Međutim, zaboravlja se kada se zakoni ruše, da onda mora postojati stvarni razlog, vizuelan ili psihološki, da se to čini.
Evo nekoliko osnovnih zakona kompozicije kojih se, manje-više, svi drže:
Izbegavajte tonsko mešanje. Jedna od najobičnijih grešaka u kompoziciji je zaboravljanje da se isti tonovi mogu pomešati.
Dajte samo jedan centar interesa. Ako ima više od jednog važnijeg objekta, odn. više centara interesa, slika će zbuniti posmartača.
Uključivanje prednjeg plana pomaže da se stvori iluzija dubine. Mnoge neplastične i neinteresantne slike mogu se lako spasiti ubacivanjem prednjeg plana.
Ne delite sliku na dva jednaka dela. Ovaj savet sadrži istinu da ni vertikale ni horizontale ne treba tačno da dele sliku. Rezultat će biti suviše statična, simetrična kompozicija.
Centar slike ne sme biti i centar interesa. Centar interesa je najznačajnija tačka na slici, — to je mesto na koje oči odmah idu. Efekat će se znatno smanjiti ako centar interesa bude i centar slike.
Pokret neka ima prostora ispred sebe, a ne da beži iz slike. Akcija ili pokret ma koje vrste vodi oči u pravcu kretanja. Ako akcija beži iz slike više nego što ulazi, kompozicija je oslabljena. Ovo isto važi i za portret.
JEDNOSTAVNOST JE KLJUČ ZA KOMPOZICIJU
Čista ili neutralna pozadina pomaže da se objekat lepše istakne. Ekspozicija i osvetljenje takođe pomažu da se reducira konfuznost i prenatrpanost. Ako vam nisu potrebni detalji u senci, tj. mogu nepotrebno da privlače pažnju, onda ćete kraće eksponirati i dobićete crnu senku. — Snimanje sa male
daljine je najefektniji i najlakši način da se isključe nepotrebni detalji i da se istakne ono što je najvažnije na slici. Oštrinom odn. neoštrinom slika se takođe pojednostavljuje. Osim toga već kada gledate motiv izbacite
sve što je nepotrebno. Fotografsko gledanje je neprekidan rat protiv nebitnog i beznačajnog
IZREZ IZ NEGATIVA STVORIĆE BOLJU SLIKU
Postoje dva osnovna tipa pravljenja izreza iz negativa. Prvi i najobičniji je korektivni izrez: to je izbacivanje elemenata koji ruše ekspoziciju i koje ne možete da isključite iz slike kada snimate. Korektivan izrez je i sređivanje manjih »nereda«, kao izbacivanje kosih ili ispravljanje horizontalnih
linija.
Drugi tip pravljenja izreza se vrši u kreativne svrhe. Jasno je da nećete uvek želeti da budete ograničeni onakvim slikama kakve su snimljene. Neke slike prirodno traže vertikalan format, a neke bolje izgledaju u horizontalnom formatu.
Treba ipak podvući da je pravljenje izreza iz negativa stvar ukusa i znanja fotografa.
Teks preuzet sa DizajnZone, od clana Žane (a ona tekst izvukla iz nekih starih foto časopisa).
