Evo da dodam malo slika iz gradaTurbo...definitivno svi zive kao u zatvoru resetke na sve strane i bodljikava zica...mali milion motorica ,Kineskih,Indijskih..na svaki stotinu motora naidje jedan auto ..vrlo malo automobila ima ....definitivno svi voze i voze se na motorima ...stari ,mladi...cela familija po cetvoro se voza i niko nesvira nikome sve to funkcionise, nema jurnjave... Trgovacke ulice su prepune svega i svacega ..mali milion mesta koja prodaju mobilne jer svi su kao i ceo svet na ...mobilnim. Definitivno biznis se odvija od ulicnih prodavaca voca,sokova...njihove pupuse sa sirom i kobasicama...svi nesto prodaju i kupuju... posao ide vidi se...a na svakom cosku stoje motori i vlasnici i samo jednim migom ili pokretom, sporazumevaju se sa musterijom koja seda iza ...bez kacige naravno i voze ih za 1000 pesosa lokalno.....za jedan dolar se dobija 3300 pesosa i rucak je oko 5000 Pesosa naravno u lokalnim restorancicima i do sada ovo je najeftinija zemlja od pocetka ovog putovanja...

Motori su danas istovareni , Nedelja je i istovar su poceli u 4 ujutro zbog vrucine... tu se nasao jos jedan Argentinac ciji je motor pre nasih vec bio na brodu.....naravno zajednicka slika jer svi furamo na Jug...a mi mora da sacekamo Ponedeljak da odemo do carine da ocitaju brojeve i uradimo privremeni uvoz ...zatim pravac Cartagena,najstariji grad u Columbiji. Nazad u bazu..za danas je dosta bilo ...ako nas neko bude trazio ...na bazenu smo. Dodao sam mali video istovara....https://www.facebook.com/zoki.kawazoki

Posle dve noci i jednog dana provedenog u Caparangi...krenuli smo za Turbo gde nam motori stizu u Subotu...dan kasnije nego sto je planirano...za dva sata voznje brzim camcem koji ima dva motora Yamaha od po 250KS placqa se 20US.... kisno je jutro bilo nas dvadesetak se ukrcalo i stvarno je neprijatan osecaj kada se odvojis od sica i osetis da lebdis u vazduhu ili kada camac udari u vodu pri toj brzini...cini ti se da ce da se prelomi...ali definitivno se oseti snaga tih motora...sila. Ulazeci u luku Turbo...djubre pliva na sve strane ,smrdi...odvratno...na doku nas je docekala horda ljudi koji se nude da ponesu stvari malte ne ,otimacina oko rodjene torbe...ne popustaju i nasrcu na ljude....neprijatan osecaj.Ovaj grad po svim pricama je definitivno grad u kome se ne treba bas mnogo setkati i nije za turiste...ali moramo sacekati do ponedeljka da odradimo papirologiju a vec smo isli levo desno i murja nam je rekla da ne bi trebali da se vrtimo okolo ili ako idemo negde da idemo moto-taxijem...al ebi ga necemo u sobi sedeti dva dana . Na kraju da neispadnem ...shiptarn kad su ribe u pitanju evo sta smo zatekli na recepciji hotela ...ako moze tako da se nazove.

Prepakovali se u drugi camac i posle dva sata pred sam mrak stigli u Kolumbiju ...Copargana Poranim ujutro ...na Kolumbisku kafu i na tri mesta probam ...nikad goru i providniju kafu nisam popio...prevara...definitivno cim stignes u neko mesto gde se turisti muvaju ...sve je podvala i u cenama i u kvalitetu....onda odem na lokalnu poslasticu Arepa sa jajima (con huevo) kukuruzna lepinja sa sirom i jajetom ...odlicna kombinacija. Dve noci smo ostali ...malo se kupali ...natrcim na pasulj i svinjetinu sa rostilja sa salatom i picem za svega 4US...razvalili se ....

Sunce jenemilosrdno przilo ...moras da stavis nesto na glavu da se zastitis i neizgoris ...prolazak pored tih maleckih ostrva je stvarno ocaravajuce...na nekim cak nije dozvoljen pristup ako nisi jedan od njih...popodne smo imali malo predaha jer je bilo oblaka ali nije bas bilo ugodna voznja a putovali smo preko osam sati do ...Porto Obaldia...tu smo morali da se iskrcamo radi emigracije...i da presednemo u drugi camak koji nas je posle dva sata voznje doveo u Kolumbiju i mesto Capargana.. mali video... https://www.facebook.com/zoki.kawazoki

Uh....kakvih par dana .... Stigli smo u Turbo....dupeta su nam otrnela od silnih voznji camcima....promenili smo tri camca i ukupno proveli preko 12 sati u njima.. Posto smo ostavili motore da se ubace u brod ...nazad se vratimo lokalnim busom do Paname i i za ujutrosmo smo bili rezervisali voznju sa dzipom do rezervata Kuna indijanaca po imenu Carti, odakle krece,,, lancha...camac kako ih ovde nazivaju. Voznja je preko planina sa nevidjenim usponima i Nisan patrol je mogao samo u prvoj brzini da se izbori sa time ...to je potrajalo...a na ulasku u rezervat je vojska koja kontrolise i upisuje ko ulazi i izlazi jer je to malte ne kao granica i zakoni Panamski nevaze za njih jer oni sami sebe svojim vecem i dogovorima odrzavaju zajednicu....dosta prihode od turizma jer odatle krecu ta poznata sen blas ostrva . Natrcimo na cetvoro Japanaca i iskombinujemo da nas direktno jedna lancha prebaci do Puerto Obaldia ...gde se iskrcavamo radi Panamske imigracije ...to smo platili po 110US Naravno ja vec sa brda kad sam video okean odma progutam tabletu protiv mucnine...da se ne zajebem ko na plovidbi za Japan Krenemo ....dva motora po 75ks lancha glisira i kad naleti na treci ...cetvrti talas prosto leti i kada sleti na nadolazeci talas ako drzis usta labava ...zveknes donjim zubima u gornje i naravno pazis da ti jezik nije izmedju... .svracali smo na mala ostrva radi dosipanja goriva a rezervoar je bure plasticno od dvesta litara koje stoji ispred vozaca...tu smo mogli i vodu i neki slatkis da kupimo ...al je prljavo ,nevidjeno prljavo ...zive kao u svinjcu ..prva stvar ispred kuce im je klonja ,seru i pisaju direkt u more a 3-4 metra od ulaznih vrata....iz daleka izgleda idilicni...al kad pridjes...

Brodic koji ce nam prebaciti motore se zove Dori Gil zelene boje u sredini i ekipa sanjega ...crnac je kapetan Pedro...

Stigao u Caparganu Kolumbiju....sutra nasta ljam do Turbo

Ok ..ni u drugom pokusaju nismo uspeli da utovarimo motore ....ovde niko nezna nista,svi masu glavom ....kao bice ali kada to se nezna ...na kraju balade ispade da jedan kamion sa nekom robom kasni tako da ce motori biti utovareni na samom kraju ako bude imalo mesta unutra ako ne onda napolju na palubi... Posle naseg dogovora odlucili smo da ostavimo motore da ih oni utovare jer ako oni krenu sutra mi nemozemo onda da ih stignemo da preuzmemo motore u Turbo gde inace stizu... Mislim da ce sve to da bude ok..jer smo i bisage i ostalu opremu ostavili njima na brodicu ...jer nema sanse da putujemo camcem sa svim tim vratolomijama ...nadam se da ce sve stici ... Ujutro nas covek vozi do prvog mesta gde cemo camcem da krenemo prema Kolumbiji...

Danas ...Ponedeljak krecemo u ostvarenje plana slanja motora ...prvo smo pojurili Kolumbiske pesose i naravno tu pocinje igra...banke ovde nemenjaju lovu vec menjacnice koje su veoma retke ..posalju nas u neki mol koji je 5km kvadratnih ...ogroman prostor i neke su radnje otvorene u 9h a neke u 10h...definitivno ovde se nikome nezuri. Zamenimo lovu i pravac na drugi kraj Paname ...u Colon da odradimo papirologiju i utovarimo motore... Nije bas sve ispalo kako smo zamisljali ali smo odradili pola posla ...papiri i pecati zavrseni ali tek kasno popodne ...i brodic je tovaren par puta nekom robom lici na Kineza...i na kraju su nam rekli da ostavimo motore da prenoce pa ce oni da utovare ih sutra...no,.. mi nismo pristali na to vec smo se vratili u Panamu grad i sutra idemo ponovo da to odradimo....sta je tu je to ,stotka tamo, stotka vamo ..vazno je da se nesto zavrsava; Tu na doku zateknemo jednu Mexikanku koja je dosla da podigne motor koji je ona poslala sa one druge strane i sve je bilo ok...dok nije brodic pristao ovde ...jeste pristao u luku ali nije mogao da pristane na dok...nije njegov red bio ..tako nam objasnise i jadna cura je cekala ..nedelju dana da dobije motor.Losu je srecu imala i u Venezueli jer nije mogla da predje u Kolumbiju ...stanje se pogorsalo izmedju te dve zemlje i granice su zatvorili pre mesecak dana a ona je morala nazad u Brazil..pa u Peru za tim Ekvador da udje u Kolumbiju. Nadam se da ne cemo biti te srece i mi... Jer nas sreca nije pratila u povratku...na samom ulazu u grad ...guzva semafori blinkaju zuto na nasoj strani...usporimo ,Lorenzo je prvi ja u sredini....polako krecemo da predjemo raskrsnicu ...istrca ispred nas pandur...mase lampom...vec je sumrak,trazi nam pasose....dajemo pasose covek ih stavi u dzep okrenu se i ode da regulise saobracaj...ova dvojica krenu da pricaju i moljakaju na Spanskom...nebe ih ni za sta..sacek ja malo ,dodjose ..kazu daj da damo po deset dolara....ne ,rekoh nedamo mu ni jedan jedini...odem ja ...najebem mu se keve ..pocnem da masem da zove sefa ,da nas zadrzava bez veze ...frajer neebe me za suvu sljivu...okrenem se i krenem prema sredini raskrsnice i legnem ...opruzim se lepo na ledja .... da neduzim dalje.. .kad sam dosao sa pasosima nazad ova dvojica ..odlepila. Sto bi rekli ..mora se boris ,brale.

Nedelja je bio dan za odmaranje...kasni dorucak ...jedna kafa pa druga kafa...malo na bazenu... Dosta je bilo vruce pa sam se tek popodne provozao malo do starog grada ....Paname.

Darien gap....to je deo prasume izmedju Juzne i Centralne Amerike u duzini od oko 90km koji je jedna prirodna barijera sto flore i faune i tako kazu stiti jedan deo od drugoga dela kontinenta....Pan-American put je najduzi put na svetu i proteze se od Aljaske do Ushiae Argentine....i dig je oko 30.000km ali sa tim prekidom i tim delom dzungle samo se sunjaju ...lokalni domorodci ,FARK je gerilska organizacija i ono ostali koji guraju gudru...davnih godina je bio plan da se to spoji ali nikada nije uradjeno...ne zbog para vec iz nekih drugih razloga. Tako da je to najveca glavobolja za putnike sa vozilima kako se prebaciti do Columbije ...vec sam opisao kako nameravamo to da odradimo i ovde se svi snalaze kako ko ume i moze...danas idemo utovarimo motore ...bar mislimo da cemo ih utovariti u Colonu zatim nazad u Panamu autobusom i sutra ujutro dolazi po nas dzip 4x4 i vozi nas uz obalu kroz dzunglu do jednog sela,Capargana gde treba da nastavimo camcem i morem dalje.... do sledeceg sela i tako.... kad stignemo mi...ako stignemo onda treba da stignu i motori ato moze i da potraje ...jer ovde nista nema da je na vreme ...ovo je Juzna Amerika...tako se zivi.

Kad smo vec bili na toj strani ...posetili smo ulaz odnosno izlaz iz Panamskog kanala po nazivu Gatun i pre prolaska broda odnosno dok se spusta nna nivo mora pokrecu se mali mostici kojima se lokalci prebacuju sa jedne na drugu stranu tako da smo onda nastavili u nacionalni park San Lorenzo kao i staro utvrdenje iz doba Spanske dominacije ovde... Nastaili dalje prema parku...morali smo da se registrujemo jer tu je i marina za male jedrenjake a vojska je svuda oko kanala...

Luka i brod kojim bi trebalo da se prebace motori,kapetan i posada....pa onda mi..

Hosteli su cudo...mesto da se upoznaju ljudi ,cuju razne price tako smo ja i Lorenzo upoznali momka po imenu Salvador iz Argentine koji je kupio Yamah 250 u Mexicu i vozi se sada nazad kuci..... Dakle...sva trojica pokusavamo da nadjemo nacin da se prebacimo preko dairin gapa...naravno svako od nas ima neke info o tome i krenemo u Colone koji je na Caripskoj strani da potrazimo neki lokalni brodic za prebacaj udruzenim snagama i covekom koji prica Spanski ,maternji jezik...nema bolje kombinacije. Colon je stara luka a vidi se da je bas i ostareo...slike govore kakvo je mesto...e tu smo nasli vlasnika par brodova ..ako mozeda se nazovu tako i otprilike iskombinovali prebacaj ...malo to ide po Juzno- Americko-Srpskom stilu...moracemo da castimo carinika da nam kanceluje dozvolu od privremenog ulaska u Panamu a to nije regulare jer ovi ovde nisu registrovani za to...al para busi de... Sledece je kako mi da se prebacimo...ima mogucnost malog avioncica do mesta Puerto Obligado...pa zatim camcem koji prebacuje lokalce...levo ,desno i savet je da kupimo velike vrece za djubre i sve stvari stavimo u njih jer ce biti ,,,mokro, bas mokro...zatim da prespavamo u Capur Gana i ponovo u lancu , naziv za camac..po lokalnom slangu....i ako sve to prodje kako treba onda stizemo u Turbo gde bi za tri dana trebalo da sacekamo nase motore ako prezive. Treca opcija je da se leti do Kolumbije, Medeline pa autobusom do Turbo po motore...zavisi od guzve ...nekadacak i nedelju dana mora da se ceka ...danas to ispitujemo i okrecemo telefone...videcemo kako to ide...

Super smestaj.....hostel Los Mostros, mesto je u centru grada sa bazenom...mala proslava zavrsetka centralno Americke ture uz vince .... P.S. gorivo je u Americkim dolarima ...to jest centama za litar.

Hostel u Santa Feu nije imao internet...inace sam hteo par dna dan odsednem ...da neidem u guzvu u Panama city pa nisam mogao da trazim informacije i kontakte radi prebacaja motora i sebe u Kolumbiju preko darien gapa ....jer nema puta u tom delu doji spaja centralnu i Juznu Ameriku.. Par opcija je u igri ...jedrenjakom i 5 dana na moru uz svracanje i nocenje na Sen Blas ostrvima ...deuga opcija je avionom za jedan dan plus karta za mene..i treca je ..naebenija...spakujes motor na neku krntiju od brodica...a ti se prebacujes s camca na camac od mesta do mesta i tako stignes...ako stignes do Turbo ,Kolumbija ...googluj pa da vidis o cemu pricam ... Posto sam stigao u Panama city...a prethodno sam upoznao jednog Amera koji ide na Jug ...Lorenzo iz Oregona na KLA....pa smo se nasli u hostelu i zajedno sutra idemo da istrazimo mogucnost slanja motora brodom do Turbo,Kolumbija...

10US a baba koja to drzi je zivela u Texasu...pa dvojezicna je.. a ja se snalazim ...kako kad.

Panama je definitivno vruca,nesnosno vruca....malo je prljavije ovde vidi se djubre pokraj puta kao kod nas...sto do sada nije bio slucaj .... treba dosta vode piti jer se znojis kao lud..pranje majica neznaci nista jer je mokra desetak puta dnevno.. Svratio sam u grad Santiago da prespavam u malom hostelu primitivno napravljenom ali zanimljiv.Tu sam natrcao na nesto nalik krastavcu da visi sa loze i ispostavilo se da je to skvash ...znate onaj sundjer za kupanje ..ja sam mislio da je to iz mora medjutim to je ova biljka ,kada se to osusi ovako izgleda. Sledeci dan otisao sam malo u planine da se rashladim u malu varosicu Santa Fe...lepo mestasce sa rekom u dolini....i probao sam da dodjem do reke ali je sve ogradjeno svaki prilaz je imao kapiju ...cak i neki vodopadi koji ovde su atrakcija su na privatnom imanju i nemozes da ti odes da to posetis....i naravno neizbezna ...bodljikava zica.

Za dolar se dobija oko 530 Colona i cena benzina je po litaru....svratim po vodu 2L kostala me 3US... netreba da budes bas neki naucnik da bi ukapirao da je voda skupla od benzina...barem ovde. Svratio do reke da se oladim od vrucih ...cena....pa natrcim na ovaj restoran u dzungli koji je nekada leteo...more sam samo pogledao...vec mi je preko glave. Vidim da se navlace crni oblaci a bilo je pakleno vruce...nadjem mesto za spavanje i pod strehu parkiram Suzanu...nije proslo pola sata ...kisa koju nisam doziveo skoro...padalo je ...padalo rekoh ,potop...ma posla dva sata kao da nista nije bilo....prosusilo ,milina. Prosetam do lokalnog marketa i napravim najbolju kupovinu dana...4banane ,mango i velika papaja za svega 1,3US.

Na brzaka zakacih zalazak sunca...nije neka fotka ..al. Vecera je bila komunalna ...veliki lonac pun paste ...malo sira i zelenisa...svi su to jeli za dzabanu jer ustvari rade za to a mene je kostalo celih 5US. Spavanje je bilo za desetku ...milina,povetarac, toplo...i naravno ima dezurni koji je spremio kafu vec u 6 ujutro. Spustio se niz planinu i natrcim na plantaze sto ...mango sto banana...u polju banana ima zicara kojom se prenose banane ...promace mi covek koji sedi iza ...cekao sam 15tak minuta da uslikam ako ponovo neko naidje ,..medjutim ...nenaidje . Dalje sve vise i vise ovih plantaza palmi iz kojih se cedi uje i to nije palma domaca...to je proizvod danasnjice koji otima prasume i masovno je zastupljena ovde. Tim makadamskim putem sam se ukljucio na cuvenu dvojku koja vodi prema granici Paname a kasnije prelazi u Panamericana 1

Od zelenisa okolo imsaju svega osim ...trave,sunjao sam se okolo rekoh ,natrcacu ...no medjutim samo....papaja,banane,kokosi,kafa,secerna trska i ljute papricice - halapenjo.

I sledi....

Da vam ne bi mnogo objasnjavao gde sam stigao ...googluj Villas Mastatal Costa Rica....vozio sam dobrih 3 sata dovde, brda,makadam...nizbrdo,uzbrdo i stvarno je ocaravajuce...lepse od mora, bar za mene. U ovom ..sto bi rekli ,katunu ima 15 mladjih ljudi koji voluntiraju u proizvodnji organske hrane ...neka vrsta farmetako bar pise na sity, Medjutim sve o tom farmingu je smesno sta to kao oni rade...nema veze ni sa cime jer je to toliko mala povrsina jednom recju ...bezveze ali za taj besplatan rad gazda gradi male objekte,bungalove,u cemu mu pomazu ti isti volunteri a za ljude koji ce da plate 30 pa i vise US da bi prespavali ovde. Smestio sam se u otvorenoj dormatory,dobio mrezu za komarce i kako se vidi spavacu na promaji za 15US

Jutros krenuo za Costa ricu....poluga menjaca mi se olabavila...to sam vec zatezao i zasecao ali vidim nemoze vise ...ocvikacu sraf varenje je jedino resenje za sada. Put na jug je br.1 i vodi pored jezera Nikaragva gde vetar duva tako jako da sam u neke leve krivine jedva uspeo da oborim motor ...prejak vetar je duvao...zato imaju toliku gomilu vetro.. Stignem na granicu ...kad ono tamo gomila ljudi plus autobusa desetina i svi moraju da izdju sa svojim stvarima pa u emigraciju i carinu na pregled...vidim ja da ce to da potraje..a papirologija je toliko zamrsena da bas ti treba da se guras i pitas sta i gde i kako...e sad da se nezezam na grani 5-6 sati jersamo dva saltera rade na svu ovu gomilu...promuvam se i opazim finijeg gospodina lepo obucenog koji drzi papire u rukama ..znaci ima auto i treba da ide kroz istu proceduru kao i ja ...pripitam ga da se udruzimo ..tako i bude . Nadjemo lokalca koji nas progura na pocetak ...ide gospodin napred ...lici na sluzbeno lice a i ja malo drugacije izgledam ...ebi ga jedini sam sa kacigom u ruci.. Proguramo se kroz celu gomilu i bap na salter...samo dvojica rade...ovaj se obraca sluzbeniku na Spanskom i dobija formular da popuni ..trazim i ja ...pokazujem da smo zajedno tako i bi sacekasmo par njih pre nas da odradi pasose i dodjosmo i mi na red...sve u svemudvadesetak minuta i napolje. Lokalcu gurnemo po dvadeseticu i smeskajuci se ....kresnem Suzanu...dobrodosliu Costa ricuuuu Definitivno najgora granica koju sam ja dosada u zivotu presao.