BigRider
-
Broj tema i poruka
1943 -
Pridružio se
-
Posetio poslednji put
Tip Sadržaja
Profili
Forumi
Galerija slika
Kalendar
Articles
Odgovori koje je postavio član: BigRider
-
-
Скоро три месеца прође од како се вратисмо са овог нашег незаборавног путовања. Тек сад нађох времена,воље и инспирације да седнем и дочарам Вам из свог угла ово ходочашће пуно разних емоција... Како је раније било,увек чим дођем са неког путовања,одмах напишем путопис док сам пун утисака. Овог пута то није био случај,јер сам одмах следеће јутро сео у кола са породицом и наставио на море.
Дуго планирано путовање је било договорено да почне тог предивног јутра 11.Јуна 2015.год кад смо око 06.30 моја браћа из НС и ја кренули пут Ваљева да се састанемо са осталом братијом нашег мото клуба Братство.Њих четворица из БГ треба да стигну на зборно место у кафану Код Бора у месту Седлари надомак Ваљева. Вожња до одредишта беше лагана и опуштена,јер смо се и ми као и дан који се рађао,лагано будили возећи све живље и жустрије...
Иначе да напоменем,план овог путовања је да за четири дана обиђемо доста ствари. Андрић град,Корићку јаму,Требиње(Грачаницу),Херцег Нови,Дурмитор,Жабљак,Мојковац,Подгорицу,Манастир Острог,Копаоник,али као и све у животу када имаш план,ништа не иде скроз по плану...него те води Бог куда треба,само треба пратити пут и препознати знаке!
Део МК Братство спреман да крене из НС...Burdjan,AleksandarNS и моја маленкост BigRider
Код Бора
http://www.dodaj.rs/f/2Q/8L/31BTt7TH/1/cekanje-va.jpg[/img
После састанка и кафице настављамо преко Дебелог брда где смо морали стати и направити пар лепих фотографија ...
учесници ове вожње ... већи део братства МК Братство: Aca brzotrz,bobrra,burdjan,AleksandarNS,Немања,Румба и ја
Следећа права пауза је била Бајина Башта...затим настављамо у РС,тачније у Вишеград(Андрић Град) Све у свему пут од Ваљева до Вишеграда је био узбудљив,штета што сам асфалт није мало у бољем стању да може човек да ужива у сваком километру.
Што би рекла једна наша другарица Гоца...баје у Башти
А овде мало да Вам дочарам Андрић Град ко није био ...
Пут настављамо према Србињу преко Горажда ...тамо смо се мало опустили,ручали и кренули даље пут Требиња...Преко Чемерног смо добрано покисли,али то нас није спречило да уживамо у овој вожњи,јер је киша само појачала мирисе природе у ово доба године и учинила да све остави много јачи утисак.Успут АлександарНС нас напушта у Гацку јер ће спавати код своје баке(сутра рано нам се придружује даље у Требињу) а ми настављамо на Корићку јаму да се поклонимо жртвама које заклаше усташе и бацише у јаму ... ово беше једно од за мене веома важних места на овом путовању. Волео бих да нема оваквих стратишта нашег народа,али нажалост има их и превише. Наша је дужност да се ти ужаси не забораве,толико им дугујемо бар!
Даље возимо према Билећи и ту на не баш велико одобравање моје екипе свраћам на 5 минута у родну кућу моје таште да се јавим њеном брату, Ред је... нисмо се пуно задржавали само по коју реченицу разменили онако с ногу и гассс даље у Требиње. У Требиње стижемо Бога ми касно скоро беше 20 ч. Решисмо да док је дан обиђемо Херцеговачку Грачаницу. Тамо срећемо једног младића који се нуди да нам исприча све ов Грачаници и њеном настанку,Јовану Дучићу,Василију Острошком...веома занимљива прича. Пре тога наилазимо на туристе из Русије који су се нешто одушевили са нама и инсистирали да се сликамо(ако неко од браће има те слике нека стави,ја их немам)После тога налазимо брзо смештај и онако прљави и уморни брзо под туш. После тога мало у шетњу по Требињу,беше све пуно мотора јер смо дошли вече уочи Моторијаде...
Грачаница у Требињу
Гроб Јована Дучића у самој цркви
Поглед на Требиње
Увече у граду у чувеним Платанима екипа се опушта уз Нектар пиво
После пар пива и мало опуштања,јер беше ово напоран дан ваља мало и одморити ...са гомилом слика у глави онако претрпан разним емоцијама,веома уморан,са пар пива у себи,лагано сам утонуо у сан.
Јутро беше свеже,а сунчано ...док сам ишао да нађем Александра НС,ухватим овај кадар, па реко да га овековечим ...наставак другог дана овог нашег путовања следи сутра...
-
14
-
-
Koliko realno prelaze ovi skuteri? jel to velika kilometraza ili neka realna i jos moze da se vozi toliko?
Ово је Piaggio Master агрегат познат по томе да може доста да пређе,тачније јако ретко се десило уопште да цркне сам агрегат. Има овде људи на форуму који су прешли скоро 100000км са овим агрегатом и и даље се возе без проблема.
-
kakav je sa potrosnjom grad i otvoren put? trosi li i koliko ulja
Уколико се вози на отвореном до 100 кмх троши од 3,8 до 4 л на 100км, по граду од 5 до 6 л на 100км. Што се уља тиче кад се сипа ново уље првих 4000км не троши ништа следећих 1000 км потроши око 3 дл. Сервисни интервал је на 5000км.
-
После скоро 3 и по године и преко 40000км дивног дружења са овим максискутером,дошло време да се опростим од њега. Разлог продаје је највише жеља да пробам мењач и мало већу кубикажу.
Атлантик у мом власништву 3 и по године.У солидном стању за своје године,углавном вожен на отвореном,на сату има скоро 66000км пређених. Од неке да кажем додатне опреме има биксенон пројектор,дневна ЛЕД светла,спортски издув АДА(Роберт),Капа кофер 48л. Каиш и ролнице замењени пре 5000км(значи још 10000км не мора да се мења ништа),задња гума такође пре 5000км замењена. Од улагања само предња гума која је за замену дефинитивно. Регистрован до Маја 2016. Веома рентабилан скутер за вожњу,преудобан. Нпр. обе гуме за њега 100е,каиш и ролнице заједно 100е,рег. 100е,замена уља и филтера 25е. Од мана које има све је отклоњено и решено,а то су реглер(Јошка),термостат,цурење водене пумпе. Цена је 1500евра. Што се замене тиче,долазе у обзир Honda CB 750 Sevenfifty,Suzuki Bandit до вредности мог мотора.
065 33 17 309
-
Такође смо јуче око 17ч. пољубили празан сач... да не би горе поменутог Бермета и њихових ребараца,остадосмо гладни! Е па следеће године могу слободно да не организују ништа,јер им нико неће доћи!
-
1
-
-
Браво за вожњу,са смислом,исту сам планирао ове сезоне,ал ми се не даде!
-
1
-
-
Ја мислим да у овлашћеном сервису када га ставе на дијагностику то решавају за пар минута...
-
Аааааа зевајући сам гледао слике браво!!!
-
За 1500€ већ можеш да нађеш солидну 500тку,нпр. Atlantic500,Beverly 500,Piaggio X9 500...и миран си. Трошкови регистрације,одржавања и потрошње у односу на 250 кубика су 20% већи,али је разлика у томе шта ти 500 кубика пружа,неупоредива!!!
-
Даће Бог,брате Румба да поновимо ову туру,остаде много тога недореченог и не обиђосмо још неке битне ствари!!!
-
За девет година око 75000 км,али у последње три 39000 км од тих 75000км... не кажем да немам искуства,али да сам далеко од некога ко је тотално сигуран јесам...Такође је моје мишљење да када си најсигурнји у себе,,тада си у највећој опасности. Зато увек имам дозу страха ,пре свега од самог себе. Везано за ту несрећу,и сам сам са мојом браћом прошле године присуствовао немилом догађају где човек испусти душу на наше очи...врло често то препричавам и сетим се те језиве сцене. Да ли сам икад помислио да због тога што сам видео престанем да возим? Наравно да не! Само сам још опрезнији... а што се тиче срљања и дивљања темпом који није твоја зона комфора,то ми је равно самоубиству и убиству јер си имао сувозача!!! Само памет у главу,преиспитај своје жеље и могућности и полако!
-
1
-
-
Мотор за сваку препоруку... као нов!
-
Брате Миладине,мало је рећи колико је овај путопис добар,јер си нам изврнуо душу своју на поставу својим начином писања.Импресије твоје,разна осећања,питања,прича самим собом,све си нам то пренео са својим стилом писања и хвала ти на томе.Ми који смо били тамо,знамо о чему говориш,тако да си нам освежио наша сећања. Такође црно беле фотографије су нам само за сећање,јер ми памтимо те боје,мирисе,жегу сунца,благи поветарац...
-
1
-
-
Поздрав и од брата за брата!!! Видимо.се ових дана!
-
Vicma одлична ,ево дерем већ другу гарнитуру прва издржала скоро 20000км
-
Леп путопис,темељан са информацијама,свака част на труду да нам све дочараш,а посебно на лепој вожњи!
-
Пре неколико година када сам почео да возим дуже вожње мотором,окачио сам заставу наше земље и рекао себи да не идем тамо где не могу безбедно са том заставом да прођем и тога се држим...па у те државе ни не идем. Као неко ко је протеран са тих простора имам јако ружне успомене,мада не мрзим никога,само не желим имати никаква посла са њима. Ћевапа има и у Бањалуци и у Лесковцу,кога брига за сарајевске... сви ми гајимо неку бол са свих страна које су зараћене и управо зато не треба се мешати,а ни мрзети,само сваком своје! Окружити себе људима који имају исти поглед на свет и живети у својој зони комфора!
-
3
-
-
Logican sled dogadjaja. Ne kapiram zasto glumimo nesto sto ne ide. Ljubav smo probali, zavrsilo su u moru krvi! Zato, ali stvarno zasto neko ima zelju da se upusta u takve gluposti!
Pogotovo mi nije jasno zasto se trpamo gde nam nije mesto. Nisam za bilo koje nasilje i da se sada tu nesto vraca. Ali brate ides tamo gde si dobrodosao! Nemoj da se lazemo, ne ides kod nekoga sa kim si do pre koju godinu ratovao!
A inace smatram da se sra..a desavaju svuda. Debila ima svuda! Ali ovo je bonus!
Подржавам сваку реч...
-
Ништа... после толиких година крстарења Европом,ове године пауза. Ја волим да кажем да то све има неки разлог и да се неко зло деси да нас спречи да доживимо неко веће зло! Ове године бицикл,а следеће Вам желим да буде како сте и планирали ... Honda NC,а ја Вам то од срца желим!
-
1
-
-
Три године већ намеравам да одвозам Тансфагарашан и Трансалпину,али имам неке своје од раније постављене домаће задатке па никако да претекне новаца и за ову руту у току сезоне! Надам се да ћу ускоро и ја .. јер ево и после овог од многобројних путописа ове руте жеља се јави !!!
-
Ако будеш у Требињу 11.Јуна,видимо се. ;-)
-
1
-
-
Опаа значи ипак стром а не тдм ... Честитам!!! Добар избор!!!
-
Наравно да договор кућу гради,нико неће на силу пошто пото да иде уз курац и да га баш брига!!! Само кажем да уопште и имаш право да себи приуштиш нешто као мотор ако си све намирио и нико због тога неће да пати. Ни финансијски ни да му фали твоје присуство... Али да госпођа било која каже да неће ни да чује и да је ту кај причи то не може да прође,јер тек то није у реду!!!
Ta gospodja bi kod mene dobila spic u pedu .....ocu da kazem ako covek to dozvoli onda on i nije covek vec papucar...a onda mu i ne treba motor.
Е то!
-
Из личног искуства знам Сале да су пластике за Кимка веома скупе и да их баш и нема у потражњи,стога ти и није лоша идеја да га продајеш у деловима и тако узмаш лепе новце... и онда у куповину новог!!!
Овај је своје дефинитивно одрадио и свака му част и њему и Вама!!!
СВЕСРБИЈА(Србија,Република Српска,Црна Гора)
in Putopisi
Napisano
Други дан...12.Јун 2015.
Устајемо прилично рано,јер за данас смо имали веома згуснут рапоред. Многима то није баш било по вољи,али шта да се ради...За доручком великом већином изгласавамо да не идемо у Х.Нови.Бурђи и АлександруНС се ова идеја није свидела,али већина је већина. Мени је искрено било свеједно,како већина одлучи. Седимо тако и за доручком договарамо куда ћемо...договор паде на Никшић па преко Плужина на Трсе па преко Милогоре на Жабљак. Па са Жабљака преко Шавника под Острог где би ноћили у манастиру,па следећи дан даље по плану. Преко 200 км веома захтевног и тешког пута,а опет веома узбудљивог. За суседним столом је доручковао један човек,слушајући шта причамо ,упада у разговор и пита да ли желимо да упознамо Монику Белучи. На то његово питање,сви одговорисмо потврдно,поготово брат Бобрра,коме се лице баш озарило на помен ове филмске диве. Објасни нам да он ради на снимању филма као дресер животиња и да управо креће на снимање. Објасни нам куда да идемо до тврђаве Клобук која је на путу према Никшићу,а то нам је било успут. Дошли смо на место недалеко од саме сценографије снимања,где су нас замолили да паркирамо моторе и да будемо тихи,јер само што нису стигли Куста и Моника...док тако чекамо у међувремену се сликамо са магарцем,кога је ту довео тај господин који нас је позвао да дођемо.
Сирко како му је име је иначе надалеко познати дресер животиња са којим сам као дете имао част да се упознам и да ми дресира немачког овчара. То сам тек кроз разговор са њим схватио и тек тад препознао човека... прошло више од 20 година од тада. Ту смо попили по кафицу,кад ето стиже комби. Ми сви узбуђени очекујемо Монику,кад оно по мени лично још боље изненађење,наша Слобода Мићаловић. Веома се срдачно поздравила са нам,мало попричала,сликала се и наставила својим путем. Потврдила све оно што сам икада помислио о њој и какав генерално утисак одаје,нормалне и приземне особе,а опет префињене.
Одједном чује се нешто као хеликоптер...и јесте био,кажу некад дођу и тако на снимање ... одоше тамо да их питају да ли смемо и када да дођемо и упознамо се. Враћају се и саопштавају нам да је само Куста дошао или професор како га они зову. Бобрра обеси брке ... али шта је ту је,ни сада им се судбине нису укрстиле!
Пар минута попричасмо са Кустом,видело се да на њему одобравање и би му драго,када смо му рекли која је наша путања и где смо већ све били.
Даље настављамо кроз херцеговачки крш,ево пар слика да Вам дочарамо крш и врућину,већ је почело да пржи
Док прелазимо из РС у ЦГ каже нам цариник да скинемо српске заставе јер ћемо можда имати проблема... на шта сам се насмејао и рекао да то не долази у обзир!!! Одмах после границе стајемо на пумпи да рехидирирамо и себе и моторе. Возимо тако даље пролазимо изнад Никшићког сланог језера,заиста прелепо ...
Пролазимо кроз Никшић,настављамо преко Плужина и на предлог Аце брзотрза свраћамо у Манастир Пива. Манастир је чувен по томе да је када су хтели да потопе долину и направе Пивско језеро ,пренет камен по камен на брдо и исти такав поново сарађен од истог материјала ... Жао ми је што то сад нису урадили и са Ваљевском Грачаниом,а не овако да се огреше од Бога.После паузе у манастиру Пива и пите коју нам је послала бака из Гацка настаљамо успон према Дурмитору...е сад почиње журка!!!
Пут узак ,лош,гомила тек пробушених и необрађених тунела од којих сваки крије или одрон или рупе,такође и влажан пут... у том пењању смо возили свако према својим могућностима и могућностима мотора... нон стоп смо једни друге престизали и на крају ја се нађох сам. Знам да је Бурђа отишао испред мене,али сам то некако сметнуо са ума. Возим тако и све се надам да идем правим путем,а пут све лошији,траска она пластика на Алтантику све непријатније за вожњу. Возим ја тако,и возим и возим...па успорим,па сачекам. Све се надам стићи ће ме неко од мојих,као оно ниђе нико! Тек после више од пола сата изађем на чистину ... неки пашњаци,коњи и куће.Некако ми познато. И сетим се са слика туђих путописа... Милогора. Седнем ту у кафану контам време је за паузу...долазе и одлазе разне групе мотора и пољаци и словаци и словенци ... а мојих нигде... преко сат времена сам их чекао.Словенци ми рекоше да су их видели и даје Бургману отпао ауспух... сад ми би лакше,то их је задржало. Ето и њих после извесног времена. Питају где је Бурђа ,ја реко не знам.. питамо газду кафане описујемо му,каже да није сигуран да га је видео...хммм,опет доза бриге у нама!
А за то време Бурђа који се одвојио неким путељком сасвим на другу страну од исто у правцу Жабљака...почиње муку да мучи. На његовом Атлантику волтметар показује све мању волтажу,тј. не пуни му реглер. Вози он тако и све стрепи ... полудео кажњ,нема роминг ,да нас зове,не зна ни где иде само моли Бога да стигне у неко насељено место...и погледао га Бог,стигао је на Жабљак са задњим волтима свог акумулатора. Ми то све време још увек не знамо. Сео човек у кафану и искамчио од конобарице телефон да нам се јави где је...
Милогора
Кренули ми тако са Милогоре као после па стотина метара почне да ми се пали ЕФИ на табли ,већ сам помислио да имам проблем са струјом ,видим пуни како треба ...није ми јасно. Тек се после сетим да су ми причали људи да машине са директним убризгвањем када су на великим висинама воле да забрљају јер им компјутер одређује смешу ваздуха ... упалим угасим пар пута и после све ок. Креће полако да пуца поглед на врх Седло .. гледам испред себе у ону лепоту и не верујем својим очима ... пријатних 20ак степени по која кишна кап,ваздух свеж,миришу травке... по које стадо оваца и јако пуно мотора у сусрет ... сви пегламо кривине,адреналин ради своје... вриштим у кацигу ,захваљујем се Богу на овом дивном доживљају! Возимо и уживамо у сваком километру...
АлександарНС и ја смо се мало више опустили и одмакли екипи .. па смо после мало стали и направили пар слика
Врх Седло
Видно узбуђени
Као на врху света
Стижемо полако на Жабљак,на сву срећу налазимо одмах и Бурђу... констатујемо да нема пуњење на мотору и одмах думамо шта ћемо. У међувремену долази и остатак екипе и одлазимо у ресторан Златни папагај где смо по прпоруци брата Немање отишли и било је супер. Тамо је иначе кувар његов пријатељ... пошто сад очигледно имамо проблем и даље нећемо моћи,одука је пала да останемо на Жабљаку...значи Мојковац, Сусрет са браћом Ноћним Вуковима из Подгорице и конак под Острогом за данас отпада. Шта да се ради,Божија воља!!! Наравно да је брат Жељко из НВ одмах послао бусом нови реглер...јер смо били 1000% сигурни да је то био квар,јер им је то бољка. После обилне хране у Папагају... шетња од 3 евра,колико смо платили по особи да уђемо и прошетамо до Црног језера...искрено,превише!
Касније смо нашли врло повољан смештај,од свега 7 евра по особи и прионули растављању Бурђиног АА ... као за инат,бус се покварио и уместо око 19.00,стигао је тек око 23ч. Да не буде ту крај мукама,када смо спојили нови реглер,констовали смо да није он у питању...али пошто беше већ касно,а ми преморени,оставили смо то за ујутру...
Наставак вечерас...