Dan 14 Iz Samsuna smo krenuli malo kasnije nego inače jer idemo u Ankaru, a tamo nam je naredni dan odmora pa ne žurimo, a i da se malo naspavamo posle kiše. Prešli smo oko 400km brzom saobraćajnicom za nekih 6h, usput oprali motore od blata i kiše, stigli oko 15h u hotel i fino se smestili prvo motore u podzemnu garažu pa mi lagano. Smeštaj za danas i sutra je u odlicnom hotelu The Wings hotels Neva Palace Ankara Nema slika jer smo samo vozili da bi se dobro odmorili danas i sutra.

Dan 13 Kako se jučerašnji dan završio nadali smo se da više nema kiše ipak oko sat po prelasku granice morali smo da stanemo da se obučemo. Sam prelazak granice je protekao lako i brzo osim plaćanja kazne u Gruziji od prethodnog boravka pre neki dan, ali i to je završeno za 10tak minuta, standardan ulazak u Tursku sa 3 checkpoint-a - tablice, pasoska i carina i međunarodno osiguranje. Posle granice smo odmorili u kafiću uz more, mislili smo od juče ali je bilo unapred za danas jer je planirana kilometraza oko 620km tj skoro 9h voznje jer smo odlučili da obidjemo manastir Sumela, u blizini Trabzona. Kiša je padala sitno ali dosadno, prava natapajuca ali nismo odustali od plana iako je kako smo išli dalje od grada ka planini padala sve jače. Put do manastira je otvoren samo za kombije koji voze po ceni od 70 lira po osobi, tako da smo motore ostavili na parkingu i u punoj opremi plus kišna odela seli u jedan od kombija. Međutim, nismo znali da po izlasku iz kombija ima jos skoro kilometar stepenica i stena koje su mokre od kiše i da nakon toga dolazimo do reda za karte koje su 20e po osobi za strance, a za Turke 2e po osobi uz ličnu kartu. Kad smo nekako kupili karte sledi novo penjanje i silazak stepenicama u manastir koji je stvarno neobičan i prelep ali je bilo bas naporno i od sparine smo se toliko preznojili da smo bili mokri i spolja i unutra. Tako da se odmah iz manastira seli u prvi restoran na putu da se osusimo i nešto pojedemo. Jelo je bilo odlično, ali se nismo osusili pa smo obukli sve mokro i krenuli dalje put Samsuna. Nakon jos jedne pauze uz more stigli smo u hotel nakon oko 13 sati puta. Smeštaj je u samom centru Samsuna, a motori su na sigurnom u lokalu pored hotela, u samom izlogu - BM hotel.

Dan 12 Danas je planirano da se predje oko 450km ali u trajanju od 8 sati, nismo verovali da je to moguće ali jeste pošto smo krenuli iz Jerevana za Batumi. Kroz Jermeniju se gradi autoput ali je sve lepo organizovano i nema zastoja, kad smo prešli granicu za 35 minuta bili smo sigurni da ćemo stići bar sat ranije ali to se nije desilo. Kad smo pošli iz Akhaltsikhe gde smo rucali, navigacija je pokazivala 160km i 4h voznje, prvih 50tak kilometara je sve bilo normalno onda krecu radovi gde su zatvorene trake, nakon toga se penjemo na preko 1800mnv i tu kreće kiša pa radovi na putu postaju blato koje kopaju svojim gusenicama bageri, savršena podloga za vožnju . Kretali smo se sigurno 30-40km bukvalno do 10-12km/h, ali ajde nekako smo sišli u podnozje i skinuli kišna odela jer je sve pokazivalo da je kiša otišla dalje. Na samom ulazu u Batumi navigacija nas vodi desno od grada, ispostavilo se kao loša odluka jer nas je odvela pravo u kišu iz tunela, a nakon toga nismo mogli da skrenemo jer je to bio mini autoput pa smo nekako našli prvi izlaz i spustili se u grad mokri kao miševi. Tako da nema slika sa samog puta. Nakon parkiranja motora iza hotela na ograđen parking i smeštaja u sobu gde smo klimu stavili na 30 i sve stvari ispred klime da probamo da ih osusimo za sutra, uputili smo se u obilazak grada koji nije ostavio neki poseban utisak. Obišli smo Batumi ali grad nije ostavio neki utisak, mnogo je mračan nema uličnog osvetljenja, a deluje da je prelep zbog zgrada tako zanimljivih Alphabet kula, Ali i Nino, stari svetionik i mnostvo zgrada vrlo interesantih. Smeštaj je imao siguran parking za motore i odličnu lokaciju - Boutique Hotel 32.

Dan 11 Prvo jutro ustajanje bez alarma ali smo budni oko pola 9 i već oko 9 krećemo ka Khor Virap da vidimo veličanstveni Ararat, put je brz i nije daleko ali je zato povratak bio naporan jer smo se kroz grad kretali sporo u punoj opremi, reda veličine 3.7km oko 23 minuta. Pre povratka na smeštaj obišli smo Svetu Etchmiadzin - Jermensku Apostolsku crkvu koja se smatra Majkom Crkvom u Jermeniji izgradjena je izmedju 301. godine i 303. godine. U muzeju uz crkvu se nalazi Longinovo koplje koje nismo videli, nažalost muzej danas nije radio, ne radi ponedeljkom. Popodne smo iskoristili da obidjemo znamenitosti Jerevana kao što je statua Majke Jermenije, Kaskade ispod statue, crkvu Svetog Sargisa, Plavu džamiju kao i katedralu Presvete Bogorodice, najstariju katoličku crkvu u Jerevanu. Neizostavna poseta muzeju konjaka Ararat gde smo zakasnili na turu kroz fabriku i degustaciju, kao i Trgu Republike i marketu Vernissage.

Dan 10 Krenuli smo u sledeću zemlju na našem putu Jermeniju, ipak kroz Tbilisi smo se u jednom trenutku pogrešno prestrojili i odmah je za nama bila patrola policije, sve uljudno i fino ali smo dobili kaznu u iznosu od 20 larija to je otprilike 7 eura ali je bas ružan osećaj biti kažnjen za takvu glupost, a od ulaska u zemlju gledamo nenormalnu voznju. Od dve trake naprave tri ili čak četiri, bukvalno iz kontra smera preticu iako te vide da si u traci jos ti ablenduju da se sklonis. Nismo dozvolili da nam to pokvari put, brzo smo stigli do granice i bas brzo prošli gruzijsku stranu, kaznu nismo platili jer banka na granici nije radila pa cemo u povratku. Na jermenskoj strani je procedura malo duža, pored standardne pasoške i carinske kontrole morate platiti 3500 drama oko 8e, ali ne primaju karticu te imate bankomat odmah uz šalter i morate sačekati da ispune formulare sa pasošem i saobracajnom radi carinske prijave, sve traje 15tak minuta. Kad smo ušli u zemlju odmah smo stali da bi uzeli osiguranje za vozilo, umesto očekivanih par hiljada drama prva ponuda je bila 23000, pa smo došli do 10000 drama ali smo i to preplatili obzirom da je normalna cena oko 4000-5000 drama ali ajde da častimo momka, inače malo manje od 500 drama je 1 euro (konacno smo naucili da racunamo u dramima ) . Prvu pauzu napravili smo za gorivo i da nešto prezalogajimo ispostavilo se da smo odlicno izabrali restoran i uživali smo, naredna pauza je bila na Sevan jezeru gde smo obišli Sevanavank manastire koji su izuzetni i zadesili se na jermenskoj svadbi. Ipak smo odlučili da slikanje sa mladencima preskocimo Odatle smo nastavili ka Jerevanu, dan pre smo istraživali i našli smo da se istocno od grada nalazi manastir iz 4. veka odnosno najstariji ocuvani manastir na svetu Geghard, slicno nasem Ostrogu uklesan u steni iz koje izvire voda, rimski hram u Garni iz 1. veka kao i Simfonija kamenja, prirodna lepota Jermenija koja je izuzetno neobična. Naravno da smo se uputili da obidjemo sve tri lokacije i tu smo naisli na dosta radova na putu pa smo na smestaj stigli bas umorni oko 21-22h, te smo za naredni dan ostavili vremena za posetu Khor Virap, manastiru iz 7. veka, odakle se iz Jermenije najlepše vidi Ararat. Smeštaj je u centru Jerevana sa parkingom za motore u dvorištu, bukvalno pred prozorom ispod vinove loze - Your home Yerevan. Izgled jermenskog novca - Dram

Hvala na detaljnom citanju i ispravci, sto se tice voznje morao sam da budem mnogo oprezniji ali je CBR izdrzao sve

Dan 9 Kako Nemanja kaze "stigao je tvoj dan "odmora"" pošto smo planirali da imamo dane odmora u Kapadokiji, Tbilisi, Jerevanu i Ankari, ali nije bilo realno da posetimo Gruziju, a da ne vidimo Kazbegi planine i Gergeti crkvu Svetog Trojstva. Tako da je ovaj dan odmora podrazumevao 320km i oko 6h vožnje. Pre iskljucenja za planine obišli smo manastir Samtavro u kome se nalaze mošti Svetog Gavrila Gruzijskog, izuzetno postovanog sveca novog vremena. Put do Gergeti je jedini put iz Tbilisi ka Rusiji pa je izuzetno opterecen. Maltene od isključenja ka planinama, 20tak kilometara od Tbilisi kreću kolone kamiona i to bukvalno po 10-15km gde bukvalno oni stoje u jednoj traci dok se druga koristiti za saobraćaj u oba smera. Ipak uspeli smo da se provučemo i obidjemo spomenik Gruzijsko-Ruskog prijateljstva i stignemo do Kazbegi planina koje oduzimaju dah. Na posebnom mestu nalazi se crkva Svetog Trojstva koja je okružena planinama na samo 15tak kilometara od granice sa Rusijom. U povratku smo svratili da obidjemo Ananuri zamak koji je spolja zanimljiv i nalazi se pored jezera, sastoji se od dve crkve od kojih je samo jedna otvorena. Odatle smo nastavili da obidjemo Sameba crkvu koja je Saborni hram u Tbilisi sličan našem Hramu Svetog Save. Po povratku u smeštaj jos malo smo obišli Tbilisi, videli most Mira, statue Don Kihota i Sanco Panse, cuvenog Lightman-a u Tbilisiju kao i Krivi sat sa posebnim zanimljivostima, takodje uživali smo u sladoledu od vina i naravno pravom gruzijskom vinu.

Dan 8 Planirano je da u Akhaltsikhe samo prenocimo ali smo otkrili Rabat zamak koji nas je oduševio pa smo polazak ka Tbilisiju odlozili za sat vremena. Put do glavnog grada Gruzije vodi preko Vardzie koju nam je više ljudi reklo da obavezno obidjemo jer je u njenim stenama udubljeno vise crkava i tu su se krili hrišćani u prvim vekovima nove ere, stvarno izgleda fascinantno. Odatle smo nastavili ka Tbilisiju i pre odlaska u smeštaj obilazimo Svetitskhoveli crkvu kao i Jvari manastir koji su na 10tak kilometara jedna od druge i obe oduzimaju dah, ipak na kraju dolazi najbolje to je Hronika Gruzije, sigurno jedna od 5 najvelicanstvenijih stvari koje sam video, a da ih je čovek napravio. Nakon smestanja u hotel i kratkog odmora i vecere u starom gradu obišli smo Kaleidoskopsku kuću ali pošto je pao mrak nismo ništa mogli da vidimo, statuu Majke Gruzije i to uspinjačom ovde popularnim funikularom, da bi dosli do uspinjace obisli smo Zion crkvu te smo preko Mosta mira dosli do pocetne stanice, od statue smo se spustili pored Gornje I Donje Vitlejemske crkve nazad u hotel. Smestili smo se u hotelu gruzijskog stila koji se nalazi u Starom gradu Tbilisi i ima svoj zatvoreni parking - hotel David.

Dan 7 Iz Erzencan krenuli smo prema Gruziji, ali usput smo svratili u stari jermenski Aprank manastir iz 12 veka koji je napušten 1915. godine, poslednjih 2.5-3km smo se fino namucili jer je makadamski put u očajnom stanju pun kamenja, ali je vredelo. Odatle produžili smo prema granici Turske i Gruzije, usput napravili pauzu i videli "crvenu zemlju bajki" u Narman Peri Bacaları. Priroda je u ovom delu Turske neverovatna, maltene ceo dan smo bili preko 1500m nadmorske visine dok smo na najvišoj tački bili na 2550m, u jednom trenutku temperatura se spustila na 9 stepeni 21.8.2025. godine, a dan ranije nam je u Dark kanjon bila 36 stepeni. Granicu smo prešli uz plaćanje kazne od juče i dobili popust 25% jer smo platili u roku od 15 dana od dana izdavanja kazne, ipak aparat za kartice nije radio pa smo morali da odemo na drugu stranu graničnog prelaza i da tu uplatimo zbog toga smo izgubili malo vremena. Po ulasku u Gruziju na prvoj pumpi levo postoji kućica koja radi 24h gde smo kupili osiguranje za 15 dana po ceni od 20 gel cca 7e. Posle 20km smo stigli u Akhaltsikhe i smestili se da odmorimo nakon bas dugog dana. Smeštaj u privatnoj kuci osnovno samo uz vrlo gostoljubivog domacina ali sa motorima u dvorištu - Art hotel (najlosiji smestaj na turi).

Sporio ne sporio isto je Hvala

Dan 6 Napustamo Kapadokiju uz jos jedan pogled na balone ali bez ranog ustajanja, uspust smo prosli kroz provinciju Sives i grad Kangal koji je poznat po nacionalnoj pasmini istog imena. danas imamo malo veću kilometrazu da bi obišli Dark canyon tj Kemaliye kanjon koji oduzima dah I vredi do njega doci preko dva kopa rudnika i uskog puta kroz planinu. Posebno sto je to kanjon reke Eufrat, bukvalno smo bili u Mesopotamiji sto je bas jedinstveno iskustvo. Kanjon je rucno iskopan i njegova gradnja je trajala dugo i odnela mnoge zivote, iskustvo voziti se kroz njega je posebno. Odatle smo nastavili prema Erzencan i uživali u dugim krivinama i veličanstvenim planinama koje okružuju Kemeh, svakih par kilometara menjala nam se nadmorska visina i to izmedju 1200m do oko 2000m. Ipak pre toga smo bili na meti radara i dobili kaznu za prekoračenje brzine od 25-50% u odnosu na ogranicenje u iznosu od 4512 lira cca 100e, ali postoji popust od 25% ukoliko se kazna plati u roku od 15 dana. Smeštaj je skroz korektan, motori su bukvalno na samom ulazu u hotel ispred recepcije koja radi 00-24h - Eriza hotel.

Dan 5 Odmor, totalni odmor osim buđenja u zoru zbog balona. Baloni su neočekivano ono sto smo ocekivali podigli na poseban nivo, ostaje žal što nismo poneli insta360 za snimak iz neke od dolina kako lete iznad nas ali valja opet doci. Let smo ostavili za dolazak sa lepšim polovinama, ipak je to posebno iskustvo, a sada smo na moto putovanju. Uživajte u slikama, nema ih previse jer smo uzivali u trenutku. Napomena, ujutru ne morate da ustanete u 4h da bi videli balone, mi smo u 6h krenuli iz hotela i stigli pre nego što je vecina poletela tako da spavajte do 6 bez stresa. Ostatak dana smo proveli na bazenu i u spa centru da napunimo baterije za naredne dane, uvece smo uzivali u zalasku sunca i noci iznad Goreme.

Dan 4 Iz Ankare smo krenuli malo kasnije ujutru, oko 9 i tako izbegli jutarnji špic, ako je to uopšte moguće, možda smo imali sreće sa lokacijom hotela jer smo za 15tak minuta izašli iz grada od preko 5 miliona stanovnika. Put do Kapadokije je vrlo jednostavan vodi preko magistrale sa 3 trake do Tuz golu - isusenog slanog jezera, drugog po velicini u zemlji, koje je nezaobilazna tacka ukoliko ste u blizini. Oduševljavali smo se od kako smo mi prišli na par kilometara pa sve dok nismo zasli iza brda i nismo ga više videli u retrovizoru. Morao sam da nadjem put i sidjem motorom u so iako nije pametno ali sta cu . Posle malo jače od sat vožnje autoputem ulazimo u jednu od stanica ovog putovanja veličanstvena Kapadokija, prvo prilazimo gradu Uchisar gde obilazimo zamak uklesan u ogromnu stenu. Par kilometara ispod zamka ulazimo u Goreme i upućujemo se u hotel da malo odmorimo kraj bazena i napunimo baterije za zalazak sunca i pogled na Goreme noću kao i za jutrenje sa balonima. Goreme nije isto preko dana i noću, jednostavno noću je spektakularno, ali i u svitanje je posebno. Obišli smo Goreme open air museum i iskreno osim Tamne i Zmijske crkve, sve ostalo možete videti i svakako ćete videti kroz Goreme. Hotel u kome smo bili je odličan, parking je u okviru kompleksa i ima obezbeđenje 24h - Zemi hotel Cappadocia.

Bukvalno ne osećam nikakvu razliku, inače mi se mnogo svidela i preudobna je Airoh Commander 2

Dan 3 Od Burse, gde smo prvi put videli ogranicenje 82 sto smo kasnije cesto vidjali kroz Tursku, do Ankare. Išli smo putevima D140, D160 i D170 koji su magistrala koja vodi kroz unutrasnjost Turske, prolazili kroz mnoga sela ali i preko velikog broja brda gde smo naisli na asfalt preko koga se nalazi bukvalno sloj ulja ili gume, kasnije smo zakljucili da se verovatno zbog visokih temperatura i velike tezine slepera njihove gume pomalo tope i ostaju na hrapavom asfaltu sto voznju cini vrlo nezgodnom i neophodno je biti posebno oprezan. Put nas je vodio preko Rainbow planine koja je bas lepa za videti, ipak nemojte ići na vidikovac sa imenom Rainbow nego na Nallıhan Gökkuşağı Tepeleri, odakle je najlepši pogled. Usput smo probali pravi turski tradiconalni dorucak uz jezero koje je nastalo iskopavanjem ruda u blizini grada Beypazari. Put od Dugine planine do Ankare je brza saobraćajnica koja je izuzetno zanimljiva, slično našem Rudniku samo brže. Ankaru smo samo malo "zagrebali" i dobro odmorili, jer u povratku imamo slobodan dan pa cemo sve natenane obici. Smeštaj u hotelu odličan, samo što su motori na platou ispred hotela ali nas uveravaju da je bezbedno sto se ispostavilo kao istina - Lion city hotel.