Slecem u Maleziju posle 13h leta (2h do Istanbula i 11h do Kuala). 10.20h ujutru, pred sletanje smo dobili jos jedan obilan obrok, tako da nisam gladan, vodu sam izvadio iz ranca, nisam ni zedan, prosao imigracinono za 10sec, i eto me u Maleziji. Put je poceo, jos nisam svestan da sam na drugom kraju sveta doslovno, i ne znam sta me ceka. U torbi su sve karte, papiri, odstampani podaci koji ce mi zatrebati u narednih 30 dana, a tu je i neizostavni android telefon bez kojeg se naravno nista ne moze u danasnje vreme, pogotovo posle crkavanja Panasonic-a (kojeg sam poneo na put u nadi da ce proraditi isto kao sto je i prestao, ali uzalud) Izlazim iz aerodromske zgrade i udar u glavu, temperatura je 37c...osecaj i lep i odvratan. Dolazis iz Srbije gde si naviknut na visemesecnu zimu, i od jednom 37c. Nalazim bus i grabim ka gradu, posto je aerodrom 50km od grada. Ima i voz direktno sa aerodroma do centra grada za 1400din, stize za 22min, ali ipak je za mene bus od 200din koji stize za 70min. Mora da se stedi, putovanje je tek pocelo. Pronalazim bus stanicu, na njoj je pakao, ulazim u klimatizovan bus i nenormalno prija, a bus uz to ima i net, idealno da se javim svojima...ali ovde je vremenska zona +6h, kuci je tek 05h ujutru, ali nema veze, videce poruke kad se probude Razmisljam odma, kako bi mi sad prijao motor, da bacim ove stvari i da vozim, ali nema se, mora se prihvatiti tuzna realnost, bice mozda neki drugi put. Stizem u grad i izlazim iz busa, pakao, u bukvalnom smislu te reci, podne, i sunce przi najjace sto moze cini mi se. Krecem peske ka smestaju, palim navigaciju ali telefon oce da se zapali, uzas..a jos je to LG Negde na putu ka smestaju Dolazim u hostel, koji je placen 5e prenociste, soba sa klimom, tv-om (koji me ne zanima jelte) i odma pod tus. Mokar sam, sve je na meni mokro, u farmerkama sam. Skidam sa sebe farmerke, starije su malo, i pravac kanta, odsluzile su svoje, isto radim i sa debelim duksom koji sam skinuo kad sam sleteo, jer ne pada mi na pamet da vucem tolike stvari narednih 30 dana. Posle tusa pravac stanica i na metro, idem da obidjem Batu Caves, nemam mnogo vremena, ostajem samo jedan dan, to jest sutra vec u 15h letim za Vijetnam. Batu Caves naravno i ja gurman A zatim i ulazak u druge pecine par stotina metara dalje. Zavrsavam putovanje oko 18h i pravac smestaj. Jedem keks iz torbe koji sam poneo, a zatim idem u grad i obilazim ga do ponoci. Vracam se u sobu, i spavanje, sutra se putuje. Kuala Lumpur me je odusevio, ali je sve trajalo na zalost kratko. Jutarnji obilazak grada pred polazak. A zatim pravac aerodrom..

Stizem u Budimpestu u 06.45h, grad je prazan, zima mi je jer sam lagano obucen i teglim torbu koja ima..pa videcu na aerodromu, 30kg je dozvoljeno u avion, a ja ne znam koliko sam natrpao, nisam stedeo sa stvarima, ali opet nikad se ne zna, samo da ne bude preko 30kg, ubicu se Budimpesta ujutru Stizem na aerodrom kruzeci po gradu. Pokusao sam ici pesle od terminala 1 do 2, jer sam izaso iz lokalnog voza na terminalu 1. Posle 20min pesacenja hvatam buse 200e, i odlazim na aerodrom, ode 450huf, ili u dinarima oko 175din, nimalo dobar pocetak. Prolazim formalnisti, predajm ranac, i gledam na vagu, podsetimo da nisam stedeo vec sam jos i ubacio flasu rose u ranac, nek se nadje tamo kad stignem da ne trcim odma traziti vodu. Kad ono 8.8kg hahah..smejem se, pa da, kao da bi ja tako lako vukao 30kg. Ulazim u avion, i u 13h krecem put Istanbula, dobijam obrok u avionu sto me raduje jer generalno uzivam u hrani, i obozavam da jedem, takav sam, gurmanski krojen U Istanbulu presedam u sledeci avion, i odma po poletanju, pa obrok...do duse pre toga su sluzili ratluk, pa pice, a na kraju ukusnu hranu, koje je bilo u izobilju. Obrok na putu za Maleziju. Negde iznad Indijskog okeana

Ok, jesam malo vise izdetaljisao, ali bas zbog toga sto cu sada stavljati slike, pa da ne bude bas da nista nisam napisao u vezi putopisa. Ajde, da pocnemo iz pocetka, to jest kako je sve pocelo. Negde polovinom Februara posle citanja putopisa na Bj sajtu, pojavi mi se zelja da i ja odem negde. Zima napolju, nemam pametnija posla, i pocinjem da istrazujem po google mapama. Setim se nestalog Malezijskog aviona od prosle godine, i reko ajd da vidim gde je tacno taj Kuala Lumpur, pogledam, i vidim daleko ali deluje kao lepo mesto. Budzeto koji imam kod sebe je 1000e i ni evro vise. Put treba da bude dakle sto jeftiniji. U startu sam otpisao tu destinaciju jer je tesko izvesti tako nesto sa tako malo para. Vec kad sam sve video, ajd da bacim pogled kakva je procedura za vize za maleziju. Odem na sajt naseg ministarstva, izaberem malezija, kad gle cuda, pise od Januara 2016, drzavljanima Srbije nisu potrebne vize za Maleziju. Opaaa..osmeh na lice, reko sad da vidim kartu, daleko je to, ne moze biti jeftino, ali cu ipak vidim. Kucam u pretrazivacu Beograd - Kuala i izlazi cena 560e. Hm..i nije strasno moram prizanti, ali za mene previse. Setim se da pogledam i jos iz Budimpeste, jer odatle cesto ima jeftinih letova, kao prosle godine kad sam nasao povratnu do Tel Aviva te posetio Jerusalim za 49e. Kucam Bud- Kuala, cena 360e! Odluka je pala, idem u Maleziju i tacka Sad treba videti sta tamo obici, i nalazim na nekim forumima odredjene informacije koje pomazu. Gledam google maps, odma preko juznog Kineskog mora je Vijetnam, uf..kako bi bilo dobro otici i do njega. Proveravam cene karata, 170e. Puno, viza je 25$... Vijetnam otpada. Zatim se pojavljuje prednost banera, zbog pretrazivanja tih destinacija iskace mi baner AirAsia, jeftini letovi, normalno da ignorisem, ali posle nekog vremena ipak odlucujem da proverim te cene. Odem na sajt, kucam Kuala-Sajgon (Ho Chi Minh) i izlazi cena 22e. Wtf? Kako bre 22e, ovo mora da je neka sprdnja. Istrazujem dalje, ali nije, cene su te, bez skrivenih troskova. Odlucujem da idem i u Vijetnam. Zatim posmatram mapu, gledam da je gore iznad Kambodza, a o njoj sam odavno mastao da posetim cuveni Angkor Wat. Pretrazujem cene i nalazim redovne autobuske linije koje povezuju dve drzave, a cena karte 8$. Viza za Kambodzu 30$, ok, ukljucujem i Kambodzu, no sad kad vec stizem do Siem Reap-a do severa Kambodze, tu mi je blizu i Tajland...cena 10$ do Bangkoka, a viza 35e. Ma nek ide zivot, jos uvek se uklapam u 1000e, idem i do Tajlanda, pa cu kopnenim putem preko Phuket-a i Krabija nazad do Kuala Lumpura pa kuci. Naravno, na mapama sve deluje tako blizu, a od Bangkoka do Kuala imam jos 25-30$ za prevoz, plus je velik put treba negde zanociti, to je vec 50$ racunam. Na put se prijavljuje i jos jedna devojka kad sam joj predlozio gde idem, i odlucuje da krene samnom, ali smo zajedno bili samo u avionu i ponekim mestima, tako da cu putopis pisati u svoje ime, i u onim delovima dok smo zajedno boravili. Ona kaze da joj je zivotna zelja da ode na Bali, ok, opet Air Asia i gledanje letova, na kraju Bangkok Bali 45e. Hm, ovo obecava, da vidimo koliko je od Balija do Kula Lumpura, 35e....reseno da se ide i do Balija. Viza za Indoneziju je 50$, dodatni trosak koji mi se ne svidja, ali u toku pribavljanja viza za Tajland i Vijetnam dolazi do ukidanja viza za Indoneziju, tako da 50$ ostaje u dzepu. Naime, sporazum o ukidanju viza treba da stupi na snagu u toku meseca, tako da ostavljam to i nadam se da ce do datuma polaska na Bali da vec sve bude reseno (sto se pokazalo kao lose na kraju) Odabir dana za put je poceo, karte se kupuju, sve se resava, a za datum polaska se bira 9. April. Povratak je 8. Maja. Uzimam pola godisnjeg u firmi, to jest menjam Jun koji sam vec pisao za April-Maj (dosta praznika i vikenda cini svoje) i sve sam resio za put, zahvaljujci sjajnom sefu koji mi je izasao u susret. Kasniji datumi ne dolaze u obzir jer pocinje kisna sezona u tom delu Indokone. Devojka koja putuje, nalazi na cochsurfingu besplatan smestaj u Vijetnamu, Bangkoku i Kuala Lumpuru u povratku, sto mi daje 10 dana free smestaja, odlicna usteda. (pokazalo se da nije bas sve tako) Sve je resno, i putovanje moze da pocne, ceka se samo dan polaska, a to smo videli na pocetku ovog putopisa. Inace, na dan polaska, Panasonic Lumix crkava, tako da ostajem bez foto aparata, telefon je tu bio kao rezerva, ali je na kraju postao primarno sredstvo za pravljenje fotografija, zato izvinite na losijem kvalitetu fotki. Pa da pocnemo

Kao sto to obicno biva, pakovanje se uvek ostavlja za zadnji dan, ili mozda bolje reci sat? Voz za Budimpestu krece u Subotu u 22.30h iz Indjije to jest mog rodnog grada, ali i grada u kojem eto vec 35god zivim. Pakovanje pocinje u 20h, sto ostavlja malo mesta i vremena za odluku sta poneti, koliko poneti, da li poneti... Lekovi ce sigurno biti tu, mnogi kazu ma sta ce ti, ali sta znam, ako se ogrebem dobro ce doci flasteri, ako se posecem dobro ce doci jod, ako me protera, loperamid ce resiti to, ako me zaboli zub...i tako se mala hrpa lekova pretvorila u malo vecu hrpu, u pola dobre kese, ali briga me, ne tezi sve vise od 300-400grama, valjda toliko mogu da zrtvujem za ne daj Boze, jer poslednje sto mi treba dok sam van Srbije je da trazim lekare ili slicno za nesto sto mogu sanirati sam uz postojece medikamente koje nosim. Dogovor je da drugar preuzme kola na stanici, tako da cu da odem prvo do njega, pa cemo zajedno na stanicu, ja na voz a on nazad da parkira kola kod sebe, ali nikad nije onako kako se palnira, uvek bude drugacije, pa je tako bilo i ovaj put, ili barem ovaj deo puta. U zadnji cas zavrsavam pakovanje, naravno uz pakovanje i jedem dok trcim tamo vamo, jer necu da vucem puno hrane sa sobom, krecem sa osnovnim stvarima tipa sto manje to bolje, ipak nije Budimpesta daleko, jelte..necu za tolio umreti od gladi, a i ima se i izvan Srbije kupiti i naci sta jesti, ne bi zivelo 7 milijardi i vise ljudi van Srbije da nema sta da se jede .Kao po obicaju (zvanom knap obicaj), zavrsavam pakovanje u 22h, a u 22.20h moram krenuti put zeleznicke stanice ako mislim da stignem na voz. Ok, spreman sam, 22.05h, uspeo sam sve u rekordnom roku.. ali, u stomaku opasno pocinje da kuva, deo treme plus deo svega sto sam pojeo u zadnja 2h pakovanja cini svoje, torbe se bacaju, (bilo ih je dve) i trci se put wc-a, uz pomisao, pa zar bas sada u minut do 12 Uf..22.15h, zavrsavam sve napokon, vec zureci grbim sa torbama, kad se setim da se nisam pozdravio sa caletom, gleda covek neku politicku emisiju, i kao svaki penzioner voli Vucica vise neg moj put, pa i ne konstatuje da je vreme polaska, no vredni sin se vraca i pozdravlja sa caletom...mislim, nije daleko Budimpesta, ali red je red Sedam u kola u 22.18h, drugar je vec pisao sto te nema, no ko ce gubi vreme pisuci poruku na tac telefonu, nema se za to vremena, pali se auto i gas, u glavi misao nesto si zaboravio, ali sta..razmisljam i dolazim do semafora, otvaram tobicu i gledam, pasos - tu, pare - tu, telefon - tu, osiguranje...aaaa gde je osiguranje? Sranje, zaboravio sam osiguranje. Imam obicaj da uvek uzimam osiguranje kad negde idem, ne kosta puno a ne razmisljam, mozda bi neki rekli da sam suvise metiljav ili sta, ali nista ne prepustam slucaju...no sta sad, sat pokazuje 22.20h, imam jos vremena, ili nemam..premisljam se, Subota je vece, grad je prazan a Indjija je mala, na semaforu iza mene nigde nikoga, odluka je pala, brzo u rikverc i nazad kuci. Stizem za 2min, nalazim osiguranje pored racunara, grabim na brzinu i istrcavam u kola koja rade na sred puta, i gaaas. Crni dim izlazi iz auspuha starog golfa generacije 2, naravno da trosi naftu, zar ste pomislili drugacije, motor je turbak iz 91 sa interkulerom, poteze dobro za svoje godine, pogotovo sad u 22.25h, jer treba stici na vooooz! Zeleno na semaforu, znaci ima Boga, gazim ga 90kmh - kroz naselje, mislim zar zbog 40kmh vise da rizikujem da mi ode voz, nema sanse, necu da postujem propise ne smanjujem gas, prolecem i drugi semafor na zeleno, definitivno sve krece da ide kako treba, i stizem u 22.30h na stanicu, ostavljam kljuceve u kolima, grabim torbe i dotrcavam na peron, na kome vidim par ljudi, sto je dobro, voz nije otisao, cujem kasni 3-4min, nista strasno, taman sto bi rekli, ma sta taman, odlicno bre. Uzimam telefon da odgovorim drugaru, no on vec stize na stanicu peske, znao je da pojavio se ja kod njega ili ne, da cu na stanici sigurno biti u zakazano vreme, zna koliko mi znaci ovaj put, da malo odem iz svega jer sam ipak na godisnjem odmoru od tog dana, a putovanja obozavam. Pricam mu na brzinu sta se sve izdesavalo, smejemo se, i utom nailazi voz. Pozdravljamo se, kazem mu da mi pazi auto da ne jurca i tako to slicno, dok se ne vratim iz Budimpeste u Nedelju, sto morate priznati i nije neki dugacak period, bar ne ovde na papiru sto bi se reklo, ali u stvarnosti, to ume malo da se oduzi... Ovako pocinje moje putovanje, da, dobro ste procitali vozom. Pitate se zasto pisem, pa zato sto je prosla Nedelja, vratio sam se, i hteo bih da podelim sa vama iskustvo kako sam prosao na putu. Ok, ali to nije odgovor zasto pisem, a ne putujem motorom, kakav je to putopis bez motora..pa, reci cu vam nesto, u nedostatku motocikla covek mora naci druge nacine za prevoz ako voli putovanja, a ako voli putovanja, ona ce biti manje vise isto divna za nekoga imao motor ili ne, ako ih dobro isplanira. Ja mislim da je moj plan, barem gledano po meni ispao sasvim dobro, i da zasluzuje da bude napisan, to jest predstavljen za mnoge koji vole da citaju putopise, i da kroz njih jednim delom dozive iskustvo onoga ko ih je pisao. Ok, slazem se da bi motocikl upotpunio ovaj dozivljaj, ali cekajte, zar sam negde napisao da u ovom putopisu nije bilo motocikla, ili motocikala ili da ih nece biti Naslov teme je takav, da privuce odabrane, heheh..da oni koji putopis ocenjuju po naslovu, procitavsi do Budimpeste...isti preskoce, jer je jos i vozom, a da oni koju su voljni odvojiti deo svog vremena i doci do ovih redova, shvate da ovo nije samo put do Budimpeste vozom, vec jedan dozivljaj koji najmanje ima veze sa Budimpestom, ali slozicete se, od negde se moralo poceti, pa ajde nek to bude Budimpesta. Inspiraciju za moje putovanje je dao ni manje ni vise, niko drugi do Kawazoki, covek gvozdenog kova, za kog se moze slobodno reci da je Ahil medju motociklistima, a to dodatno potvrdjuje i cinjenica da je Ahil imao problematicnu petu, koja mu je bila slaba tacka, dakle kao i Zoki problematicna pluca, svoju slabu tacku, dakle, radi se o dva potpuno ista covek celicne volje i snage, sa po jednom manom, no oprosticemo im, pogotovo ovom drugom, ipak je nas Citajuci Zokijeve visemesecne putopise, do Toija na susi, i novi poduhvat -putevima Che Gevare- dosao sam do zakljucka da je istinita ona izreka, da ko hoce nadje nacin, a ko nece nadje izgovor. Zahvaljujuci Zokiju, i svemu procitanom (a i drugim kolegama sa foruma moram priznati) i sam sam resio da se otisnem malo u istrazivanje evrope, ovaj..rekoh evrope..pardon, male Azije..tamo put Turske znate i obidjem i sam deo nekog drugog sveta i dozivim nesto posebno. Moje putovanje se sastoji ili sad vec sastojalo iz sledeceg, to jest kako sam iz Budimpeste stigao do Istanbula, pa odatle do Kuala Lumpura (Malezija), nastavljajuci dalje put Sajgona (Vijetnam) a zatim i Phnom Penh-a i Siema Reap-a (Kambodza) produzavajuci dalje do Bangkoka (Tajland) i zavrsivsi na Baliju (Indonezija). Ako je neko voljan cuti od pocetka pa do kraja kao se odvijao taj put u trajanju od skromnih 30 dana, neka kaze, ili bolje ako niste za to da kazete, da ne smaram nepotrebno ako neko ne zeli cuti to jest citati Moj prvi putopis, koji ce verujem vec od ovog prvog dela mozda biti glup, jer putopise nikad nisam pisao, a prvi nikako ne moze da bude dobar mozda nece ostaviti neki utisak, ali ako ste voljni da mi oprostite mozda cu se i popraviti vremenom, i postati daleko bolji U svakom slucaju, ostavicu malo vremena pre nego li pocnem, a koliko, pa to zavisi od interesovanja Hvala.

Putopis ostavlja bez daha, pratim od prvog dana i respect za Zokija!!! Stvarno treba ogromna volja i istrajnost da se krene na ovaj put, a poznato je da sreca prati hrabre, sto se i ovog puta pokazalo kao tacno. Reci mi Zoki, koji aparat koristis za slikanje, svaka slika je fenomenalna, kao da je delo profi fotografa sa opremom od par hiljada eura (mada ti vec jesi profi fotograf, ali cisto sumnjam da vuces tako vrednu opremu)

Pozdrav tenerasi, a i ostali, jelte Necu biti mracan kao sto nick kaze, ali cu pokusati da rasvetlim jedno pitanje. Naime, u skorije vreme bi trebalo da se docepam nekih ne bas velikih para, ali taman toliko za neku 660 ili DR650. E sad, tu je ono pitanje, imao sam TA, razocarao me je, imao Thunderace, ne lezi mi sportak, imao DR-a (kupljen od naseg starog forumasa) i nikad se sladje nisam navozao, na Teneru, pa nikad nisam seo, a oduvek mi se svidjala. Naime, posto sam nizi rastom (198cm) patim za vecim (visljim) motorima tako da sa obzirom na gore pomenutu cifru ta dva motora su mi jedina dosla u obzir. Vidim da nema nekih losih osobina, ali ima li skrivenih mana kod tenere, pa da pitam sta je po vama bolje, ako ste vozili i jedno i drugo, posto sa xtz nemam ama bas nikakvog iskustva. Neko spominje karburatore, da li to znaci da ih ima 2? Kakve su cene delova, ako bude potrebe za popravkama, to jest dostupnost itih...Kakva je robusnost, za ST cujem dosta losih stvari u odnosu na AT...po pitanju rama itd.. Eto, to bi bilo to ukratko, pa sad sta bude bude, valjda cu saznati nesto vise mozda sto do sada nisam uspeo da iskopam.

Nista licno, ali zasto na 4-5god? Neka uzme kratkorocni kredit na 6-9 meseci, ako vec ima za ratu od 250e. Kamata za 2000e na 9 meseci ce ga izaci ispod 200e, a ako uzme auto kredit, sa smesnom kamatom, jos jeftinije, oko 100e. E sad, druga je stvar ako radi a nije prijavljen za stalno, ili ima druge sigurne izvore prihoda, a koji nisu dovoljan garant banci da bi odobrila kredit.

Pa i meni K2 deluje vece, za sada sam odlucio da skupljam dodatnu kintu, mada, opet kad gledam cene preko, nisu nista jeftiniji nego ovde, tako da ta cena, na kraju krajeva, mozda i nije tako naduvana. Hm..interesantna potrosnja za suzuki, 929 je povukao na varadera izgleda

Ma ok, nisam mislio na stanje, vec uopsteno, nemam iskustva sa suzukijem osim sa DR650 pa ne znam kakvi su, a to sto kazes za hondu, video sam bas danas da ih ima, i svidja mi se dosta, samo ne znam kako pase na mojih 199cm U svakom slucaju, izgleda da cu jos malo da se strpim, dok ne skupim za hayabusu (gabariti)

Pozdrav drugari, eto mene posle duze pauze, naravno, u nemogucnosti da pristupim svom starom profilu, otvorih novi Inace, nekad sam bio "made_in_japan" a sad, u pokusaju registracije, sve sto ukucam postoji vec, a ja pronadjoh staru bioskopsku kartu Tor - Mracni svet, i eto ideje za nick (nikako ne prilici motoristima). Nisam se predstavljao, u nadi da cu mozda uspeti da povratim stari profil. Ok, da se vratimo na temu, posto nisam imao motor, a ni bio u mogucnosti da kupim isti, nisam ni dolazio na forum (stare rane) ali sam evo, sad igrom slucaja naleteo na neke oglase, te mi je to privuklo paznju. Generalno, nisam u toku sa cenama, i slicno, ali me interesuje vase misljenje u vezi ova 3 oglasa, da li je to ok, ili ne, malo sam se zagrejao za pomenuti model, pa ko veli, da priupitam iskusnije http://www.polovniautomobili.com/oglas4551474/suzuki_gsxr/ http://www.polovniautomobili.com/oglas4610497/suzuki_gsxr1000_k4_top_ponuda/ http://www.polovniautomobili.com/oglas4573018/suzuki_gsxr_1000_k2/ Da li je i jedan od ova ponudjena 3 pametno uzeti, s'obzirom na cenu, koja mi deluje nekako niska? Hvala svima.