Cetvrtak 2.Jun 2016 Iz Janjine putem E92 preko Metsova i Panagie spustamo se do Kalabake – Meteori Dan suncan. Fotkanje na vidikovcu iznad jezera. Pa ova panorama kad se krene prema Metsovu Jeti?

Opanci na mom motoru su Michelin pilot road 4 nazad I 3 napred I voznja po kisi mi ne umanjuje zadovolstvo. Odlicne za kisu. Ali zbog ostalih kao I zbog veoma klizavog asvalta preventivno smo se kretali oprezno = sporije. Nesto malo I o Garmin GPS. Nisam najzadovoljniji sa istim. sto se tice puteva veoma je dobar, sto se tice ulica vidi ih ali ne prepoznaje po imenu. Google maps je mnogo precizniji. Trazeci smestaj u Janjini Garmin nas je odveo u 3 lepe. Srecom mladi covek koji je po kisi setao svog ljubimca uputio nas je kako pravilno da ispisemo adresu koju trazimo. Sa mrakom pronalazimo smestaj u Perami koja je iznad severnog dela jezera kod Janjine. Prestaje I kisa da pada. Smestaj odlican ali ne I jeftin. 35 eura za dva nocenja po krevetu. Perama je inace neka pecina a koja nam je bila na 50 m od smestaja I nismo je obisli. Lenstine. Janjina ima 25 univerziteta, pa u gradu izgleda kao da je pukao akvarium. Dalji komentari su suvisni

https://www.facebook.com/nebojsa.todosijevic.7/videos/vb.1516999581/10209897734869478/?type=3&theater Navlaci kisna odela. SAipanje goriva I krecemo za Janjinu (Grcka) SH 99. Jos za vreme rucka dogovaramo se da sipamo gorivo u na pumpi na ulazu/izlazu u grad pod nazivom PIT STOP. Krecem o u formaciji Ja, Bobi, Sasa I Zlatmen. Ja skrecem na pumpu pre one sto je dogovorena. Iako je razdaljina jedne od druge dvadesetak metara. Prate me Bobi i Sasa. Posto ima I drugih turista na motorima, Zlatmen produzava do dogovorene pumpe, nevidevsi da smo mi skrenuli na prethodnu. Zavrsavamo tankiranje skapiramo da nema Zlatmena. Bacamo se u potragu. Pitaj pumpadjiju, zidara, putara, ovcara pa i cigane i policiju. Komunikacija uglavnom rukama – nogama uz glasovno gestikuliranja. Otprilike ovako: Podignem ruke kao da vozim veliki coper i kazem: “Motor, motor,……Brommm,bromm, bromm” I sve jedan nam pokazuje smer kretanja takvog motora. Ne muvaju se bas crni herly non stop pa da mogu da se zeznu. I tako po kisi pratimo tragove harly – busa, stajemo da pitamo neke ”GS-sesovce” (Poljaci ili Chesi) koji dolaze iz suprotnog pravca da li su videlij da je proso neki harly. Kazu oni idu iz Grcke I nisu videli ni jedan. Au, sta sad. Nista teraj dalje. Mozda se sretnemo na granici. Imamo I telephone ali na svaki poziv javlja se neka masina na albanskom. Ima covek adresu pa nek je nadje. Naidjemo na dvojcu biciklista iz Amerike i jedan nam kaze da je on zna sta je harly zvuk i da je prosao. Spustamo se sa planine kad iza jedne krivine prema meni ide harly I tera ga Zlatmen. Opet pitam se nije valjda krenuo nazad da nas trazi. Nije. Ispala mu osovinica prednje poluge za kocnicu i nemoze da koci. E tu je nastavak za mali set gedora i malo selotep trake i pravac Kakavia prelaz iz Albanije u Grcku. Inace iz Sarandea za Kakavia se moze i putem SH99 I SH78. Opsti utisak o Albancima je da su u najmanju ruku ljubazni I nemogu da kaze da nisu iznenadjeni sto vide Srbe kao posetioce Albanije. A ako nam negde I nisu preracunali evere u leke, nisu krivi oni nego mi. Niko ti ne brani da razmenis evre I placas lekama (lokalnim novcem) Putevi na zavidnom nivou u odnasu na puteve u Srbiji. Trasa koju obavezno treba voziti je Vlore – Sarande. Hrana jeftina a dobra, Smestaj jeftin a dobar. Izgleda kao da kisa nece da prestane.

Opet oprez, ja licno sam se u jednoj krivini jedva izvukao od kontakta sa autobusom koji je dobro iseko krivinu. I umalo da me skupo kosta parkiranje motora na nizbrdici radi fotkanja. Sebin kras bar je odradio posao. Dam po gasu kako bi isprednjacio i fotkao ostale sa planinom u poledjini. Zaustavim motor, izbacim copu, sidjem sa motora I okrenem se da fotkam. Osetim da me nesto pritiska po levoj nozi okrenem se I vidim kako se motor svalio na moju nogu. Sklopila se copa. Neoprezno parkiranje. Nema ostecenja na motoru ali kad se ohladila noga je dobrano bolela. U Nacionalnom parku koji je kompletno pokriven sumom restoran do restorana kao na Ibarskoj i svugde se pripremaju jagnjici. A ima i posetioca. Na samom vrhu planine I prevoja postoji vidikovac. Nekad je bila osmatracnica. Fantastican pogled. U podnozju je uvala sa “balaklavom” garaza za podmornice u steni. Bas kao potkapa koju mi nosimo. Usput se nizu pescane plaze u mestima Derma, Gjiphe, livadhi. Kasno smo se setili da sidjemo do jedne i smocimo noge. Inace predivan dan. Voznja fenomenalna. Istrosila nas. Ulazimo u Sarande. Mlatimo se malo po ulicama trazeci restoran. U samom centru kretanje je kruzno. Sa gornje strane ides do kraja pa se ulicom nize vracas ulicom uz obalu. Stanovnistvo od Flore do Sarandea i dalje na jug je hriscanske vereispovesti pa se u restoranima nudi I svinjetina. Nikakav problem da se plati evrima. Samo sto smo zavrsili rucak namunjilo se I krece da sipi kisa. Nista jako ali sipi.

To sa gorivom moze da bude I nesto drugo. Ako je gorivo sipao radnik na pumpi desava se da gurne cev pistolja do kraja I da ti nesipa pun rezervoar. To su mi uradili dva puta u Albaniji. Nakon prvog takvog tankanja iznenadio sam se koliko sam drugi put natankovao. Nakon drugog takvog tankovanja gurnuo je pistol I nalio samo 5 litara (nakon 200km) neverovatno. Pogledam u rezevoar I vidim da nije napunjen.

Sreda 1.Jun 2016. Krecemo iz hotela niz erodiranu ulicu i primetim da veoma tesko pomeram upravljac. Prednja guma meka. Ne previse. Imam kompresor ali sam ga zbombao u torbu i mrsko mi ga je vaditi. Razlog na svake dve benziske pumpe ide jedan vulkanizer. Prethodni dan dok smo trazili prolaz ulicama Vlore do hotela, pazeci na pesake i ostale nabo sam ne rupu, vec krater. Sigurno da je to uticalo na izduvavanje. Naduvali gumu i nije vise bilo problema. Nas vozac harly-busa bio je veoma skeptican na moj plan da se vozi za Sarande obalom putem SH8 preko nacionalnog parka Liogara i planine Cika. Nezna se koji je deo lepsi. Taj deo puta ce ostati u dobrom secanju. Uzivanje u voznji po krivinama. Balaklava za podmornice Iza jedne krivine spazili smo "bunker" iz koga nas je posmatrao "on" Pada strategija

Ko je pitao za zenske? Jao, ako Viki vidi ovo!!!

Put SH4 je ustvari autoput, totalno nov. Izmedju Draca I Fierija nema sta da se vidi posbno. Mocvarni teren, dobro opisan u svim spisima provlacenja Srpske vojske za vreme Prvog Svetskog rata. Kilometri I kilometric mocvarnog terena. Iz Fierija putem SH8 stizemo u Vlore. Veci turisticki grad na obali. Vlore je u totalnoj rekonstrukciji I izgradnji. Ulice, zgrede / hoteli, priobalje, plaze (pescane). Puno se radi. Smestaj je u malom hotelu Nika, gde je i vlasnik a i kuvar Beni (Albanac) sa svojom suprugom koja je Sirijka(studirala u Sofiji zna malo i Srbsko/Bugarskog). Veoma ljubazni ljudi.Sobe i usluga odlicni. Cena po krevetu do 12 eur sa doruckom. Prilaz hotelu, deo ulice u duzini od 30m je totalno off, erodiran potokom vode koja se sliva u more. Harli kamion se dobro izborio. Nedostatak vremena i umor sprecili su nas da bolje upoznamo grad Vlore sto moze da bude razlog da se ponovo vratim.

Nastavljamo dalje. Sasa osvaja tvrdjavu Bobi predlaze da sledeca stanica I kafica bude u Tirani. Ulazak u Tiranu je prava nocna mora. Nepostoji kruzni put oko Tirane pa se transport obavlja kroz centar grada. Do centra je veoma jednostavno i veoma tesko doci. Putem SH1 ulazi se u Tiranu iz pravca Skadra. Bulevar je sirok ima dosta kruznih tokova ali i semafora. Prakticno samo pravo i na trgu Skender bega si. Samo sto to moze da treje i citav sat. Mravinjak. Pametnije je proanalizirati ulice grada I pokusati sporednim ulicama do centra. Sam trg je totalno preuredjen u odnosu na fotke koje sam video iz nekih ranijih putopisa. Kroz ceo bulevar i sa jedne i druge strane postoji ograda i veoma visok trotoar. Nema gde da se parkiras. Celom duzinom u hladovini drveca kafei I restorani. U veoma modernom stilu kao i ljudi na ulici. Vecina ulica je jednosmerna iako je siroka po nekoliko traka. Uletevsi u saobracajni kolaps shvatim da su velike sanse da nabijem temperaturu u hladnjaku do maksimuma. Krecem u dobro uvezbano provlacenje (trenirano na Beogradskim ulicama). Imam utisak da su Albanci u malom soku. Neveruju da sam se usudio da se provlacim. Ipak pojedinci mi prave mesto. Ostali se ponasaju kao i Beogrdski vozaci. Ljubomorno. U tom provlacenju sam totalno zaboravio da svi prate mene i moj garmin gps. A ja zbrisao ko zmija kroz kamenje. Totalno sam zaboravio da Zlatmen sa Harlijem nema sanse da se provuce izmedju. Jbg. Inace pred sam put sam dobio informaciju da ako je neko sa koferima ili ima sirok motor, nema sanse da se provuce kroz Tiranu. Morace u kolonu sa kamionetima. Ja sam na kruznom skveru pored biste Skender bega a ostali zakopani u guzvi i bez navigacije promasuju ulicu i nema vise nazad. Ili vozi sve u krug. Krece popizditis. Nema fotkanja. Bobi je siguran u nameri da Tiranu treba istraziti barem 3-4 dana. Utroseno je puno vremena a i ima jos dosta da se vozi. U sedla i pravac Drac.Put SH2. Jednako dobrog kvaliteta kao i SH1. Za pola sata smo u Dracu vozimo do obale lucke kapetanije, biramo neki kafic za odmor. Veoma brzo dobijamo informaciju da lepsi deo grada stotinka metara dalje. I bas je tako.Lepo uredjena ulica, park, palme itd. Jedemo kebab, ajran, sladoled I kolace po veoma niskoj ceni. Ljudi veoma ljubazni. Ovaj deo je pretezno muslimanskog sastava. Uglavnom se vide minareti dzamija. Kako se krecemo prema jugu sve je manje dzamija a sve vise do samo pravoslavnih crkava. Put iz Draca SH4 nas void pored obale kroz bulevar koji je totalno orjentisan turistima sa Kosova. Radnje su prepune raznih obelezja Albanske zastave, kece itd. Rekonstrukcije ulica I izgradnja novih hotela / zgrada u ogromnom broju.

Gde sam ono stao? Evo prvo jedne da se vidi da smo stvarno pesacili do Ostroga.

neki na dvokrilcima, neki na jednokrilcima, a neki bogami I helikopterom

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/114203-partizanska-eskadrila/

Putopis radjen sa moje strane u "Putopisi" pod naslovom "Partizanska Eskadrila"

Sad cu malo I da se duvam. Albanske devojcice(neka eskurzija) samo su se fotkale sa mojim motorom. Zuto-srebrn na radost.

Zajednicke fotke ocekujem da zakace Sasa I Bobi

Utorak 31.Maj 2016 Prolazimo kroz Tuzi i umesto da idemo desnim novim putem (kojim sam ja posao a Garmin me navodio) krecemo levim putem koji je vecina iz eskadrile izabrala a isti se izgleda ne koristi vec prilicno dugo vremena. Osim krava i ovaca niko drugi se ne krece ovim putem. Znaci u Tuzima desni krak „Y“ osim ako preferirate OFF. Novi put je extra.E762 / SH1 Na prelazu Bozaj ulazimo u Albaniju. Verovatno od uzbudjenja zaboravili smo da ovekovecimo prelazak na Albansku stranu fotkanjem. Albanski policajac i carinik veoma ljubazni. Bez imalo zadrzavanja prolazimo granicnu administraciju. Prvo cime sam impresioniran je kvalitet puta. Asfalt odlican, put sirok. Znakovi obavestenja veliki i veoma cesti. Samo ako si pijan ili slep mozes da se zeznes. Ogranicenje 50 ili 80. Ima policije. Nas nisu zaustavljali ali ni mi nismo preterivali. Gorivo 150-160 leka (1eur = 137 leka) znaci kao kod nas. Pumpadzije veoma ljubazne. Nije problem da se plati evrima. Imam utisak da na svakih deset kuca ide jedna pumpa. Ko ostane bez goriva u Albaniji nije svoj. Na sve strane nove kuce i poslovni objekti u veoma prijatnim bojama. Nema sivila, obojeno veselo. Prolazimo kroz grad Skadar do tvrdjave iznad grada. Grad veoma ziv. Na ulici ludnica od saobracaja. Kretanje u svim pravcima i smerovima i na svakojakim prevoznim sretstvima. Haos. Oprez. Ulica kroz grad je podeljena betonskim zidom od oko metar visine ali nemoj da je iznenadjenje da na tvojoj strani ide neko tebi u susret. Sasa je zeleo da obidje tvrdjavu Rozafa (Turci je izgradili) ulaz 3 evropska. Savet za one koji nece u obilazak tvrdjave, ostanite dole u ladovini. Mi nismo pa smo se u ful opremi gusterisali na zidinama pod suncem barem pola sata.

Ponedeljak 30.Maj 2016, voznja preko Savnika do Vucja sve krivina na krivinu kratke i ostre. Clanovi eskadrile su se odma izjasnili da polaze na ovaj put samo pod uslovima da se ne forsira „jurnjava“. Napravio sam kompromis treba mi drustvo i nisam bezao. Trudio sam se da vozim u grupi iako sam uvek vozio ispred krivinu - dve. Od Vucja prema Niksicu nizbrdo uzivancija. Ipak oprez. Poznato je da su djetici sve jedan dokazani vozaci formule 1. Secenje krivine, prelazenje u suprotnu traku radi obilazenja i ako te vidi ispred sebe, pa to je deo folklora. Prvi cilj je poseta manastiru Ostrog. I pored mogucnosti da se motorima popnemo do pred sam manastir odlucujemo da se ispenjemo pjehe i to starim kamenim putem. Bobi nije raspolozen sa alpinizam I ostaje da nam cuva stvari I motore. Normalno za nadoknadu. Mislim on veruje u Boga. Naravno morali smo da se preobucemo I prezujemo. Smestaj imamo u pansionu Kubura u predgradju Podgorice (13 e po krevetu) Imamo I dupli video nadzor. Dve snajper babe koje kontrolisu celu ulicu. Rucak u Virpazaru, jegulja na zaru, perfeto. Otkrivamo da Sasa ima veoma kratku listu jela koja jede. Dobro se upoznajte sa podnebljem i kulturom mesta koje posecujete kako nebi bili neprijatno iznanadjeni u potrazi za hranom koju zelite da jedete. Moja deviza je da od probiraca nema j… Pogled sa vidikovca iznad Virpazara Nakon rucka pored jezera vozimo se prema Podgorici ali preko Komarnog I Rijeke Crnojevica do Cetinjske magistrale. Put izuzetno uzak I na pojedinim mestima prilicno ostecen. Rastinje pored puta osvaja prostor. Vozilo tek po neko. Vidikovac iznad Virpazara pruza predivan pogled na Skadarsko jezero i grad Skadar koji cemo sutra da posetimo. Vece provodimo u pesackoj zoni Podgorice. Ima tu sta da se vidi.

Ide tekst

Nedelja 29. Maj 2016 je dan kada je odluceno da pocne putovanje. Zlatmen i ja se srecemo u Cacku I nakon kafice sa njegovim prijateljima nastavljamo do na Mackata gde se nas cekaju Sasa I Bobi. Posto je rano ne rucamo kod Baje vec peglamo krivine preko Zlatibora I Nove varosi do Prijepolja. Sasa je odusevljen voznjom preko Zlatibora. Prvi put u Zlatiborskom kraju. U Prijepolju pravimo prvu pauzu u restoranu pored puta cim se predje preko mosta. Ne secam se imena ali se secam daje corba bila preslana (vise puta podgrevana) kao I da Sasa nije mogao da pojede “djon” od vesalice. Zlatmen I Bobi se nisu zalili. Mali oprez pod na pumpi u Prijepolju (LukOil) prilicno klizav. Copa na Bobijevoj Hondi-ci proklizava sklapa se I padanje u mestu neminovno. Dobro je nema stete. Na prelazu Jabuka-Rance nema zadrzavanja. Sasa nam kaze da nema zeleni karton!!! To ce se pokazati kao veoma skup nedostatak po ulasku u Makedoniju iz Grcke. Za CG, Albaniju i Grcku nije potreban zeleni karton ali zato za Makedonce I Bosance pod obavezno. Naravno prva veca impresija prirode I arhitekture je Djurdjevica Tara sa cuvenim mostom. Osmatranje kanjona sa sredine mosta. Pojedincima je kasnije bilo krivo sto se nisu spustili zicom. Ja sam probao pre par godina, video da mogu i to je to. Mislim da je oko 15 eur spust. Stanje puteva u Srbiji necu da komentarisem mada mislim da bi trebalo nesto da nauciti i primeniti od komsija. U kanjonu Tare asvalt je nanovo odradjen i gume lepo prijanjaju. Licno ja sa poverenjem ulazim u krivine. Dan suncan, topao bez kise. Jak I hladan vetar na Durmitoru nam daje do znanja gde smo. Nocenje je u etno selu Nevidio. Docekuje nas Bobijeva poznanica Tanja. Smestaj solidan ima I dorucak. 18e po krevetu. Vecera, ko je sta poneo od kuce. Sasa strajkuje. Nasa mala eskadrila je prvi put na okupu I uopste se ne poznajemo. A posto moramo da spavamo u istom objektu nije lose ko nocu reze drva. U ovom slucaju to je Bobi kao i moja malenkost. U narednim nocenjima nas dvojca smo cimeri pa ko koga nadjaca. Ja njega nisam cuo a on kaze da nije ni on mene.

Inicijator putovanja je Sasa (Zajecarac_Yamaha XTX). Ja sam pripremio logistiku (rute kojima bi se vozilo, rezervisao smestaj za motore i vozace. U tome mi je pomogao treci clan posade Bobi Krofna (Jagodina_Honda CB500). A sve to je lepo ispilotirao Zlatman (Banovo brdo) na svom helikopteru HD (iako je vise licio na kakvu gradevinsku masinu savladavajuci serpentine).

Moj pradeda Obrad imao jednu zutu kobilu. Imao je i 22 godine kade je mobilisan zajedno sa svojom zutom kobilom. Kao konjovodac i pomocnik istom tom kobilom je presao Albaniju preko Prokletija do Draca pa kroz mocvaru na jug do Valone i Srande. Odatle u Grcku pa nazad kuci preko Kajmakcalana sa sve zutom kobilom. Kad sam pre par meseci rekao svojima sta mi je namera da kamilkom (Yamaha TDM) krenem slicnim putem kao i pradeda Obren, u najmanju ruku su mislili da sam povredio glavu. Bilo je tu svakojakih komentara. Najpozitivnije komentare sam bas dobio od onih koji su vec ranije vozili preko Albanije. I ovom prilikom bi se zahvalio istima. Takodje bi se zahvalio svima koji su bilo sta napisali o svojim iskustvima na putukroz Albaniju. Svi su oni upravo zato uticali da i ja sam posetim ovu do nedavno zatvorenu i prilicno nepoznatu nam zamlju kao i njene zitelje. Upravo zato bi napisao nesto o utiscima sa ovog putovanja. Takodje moram da kazem da osim finansija potrebno je imati ispravan motor. Nemora da bude GS, iako je 95% motora koje sam susreo na putovanju bas taj. Nasa mala eskadrila je sve samo ne GS. Inace su dnevne ture planirane prema konfiguraciji puta i interesantnim ciljevima na putu. Oko 6 – 7 sati voznje sa prosecnom putnom brzinom oko 50 predjenih kilometara na sat voznje. Vozi, stani, fotkaj, cigara, kafa, sladoled, gorivo, nuzda itd. Inace ja slabo fotkam a I nisam neki pisac pa bi zamolio svoje saputnike da slobodno dodaju koju rec ili fotku. Ovo nam je plan

Putopis je skoro gotov I ako uspem okacicu ga nocas.

Neizbezni bunker

Kakvi su tvoji utisci? Albanski policajaci veoma ljubazni. Prvo cime sam impresioniran je kvalitet puta. Asfalt odlican, pruza poverenje da se uziva u voznji . Znakovi obavestenja veliki i veoma cesti. Samo ako si pijan ili slep mozes da se zeznes. Ogranicenje 50 ili 80. Ima policije. Nas nisu zaustavljali ali ni mi nismo preterivali. Gorivo 150-160 leka (1eur = 137 leka) znaci kao kod nas. Hrana nije skupa, kao ni hotelski smestaj. Pumpadzije veoma ljubazne. Nije problem da se plati evrima. Imam utisak da na svakih deset kuca ide jedna pumpa. Ko ostane bez goriva u Albaniji nije svoj. Na sve strane nove kuce i poslovni objekti u veoma prijatnim bojama. Cela zemlja se gradi. Cini mi se ponajvise Drac I Vlore. Ja sam licno uzivao u voznji na putu SH8 Vlore - Sarande. Ulazak u Tiranu je pravi haos. Samo dva dana, malo je. vraticu se barem jos jednom jos jednom. Opsti utisak prijatno iznenadjen. Spremam I ja nesto kao putopis, samo da skupim fotke od svih