Da smo imali motor koji je predvidjen za tako dug put i full opremu sa sve stitnicima na kolenima i da nije padala kisa mozda bi nam se desilo nesto drugo, a mozda nam i nista ne bi bilo. Imali smo kacige, meni je ledja spasio ranac, ja imam pojas koji nije bas naj za padanje, a decku je ledja spasio veliki tvrdi pojas. Bilo je klizavo, mi smo cekali da stane pljusak skoro sat vremena na Avia pumpi i kada je stala krenuli smo. Iskreno, ja nisam imala osecaj da idemo toliko brzo kao sto kazes, vec sasvim normalne brzine s obzirom da je mokar put. Vozimo se vec dugi niz godina, decko je vozio i velike motore i od 1000 kubika i mislim da uopste nismo isli brze nego sto bi trebalo i da nije u pitanju neiskustvo. Da je tako, verovatno bi nas prva krivina sacekala, a ne sam izlaz iz krivine kod Lucana. A o hitnoj pomoci da ne govorim, besna sam i ljuta da vam ne mogu opisati koliko!

Javlja se devojka. Ja sam malo ugruvana sa istegnutim vratom, decko je povredio nogu, desnu, kolenom je udario u bankinu jer smo se klizali, ja sam se rotirala i zaustavila a on je udario i pokidao sve sto se moze pokidati, pocevsi od arterije (odatle krv tolika na putu), ali sve ostalo je samo ugruvao. Hitnu pomoc smo cekali 40 min, SRAM IH BILO GO**A JEDNA, zar se to zove HITNA pomoc?!!!!! Decko je u klinickom u bg, noga nam je spasena, jos nema osecaj ali je procirkulisala i malim koracima idemo na bolje. Ceka nas dug oporavak, ali hvala bogu nista nije ni tesko ni dugo kada su nam glave na ramenima ostale i kada nam je noga cela. Decko je dobro, ima volju, ima snagu da se bori, ima podrsku i ljubav neizmernu, sve ostalo se da srediti.

Rosi sampion! Bas se srdacno zahvalio ovom seiku... Poljubio ga je u obraz, u ruku, potapsao po ramenu Kapiram da su zlatni oni pehari ali opet