ovo je do jajca. svaka cast. Ja za dva dana krecem na slican put pa mi ovo dobro dodje kao predznanje. Jupiiiiii :)

Krecem na put sam sa sobom. Izleteo mi je godisnji odmor koji traje do 10.08. i kako niko ne moze da krene samnom, na put idem sam. Idem da odmorim mozak tako sto cu obilaziti neke delove koje nisam prosao. Ako je neko kojim slucajem zainteresovan krecem 31.07 a vracam se 10.08.

lep putopis. Ovim putem idem uvek kad idem za Bor, iz Bora sam ali vec par godina zivim u Beogradu. Put je super kakav je bio do pre godinu dana. Cak su i deonicu Petrovac-Krepoljin-Zagubica dosta poboljsali pre par nedelja. Uglavnom ovim putem idem za Bor ali se vracam preko Donjeg Milanovca za Beograd da mi bude potpun dozivljaj. Lepa tura za voznju motora i ima sta da se vidi.

06.07. krenemo ortak i Ja na put za Bor. Bio je lep i suncan dan. Krenuli smo iz Beograda oko 6h. Po nekom nasem planu trebalo je da smo na dorucku u Lepenskom Viru oko 08:30h. Malo smo kasnili jer smo na par tunela pre Lepenskog Vira usli u tunel br.14 i pali po sred njega. Kretao sam se tim putem 70-80km/h. Sve vreme mi sunce ide u oci. Ulazimo u tunel koji nije osvetljen i ja smanjujem brzinu na nekih 40km/h. Ulazimo u potpuni mrak a tunel jos ima i neku krivinu i ne vidi se kraj. Odjednom pedala za kocnicu zakaci ivicnjak tunela i ja gubim kontrolu nad motorom. Posle borbe od par metara padamo.Motor odkliza jos par metara od nas a mi kao da smo upali u dzak brasna, beli od neke prasine i peska. Ustajem i proveravam da li je sa ortakom sve ok. Dignem motor, upalim i bezanija iz tunela. Parkiramo se posle izlaza i utvrdjujemo da je on pocepao farmerice i da mu krvari koleno a meni odeljotina na desnoj potkolenici. Motoru, sem sto je iskrivljena pedala kocnice uglavnom nista. Onako sjebani odemo na dorucak i tamo uz pomoc mestana ispravim pedalu ali tu odlucimo da ne mozemo dalje. Motoru nista a mi ugruvani i odlucujemo se za povratak. Imali smo srece da niko nije isao iza nas inace.....

Jbg Tek sad citam sta se desava. Zao mi je momaka, ako se predomisle racunajte na +1.

Sa unutrasnjom je i stara je nekih 7 godina.

Jbg. Ja procitao i napunio gume za preventivu. Nikad se ne zna. Pozvao sam coveka, porazgovarali malo o tom gelu i danas otisao da napunim. Tecno je lako se pere vodom. Nista mi nije jasno kako to funkcionise ali izgleda da deluje. Hemija je cudo. Pokazao mi je na nekom tocku u garazi koji je busen 50-60 puta i to radi.

stizu slike sa atestiranom racvom.

jupi ugradio sam ga. sasvim slucajno se bavim i akvaristikom pa nadjoh racvu taman kako treba. sad sledi probna voznja da vidim da li to radi.

probacu sutra da to odradim a ako ne uspem...vidimo se u Novom Sadu.

do sad sam se maltretirao. skinuo sam sa sajta semu ali uz scottoiler sam dobio racvu od 4mm a kod mene je vakum crevo od 6mm. rado bi se provozao do Novog Sada da mi to montirate. uz put gde da nadjem racvu od 6mm a da je jedan deo koji ide do scottoilera od 4mm?

vracali smo se istom deonicom ali po danu, ujutru. put je super.sve vreme se putuje kroz neke sume tako da nema covek predstavu o vremenu putovanja. cinilo mi se da smo do skoplja stigli za sat vremena ane za tri sata.

ja sam kupio polovan scottoiler. imam i cak i vise delova nego sto treba. dosao bih u novi sad da mi to montirate jer ja sam to ne bi da cackam, ne provaljujem gde mi je to vakuum crevo (honda Shadow vt 600). sve ostalo mi je jasno i podrzavam ugradnju ovog uredjaja. pozdrav

kupio sam polovan scottoiler. interesuje me kako da ugradim na moj motor(honda shadow) koji nema vakuum crevo?

Mica i Ja smo se sa ekipom organizovali za 1.Maj. Svi smo nekako spojili da ne radimo nekih 7-10 dana i uklopili se za 7 dana odmora u Ohridu. To je bas taman vremena da se obidje okolina i da se malo kulira u gradu.

Lep je to kraj. Ja sam iz Bora ali zivim u Bgd-u pa sam za izbore isao tim putem. Put od Petrovca do Zagubice je katastrofa ali kad se krene dalje za Bor preko Crnog vrha put je ludilo. Asfalt je skoro postavljen zbog relija koji se tamo vozi. Tim putem se silazi na Borsko jezero i dalje za Bor. Ima tu i jedno selo Zlot, tamo ima neka pecina stroga koja je za prvi maj ponovo pustena u rad za turiste. Sve u svemu ako vas put nanese ponovo tamo ima sta da se obidje.

nisam se nadao da ce neko procitati tom brzinom. imao sam malo zezanja sa slikama pa sam ga podelio u dva dela.

nastavak(zbog slika) Naravno prvo sto treba da se obidje je Sv.Naum. To je na nekih 30 km od Ohrida. Saznajemo da negde na pola puta ima neko mesto, Pestani i da je tamo najbolja pastrmka. Put od Ohrida do Sv.Nauma je nesto sto cu pamtiti dugo. Priroda je takva da prosto zastaje dah. Sve vreme se vozimo uz jezero a asfalt ni jedne rupe. Prolazimo Pestane i uz kraci dogovor resavamo da dolazimo na rucak posle obilaska Sv. Nauma. Sv. Naum je malo mesto na samoj granici sa Albanijom, manastir sa hotelom i predivnom okolinom. Tu je izvor Crnog Drima. Na izgled netaknuta priroda i najvece interesovanje su izazvali paunovi koji se sepure oko manastira. Saznajemo da postoje organizovani izleti brodom i planiramo da se sutra vratimo brodom i tim dolaskom zavrsimo obilazak tog predivnog mesta uz pridruzivanje jos jednog clana veseloj druzini.. Odlazimo na rucak u Pestane i stvarno sluze ribu koja je super. Naravno posle lepo provedenog dana odlazimo u pab da napravimo kratki rezime dogadjaja i plan za sutrasnji dan. Rano ujutru stize iscrpljen od puta autobusom peti clan Darko. Ukratko mu objasnjavamo plan i krecemo brodom. Dozivljaj je .... no coment. Klopa i voznja camcem na izvoru Crnog Drima nas je sve ostavila bez daha. Vracamo se i posle ispunjenog dana pravac krevet i odmor. Planirali smo da jedan dan provedemo u Ohridu i da ne vilenimo kao predhodih dana. Naravno posle dnevne setnje pronalazimo neke delove koje nismo videli ranije koji su fenomenalni. Dogovaramo gde i sta dalje u toku dana i sedamo u neki kafic na samoj obali jezera. Sasvim slucajno tu ostajemo par sati uz “sakam Skopsko”. Imaju i rostilj tako da nismo imali problem gde otici na rucak. Uz put razgovaramo o odmoru i dogovaramo da odemo sutradan na Prespansko jezero. Nije daleko ali posto nas je petoro moramo nekim autom. Saznajemo za rent a car agenciju i pada dogovor. Ali posle predhodnog dana, koji se zavrsio negde oko 4h ujutru niko ne ustaje u dogovoreno vreme i dogovor propada jer se trojac bez kormilara vraca za Beograd u 17:30h autobusom. Nema se mnogo vremena sem za kracu setnju pored jezera. Deo ekipe odlazi a Mica i Ja se spremamo za put povratka dan kasnije. Stvari saljemo na bus sa ekipom. Sredjujemo utiske provedene predhodnih dana i planiramo povratak, pravac krevet. Ipak treba da se putuje. Planiramo da krenemo u 8h i da ne pravimo velike pauze tokom puta. Ustajemo i pokret. Oprastamo se od domacina i pravac Beodgrad. Prvo stajanje je bilo u Skoplju, dorucak i provera motora. U tom delu puta Mici je prestao da radi cajger a meni je negde poceo da curi antifriz. Proveravam tecnost i dosipam nekih cetvrt litra izgubljene vode. Prelazimo granu a pre toga sipanje goriva. Dogovor je da svratmo u Leskovac kod Ivice momka koji mi je prodao motor. Tamo ostajemo ne planiranih 2h. Prici nikad kraja ali mora da se krene. Dosipam malo vode u hladnjak. Kako je Ivica imao dogovor da ide u Nis krecemo zajedno. Idemo sporednim putem i pravimo zajednicku pauzu u Nisu. Tu je rastanak i Mica i Ja krecemo na put posle lake klope. Odlucujemo da idemo auto putem da ne rizikujemo jer se vreme klimalo. Resavamo da putarinu ne placamo jer para nemamo. Uz dosadan put i jednu kracu pauzu stizemo bez problema u Beograd. Odlazimo kod zajednickog lika, Proke koji nam odrzava motore da se pohvalimo das mo zivi i zdravi stigli. Uz radosti posle predjenih 1500 km stizemo kuci. Jedva zaspah tu noc a sutra je novi dan i povratak na posao i redovnom toku zivota. Sta da kazem, ljudi Ohrid je do jaja. Ide leto pa planirajte put.

Nedelja, ne jedem ne pijem smrdim, trulim, raspadam se disem i cekam pakleni ponedeljak. Sutra se krece na dalek put. Mica (moj drugar) i ja planirali smo ponovo da predjemo taj put od 1300 km, ovoga puta motorima. Polazak u 8h. Stvari ce krenuti nesto kasnije, sa ekipom koja je kolima. Trebalo je izbeci autoput, pa smo krenuli preko Avale za Mladenovac, Topolu i eto prve pauze na Oplencu. Mica i ja raspravljamo o predjenom putu. To su bili nasi prvi kilometri. Uzbudjenje je raslo kao i nasa glad. Otisli smo u Kragujevac na dorucak. Logicno je bilo da nastavimo ka Kraljevu. Prvo sipanje goriva posle Beograda. Podaci. OMV pumpa 180 km od Beograda. Mica -6.15l (Suzuki burgman 250) Ja-6.5l (Honda shadow 600) Na putu do Krusevca nas je iznenadila kisa. Nismo stali, ali ona ubrzo jeste, pametniji popusta Posle smejanja sa mestanima, saznali smo pravac za Prokuplje. Odatle za Leskovac. Stizemo tacno na dogovoren rucak sa ekipom iz kola u 15:00h. Naravno klopa je bila ....uf. Oko 16:30h krecemo na drugi deo puta. Do granice je moralo na jos jedno stajanje na pumpu. 417km od Beograda (Vladicin Han) Mica-9l Ja-9l. Prelazimo granu i pauza da se raspitamo oko puta gde treba da idemo. Lokalni radnici na prelazu nam kazu da je preko Tetova kraci put i da je bolje da krenemo sto pre da nas ne uhvati mrak. Ubrzo sizemo na prvu naplatnu rampu kod Kumanova i uredno placamo putarinu. Ispred Skoplja eto jos jedne naplate ali je radnik na rampi bio skroz cool, pozdravio nas i kaze “ovde motordzije ne placaju putarinu, kuca casti”. Covek dize rampu i mi na gas. Nekim cudom, na svim putokazima pise Ohrid pravo a mi na na putu za Pristinu. Nekako posle treceg puta se iskobeljamo iz Skolja i pravac Ohrid. Vec pada mrak. Prolazimo Tetovo u sumrak i ujedno to je poslednja rampa u nizu na auto putu (peta po redu od ulaska u Makedoniju) i krece ludilo. Postaje hladno i potpuni je mrak a nigde putokaz koji kaze koliko ima do Ohrida. Na nekom delu puta osecam da mi trnu ruke od hladnice. Krece nekakav uspon i meni se ukljucuje rezerva za gorivo. Put ne poznajem i ne znam da li u skorijoj blizini ima neka pumpa. Gori i Mici rezerva. Posle nekih 30 km pojavljuje se prevoj “Straza”. To je na 626 km od Beograda i potpuno neverovatno da Mica i Ja sipamo drugi put za redom isto goriva. Mica – 8.82l Ja- 8.82l. Raspitujemo se koliko jos ima do cilja.Saznajemo od pumpadzije da je Ohrid jos 85km i da nam treba oko jedan ipo sat puta. Onako promrzli sedamo na motore i posle nekih sat i 15 min i 14h sati puta uz 8 pauza i 720km stizemo u Ohrid. Tamo se vec pitaju gde smo i cekaju uz dobro toceno Skopsko pivo u lokalnom pabu. Tu nastaje veselje i posle par piva pravac smestaj. Vreli tus i krevet. Posle krace racunice logicno dolazimo da nam motori isto trose benzina. U proseku je 3.8l. Od uzbudjenja Mica i Jas vristimo od smeha i nikako da zaspimo. Ipak umor je lagano odradio svoje. Posle 7 sati kvalitetnog sna ustajemo i vise ne osecamo umor. Prvo sto smo uradili je pranje motora, pa pravac kafa, limunada, dorucak,.... Prvi dan smo obisli stari grad, tvrdjavu i taj neki siri centar grada. Kako smo Mica i Ja bili prosle godine nekako smo sve presli brzo i bez nekog veceg lutanja odlazimo u pub na pivo. Tu se planira sta sve moze da se obidje u okolini i sklapamo grube planove za predsojece dane sa delom ekipe koja je dosla kolima (moja sestra Nena i njen decko a moj zet Danijel).

a evo i moj u gro planu.

Hvala na dobrodoslici. Uskoro cu objaviti moj prvi putopis, prvi maj je bio izazov da se ode negde na put. Ortak i ja smo izabrali da odemo na ohridsko jezero. Opsirnije cu opisati za par dana. Sve u svemu bilo je lepo.

Vec duze vreme pratim forum i napokon namolih sebe da se pridruzim veseloj druzini.Zovem se Ivan a mama me zove Ivaneee a za drugove sam Ivek, Miloske i kako kom padne na pamet (mozes me zvati kako god hoces) Od oktobra 2007 vozim Hondu Shadow a pre toga nikad nisam seo na nijedan koji "bike". Plan je bio da kupim camac ali posle neuspesne sestomesecne potrage okrecem se u potragu za motorom. Kupio sam ga u roku od dva dana. Niko od mojih nije verovao ali tako je Za sad toliko pa tako......