Samo da napomenem obima koji nisu do sada kupovali pivo [emoji482] kao suvenir, da bi kući poneli, NEMOJTE NIKAKO! Meni su od 7 komada, puna kući stigla samo 3, ostala 4 su propisno natopila sve u repnom koferu. Posle Živjeca, ekipa ponovo u punom sastavu kreće u pravcu Banjske Bistrice, gde smo rezervisali smeštaj. Ova etapa puta bi trebalo da je najbolja, što se i ispostavilo. Puštali smo se obodom visokih tatri ka Ružomberoku po fantastičnim krivinama, dugim otvorenim kroz šumu, zastajući naravno na granici sa Slovačkom za slikanje. Put neumorno nastavljamo sa vožnjom u višim "oktavama" ka Banjskoj Bistrici, uživamo kroz šumu, dok ptice od straha uzleću od rike Akrapović-a na Kawi i Fazeru. Mali zastoj pred sam kraj puta, kamion malo sleteo sa puta, ali brzom reakcijom policije put se rasčišćava i krećemo dalje. Ulazimo u BB, koja deluje poprilično pusto, sipamo gorivo i dolazimo do hotela SAD. E sad, hotel SAD bih najlakše mogao dočarati sa u pozadini se čuje " Hotel California", Nekadašnja, čini mi se, fabrika pretvorena u hotelske sobe, koja sa svojom primamljivom cenom i slikama na Bookingu privlači izgleda svu "kremu" slovačke i turista u prolazu. Recepcija, koja je u stvari i dalje portirnica, kao i depozit zbog demoliranja, automatski odaju utisak da možda naš bubreg ili koštana srž uskoro stižu na tržište. Preuzimamo ključeve i krećemo stepenicama na drugi sprat, i na prvom podestu zatičemo nekog ćelavog unezverenog kako čuči i odmerava nas. Da bi malo razbili horor doživljaj, pada pitanje " dali bi ćelavom pre p...o ili dao da ti izvadi bubreg" Uz lavinu smeha, opuštamo se malo i ulazimo u sobe koje i nisu tako loše, čak naprotiv. Bobzova Nota quatro