Ako pazljivo pogledate trecu fotografiju (sa mesta udesa) uocicete trag kocenja, Bracinog KTM-a, po sredini leve trake, gde se i dogodio sudar. Taj trag nije duzi od 3-4 m!!! Sto mi govori da nije ni bilo njegovog pokusaja da napravi neki manevar izbegavanja vozila, jer za to nije imao VREMENA!! Ja nisam foreznicar, niti srucnjak za uvidjaje, ali ovo meni govori da se vozilo postavilo ispred njega u trenutku kad je bio udaljen svega 5-6m!! Zamislite sebe u situaciji kada vas vozac auta ne vidi na tako maloj razdaljini!! Takva situacija u saobracajnoj terminologiji se zove oduzimanje prednosti, ja bih rekao, oduzimanje zivota! Nisam imao nameru da iznosim bilo kakve svoje stavove, posto ce ova tragedija ,dobiti epilog na sudu, ali me navela Kochina i Nikolina diskusija, sa kojom se slazem. Dolazimo tako do uzroka ovakvih nesreca, a to su neznanje, bahatost, nepaznja i arogancija, odnosno neuvazavanje drugih ucesnika u saobracaju, tj motorciklista. U pravu si Kocha sto driblas klince, sto ih "smaras", bolje ti nego neko drugi. Naucice da Uvazavaju i Primecuju Druge! Imam jos jednu situaciju na ovu temu, bahatosti. Mozda je greska, ali od kako je moj prijatelj Braca nastradao, nisam sedao na motor, do prosle subote. Sednem prvo na skuter, kao lakse mi, a vise gledam u retrovizore nego ispred sebe. Prelazim Brankov most u pravcu centra grada, zutom trakom, nepropisno, ali mislim bezbednije. Subota oko 23h,(subotom nocu Beograd postaje bojno polje) vozim oko 60kmh, pored mene neka corsa, normalno vozi, ali zato nesto nenormalno dolazi velikom brzinom iza nas, vidim nema nameru da uspori, ide na Corsu, naglo usporim i pomerim se maximalno desno, i u tom trenutku, taj auto obilazi corsu sa desne strane sece mi put i bez usporavanja od nekih 150kmh, nastavlja zuto trakom. I tad shvatim da on nije imao nameru da usporava i da je imao, nebi stigao zbog ogromne brzine kojom se kretao. Da nisam naglo usporio , katapultirao bi me u Savu, jer me nije VIDEO!! To je bio BMW, kabriolet, dva momka, verovatno na necemu, drogirani, pijani, vidim po njihovom poskakivanju na sedistima, nastavljaju suludu voznju pravo na dva policajca na kraju mosta, koji pritom, vrse radarsku konrolu!!! Ovi u BMW-u kad su ih videli, pobegnu u prvu ulicu desno sa brankovog mosta, (prema G. Principa) policajcima ispred nosa, na bukvalno 5m ispred policijskog vozila, koje je bilo parkirano ispred autobuske stanice na kraju mosta!! Sta mislite braco i sestre kako su policajci reagovali? Pa Nikako!! Dodjem ja do njih posle par sekundi, posto se sve dogadja pri kraju mosta i stanem. To sto sam im rekao nije za prepricavanje, iz pristojnosti. Pritom oni gledaju u mene i cute!! Svesni su i oni svoje nemoci. A jedan od njih cedi neku zenu koja je vozila verovatno 70kmh , preko mosta, prekoracila brzinu!! Kad je cula sta sam rekao policajcima, ona dodaje "jeste gospodine,takve pustaju, a mene maltretiraju" Mozda nije pravo mesto za ovaj tekst, ali to je moj prilog u trazenju uzroka, saobracajnih nesreca... Nemozemo nikog ko je otisao da vratimo... Ali mozemo mozda neke da sprecimo da odu.. Pre vremena.. Ako citaju..

snimci sa mesta udesa.. nisam postavio sve, isuvise su potresne...

Statistika je uzasna kad su ljudi u pitanju, ali salje jasnu poruku, onima koji je cuju. Na zalost moj veliki prijatelj se poslednji upisao na ovu tuznu listu. Kod marakane. Braca je otisao, ostavio suprugu, divnu cerkicu, stare roditelje, rodjake i prijtelje da se secaju tog sjanog momka, velikog srca. Imali pouke iz ovakvih tragedija? To je bilo klasicno oduzimanje prednosti, rekao bih , oduzimanje zivota! Kao da smo na frontu, netrebaju nama ratovi mozemo i sami... Za nepunih 6 meseci toliko poginulih... Svi znate, kako treba, kako ne, kaciga, oprema, prilagodjena brzina, reakcije drugih vozaca, paznja, oprez, ali Beograd se vikendom, nocu narocito, pretvara u bojno polje, i tu vise nista ne pomaze.... Od tog dana, ja vise nisam seo na motor..

Moj veliki prijatelj, Braca, Zivan Bezanovic, poginuo je tog dana , subota, 20. 06. 2009., oko 18h, na toj raskrsnici u bulevaru oslobodjenja, iznad marakane. Sipao je gorivo na pumpi kod autokomande, video sam kako placa racun, nesilzeci sa motora i neskinuvsi kacigu, krenuo sam na svom ,,banditu,, malo pre njega, posto njega stici bila je umetnost. Krenuli smo prema trosarini, bio sam nekih 500 metara ispred njega, kad sam ga poslednji put video u retrovizoru, i zasao sam u krivinu, neznajuci sta se dogodilo vec u sledecim sekundama. Sledece sto cu napisati su moje pretpostavke, na osnovu onoga sto sam cuo od policije i ocevidaca. Zena, vozac mazde, Milica L. je oduzela pravo prvenstva prolaza motorciklisti, koji je vozio brzom, levom trakom bulevara, i on je udario u prednji levi deo vozila, ,,preleteo,, je vozilo i pao na travnjak izmedju kolovoza. Kaciga je spala sa glave i zaustavila se na desnoj strani kolovoza udaljena bar 50-ak metara, od mesta sudara. Ja sam, za to vreme, sledeci semafor prosao u trenutku kad se upalilo zuto, pomislio kako ce ga semafor usporiti, pa cu ga sacekati na trosarini. I cekao sam, ali ga nisam sacekao... Posle par minuta, kad je postalo sumnjivo, pozovem ga i dobijem odgovor kako nije dostupan, to je vec bio signal da se vratim i okrenem motor prema autokomandi, pomalo kao ljut, sto me pusta da se kuvam ispod kacige, dok on sa nekim, koga je sreo ,razgovara, pomislim. I kad sam se vratio, ono sto sam video, voleo bih da sam sanjao, da se nije desilo, ali desilo se. Hitna je dosla brzo, tada vec nije pokaziivao znake zivota, kako kazu, kada su ga odvezli, u urgentni i pokusali reanimaciju, ali nije vredelo. Stalo je srce tog velikog momka, sportiste, dzudiste, velikog srca, koji je u svojim poznim cetrdestim osvajao medalje na regionalnim takmicenjima u Nemackoj, gde je ziveo, poslednjih desetak godina. Imao je suprugu i Divnu Cerkicu... Sutra 23. 06., je sahrana na bezanijskom groblju. Hteo bih da se zahvalim na pomoci Igoru, momku koga sam tada prvi put video, odvezao me je na urgentni, posto od soka nisam bio u stanju da vozim motor. on je vozio suzuki gsx, mislim...Hvala i Vladi, momku kji vozi KTM-a, on je pokupio Bracine stvari, posle uvidjaja i doneo mi na urgentni. odvezao je i moj motor. ni njega do tada nisam znao, hvala momcima, pokazali su bajkersku solidarnost. Vlada je i snimio mesto nesrece, postavicu ih na ovaj sajt posle sahrane. Braca je bio Covek, kakvog je bila cast imati za prijatelja, cestit, moralan, neustrasiv, plemenit...Izgleda da ipak najbolji odlaze, nadam se da ce mu na nebeskim autoputevima biti bolje, nego na ovim zemaljskim.. Zamolio bih sve koji su u prilici da nesto saznaju o sledecem: u ternutku udesa i uvidjaja, nestala su Bracina licna dokumenta i mobilni telefon, ukoliko neko nesto sazna neka javi urednicima sajta, njima je poznat moj broj i e-mail adresa.

vlada milanovic beograd 063243265