Plan je bio da preko Andore nastavimo do Barselone gde treba da se ukrcamo na trajekt i da se vratimo nazad do Djenove, ipak morali smo malo da modifikujemo tj da ne obidjemo Andoru cisto mojom krivicom. Olako sam drzao da ce lanac izdrzati put iako sam unapred dogovorio da ga zamenim par dana pred put, nemam objasnjenje zasto sam ipak odlucio da to ne uradim tad nego kad se vratim sa puta to je jedino sto nam je pokvarilo uzitak puta ali kako moja braca Nemanje kazu nema veze, imamo razlog vise da se vratimo u Andoru i obidjemo sever Spanije sta su ti braca . Prosli smo sve tunele i mostove ka Andori, napravili pauzu na pumpi gde smo odmorili i krenuli u poslednjih 40tak kilometara da dodjemo u Andoru obidjemo je kratko, rucamo i nastavimo prema Barseloni ipak u jednom kruznom toku, verovatno zbog toga sto sam promenio brzinu u nizu lanac je bukvalno spao sa zadnjeg lancanika, sreca pa sam to osetio odmah i raskvacio kvacilo da nisam poleteo preko motora. Stali smo i uspeli da nadjemo servis koji radi u blizini jedan Nemanja je otisao do servisa da proveri da li rade i mogu li da nam pomognu dok smo drugi Nemanja i ja uz pomoc srafcigera uspeli da vratimo lanac na lancanik, to vam govori koliko je bio opusten. Servis je radio ali nisu imali lanac na stanju, nego su skinuli lanac i lancanik ocistili maksimalno i zategli ga koliko god je bilo moguce, kako bi uspeli da se spustimo u Barselonu i da stignemo na trajekt. Lomili smo se da li da ipak odemo tih 10tak kilometara do Andore ali je Nemanja bio razuman i ubedio drugog Nemanju i mene da se unormalimo pala je odluka da krenemo do Andore sa dva motora dok cekamo da u servisu obave posao, ipak ne lezi vraze kako mi sve stoji u tank torbi na granici smo ukapirali da ja nemam pasos pa smo morali da se okrenemo i tako ostavimo Andoru za sledeci put. Put od servisa do Barselone je bio bas napet da se problem ne bi ponovio, a napetost je rasla u samom gradu gde se mnogo vise saltovalo nego na otvorenom putu ipak imali smo srece i sve je bilo kako treba. Ovaj put trajekt nije puno kasnio pa smo se brzo ukrcali i legli da odmorimo od bas napetog dana. Trajekt u povratku je bio prepun marokanaca i ponuda na njemu u smislu hrane i pica je bila mnogo oskudnija u odnosu na dolazak tako da ukoliko planirate turu gledajte da putujete Grimaldi lines kompanijom. Prijao nam je odmor na trajektu i to smo shvatili tek kad smo stigli u Srbiju , bice vam uskoro jasno zasto. Stigli smo u Djenovu uvece i uputili se u smestaj koji je bio udaljen 50tak kilometara, opet je bilo brige i napetosti zbog lanca jer je i dalje bio opusten pa sam to vece trazio gde bi mogli da zamenimo lanac, naravno da je to bio vikend i da u Italiji vikendom rade manje nego kod nas. Na srecu, nasao sam servis koji je ovlascen za Hondu bas iz razloga jer oni sigurno imaju lanac na stanju, odmah posle dorucka smo se uputili ka njemu i imali su lanac na stanju ali serviseri ne rade vikendom , sreca u Italiji sto u svakom gradicu imate po 10 majstora za motore pa je bukvalno prekoputa ovlascenog servisa bio privatni servis ali u nenormalnoj guzvi. Svakako su se potrudili da nam pomognu jer smo na putu i posle par poziva momak nas je uputio kod kolege koji drzi manji servis i trenutno je slucajno u njemu. Stigli smo za par minuta, covek nas je poslao u obliznji kafic na kafu i posle pola sata je zamenio lanac. Nasoj sreci u tom trenutku nema kraja pa oko 10h ujutru odlucujemo na predlog Nemanje, koji je bio razuman za Andoru sada se to promenilo , da krenemo za Beograd odnosno Kragujevac, otprilike imamo 1200/1300km. Tada na scenu stupa odmor koji nam je bas prijao na trajektu . Krecemo i bukvalno pravimo pauze na pumpama da sipamo gorivo i ukoliko neko bas bas tad mora do toaleta, cak su i pus pauze izbacene , vidimo da nam je prolazno vreme dobro i da stizemo u Sloveniju ranije od planiranog ali tad dolazimo do problema druge vrste - krece ponovo kisa i od ulaska u Sloveniju do Zagreba ne prestaje. U nekim momentima toliko pada da automobili staju u zaustavnu traku sa sva cetiri zmigavca ali mi imamo cilj da stignemo kuci tog dana i od toga ne odustajemo. Posle Zagreba kisa staje i mi stajemo u McDonalds da pojedemo nesto i da se malo osusimo, taj deo je bas prijao . Ipak posle 70tak kilometara kisa opet pocinje i prati nas do Beograda, otprilike na nasoj granici ostajemo bez baterija na komunikaciji i tad krece bas naporan deo puta. Mrkli mrak, kisa i ne mozemo da pricamo ili slusamo muziku, izdrzali smo i stigli zdravi i citavi u Beograd/Kragujevac i tako zavrsili ovu izuzetno lepu, zanimljivu i uspesnu turu . Hvala mojoj braci Nemanji i Nemanji sto su me trpeli i kad sam bio previse naporan i nervozan kao i sto su mi bili podrska i pomoc kad sam zbog svoje gluposti napravio problem sa lancem i tako mogao sve da nas dovedem u problem, Bogu hvala sto nam je pomogao da nam putovanje bude uspesno i da se zdravi i citavi vratimo kucama.

Iz Madrida uputili smo se prema Saragosi, ideja nam je bila da prva pauza bude u malom mestu Alcala de Henares, rodnom gradu Servantesa, ipak to uopste nije tako malo mesto jer se u njemu nalazi vise fakulteta pa smo na trgu uz kafu i curose uzivali u pogledu na ogroman broj mladih koji je u tom periodu setao trgom. Usput smo prosli i kroz Castilla la Mancha, mesto iz kog je junak Don Kihot poreklom jer je originalni naziv romana El ingenioso hidalgo don Quixote de la Mancha odnosno Genijalni gospodin Don Kihot iz La Mance. Put smo dalje nastavili kroz skroz drugu Spaniju u odnosu na onu kroz koju smo vec prosli, u ovom srednjem delu zemlje ima mnogo zelenila, reka i neverovatan broj zamkova koji su u odlicnom stanju. Ima ih toliko da kada smo videli prvi odmah smo reagovali i pricali o tome pa drugi isto, treci takodje ali kad smo prosli 17ti prestali smo da reagujemo dok nismo naisli na El castillo de Molina de Aragon koji nam je oduzeo dah. Poznat je i kao tvrdjava Molina de los Kabaljeros, nalazi se na severu provincije Gvadalahara, njegovo poreklo datira iz alkaraza koji su Andaluzani izgradili na rusevinama drevne Keltiberske tvrdjave u 10. veku, Napravili smo pauzu i uzivali u pogledu na njega, ugrejali se toplim obrokom, neka kombinacija pasulja i graska, te nastavili dalje prema Saragosi. Imali smo srece da smo smestaju Saragosi nasli bas u samom centru grada i to sa garazom pa smo bili spokojni. Grad je bas zanimljiv i potrudili smo se da obidjemo sve sto smo mogli da stignemo za kasno popodne i vece te smo na kraju uzivali u vinu i pogledu na velicanstvenu katedralu Basilica del Pilar, na mestu katedrale se po legendi u 1. veku na stubu ukazala Bogorodica te je iz tog razloga na tom mestu izgradjena katedrala. Krenuli smo od spomenika Cezaru, ipak je drugo ime grada Caesaraugusta sto jasno govori o starosti ovog grada koji je smesten na reci Ebro. U poslednjem trenutku obisli smo gradsku pijacu i nismo se razocarali, planirali smo to da uradimo u svakom gradu ali nam se jednostavno nije dalo te smo se slucajno u Saragosi uputili ka Plaza de Espana i videli da vec treci put prolazimo pored istog objekta, pogledali smo malo bolje i videli da je bas to gradska pijaca. Naravno da smo tu kupili biftek za veceru . Narednog dana smo ujutru svratili da vidimo i preko dana katedralu Basilica del Pilar ali sa druge strane reke kao i da obidjemo cuveni kameni most koji je jedan od simbola grada. Dalje smo se uputili prema Barseloni preko Andore ali su se tu nastavili problemi, nastavak sledi.

Madrid je jedan od retkih glavnih gradova koji mi se svideo, obicno bude nesnosna guzva i ne moze se uzivati u glavnom gradu na pravi nacin, tako je krenulo i sa Madridom. Kako smo bili smesteni solidno daleko od samog centra u Getafe-u, mislio sam da je to poseban grad kad smo shvatili da je Madrid toliko sirok da u sebe "prima" manja mesta u blizini, razlog tome je nasa greska jer smestaj nismo ostavili unapred o cemu sam vec pricao, ipak ujutru smo pokusali da budemo lokalci i da sacekamo bus koji ce nas prevesti do grada od cega smo odustali posle 20tak minuta cekanja, pozvali Uber i krenuli u centar. Sve je bilo odlicno dok se nismo priblizili glavnoj autobuskoj i voznoj stanici gde smo bukvalno 2km putovali 20tak minuta, tada sam pomislio ista prestonica kao svaka ipak prevario sam se. Sem tog trenutka u toku celog dana obilaska Madrida nismo nigde osetili takvu guzvu, cak ni na najposecenijim turistickim atrakcijama. Bili smo pametni sto se tice muzeja Prado pa smo dan ranije kupili karte online i nakon kafe u dvoristu muzeja usli da uzivamo u umetninama, preporucujem i ljudima koje umetnost ne zanima previse da ga obidju jer stvarno ima sta da ponudi. Nakon muzeja zaputili smo se prema Gran Via koja je glavna ulica u Madridu za pesake ne zanimljiva jer je ogromna i predugacka pa smo iz nje nastavili prema Plaza Mayor glavnom gradskom trgu gde smo uz odlicnu kafu posmatrali trgovinu dresovima svih mogucih klubova spakovanih na ciradu koja je na sva cetiri coska probusena i provucen kanap, kad naidje policija da u jednom pokretu sve bude spakovano i spremno na ledjima za beg. Dalje smo nastavili pored muzeja sunke prema Puerta del Sol - Vratima sunca gde se nalazi spomenik "El Oso el Madrono" statua medveda koji ljubi drvo jagoda inace scene sa grba grada Madrida. Put do Kraljevske palate - El Palacio Real je bio kroz prave spanske ulice pune tapas barova, ipak za palatu nismo kupili ulaznicu unapred pa smo obilazak unutrasnjosti ostavili za cisto turisticki dolazak u Madrid. Uzivali smo u njenoj spoljasnjosti kao i crkvi - Catedral de Santa María la Real de la Almudena - koja je deo kraljevskog kompleksa. Odatle smo se uputili preko El Ritero parka do hrama Debod koji je egipatska vlada poklonila Spaniji u znak zahvalnosti na pomoci pri spasavanju spomenika u Nubijskoj dolini pre pustanja u rad Asuanske brane, on je prenet kamen po kamen i sastavljen 1970. godine. Naredna lokacija koja nas je izuzetno interesovala je nalazila se u centru Plaza Espanja, u pitanju je spomenik Don Kihotu i Sanco Pansi iznad kojih bdi Servantes, narednog dana smo obisli i rodno mesto Servantesa o cemu ce biti vise reci u narednom postu. Kako biti u Madridu, a ne obici cuveni Santiago Bernabeu, opet nismo bili upuceni da se to vece igra utakmica izmedju Reala i Deportivo Alaves pa smo kraj obilaska proveli kao i pocetak u nesnosnoj guzvi. Pokusali smo da nadjemo karte ali je vec bilo kasno odnosno mogli smo da kupimo karte samo sto bi to znacilo da u sortsevima ostajemo do kasno u noc u gradu i rizikujemo jos vecu guzvu za povratak pa smo se preracunali da bi bili preumorni za voznju narednog dana i posetu utakmici smo ostavili za neki naredni put. Narednog dana smo preko Alcala de Henares, rodnog mesta Servantesa, krenuli ka Saragosi i uspust prosli kroz nestvarnu Kraljevinu Aragon, o tome u narednom postu.

Naredni dan zapoceo je odlaskom u servis koji sam prethodnog dana pronasao, kako portugalci ne vole puno da rade nisam imao prevelike nade da ce servis krenuti sa radom od 9h kako je to pisalo na sajtu ipak bio sam tamo ranije da zamolim da me prime preko reda jer taj dan smo imali ozbiljnu kilometrazu 700km u danu, ispostavice se do kraja puta da ipak to nije najduza voznja u danu . Na srecu servis je otvoren tacno u 9h, izasli su mi u susret da odmah preuzmu motor ponadao sam se i pitao za zamenu ali nisu imali lanac na stanju pa je jedino sto su mogli da urade da zategnu lanac i da u Madridu odradim zamenu. Sve je bilo gotovo za 10tak minuta, nisu zeleli nista da naplate pa sam ih castio i u znak zahvalnosti kupio sprej za lanac. Obzirom da je Lisabon ogroman i da je vec krenuo jutarnji spic, cuo sam se sa Nemanjama i dogovorili smo se da se ipak ne nalazimo u gradu vec da krenemo ka hotelu Palacio u Estorilu koji nam je bio prva destinacija za taj dan. Dusko Popov je u njemu odsedao i tu ga je upoznao Ian Fleming koji ce, po njemu, kasnije napisati najpoznatije svetske spijunske romane James Bond. Naredna stanica bila je voznja kroz Cascais koji je luksuzno portugalsko letovaliste na putu ka jednom od ciljeva putovanja - Cabo da Roca. Najzapadnija kopnena tacka Evrope je tog dana osvojena, kako smo ranije putovanju osvojili najjuzniju ostaju nam jos dve pa se planovi vec prave . Uzivali smo u vetru sa Atlantika, imali smo srece da nije bila ogromna guzva iako nam je prvobitni plan bio da jos ranije budemo tu, zbog peha sa lancem nismo mogli to da ispunimo i da bas sami uzivamo. Osvezili smo se u obliznjem kaficu i uputili se prema Madridu.

Put ka Lisabonu od Sevilje je bio prilicno dugacak pa smo se lomili da li da koristimo autoput ili ne, ipak odlucili smo da idemo magistralom i nimalo nismo pogresili. Usput smo stali na lokalnu pumpu, upoznali se sa par kolega bajkera koji su taj dan bili u civilu, uzivali u pogledu na maslinjake dok smo jeli nase sendvice za svaki slucaj . Imali smo priliku da jedan deo puta imamo samo za sebe pa smo iskoristili da se malo fotkamo. Nakon toga smo stigli u Portugal, na dva dana bukvalno Nakon sto smo stigli u Lisabon u hotel Nacional koji je na odlicnoj lokaciji, sa podzemnim parkingom doslo je do prvog problema. Naime na put sam krenuo sa lancem koji je do tada presao 20tak hiljada kilometara, delovao je dobro, nije bio istegnut proveravao i ja i majstor, nazalost procena je bila pogresna i pri silasku u garazu koja je u plocicama pipnuo sam prednju kocnicu i motor je proklizao pa sam zavrsio na levoj strani. Pri tome je lanac bukvalno spao sa zadnjeg lancanika dok je na prednjem ostao da stoji, uz pomoc alata koji smo dobili u hotelu nabacili smo lanac na zadnji lancanik i odmah sam se dao u potragu za servisom koji bi sutra ujutru mogao da mi zategne lanac jer naredni dan imamo oko 700km izmedju Lisabona i Madrida pa da u Madridu kasnije zamenim lanac, to je tad planirano. Nismo dozvolili da nam ta situacija pokvari vreme u Lisabonu pa smo se sredili i krenuli do grada da ga obidjemo pesacki, uzivali smo u pastel de nata, u porto vinu kao i divnoj arhitekturi grada i njegovim stanovnicima. Upoznali smo se sa Betmenom i sa neobicnim kucnim ljubimcem na povodcu, zanimljivom feretkom

Jedan od gradova gde smo po planu odlucili da imamo slobodan dan je Sevilja, ispostavilo se da su ocekivanja tacna bas smo doziveli Spaniju u punom sjaju. Najuzi centar grada fokusan je u blizini reke pa nam nije bilo tesko da peske obidjemo veliki deo znamenitosti. Posle malo duzeg spavanja uputili smo se da obidjemo centar Sevilje i cekali da dodje zakazano vreme za zvezdu dana, posetu Koridi koja nas je ocarala svojom grandioznoscu i odnosu spanaca kako prema matadorima tako i prema bikovima, preporuka za svakog ko ima priliku da obidje koridu u bilo kom spanskom gradu, utisak je spektakularan. Pametno smo uradili sto smo karte za koridu kupili online i tako preskocili ogroman red, ipak nismo bili toliko pametni za posetu gradske Katedrale kao i Real Alkazara odnosno nismo se informisali da se ulaz naplacuje te nismo nasli online karte za termin u danu kada smo u Sevilji dok su redovi bili ogromni pa nismo zeleli da pola vremena u Sevilji provedemo cekajuci u redu, pouceni tim iskustvom odmah smo na jutarnjoj kafi kupili karte za flamenko kako bi bas u Sevilji prisustvovali nacionalom plesu. Katedrala je centralno mesto u gradu sve se nalazi u blizini, iako je Kraljevski Alkazar palata koja je najznamenitija gradjevina, u njoj je sahranjen Kristofer Kolumbo i to smo saznali na licu mesta i jos vise se razocarali smo je nismo obisli, ipak to je razlog vise da se nekad vratimo u Sevilju . Ulice izmedju katedrale i koride su uske i pune tapas barova, ipak sa kvalitetom kafe se nisu bas proslavili . Alkazar smo obisli spolja, uzivali u spektakularnim zidinama i ovo ce biti jos jedna od lokacija koje cemo obici neki drugi put, jer za svaki od gradova gde smo spavali je potrebno bar 3-5 dana da se lepo i natenane obidju sa uzivanjem. Ipak smo mi na moto putovanju pa je sve sto obidjemo bonus. Za odlazak na flamenko smo presli reku i uputili se malo ranije kako ne bi kasnili, kako smo usli u drugi deo grada koji je od centra udaljen 10tak minuta hoda shvatili smo da postoje dve Sevilje, jedna u samom centru puna istorijskih znamenitosti i druga sa druge strane reke prepuna kafica, restorana, barova koji su ispunjeni mladima, starima, lokalcima, strancima gde svi uzivaju i bukvalno su svi nasmejani. Pokajali smo se sto nismo ranije dosli da jos vise osetimo tu atmosferu. Na samom flamenku, iako je sala bila za 20-tak ljudi, smo uzivali u energiji izvodjaca. Svidelo mi se sto su nas zamolili da u toku predstave ne slikamo i ne snimamo nego da se prepustimo i uzivamo u emociji koju flamenko nosi, te su na kraju predstave pozvali da deo tacke zabelezimo da imamo za uspomenu. Naravno da smo i te veceri iskoristili priliku sto u smestaju imamo kuhinju te smo uzivali u spanskom bifteku . Narednog jutra kad smo krenuli put Lisabona iskoristili smo trenutak da obidjemo Plaza de Espana koji nam je juce bio daleko da hodamo do njega pa smo u opremi obisli impresivan i ogroman trg koji nas je bas fascinirao. Kajali bi se da ga nismo obisli bar na tih 20-tak minuta. Odatle smo polako krenuli ka Portugalu.

Nisu, linkovi su od ruta. Sve podatke o smestaju cu objaviti na kraju putopisa da bude lakse ko bude koristio za naredne godine.

Iz Malage do Marbelje smo se vozili ponovo uz more, u nekim delovima nismo uspeli da nadjemo put bas uz more vec smo između nas i mora imali mini naselja puna zanimljivih kuća i vila. Marbelja nam se odmah prikazala kao mondensko letovaliste cenama goriva koje su skroz drugačije nego u ostalim delovima Španije. Ipak vredi jer smo imali priliku da na Avenida del Mar uživamo u bronzanim statuama Salvadora Dalija kada smo išli prema starom gradu koji je bas zanimljiv iako nije preveliki. Kafa pored mora nam je bas prijala iako je bilo oblačno. Ovog jutra konačno smo probali čuvene ćurose, to su hrskavi rebrasti štapići od slatkog testa prženi u ulju i posluženi sa ukusnim sosom od čokolade, karamele ili voća, izabrali smo duplu čokoladu . Uz doručak Nemanja koji vozi BMW GS predlaže da u rutu dodamo Tarifu nakon Gibraltara što se jednoglasno usvaja. Do Gibraltara smo došli brzo uz obavezno stajanje za kupanje jer uskoro more postaje hladnije, nakon toga smo zastali na foto pauzu na vidikovcu odakle se vidi "zmijski car" iz Malog Princa odnosno Gibraltarska stena, odakle se kontroliše ulazak u Sredozemno more. Kako nismo imali vize prišli smo granici, napravili fotografije za uspomenu i nastavili ka Tarifi. Najjuznija tačka Evrope je uskoro osvojena, iako neplanirano došli smo do dve naj- tačke Evrope. Zanimljivo je da sam ponovo uspeo da nagovorim Nemanje da motorima odemo tamo gde je zabranjeno i imamo fantasticne uspomene iako je to značilo da je 10tak minuta pošto smo seli u obližnji bar na pice vozilo policije patroliralo na svakih 20tak minuta. Na toj pauzi Nemanja koji vozi Tracer daje predlog da na putu do Sevilje, obzirom da imamo dobro prolazno vreme danas i da ćemo naredni dan imati odmor u Sevilji, produzimo i obidjemo Kadiz. Naravno da je predlog jednoglasno usvojen i da smo odlučili da idemo najbržim putem kako bi imali vise vremena da obidjemo Kadiz i u neko normalno vreme uveče stignemo u Sevilju na smeštaj. Odluka je bila savršena posebno jer je stari deo Kadiza bukvalno poluostrvo čiji centar smo obisli pešaka i pred polazak odlučili da obidjemo i motorima sto je bio pun pogodak. Grad je totalno drugačiji od ostatka Španije I sigurno ćemo ga turistički posetiti posebno. Nije nam preostalo ništa drugo nego da iz Kadiza ka Sevilji iskoristimo autoput i stignemo na smeštaj oko 22h, sigurno parkiramo motorr pod kamere smestaja i odemo u obliznju kafanu na zasluzenu sangriju pred spavanje.

Iz Granade smo nastavili uspon prema najvećem planinskom vencu Španije velikoj Sijera Nevadi. Posle vrućine i svakodnevne vožnje pored mora morali smo toplije da se obučemo . U početku nam magla nije dozvoljavala da uživamo u pogledu ali se brzo razišla pa je uživanje postalo konstantno i trajalo je dugo. Usput smo sretali mnoge buduce modele automobila, koji su ocigledno bili na test voznji, Oduševljavali smo se drugačijim saobracajnim znakom za domaće životinje . Ideja nam je da napravimo krug kroz planinski venac pa smo se prvo popeli na sam vrh do skijališta i tu napravili pauzu, ipak morali smo da menjamo plan jer su neki putevi bili zatvoreni pa smo bili primorani da se istim putem vratimo jedan deo, a nakon toga da nastavimo silazak planinskim vencem ka moru. Usput smo prolazili kroz neprekidna polja maslina i imali često čitav put za sebe. Popodne smo stigli u Malagu koja nas je oduševila kako sa zanimljivostima arhitekture, hranom iberico prsutom tako i odlično organizovanim javnim saobracajem jer smo jedini smeštaj sa parkingom našli na okretnici 10tak kilometara van grada. Prednost toga je sto smo imali priliku da uživo vidimo novi model Audi A6 allroad. Ipak u Malagi smo bas odmorili, nismo zeleli previse da setamo nego kako kazu moja braca Nemanje upoznali smo Malagu kroz ljude, a ne kroz gradjevine.

Iz Kartagine smo se zaputili prema Almeria pokusali smo da se krecemo uz more ali nije bilo puteva koji su to dopustali, ipak brzo smo dosli do jednog od zeljenih odredista odnosno regije Andaluzije, gde se sreca promenila pa smo jedan deo puta ipak vozili uz more. Koliko smo uzivali u voznji jasno pokazuje da nema previse fotografija, to je bila jedna od ideja vodilja na ovom putovanju, da provozamo Andaluziju i uzivamo voznji, utisku, u mirisima i energiji ove carobne zemlje. Tu je i znak koji nam je bio posebno zanimljiv . Zeleli smo da svratimo u Almeriu ali smo tu imali jedan od retkih trenutaka na putovanju da smo se osecali lose, sam prilaz gradu je izuzetno prljav i deluje nebezbedno, samo smo svratili u McDonalds jer smo bili bas bas gladni i vreme dok smo jeli proveli smo gledajuci na motore jer je pored bio parkiran momak na svom motoru koji je konstantno gledao u nas i motore i bio na telefonu sa nekim pa je to ulivalo nepoverenje u ovaj grad iz tog razloga smo preskocili obilazak grada i uputili se u Granadu. Put ka planinama je bio predivan te smo brzo zaboravili na malopredjasnju situaciju, uzivali smo u padu temperature i krivinama koje su nas vodile ka Granadi. Jedina greska koju smo napravili je da nismo kupili karte za obilazak Alhambre unapred, nadali smo se da cemo kao putnici namernici imati srece ipak nismo, pa smo obisli delove koji su moguci bez ulaznice. Zato smo uvece imali srece i volje da se iz centra grada peske popnemo na najvise brdo i pored toga sto u vecini restorana i kafica nije bilo mesta nadjemo jedan sto i uzivamo u pogledu na ovu nestvarnu tvrdjavu. Svakako je plan da dodjemo civilno da je obidjemo detaljno. Naravno da smo i ovo vece iskoristili cari privatnog smestaja i priredili sebi odlicnu veceru sa andaluzijskim biftekom

Na kraju putopisa stavicu sve linkove za mape da bude pregledno na jednom mestu.

Kad zavrsim putopis stavicu posebno slike i cene smestaja, da imate sve na jednom mestu

Ujutru smo malo motorima obisli Valensiju koliko je to bilo moguce, obisli smo grad umetnosti i nauke u starom koritu reke Turie koji je nastao nakon poplava iz 1957. godine, nazalost i sada su poplave katastrofalnih razmera. Videli smo „L'Hemisferic“ i „L'Oceanografic” ali kako smo za taj dan imali da obidjemo dosta znamenitosti nismo se predugo zadrzavali, ideja je bila da dosta vremena provedemo u nacionalnom parku Albufera u blizini Valensije ali se to ispostavilo kao losa odluka jer smo ocigledno promasili pravi ulaz, navigacija nas je vodila kroz mocvarni deo parka pa smo odustali i nastavili dalje prema Alikanetu. Na tom putu gledali smo da se sto vise vozimo uz more te smo pauzu napravili u gradicu Denia gde se nalazi statua poznatog italijanskog motocikliste Umberto Masetti koji je dva puta osvojio titulu MotoGP i to 1950. godine i 1952. godine. Kako smo se kretali maksimalno uz more nismo mogli da ne iskoristimo priliku da se okupamo pa smo se spustili do puta uz plazu, seli u jedan od tapas barova, ostavili opremu i otrcali u more . Nakon kupanja stigli smo u Alikante kojim smo se odusevili, posebno tvrdjavom Santa Barbara koja je spektakularna i odlicno ocuvana, bas se vidi da su posveceni ocuvanju svog nasledja, kao i samim setalistem koje je izuzetno popularno "Explande de Espagna"koje se sastoji se od 6,5 miliona mermernih pločica u beloj, plavoj i crvenoj boji. Destinacija gde smo bili smesteni je Kartagina koja nas je iznenadila impresivnom arhitekturom, obzirom da smo bili smesteni u samom srcu grada i blizu svih znamenitosti te smo bukvalno sa prozora sobe gledali u arheolosko nalaziste.

Prijatelji sa foruma, kako krece sumorno vreme valja da se podsetimo gde smo bili ove godine pa tako Nemanja (Yamaha Tracer 9), Nemanja (BMW GS1250 Adventure) i ja (Honda CBR650R) predstavljamo vam nase putovanje ove sezone koje je bilo vrlo poucno iz vise razloga, evo plana i putopisa. Prvi dan je bio predvidjen da se najbrzim putem "dobacimo" do Trsta jer smo morali da krenemo dan ranije od planiranog zbog najavljenog nevremena kroz Slavoniju, naime ocekivao se jak olujni vetar uz obilnu kisu, a to na motoru nije bas pametno docekati. Kako smo krenuli dan ranije nismo mogli da krenemo rano ujutru vec dok smo zavrsili neophodne obaveze iz Kragujevca smo ka Beogradu krenuli oko 10-11h, nasli se kod Arene i nastavili put granice sa Hrvatskom. Sve je bilo odlicno dok nismo 50tak km pred Zagreb stali da obucemo kisna odela preventivno, ispostavilo se da je to odlican potez jer je kisa krenula posle jedva kilometar i pratila nas kroz Hrvatsku, celu Sloveniju gde je temperatura bila 11 stepeni i kroz citavu Italiju gde je temperatura pala na 8 stepeni. Da zlo bude vece na pauzi kod Zagreba pri ciscenju vizira par kapi vode uslo je ispod pinlock-a te sam maramicu zavukao i ocistio sto se pokazalo kao ozbiljna greska jer kroz celu Italiju mi je vizir maglio konstantno, dok je Nemanji voda nekako, kasnije smo utvrdili kroz lufter, ulazila u kacigu i obzirom da nije stavio pinlock vizir je maglio mnogo vise nego meni, bukvalno smo gledali kroz tackice. Dok je drugi Nemanja imao problem jer nije imao kisno odelo pa je bio skroz mokar od polovine Slovenije do Trsta. To smo resili odmah ujutru jer smo u Trstu kod Frenkija kupili pinlock i kisno odelo kao i jos malo opreme Tako da je prvi dan bio vise ronilacki nego motorsaki, proveli smo vece suseci opremu da bi sutra mogli koliko toliko udobno da nastavimo put. Drugi dan je krenuo sa malo kise ali se vrlo brzo razvedrilo te smo iz Trsta krenuli put Venecije lokalnim putevima ali je saobracaj bio bas gust i prosli smo milijardu kruznih tokova, nismo uzivali u voznji kako smo ocekivali te smo odlucili da skratimo vreme i izadjemo na autoput prema Veneciji i dalje ka danasnjoj bitnoj destinaciji Tavulji, svima vam je poznato pa da ne trosim reci u opisivanju 46 vredi obici turisticki, ponuda za kupovinu nije nista posebno ali je vrlo zanimljivo da bukvalno svi zive za i od Rosija. Smestaj smo ostavili u malom primorskom mestu Katolika, preporuka za ovo mesto, sasvim slucajno i verujem da smo zbog jucerasnje kise imali takvu srecu da uzivamo uz more iako smo stigli po mraku. Iz Katolike uputili smo se prema San Marinu i odlicno smo postupili, sva trojica smo se odusevili drzavom koja iako je mala izuzetno je lepa i zanimljiva posebno sto je put za voznju do nje bio odlican kroz 'talijanska sela i Emilia Romanju, kako je bilo bas toplo, a mi u opremi nismo mogli nesto previse da obilazimo ali smo videli dva tornja kao i Vesticiji put koji je najpoznatija atrakcija pored tri tornja ove zemlje. Imali smo ideju da cak pre dolaska u luku Civitavekiju svratimo u Rim ali nismo to uradili kako bi bili sigurni da stizemo na vreme na ukrcavanje na trajekt za Barselonu, ipak tu smo pogresili obzirom da je trajekt kasnio skoro 4 sata tako da smo lagano mogli da svratimo i do Rima na ovom putovanju, ipak mozda i nije lose sto nismo taman imamo razlog vise da vozimo Toskanu i Emilia Romanju ka Rimu ponovo Razlog zasto smo se odlucili za trajekt na relaciji Civitavekija Barselona i u povratku Barselona Djenova je da bi na brodu mogli dobro da odmorimo od voznje kao i da malo pricuvamo lovu za dug put ipak je Azurna obala skupa za voznju zbog cena goriva i putarina, a u ovom putovanju bi kroz nju prosli usputno sto nismo zeleli ipak cemo to posebno provozati da u njoj uzivamo. Trajekt na relaciji Civitavekija Barselona je bio mnogo bolji i kompanija Grimaldi lines je za svaku pohvalu, osim kasnjenja ali na to nisu mogli da uticu jer je razlog kasnjenja bio nemirno more zbog koga su morali cak da pristanu na obalu Sardinije dok se vreme nije bar malo umirilo. Na srecu nama je vreme na brodu bilo odlicno, nas trojica u cetvorokrevetnoj kabini jedan krevet za opremu mnogo znaci. Cene na brodu nisu mnogo drugacije nego na kopnu samo je ponuda malo ogranicena ali su burgeri uspeli da nas odrze sitim, pomoglo je sto smo sa obale poneli malo piva i proseka te je vreme na brodu proslo brzo, ipak se putuje 20tak sati sto nije malo. Kako smo pri polasku kasnili tako smo stigli u Barselonu u gluvo doba noci, planirano je bilo da stignemo oko 22h ali smo stigli oko 3h posle ponoci te smo se odmah zaputili ka smestaju kako bi bar malo odspavali da bi uzivali u voznji ka Valensiji tog dana. Dok smo izasli sa trajekta, stigli do smestaja i smestili se vec je bilo skor 4h tako da smo spavali samo 4-5h ali je bilo dovoljno da doruckujemo sa pogledom na Sagrada Familiju da nespavanje ne predstavlja problem Obisli smo malo Gaudijeva dela motorima, provozali se Ramblom, dosli do poznatog setalista uz more Barseloneta i zaputili se preko Taragone prema Valensiji. Tog dana smo vozili uz more, uzivali u prizorima prelepe Spanije i odusevljeno cekali da se priblizimo Andaluziji. Posle setnje po Valensiji i mini obilasku, kako nam je to bilo prvo vece u Spaniji odmah smo za veceru pripremili spanski odrezak i to smo praktikovali u svakom smesaju gde smo imali kuhinju, meso im je svuda vrhunsko.

Zdravo, prolazio sam često pored ovog mesta i na putu ka Topoli iz Kragujevca i konačno sam odlučio da sednem i uživam u pogledu. Hrast i klupice se nalaze u selu Trnava, ipak nisam uspeo da saznam ništa bliže osim da je Hrast drvo zapis pa me zanima zna li neko nesto vise da naučim istoriju mesta gde cu često uživati u miru i pogledu. Fotografija u prilogu.